C programiranje

[Lucic Nemanja]

TROMI 93 kaže:

Pri kompajliranju mi prijavljuje gresku SEGMENTATION FAULT (CORE DUMP).
Koristim Ubuntu 12.04. Da li neko zna o cemu je rec?

Evo jedano jako dobro objašnjenje o tome šta su, kako i zašto se dešavaju segmentation faults.
Debugging Segmentation Faults and Pointer Problems
Što se konkretno tvog problema tiče, moraćeš da nam baciš kod da vidimo.

[Teva]

Sobzirom da tek pocinje decko gotov sigurno je da ima niz i da mu brojac ide u niz[brojelemenata] (indeksiranje od nule xD )

Al daj kod

[TROMI 93]

Resio sam problem, na pogresno mesto sam ubacio terminalnu nulu. Hvala svima.
Teva je bio blizu

[TROMI 93]

evo i koda, da mozete da se smejete:

#include <stdio.h>
#include<string.h>

void puta4(char s[], char k[])
{
  int i=0,x=0,j=0,n;
  
  for(n=0;n<4;n++)
  {
    while(s[i])
    {
      k[x]=s[i];
      i++;
      x++;
    }
    if(j<3)
    {
      k[x]='-';
      i=0; 
      j++;
      x++;
    }
  }
     s[i]=0;
     k[x]=0;
}

char main()
{
  char s[20];
  char k[80];
  int i,x;
  
  printf("Unesi nisku:\n");
  scanf("%s", s);
  puta4(s,k);
  printf("%s\n", k);
return 0;
}

[Lucic Nemanja]

Stavljaj kodove u code block kad pišeš poruku. Nepregledno je mnogo ovako.

[Stevvan]

Odajem priznanje na originalnosti prvi put vidim da neko koristi char main Btw mnogo si ti ovo zakomplikovao, malo sam ti sredio testiraj trebalo bi da radi

#include <stdio.h>
#include<string.h>

void puta4(char s[], char k[])
{
  int i,x=0,n;
  
  for(n=0;n<4;n++)
  {
    i = 0;
    while(s[i])
    {
      k[x]=s[i];
      i++;
      x++;
    }
    k[x] = '-';
    x++;
  }
     k[--x]=0;
}

int main()
{
  char s[20];
  char k[80];
  int i,x;
  
  printf("Unesi nisku:\n");
  scanf("%s", s);
  puta4(s,k);
  printf("%s\n", k);
return 0;
}

[cane.prebranac]

Ljudi pomagajte treba mi odgovor na pitanje: Metode formiranja jednostruko spregnute liste. Ovo je neko teorijsko pitanje koje nigde ne mogu da iskopam, ako neko zna neka mi odgovor prosledi u licne poruke ili ovde nek da link gde mogu da nadjem odgovor.Hvala

[PeTkO]

Ovo je jedino sto sam nasao na google...Ne znam koliko ti to moze pomoci:

Logička struktura i osnovne operacije nad jednostruko spregnutom listom - * Liste se dele na: 1) jednostruko spregnute liste (linearne); 2) dinamičke nizove; 3) dvostruko spregnute liste; 4) višestruke liste. * Jednostruko spregnuta lista P=(S(P),r(P)) je struktura podataka sa osobinama: 1) linearna je struktura, tj. svaki element osim jednog ima tačno jednog prethodnika/sledbenika; 2) dozvoljen je pristup svakom elementu; 3) moguće je ukloniti bilo koji element; 4) ozvoljeno je dodati element na proizvoljnoj poziciji.

[cane.prebranac]

To znam nije to, ovo pitanje se od nekud pojavilo na ispitu, nema sanse da ga izguglam.

[Eris]

  Jednostruko spregnuta lista je najvažniji predstavnike ove grupe, a drugačije se zove i linearna lista ili lanac. Ova struktura je krajnje fleksibilna.
    Jednostruko spregnuta lista je uređeni par P = (S(P), r(P)), gde je r(P) linearna relacija definisana na skupu S(P).
  
  Ono što karakteriše ovu strukture je, prvo, da je pristup dozvoljen svakom elementu, zatim ukloniti se može bilo koji element, a dodati se isto može bilo gde. Jedino ograničenje postavlja činjenica da je ova struktura linearna.
      Definisane su sve tri vrste pristupa. Pristup po poziciji je nešto sporiji, jer se ne može unapred izračunati adresa elementa. Dakle, za pristup nekom k-tom elementu mora se pristupiti redom svakom do tog k-tog. U ovome se ogleda razlika između statičkog niza i liste. Pristup prema informacionom sadržaju isto zahteva da se pođe od prvog elementa dok se ne nađe traženi. U svakom slučaju, listu možemo snabdeti mehanizmom za navigaciju i tad će u svakom trenutku postojati jedan tekući element.
      Zbog ovoga listu možemo realizovati na više načina. Svakako, postoji primitivna funkcija Prvi(P). Ukoliko se očekuje da će biti mnogo dodavanja na kraju liste, snabdećemo je i primitivnom funkcijom Poslednji(P). Od liste se takođe može očekivati da bude sortirana. Tada su elementi uređeni u rastućem ili opadajućem redosledu po vrednosti ključa.
     Zbog ovoga svega se jednostruka lista mora projektovati. Moramo imati u vidu za čega će se koristiti. Ako napravimo jednu listu za više namena, lista će sigurno biti sporija (npr. mehanizam za navigaciju će postojati samo ako nam je potreban). 
     Kao što je već rečeno, ukloniti se može svaki element, ali ovaj postupak nikako nije trivijalan. Na primer, mora se voditi računa o specijalnim slučajevima. Ako je lista prazna, neće doći do uklanjanja. Ako se uklanja prvi ili poslednji element, uz njega se uklanja samo jedna veza.
     Opšti slučaj uklanjanja je kad se ne uklanja ni prvi ni poslednji element i tada se posle uklanjanja elementa, mora ubaciti nova veza kako bi očuvali linearnost strukture. Takođe se moraju ažurirati veze za Prvi(P) i (ako postoji) za Poslednji(P).
     Ako je definisana navigacija, prilikom uklanjanja, prvo se pronađe element koji treba ukloniti i označi se kao tekući. Posle obavljenog uklanjanja, tekući više ne postoji i mora se voditi računa koji će element biti novi tekući.
     Svi ovi problemi su posledica velike fleksibilnosti liste.
  Slični problemi nastaju i prilikom dodavanja elemenata. To može biti dodavanje u praznu listu (kad se ne ažurira ni jedna veza) ili dodavanje ispred prvog ili iza poslednjeg elementa. U opštem slučaju dodavanje se izvrši između dva elementa, raskine se stara veza i dodaju dve nove. Ako postoji mehanizam navigacije, treba voditi računa o tekućem elementu. Po pravilu, novododati element postaje tekući element.
     Takođe, postavlja se pitanje pozicije novog elementa. U listama gde redosled elemenata nije bitan, uvek dodajemo ispred prvog da ne bismo prolazili kroz celu listu tražeći poslednji. Ukoliko je redosled bitan, možemo zadati poziciju novog elementa, ali se postavlja pitanje da li element koji se trenutno nalazi na toj poziciji treba pomeriti ispred ili iza novog elementa. (Ovaj problem se najčešće rešava pomoću dve procedure za dodavanje, gde jedna dodaje ispred, a druga iza datog elementa.)
     Ako je lista sortirana, pozicija dodavanja je unapred poznata. Nađu se dva susedna elementa takva da je ključ jednog „manji“ od ključa novog, a ključ ovog manji od ključa drugog elementa. Novi element se ubaci između ta dva elementa. U sortiranu listu element se najčešće ovako dodaje, tj. lista ostaje sortirana u svakom trenutku.  U nekim specijalnim situacijama element se dodaje bilo gde, pa se sortiranje vrši naknadno, što je sporije.
  [     ]->[     ]->...->[     ]

  ^Logička struktura jednostruko spregnute liste liste
  Fizička realizacija liste je isključivo spregnuta. Liste primenjujemo gde god je potrebna fleksibilna struktura. Mnogi redovi čekanja operativnog sistema imaju strukturu liste.

mozda ovo nekako pomogne

[cane.prebranac]

I ovo slabo ali hvala.

[voodoo_]

1. Deklarišeš strukturu od dva polja, vrednost (npr. int) i pokazivač na istu takvu strukturu.

struct element {
    int vrednost;
    struct element *sledeći;
};

2. U programu napraviš pokazivač koji će služiti da u svakom trenutku možeš da pronađeš početni element buduće liste (koja može proizvoljno rasti i smanjivati se u toku programa, tako što dodaješ nove elemente ili brišeš stare).

struct node *početak = NULL;
struct node *kraj = početak;

Dodavanje elemenata vršiš tako što nadovežeš novi element na kraj liste (odnosno na početak, kada je lista inicijalno prazna).

if (početak == NULL) /* Ovo je kad je lista prazna */
{
    početak = malloc(sizeof(struct element));
    početak->vrednost = nešto;
    početak->sledeći = NULL;
    kraj = početak;
}
else /* Ovo je kad nije, nego ima makar jedan element */
{
    kraj->sledeći = malloc(sizeof(struct element));
    kraj->sledeći->vrednost = nešto;
    kraj->sledeći->sledeći = NULL;
    kraj = kraj->sledeći;
}

To ti je jedna metoda formiranja jednostruko ulančane liste ("spregnute"), sad ti to sroči u rečenice.

[cane.prebranac]

Pokusacu nesto da skarabudzim neki odgovor.

[Teva]

Lista kao logička struktura il njena implementacija u Cu?

[cane.prebranac]

Kao logicka struktura.

[Teva]

Povezana lista je dinamička sturktura podataka koja je pogodna da se koristi ukoliko nije unapred poznat broj podataka. Sasatoji se od struktura koje, najčešće čine par (pokazivač na sledeći čvor, i prioritet(vrednost) ).

Karakteristične operacije za listu su: kreiranje čvora (O(1)), dodavanje na početak (O(1)), dodavanje na kraj
(O(n)), dodavanje sortirano (O(n)), pretraživanje (O(n)), ispisivanje liste (O(n)), brisanje liste (O(n)).

EDIT: više možeš da nađeš na http://poincare.matf.bg.ac.rs/~mirkos/Algoritmi.pdf pod elementarne strukture podataka.

[cane.prebranac]

Teva kaže:

Povezana lista je dinamička sturktura podataka koja je pogodna da se koristi ukoliko nije unapred poznat broj podataka. Sasatoji se od struktura koje, najčešće čine par (pokazivač na sledeći čvor, i prioritet(vrednost) ).

Karakteristične operacije za listu su: kreiranje čvora (O(1)), dodavanje na početak (O(1)), dodavanje na kraj
(O(n)), dodavanje sortirano (O(n)), pretraživanje (O(n)), ispisivanje liste (O(n)), brisanje liste (O(n)).

EDIT: više možeš da nađeš na http://poincare.matf.bg.ac.rs/~mirkos/Algoritmi.pdf pod elementarne strukture podataka.

Kralju sve ovo mi treba svaka cast, jedini problem je sto ovo treba da proucim do 8 ujutro

[Lucic Nemanja]

Teva kaže:

Povezana lista je dinamička sturktura podataka koja je pogodna da se koristi ukoliko nije unapred poznat broj podataka. Sasatoji se od struktura koje, najčešće čine par (pokazivač na sledeći čvor, i prioritet(vrednost) ).

Karakteristične operacije za listu su: kreiranje čvora (O(1)), dodavanje na početak (O(1)), dodavanje na kraj
(O(n)), dodavanje sortirano (O(n)), pretraživanje (O(n)), ispisivanje liste (O(n)), brisanje liste (O(n)).

EDIT: više možeš da nađeš na http://poincare.matf.bg.ac.rs/~mirkos/Algoritmi.pdf pod elementarne strukture podataka.

Mala digresija. Karakteristične operacije su i dodavanje ispred i iza pokazivača (O(1)), a dodavanje sortirano vrši pomeranje pokazivača po zadatom kriterijumu i poziva neku od prethodne dve operacije kada pronađe mesto u listi.
Jako je poželjno dodati i pokazivač na poslednji element liste tako da dodavanje na kraj ima složenost O(1).

[Teva]

A gde tačno misliš da se doda pokazivač na poslednji element?

[Lucic Nemanja]

Teva kaže:

A gde tačno misliš da se doda pokazivač na poslednji element?

Nisam siguran da sam dobro razumeo pitanje. Kako misliš "gde da se doda"?
Ako misliš na deklaraciju zavisi od jezika. Ovde sam više uopšteno govorio o listama. U C-u bi je verovatno deklarisao na početku main-a, u C++ u samoj klasi...