Pedagoški potencijal video igara i razbijanje mitova - Video

[Nenad Stevanović]

Drage kolege, forumaši, gameri, čitaoci SK-a i prijatelji,

retko me ima na forumu, a kada se pojavim to je obično vezano za neku famu o video igrama i uticajima na decu i vaspitanje.

Radi podsećanja, po profesiji sam pedagog, radim kao asistent na pedagoškom fakultetu u Jagodini i pišem doktorat (na filozofskom fakultetu u Beogradu na odeljenju za pedagogiju) na temu pedagoškog potencijala video igara . Verovatno prvi u oblasti pedagogije i srodnih nauka na tu temu kod nas.

Nekoliko puta sam do sada diskutovao na forumu o sličnim pitanjima, a sada mogu da vam ponudim i nešto novo.

Početkom decembra 2011 godine učestvovao sam kao govornik na konferenciji TedxNoviSad. Mnogi od vas možda znaju za poznate TED govore na internetu (googlajte) u kojima govore poznati ljudi iz sveta nauke, IT-a, biznisa, politike, društvenih nauka, umetnosti itd. Cilj je širenje i razmena ideja.

Analogno tome postoje i TEDx dogadjaji koji su konferencije lokalnog karaktera pod licencom TED-a. Jedna takva organizovana je (jako dobro) u Novom Sadu 3.12.2011 u Studiju M pod nazivom EduAkcija. Tema o kojoj sam ja govorio bila je "Pedagoški potencijal video igara i razbijanje mitova".

Pokušao sam da široj javnosti objasnim fenomen video igara i razbijem neke predrasude o tome posebno kod informatički slabije obrazovanih roditelja i nastavnika. Nisam siguran koliko sam uspeo u tome. Svestan sam da je mnogo šta moglo da se kaze i drugačije. Uostalom, ni sam nisam zadovoljan pojedinim delovima svog izlaganja, a posebno mislim da je argumentacija mogla biti i bolja. To je moj sud na osnovu ponovnog gledanja svog govora.

Voleo bih da čujem i vaše komentare, a posebno onih ljudi koji se na neki način bave ovom temom. Na primer čalnovi redakcije SK-a itd (ko je pomenuo Quzmu).

Imajte u vidu da je skup bio popularne prirode i da su u publici bili ljudi različitih profila. Svestan sam da sam napravio par lapsusa, a i da su neke stvari ostale nedorečene.

Evo linka: http://www.youtube.com/watch?v=WeeQs...&feature=share

Slobodno budite kritični to mi pomaze da ispeglam stvari.

Kad imate vremena pogledajte i ostale govore ima jako zanimljivih

Srdačan pozdrav svima.

[Red Wing]

Video igre su svakako znacajan faktor a i u neku ruku jedan od fenomena naseg doba i predstavljaju odlicnu i veoma zahvalnu temu za izradu doktorskog rada

Odredjeni deo populacije, pogotovo starije i konzervativnije generacije, relativno lose i sa predrasudama poimaju video igre, nipodastavaju njihov znacaj i nije im na odmet ukazati na odredjene cinjenice, otvoriti oci i to kroz akademski pristup i analizu...

[Nenad Stevanović]

Red Wing kaže:

Video igre su svakako znacajan faktor a i u neku ruku jedan od fenomena naseg doba i predstavljaju odlicnu i veoma zahvalnu temu za izradu doktorskog rada

Odredjeni deo populacije, pogotovo starije i konzervativnije generacije, relativno lose i sa predrasudama poimaju video igre, nipodastavaju njihov znacaj i nije im na odmet ukazati na odredjene cinjenice, otvoriti oci i to kroz akademski pristup i analizu...

Hvala na razumevanju i podršci.

Slažem se sa vašim stavom o starijim generacijama. Samo ne treba zaboraviti i da je konzervativno ponašanje kod ljudi normalna pojava pogotovo kako prolaze godine života. Ljudi žele da očuvaju svoj pogled na svet i da ono sto su izgradili kroz život ostane stabilno. Zato se javljaju strahovi i nerazumevanje za nove pojave kao što su video igre i tehnička dostignuća. Zato ne treba biti suviše kritičan prema njima i napadati ih jer to izaziv otpor, sukobe itd. Bolje je ljudima predstaviti stvari na drugačiji način uz postovanje njihovog mišljenja pa ko to uvaži ok, ko ne šta je tu je.

Inače ima li kakvih komentara, sugestija, zamerki na samo izlaganje?

Pozdrav

[Aibo]

Nije loše izlaganje. Ja bih posebno izdvojio onaj deo na smom kraju, o tome kako neki roditelji nemaju kvalitetan odnos sa decom, a umesto da ulože vreme i trud u razumevanje njihovih interesovanja, oni upiru prst na ista ta interesovanja kao na krivce za razne probleme (koji su možda problemi samo sa njihovog stanovišta). Sve to se redovno ponavlja kroz istoriju. Dolaze nova vremena, stariji ljudi ne mogu ili ne žele da isprate promene, upiru prstom na "te novotarije" koje "kvare mladež". Kada nije bilo video igara bili su to TV, taj đavolji Rock 'n' Roll... Oblici su različiti ali je suština ista, mnogi ljudi odbijaju da prihvate da oni više nisu ti koji savršeno shvataju svet i njegove tokove, pa samim tim i pojmove ispravnog, neispravnog i normalnog.

Raspisah se nepotrebno a htedoh reći da ti želim puno sreće u daljem radu, mislim da će ti trebati. Izaći na binu i održati govor koji, između ostalog, govori trenutnim autoritetima da njihovi načini više ne funkcionišu kako treba, je hrabra stvar. Smatram da ćeš ljude lako informisati ovakvim govorima, ali prava začkoljica je ubediti ih da te informacije sagledaju na nov način i da ih uopšte shvate ozbiljno. Sujeta je vrlo zaguljena stvar.

[Novica89]

Izlaganje je odlicno,jednom recju.Zanimalo me sta se nalazi u njemu,posto na master studijama dizajnera medija u obrazovanju imam seminarski iz metodologije na temu "video igre kao vid edukacije u nastavi osnovne skole".
U potpunosti se slazem sa delom izlaganja u kom si rekao "Nastavik u skoli bi trebao da bude nastavnik buducnosti i motivator".Ovo je i moja teorija i u potpunosti je tacno !
Ja,licno,oduvek sam voleo video igre (pocev od SEGA MEGA DRIVE 2 pa do svog prvog PC racunara kog sam dobio tek u osmom razredu osnovne -2003 godine),medjutim,nikada nisam dobio PRILIKU da ucim iz ovakvog vida edukacije.Zivim i dalje u malom seocetu Kolutu,koje se nalazi na krajnjem severu drzave i ima 1200 stanovnika.U OS. predavaju nastavnici i ucitelji koji su predavali jos i meni,pa cak i MOJIM RODITELJIMA.To nije toliko problem sto su predavali i mojim roditeljima,vec sto nemaju nikakve informaticke pismenosti i uslova da zainteresuju decu ka nekom njihovom buducem zanimanju.Tako recimo,kada sam zavrsio osnovnu skolu,nisam imao POJMA sta zelim da radim u buducnosti,niti koju srednju skolu zelim da pohadjam.Zato sam i odabrao smer "masinski tehnicar za kompijutersko konstruisanje" u tehnickoj skoli u Somboru.Samo zbog reci KOMPIJUTERSKI u nazivu smera.Ovo bi trebalo da posvedoci koliko je obrazovanje lose,kao i nastavni kadar koji predaje.

Sada sam na masteru dizajnera medija u Somboru na PEF-u i bas sam pre par dana rekao drugu: "ako se zaposlim kao nastavnik informatike u nekoj osnovoj skoli -iako je za to jako mala sansa jer se sve radi preko rodbine,deca koja budu kod mene dolazila ima da nauce neke osnove pravljenja web sajtova,grafickog ili 3D modelovanja,zavisno od toga sta im se postepeno bude najvise svidjalo".Na to mi je odgovorio da je nemoguce da decu koja su sedmi ili osmi razred naucim necemu tako komplikovanom.Onu decu koja ZELE da uce nije nemoguce nauciti nesto.A uzeci u obzir da ce ovo biti samo smernice koje bi trebalo da ih zainteresuju i povedu u pravom smeru u nekom buducem odabiru srednje skole,fakulteta i daljeg toka njihovog zivota,mislim da sam sasvim u pravu.Jos jedna stvar - on misli,ako i vecina ostalih koji su sa mnom zavrsili osnovne studije ovog smera da je to tesko,upravo zbog toga sto NI SAMI ne znaju osnove !
Neverovatno je kakvi akademski gradjani izlaze sa fakulteta,sa papirom u ruci i prazninom u glavi,a to se,nazalost,nece promeniti u Srbiji u narednih nekoliko decenija,ako i tada,jer sve krece od kompletne reforme u drzavnom vrhu i ministarstvu edukacije prvenstveno.
Sve u svemu,odlican govor i podrzavam 100 %

[Nenad Stevanović]

Novica89 kaže:

Neverovatno je kakvi akademski gradjani izlaze sa fakulteta,sa papirom u ruci i prazninom u glavi,a to se,nazalost,nece promeniti u Srbiji u narednih nekoliko decenija,ako i tada,jer sve krece od kompletne reforme u drzavnom vrhu i ministarstvu edukacije prvenstveno.
Sve u svemu,odlican govor i podrzavam 100 %

Kolega Novice

Hvala na komplimentima, drago mi je da si okrenut ovom problemu bistre glave i uz veliki entuzijazam.

Slazem se naravno sa tobom u vezi generalno katastrofalnog stanja u našim školama. Istini za volju nije mnogo bolje ni u svetu čak ni u razvijenim zemljama, ali pošto su oni mnogo bogatiji stvar nije tako drastična. Tradicionalna škola je u velikoj krizi jer ne može da se prilagodi trendovima i potrebama društva i postala je samo institucija prinude i socijalnog zbrinjavanja nastavnika,čisto da imaju neki državni posao. Znam šta pričam i stojim iza toga, tri godine sam radio kao stručni saradnik - pedagog u jednoj osnovnoj školi.

Samo još jedan savet. Odlično je sto imaš veliki entuzijazam ali budi oprezan. Nemoj da udariš glavom u zid i da se ne oporaviš. O čemu pričam, škola i školski sistem je mašina za mlevenje novog mesa, kao i sve institucije tog tipa. Jedan mlad, energičan, pamaetan, nastavnik nema šanse da opstane sam bez podrške. Poješće te za doručak u kojoj god školi da radiš. To ne znači da ne treba da iznosiš svoje stavove samo budi mudar kada, kako i kome. Ima dosta politike, korupcije, nepotizma, loših medjuljitskoh odnosa i ostalog a najmanje pedagoškog rada.

Moj stav je da od 100% nastavnika. Pola odmah baci u vodu. A od druge polovine pola ima nekog pedagoškog takta. Znači to je nekih 25% da kažes da vredi. To je moj stav zasnovan na dosadašnjem iskustvu, pa ko se slaže ok, ko se ne slaže opet ok.

Dakle, super je što tako razmišljaš, ako rešiš da ostaneš u zemlji naoružaj se dobro i budi speman na sve. I nema predaje.

Ne zameri što ti malo više solim pamet, prisećam se sebe od pre koju godinu.

Pozdrav

[Novica89]

Nenad Stevanović kaže:

Kolega Novice

Hvala na komplimentima, drago mi je da si okrenut ovom problemu bistre glave i uz veliki entuzijazam.

Slazem se naravno sa tobom u vezi generalno katastrofalnog stanja u našim školama. Istini za volju nije mnogo bolje ni u svetu čak ni u razvijenim zemljama, ali pošto su oni mnogo bogatiji stvar nije tako drastična. Tradicionalna škola je u velikoj krizi jer ne može da se prilagodi trendovima i potrebama društva i postala je samo institucija prinude i socijalnog zbrinjavanja nastavnika,čisto da imaju neki državni posao. Znam šta pričam i stojim iza toga, tri godine sam radio kao stručni saradnik - pedagog u jednoj osnovnoj školi.

Samo još jedan savet. Odlično je sto imaš veliki entuzijazam ali budi oprezan. Nemoj da udariš glavom u zid i da se ne oporaviš. O čemu pričam, škola i školski sistem je mašina za mlevenje novog mesa, kao i sve institucije tog tipa. Jedan mlad, energičan, pamaetan, nastavnik nema šanse da opstane sam bez podrške. Poješće te za doručak u kojoj god školi da radiš. To ne znači da ne treba da iznosiš svoje stavove samo budi mudar kada, kako i kome. Ima dosta politike, korupcije, nepotizma, loših medjuljitskoh odnosa i ostalog a najmanje pedagoškog rada.

Moj stav je da od 100% nastavnika. Pola odmah baci u vodu. A od druge polovine pola ima nekog pedagoškog takta. Znači to je nekih 25% da kažes da vredi. To je moj stav zasnovan na dosadašnjem iskustvu, pa ko se slaže ok, ko se ne slaže opet ok.

Dakle, super je što tako razmišljaš, ako rešiš da ostaneš u zemlji naoružaj se dobro i budi speman na sve. I nema predaje.

Ne zameri što ti malo više solim pamet, prisećam se sebe od pre koju godinu.

Pozdrav

Ne solis pamet,svaki savet je dobrodosao u ovo vreme Sve najbolje

[emailnikola]

Pre svega dok sam gledao izlaganje vec na samom pocetku si gubio kredibilitet jer si previse puta rekao "ja mislim". Inace sa celom temom se slazem prilicno, ali:
1. da li treba napraviti paralelu izmedju video igara i narkomanije jer se sama namece kao bitna (a i mislim da je taj tabu danas manje prisutan)?
2. iako na pocetku kazes kako neces nametati misljenje, u toku izlaganja se jasno vidi cilj cele price.
3. ne sme se negirati postojanje pravih ovisnika o igrama (smem da kazem jer zivim sa jednim koji je rejduje i pvp-uje preko 15 sati dnevno (23g old)), kojima je potreban savet, uputstvo za organizaciju dana i zivota i objasnjenje sta se sve propusta na drugim planovima... (drustveno prihvaceno opste obrazovanje i opsta informisanost -od kojih cesto zavisi drustveni status itd.)
4. Uticaj fizicke neaktivnosti na pojavu bolesti i ponovo socijalnog i drustvenog statusa u svetu sa jasnom definicijom (<-- duplo znacenje) prihvatljivog(?) fizickog izgleda.

Spojiti skolu i igrice na neki nacin je nesto sto se mora uciniti uskoro.

[Nenad Stevanović]

emailnikola kaže:

Pre svega dok sam gledao izlaganje vec na samom pocetku si gubio kredibilitet jer si previse puta rekao "ja mislim". Inace sa celom temom se slazem prilicno, ali:
1. da li treba napraviti paralelu izmedju video igara i narkomanije jer se sama namece kao bitna (a i mislim da je taj tabu danas manje prisutan)?
2. iako na pocetku kazes kako neces nametati misljenje, u toku izlaganja se jasno vidi cilj cele price.
3. ne sme se negirati postojanje pravih ovisnika o igrama (smem da kazem jer zivim sa jednim koji je rejduje i pvp-uje preko 15 sati dnevno (23g old)), kojima je potreban savet, uputstvo za organizaciju dana i zivota i objasnjenje sta se sve propusta na drugim planovima... (drustveno prihvaceno opste obrazovanje i opsta informisanost -od kojih cesto zavisi drustveni status itd.)
4. Uticaj fizicke neaktivnosti na pojavu bolesti i ponovo socijalnog i drustvenog statusa u svetu sa jasnom definicijom (<-- duplo znacenje) prihvatljivog(?) fizickog izgleda.

Spojiti skolu i igrice na neki nacin je nesto sto se mora uciniti uskoro.

Da svestan sam da bi tu moglo mnogo šta bolje da se argumentuje. Posebno i meni se ne dobada to što čujem "ja mislim , ja bih ovo ja bih ono" a nema nekih jakih dokaza samo lični stav. Ipak da je u pitanju bio neki naučni skup drugačije bih i izlagao, a tada bih morao i da iznosim dosta naučnih argumenata.Ovo je više bilo da se šira javnost malo osvesti kada su video igre u pitanju.

Sto se tiče zavisnosti, ideja je bila da se ukaže da stvar nije tako jednostavna i da je psihološka zavisnost složen problem. Video igre nisu ništa specijalno. I one kao i druge aktivnosti (kocka, kladionica, teretana ...) mogu da uz kombinaciju sa drugim faktorima da odvedu u psi. zavisnost.

emailnikola kaže:

1. da li treba napraviti paralelu izmedju video igara i narkomanije jer se sama namece kao bitna (a i mislim da je taj tabu danas manje prisutan)?

Samo ne treba mešati narkomaniju (ja nigde nisam pomenuo narkomaniju) , fizičku/fiziološku zavisnost od PAS i psihološku zavisnost koje je nešto drugo, iako i tu ima dodirnih tačaka.

[Lich_king2]

Mnoge istorijske igre mogu se iskoristiti za ucenje. A.k.a one koje imaju linearnu kampanju ili Paradox-ove igre.

[Equilibrium]

Fizicka zavisnost je realna stvar i moze se primeniti na izrazito sirok spektar supstanci, sigurno ne samo na dop, licno sam je iskusio par puta tako da znam o cemu pricam. Psihicka zavisnost se moze nazvati i behavioralna zavisnost, primenjuje se na sve navedene fizicke stimulanse u manjoj ili vecoj meri, jedina cisto behavioralna zavisnost priznata od strane medicinske strucne javnosti je kockanje. Igre se mogu porediti sa kockanjem ali samo do odredjene mere, sa narkomanijom apsolutno nikako.

Licno se slazem sa misljenjem da igre nisu zavisnost nego pre tip kompulsije, kao prejedanje ili sto bi rekli binge eating ili drinking, to je nekako primer koji mi prvi pada na pamet kao poredjenje ali ima jos ogroman broj raznih manje ili vise stetnih kompulsija prisutnih u svakodnevnom zivotu. Vredi napomenuti da kompulsivno ponasanje nikad nije uzrok nego posledica tako da se igre ne mogu kriviti za njihovu zloupotrebu.

Takodje samo igranje igara kao takvo nije stetno, potpuno zdrava individua moze da sedne i igra igre i 40-50 sati iz komada i da na postoji rizik od smrti. Ali konstantna neaktivnost i nepraviljana ishrana pracena konstantnim stresom na cula koja traje godinama lako moze da kulumnira smrcu posle naprezanja kakvo je 20-30 sati neprekidnog igranja.

Inace nasao sam predavanje osnivaca teme veoma poucno i zanimljivo, posto se daleko manje zanimam za pedagogiju nego psihologiju, prija sagledavanje problema i iz tog ugla. Autoru naravno zelim svaku srecu u radu ali se bojim da nece imati mnogo impakta na svakodnevicu jer misljenje mainstream pedagoske i psiholoske zajednice koju cine raspadi od po 60 godina nikako nije lako cak ni pomeriti u progresivnom pravcu, a bez toga je nemoguci cak i najmanji uticaj na generalnu populaciju kojima i ovako nista ne ulazi u glavu.