Izvale profana informatike

[Bokile]

- Ova datoteka sadrzi provale izvesnog profesora programiranja koji predaje u
jednoj srednjoj skoli u Novom Sadu. Navedene provale strpljivo su skupljane
u periodu 1988-1990, da bi kasnije bile prenesene na magnetni medijum i time
postale dostupne sirem krugu citalaca.


PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA STAMPACIMA:
======================================

- LISTING za stampac [mislio je na papir sa rupicama]


- Najcesce se koriste stampaci koji stampaju 120 ili 132 znaka u redu

- Od nemehanickih stampaca najvise su u primeni termalni stampaci

- Glava matricnih stampaca sastoji se od 5x7=35 iglica za stampanje

- Brojaci (za brojanje reda i kolone u stampacu) su cesce DEKADNI a ima i
binarnih (to zavisi od flip-flopova)

- Nemojte se uplasiti od naziva STAMPACI SA POLUGAMA ili LEPEZASTI STAMPACI.
Oni se skoro i ne koriste

- [razgovor se vodi oko laserskog stampaca HP LASER JET II]
> ...Memorija stampaca iznosi 512 KB, ali se moze dodatno prosiriti na 1, 2
ili 4 M...
> A sta je to "M"?
- Pa to vam bre znaci MODULA. Ti jednostavno uzmes MODUL i onda...

> ...Laserski stampaci uopsteno mogu na bilo kom mestu na stranici, u bilo kom
trenutku da ispisu bilo sta...
- Stani, stani malo. To jeste tacno, ali nemojte misliti da je to neka velika
prednost u odnosu na matricne stampace. To vam kod matricnog stampaca u
stvari i ne treba...

- [neko cita tekst o stampacima u kome sa na dosta mesta pominje "FONT",
i odjednom on podize glavu...]
- Pa "FONT" ustvari znaci SLOG!!!

- Pa laserski stampaci su ustvari ELEKTROSTATICKI!
[nadamo se da je ovo poslednja konstatacija o laserskim stampacima]

- Jel' NLQ znaci visoka ili niska rezolucija? Ne, ipak je to NISKA

- Jel' ta slika uradjena na laserskom stampacu? Procitaj sta pise
> Ovde pise neki INK-JET...
- Da, da, to je to. Prema tome, pogledajte svi ovu sliku u boji koja je
uradjena na laserskom stampacu...

[Bokile]

PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA DISKOVIMA:
=====================================

- Laserski disk ne vredi koristiti jer UTICE NA GENE (izaziva rak)

- Najbolja jedinica spoljne memorije bio je magnetni bubanj, ali je prava
steta sto su inzenjeri, umesto da ga dalje razvijaju i poboljsavaju,
krenuli drugim putem

- Kod diskova se uvek mora voditi racuna o tzv. podrucijima preliva. Taj
prostor iznosi najcesce oko 30% kapaciteta cilindra. U njega se upisuju
informacije koje naknadno pristignu kada je cilindar pun. Jer, da nema
tih podrucja, kuda bi se zapisivale novopristigle informacije?

- Povrsina diska je podeljena na oko 200-400 koncentricnih staza, a NEKI PUT
na oko 50 sektora

- Taj laserski i magnetni disk - to se uglavnom svodi na jedno isto

- CD - to vam je ustvari CARD-DISK (KARD-DISK)

- [svi zajedno razgledamo disketu od 3.5" kao pravo tehnolosko cudo. Ali on u
jednom trenutku spazi polugu WRITE PROTECTION]
- Ovo je sigurno KOCNICA!

- Slicno vazi i za laserske diskove. Sve je to jos daleko od laserskih

[Bokile]

PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA OSTALIM MEDIJIMA:
============================================

- Ne znam zasto niko ne pokusa da poveca kapacitet magnetne trake na taj
nacin sto ce smestati informacije i sa DRUGE STRANE

- Zasto se bunite sto ucimo o busenim karticama? To je najbolji medijum za
smestanje podataka jer je najotporniji na spoljne uticaje (cak i na
eksploziju atomske bombe gde bi svi magnetni mediji otkazali) pa se sada
cesto koristi u VOJNE SVRHE

- Flip-flopovi imaju dobre osobine, ali se ipak REDJE KORISTE jer su veoma
skupi, pa se od njih prave samo specijalni registri (napr. akumulator)

- Brzina transfera informacija kod magnetne trake se krece od 20000 do
MILION I PO BAJTOVA U SEKUNDI!

- Kapacitet magnetne trake zavisi i od toga da li se podaci upisuju sa obe ili
samo sa 1 strane trake

[Bokile]

PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA HARDWARE-OM:
=======================================

- Memorija je sacinjena od 8 + C bitova na jednoj adresi, gde je C tzv.
kontrolni bit (parnosti ili neparnosti)

- Bistabilni elementi broje u binarnom ili DEKADNOM sistemu

- Rec "TORUSNA" znaci USUKANA + PRIPADAJU TORNJU

- Danasnji racunari su ustvari HIBRIDNI

[ IV RAZRED ]

- Ponekad jedan registar nije dovoljan za smestanje jednog podatka. Tada je
potrebno udruziti vise registara a to se postize pomocu SHIFT registara

[Bokile]

PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA PROGRAMIRANJEM:
==========================================

- N bajtova je NAJMANJE 8 puta vise od N bitova

- Slovo "K" kod izrazavanja kapaciteta znaci Kilobajt, takodje i KAPACITET

- Kompajleri imaju i tu prednost u odnosu na simbolicke jezike (asemblere)
sto BOLJE RASPOREDJUJU I ISKORISTAVAJU MEMORIJU (nego kad programer to radi
sam u asembleru, rucno)

- Kompajleri prave veoma brz kod, tako da ne samo da nema zaostajanja u
brzini za asemblerom, nego je taj kod CESTO BRZI NEGO KOD ASEMBLERA
(u boljem slucaju ODNOS JE ISTI- 0:0). Po raznim knjigama se veoma cesto
spominje da je jedan od razloga upotrebe asemblera veca brzina, ali to nije
tacno. Isto toliko brz kod moze se bez problema napraviti i sa kompajlerom

- Slusao sam razlicita predavanja o stetnosi naredbe GOTO, ali mislim da su
sve to ciste gluposti. To je jedna od najvaznijih i najkoriscenijih
naredbi (Koji program radi bez nje?)

- Kod komercijalnih programa (napr. igara) taster BREAK je iskljucen
zato sto su programeri na pocetku programa stavili jednu BREAK OFF naredbu

- Naredba "TYPE" sluzi za ispis TIPA DATOTEKE na ekran

- Taj kompjuterski virus - pa to je samo jedan POKE, zar ne ?

- Nema smisla koristiti PC-TOOLS jer se sve to moze uraditi iz DOS-a, a sto
je najgore, treba vam bar GODINA DANA da ukapirate rad sa programom i
sve njegove opcije

- Racunar brze radi sa realnim brojevima jer ne mora cele brojeve pretvarati
u realne

- To ti je kao kod racunara. Ako program nece da proradi iz prve, startuj ga
nekoliko puta dok ne upali; Veca je verovatnoca da ce program proraditi
iz vise pokusaja nego iz samo jednog

- MBASIC na ERI je slican bejziku na PC racunarima, ali ima tu specificnost
sto postoji naredba CONT (koja sluzi za nastavljanje prekinutog programa),
sto na PC racunarima NE RADI.

[Bokile]

> Profesore, ja sam probao na FORTRANU 77 da koristim znakove "<", "=" i ">"
umesto standardnih fortranskih .LT. .EQ. i .GT. i sve je lepo radilo
- Ne, to ne moze da radi. Na ERA-ma smo probali i nije htelo da radi, a ne
verujem ni da bi to radilo na PC-ima - oko 70% verovatnoce da to nece
raditi ni tamo
> [osmeh] Pa to zavisi samo od kompajlera. Ako je u pitanju novi FORTRAN 77...
- Ma bre, to zavisi od OPERATIVNOG SISTEMA koji ga podrzava jer FORTRAN za te
matematicke operacije i relacije koristi usluge OS. Dobro, to zavisi i od
kompajlera...
> [pokusaj prigusenja smeha da ne bi doslo do davljenja] Dobro, dobro...

- Ne! Nemoj to raditi! Taj virus se ucita sa diskete cim je stavis u drajv!

- Ma i taj masinski, odnosno asemblerski jezik je daleko od mikronaredbi

- I nemojte vise da stavljate iza DO naredbe da je pocetna vrednost veca od
krajnje. Tada nastupa greska jer se cela struktura uvek jednom izvrsi
> Profesore, u svim bejzicima koje sam video, FOR-NEXT petlja napr. od 1 do 0
se ne bi ni jednom izvrsila, vec bi jednostavno cela struktura bila
preskocena
- Ma to bre nema nikakve logike. Ne verujem da bi bejzik tako nesto radio kad
uopste nema potrebe za tim. To je cista glupost. A i kod FORTRANA to sigurno
nije slucaj

- Mnogo je bolje da za varijablu ne uzmes X, posto si X vec iskoristio za ime
niza. To samo zbunjuje racunar koji prevodi

- Ja se nesto secam da FOR-NEXT petlje u bejziku idu maksimalno do 15 u dubinu