Jeste li zadovoljni uslovima u softverskoj firmi u kojoj radite?

[no729]

Znam mnogo programera koji nisu zadovoljni uslovima u firmi u kojoj rade, a vlasnike/menadžere opisuju kao robovlasnike.

Gde vi radite? Jesu li uslovi makar za prineti zapadu?

[Brains]

Evo, ja sam jedan od zadovoljnih robova u domacoj sw firmi. Plata je na zadovoljavajucem nivou (dovoljna za normalan zivot) uzimajuci u obzir i kolicinu posla, sve je regularno prijavljeno (znaci da celokupan iznos ide za penziono), prijavljen sam na neodredjeno (i to samo nakon 3 meseca probnog rada), potpuno klizno radno vreme (dodjem kad dodjem i radim 8 sati dnevno, a obicno sam na poslu oko 11-12h), radni prostor je OK, atmosfera medju zaposlenima je dobra...

Da ne bude da je sve bajno plata jeste za uslove u nasoj zemlji OK, ali se na zapadu za isti posao koji ja radim dobija oko 5 puta vise.

Meni jeste OK, ali pouzdano znam da vecina sw firmi ne nudi korektne uslove. Najcesce je fazon: prijavljen minimalac a ostatak ide na ruke. Mozda trenutno izgleda OK, ali kada se dodje u doba kada treba razmisljati o zivotu na penziji, onda to moze da predstavi problem.

[VlaK]

Znači klasika, kao i u ostalim oblastima. Ako naletiš na dobrog gazdu/firmu onda je OK, ali samo za naše uslove, a inače je sve ostalo s****e.

[no729]

I ja sam u sustini zadovoljan svojim poslom. Plata je dobra, cak sta vise extremno dobra, ali od kako radim u sadasnjoj firmi poceo sam da uvidjam da mi je u stvari najbolja stvar u celoj prici to sto imam totalnu slobodu u vezi organizacije svog vremena. Mogu danas da radim ili da ne radim, mogu da radim popodne, prepodne, dvokratno, mogu da radim kuci (sto ja obilato koristim), niko mi ne stoji nad glavom kad radim, ne davi me raznim pravilima i ostalim glupostima - sve u svemu firma daje extra uslove za kreativan rad sto software development i jeste. Ovime su pored toga sto su mi omogucili maksimalan komfor u radu postigli i jos dve stvari - imaju moju totalnu lojalnost i potpunu posvecenost poslu.

Ovu temu nisam postavio da bih se zalio na svoju poziciju s obzirom da kao sto sam gore objasnio imam stvarno dobar posao. Ideja je da se ljudi koji rade u losim uslovima mogu sagledati svoju poziciju ne u odnosu na ono pravilo "cuti dobro je ima i gore" nego da se malo osvrnemo i ka onome "ima i bolje". Neki nadrndani project manager sa bicem u ruci nikada me ne bi mogao "stimulisati" da dam svoj maksimum kao sto me je firma u kojoj radim naterala ne to - dajuci mi kontrolu nad svojim vemenom.

[Marko_L]

Srbija je jedan urnebesno-ludački koktel svega i svačega, i sutuacija sa radnicima i poslodavcima je poprilično zamršena. Sa jedne strane imamo gomilu poslodavaca koji apsolutno ne cene svoje radnike, a uglavnom im se i može, jer je nezaposlenost trenutno velika i obično se brzo može naći novi radnik koji pristaje na sve. Sa druge strane imamo gomilu radnika koji trpe sve i svašta od svog poslodavca, a ne žele da mrdnu malim prstom da nešto urade protiv toga, plašeći se ne znam ni ja čega. Recimo, postoji dosta ljudi koji po par meseci ne prime platu (čuo sam za neke slučajeve ljudi koji su radili i 2 godine bez plate), i meni uopšte nije jasno kako su dozvolili da dođu u tu situaciju i od čega su živeli svo to vreme. Meni kada poslodavac 1 mesec ne bi dao platu, to bi bio i poslednji moj radni dan u toj firmi, pa makar nemao leba da jedem (svakako ga ne bi imao ni da radim bez plate). To je valjda logično.
Rekao bih da je sve to zaostavština nekih prošlih vremena, tačnije devedesetih, kada su nosici kapitala (oni koji imaju pare da se narodski izrazim ) morali da budu paranoični i održavaju strahopoštovanje, inače su pukli, jer tada je bilo opasno imati pare, a pokazati neku slabost. Većina onih koji danas imaju uspešne firme su upravo ti koji su preživeli devedesete, a stekli kapital u to vreme. Neki od njih se ni danas nisu oslobodili starih navika, pa i danas pokušavaju da održavaju strahopoštovanje kod svojih radnika, tipa "ako ne ostaneš prekovremeno, sutra nemoj ni da dolaziš na posao" ili "ako to ne možeš da završiš u roku od sat vremena, naći ću nekog ko može" i slično. Na sreću, takve stvari su sve ređe i sve više firmi se modernizuje i prihvata neke zapadne standarde poslovanja.
Šta to znači za prosečnog radnika ? Pa, situacija je prilično šarolika i sve zavisi na šta naletiš... može da se desi da upadneš u firmu gde će da te "teraju bičem" da budeš produktivan, a negde će se truditi da te motivišu dobrom platom, kliznim radnim vremenom, raznim bonusima i benificijama i slično... Sve zavisi od osobe do osobe, i koliko je ko spreman da trpi i koliko je fleksibilan. U svakom slučaju, izbor postoji... ako ti ne odgovara radno mesto, daš otkaz pa tražiš dalje, ili još bolje, nađeš drugi posao, pa daš otkaz, mada je to često teže izvesti, jer obično postoji određeni otkazni rok koji moraš da odužiš firmi u kojoj radiš, ali bitno da je moguće snaći se... Pričam uopšteno, ali sve to se odnosi i na programersku struku...

[Marko_L]

Što se mene lično tiče, pošto je o tome tema, mogu da kažem da sam relativno zadovoljan. Plata jeste nešto niža nego što je uobičajeno za posao koji radim (project manager), i često moram da izigravam tehničku podršku ljudima koji pojma nemaju o računarima, što ume prilično da smori, ali sa druge strane imam fleksibilno radno vreme, a i firma mi je na 2 minuta od kuće, tako da mi ostaje dosta vremena da radim privatno neke posliće i dodatno zaradim (nekad čak i celu svoju platu), što ne bi bilo moguće da radim svaki dan 8-9 sati i još izgubim 2 sata na put do posla i nazad. U svakom slučaju, našao sam neku svoju računicu koja mi se isplati, inače ne bih radio tu gde radim već skoro 6 godina. To je i najbitnije u celoj priči, naći svoju računicu... dakle, ne gledati samo platu, nego i mnoge druge stvari, kao što su koliko ti slobodnog vremena ostane, da li radiš posao koji voliš, koliko ti je posao udaljen od kuće, kakvi su uslovi za rad... itd.
Važno je samo ne zakucati se na jednom mestu i trpeti nešto što ti lično ni malo ne odgovara, a sve zbog straha za posao ili ne znam čega već. Za dobrog radnika posla uvek ima, samo se treba malo potruditi, konkurisati na oglase za posao, ići na intervjue, vući za rukav, biti snalažljiv, raditi na sebi, usavršavati se... i sasvim sigurno ćeš naći posao koji ti odgovara i gde ćeš biti cenjen. Kada svi ljudi budu razmišljali tako, ili barem većina, poslodavci robovlasnici će početi polako da ostaju bez radne snage, pa će malo preispitati svoje postupke ako žele da opstanu na tržištu. Dok god ima ljudi koji su spremni na sve samo da zadrže posao, biće i lošeg ophođenja prema radnicima.
Što se tiče zapada, smešno je uopšte porediti Srbiju sa nekom razvijenom zapadnom zemljom na bilo kom planu. Srbija u svemu zaostaje barem 20-tak godina, i tu činjenicu samo čarobni štapić može da promeni.

[Augustus]

Ja radim u firmi ciji su vlasnici stranci, sto znaci da mi celu platu daju preko racuna. Plata nije nista posebno, bez pretenzija ka velikom povecanju. Ponekad uleti ko fol neki bonus za mazanje ociju. Radno vreme je fiksno od 9 do 17. Naravno ne izadjem nikad pre 18-19.

Atmosfera medju kolegama je dobra. Ponekad bude malo 'teze' diskusije sa drugim programerima oko nacina izvedbe nekog problema.

Sefovi su manje vise dobri. U jednu ruku i mana i prednost je ta sto se ne razumeju u programiranje, pa ne mogu mnogo da s**u ako im je dosadno.

Posao kojim se bavim za sada delimicno zadovoljava moje apetite. Da naucim jos sta mogu pa da palim negde drugde.

Poz

[no729]

Marko_L kaže:

...Važno je samo ne zakucati se na jednom mestu i trpeti nešto što ti lično ni malo ne odgovara, a sve zbog straha za posao ili ne znam čega već. Za dobrog radnika posla uvek ima, samo se treba malo potruditi, konkurisati na oglase za posao, ići na intervjue, vući za rukav, biti snalažljiv, raditi na sebi, usavršavati se...

Mislim da je ovo "zakucavanje na jednom mestu" kako si to nazvao, generalno teznja ljudi koji traze posao - narocito oni koji se prvi put zaposljavaju. Valjda je to ono kucno vaspitanje koje se pokupi od matoraca koji su ziveli u "srecno" doba komunizma kada je 99% ljudi docekalo (ili jos uvek ceka) penziju u firmi u kojoj su dobili prvi posao! Utuvljeno nam je u glavu da kad jednom nadjes posao to je to - radis sledecih 30-40 godina i ides u penziju - e pa, bilo nekad a sad vise nema. Ja sam se na svoju srecu otresao ovoga vrlo rano i ovo mi je treci posao (ili treca firma) za prethodne tri godine. Jednostavno sam se pomirio sa tim da siguran posao ne postoji, sada mi se super i ja bih vrlo rado ostao ovde do penzije ali se ne zavaravam i ni jednog trenutka ne pomisljam da se oslonim na to. Svestan sam realnog rizika da bukvalno sutra mogu ostati bez posla ukoliko "neko na vrhu" proceni da posao nema vise racunice. Sa druge strane ovu nesigurnost "trpim" zbog jako dobrih primanja koja po mom misljenju kompenzuju rizik ostajanja bez posla. U svakom slucaju mora se imati u vidi da ni jedno dobro placeno radno mesto nije sigurno radno mesto.

[seymourc64]

Od sledeceg meseca pocinjem da radim u jednoj Novosadskoj firmi kao junior Java programer za platu od ??? (prva tri meseca), pa potom ako potpisem ugovor ???. Radno vreme je standardno od pola 9 do 17. Interesuje me da li je moguce, po vasem misljenju, naci povoljnije zaposlenje od ovoga kao programer pocetnik sa zavrsenim fakultetom? Ima li neko od vas da radi kao c/c++ programer? To me najvise interesuje, ali uglavnom se traze pocetnici u Javi,C#, eventualno php. Barem u Ns-u.

[no729]

seymourc64 kaže:

Od sledeceg meseca pocinjem da radim u jednoj Novosadskoj firmi kao junior Java programer za platu od ??? (prva tri meseca), pa potom ako potpisem ugovor ???. Radno vreme je standardno od pola 9 do 17. Interesuje me da li je moguce, po vasem misljenju, naci povoljnije zaposlenje od ovoga kao programer pocetnik sa zavrsenim fakultetom? Ima li neko od vas da radi kao c/c++ programer? To me najvise interesuje, ali uglavnom se traze pocetnici u Javi,C#, eventualno php. Barem u Ns-u.

Ako ispostuju dogovor onda se primiri tu bar za neko vreme jer najteze je naci prvi posao. S obzirom da sam i sam iz Novog Sada situacija mi je dobro poznata (mislim da mogu i da pogodim u kojoj firmi pocinjes s obzirom na zvanje "junior java programer" ). Bolje poslove (citaj bolje placene) moci ces da pojuris tek kada budes imao vise iskustva (od 5 godina i vise), pomiri se sa tim i gledaj da sto vise radis na sebi (u profesionalnom smislu). Zavrsen fakultet tu igra vrlo malu ulogu (ja sam zavrsio etf u Novom Sadu) i to sto se tamo nauci gorovo da je neupotrebljivo u "realnom svetu" iz prostog razloga sto se tezi da te nauce od svega po malo a nista do kraja.