Wii Music

[Meho Krljic]

Juče sam na brzinu skinuo i isprobao japansku verziju Wii Music, novog Nintendovog casual naslova kojim se nastavlja usluživanje netradicionalne igračke publike koja je možda svoja prva iskustva iz domena innteraktivne digitalne zabave dobila tek sa Wiijem.

Nintendovo akcentiranje naslova poput Wii Sports ili Wii Fit i manji fokus na svoje tradicionalne 'hardcore' franšize poput Metroida, Marija ili Zelde već izvesno vreme čini njihove stare fanove prilično nervoznim, što je u poslednjih nekoliko meseci dovelo i do otvorenog bunta na Internetu i optužbi Nintenda da su izdali i sebe i druge i principe dobrote, lepote i poštenja u zamenu za lavinunovca koja je stigla proširivanjem tržišta na dojučerašnje neigrače.

Naprosto: gomile igara koje nisu zapravo igre već nekakvi ljubazni interaktivni naslovi koji zabave čoveka pet minuta dnevno, koja se svakim danom povećava na listi igara za Wii i svakodnevno smanjivanje udela 'pravih' igara na njoj, te Nintendov očigledan plan da se ovako i nastavi, dovoljni su da uznemire i na histerične reakcije nateraju hardcore fanove. Do te mere da je tokom proteklog leta Nintendo morao u više navrata da naglašava kako misli na 'core' igrače i priprema igre za njihovu dušu.

No, prizor Šigerua Mijamotoa kako na E3 sajmu 'igra' Wii Music je mnoge igrače apsolutno ubedio da je legendarni Nitnendov dizajner nekih od najvažnijih igara IKAD konačno izgubio kompas. Iako Mijamoto nije dizajnirao Wii Music, njegov topli endorsement ovog naslova nije ostavio sumnje u to da on misli kako je u pitanju divna stvar za Nintendo.

Problem? Kako sam potvrdio i sam testirajući Wii Music, ovo zaista nije igra već igračka. I bez obzira na Mijamotovu tvrdnju da je ovo mnogo zabavnije nego većina igara, naprosto ne mogu da vidim većinu igrača koje poznajem da uz ovo provode više od pet minuta pre nego što ga isključe i nikada više ne uključe.

Wii Music nije ni Guitar Hero ni Rock Band ni Samba de Amigo, ovo NIJE rhythm-action igra već instrument koji svira sam, dopuštajući igraču da ima samo vrlo ograničenu kontrolu nad onime što se čuje. Wii Music je zato izvrsna igračka za malu decu koja će uživati da sa svojim wiimoteom prave pokrete nalik na pokrete sviranja klavira, gitare itd. dok igra uklapa njihove pokrete u razumno izmeren ritam i predefinisanu harmoniju.

U neku ruku ovo jeste tehničko dostignuće jer zhači da maltenekakav god pokret da napravite, igra iz toga uspeva da izvuče prijatno zvučeći midi melodiju dajući vam iluziju da lenjo džemujete na instrumentu koji dobro poznajete, ali nakon što se ovako izigrate nekoliko minuta, postaje jasno da igranje igre podrazumeva određeni izazov, dok Wii Music po svojoj prirodi ne nudi ništa slično i, naprotiv želi samo da vas zadovolji dajući vam prijatan zvuk bez obzira na to šta vi radite sa kontrolerom. Idealno za sasvim malu decu i, plašim se, mnogo manje kreativno i interesantno za bilo koga zahtevnijeg...

[simakosmos]

Meho Krljic kaže:

naprosto ne mogu da vidimvećinu igrača koje poznajem da uz ovo provode više od pet minuta pre nego što ga isključe i nikada više ne uključe.

I ja,kao ljubitelj nintenda sam imao predrasude o Wii Music. Mislio sam da će dosaditi posle par minuta. E, kako sam se prevario. Ruke me zabolele posle sat vremena sviranja na instrumenima i dirigovanja. A meni je na japanskom, pola nisam shvatio

Meho Krljic kaže:

Wii Music je zato izvrsna igračka za malu decu koja će uživati da sa svojim wiimoteom prave pokrete nalik na pokrete sviranja klavira, gitare itd. dok igra uklapa njihove pokrete u razumno izmeren ritam i predefinisanu harmoniju.

Pravljenje pokreta nalik na te instrumente je samo prepreka pri igranju, zamor savladava brzo.

Meho Krljic kaže:

Idealno za sasvim malu decu i, plašim se, mnogo manje kreativno i interesantno za bilo koga zahtevnijeg...

Idealno za svakog sa malo smisla za muziku i ritam. A kako si propustio kreativnu slobodu u igri?

Probaj sa drugarima (eh, da svi imaju po 4 wiimote + nunchuk) da "odsvirate" neku melodiju (nisam našao opciju da svako izbira sebi instrument, već su nam dodeljeni neki).
Kad smo "svirali" ličilo smo na raštimovanu bandu, jer je svako naprezao svoje uvo da čuje koje zvukove išpušta instrument i da li pogađa note. Tu smo grešili, a shvatili smo to kad smo odgledali "svoj spot". Pesma je ličila (nazirala se melodija) na onu koju smo trebali da odsviramo ali u potpuno drugom aranžmanu.

[Meho Krljic]

Da, moram da isprobam Wii Music u tandemu sa ženom, onda možda zaista bude zabavnije. Meni je verovatno najveći problem to što ovome i dalje prilazim kao igri i doživljavam ga kao nešto što bi trebalo da ima postavljen cilj prema kome treba ići, a definitivno ga nema. S obzirom da ni u muzičkom smislu nema određenu stranu kojoj treba težiti već da je sve što se uradi 'dobro', nekako ne znam da li će uspeti da mi održi pažnju...

[renegade_of_funk]

veoma zanimljiva demonstracija WiiMusic-a gde se vidi da nije bas toliko ogranicena kontrola muzike
http://www.youtube.com/watch?v=vOx3G2AAFUI

moj prvi utisak

[donator99]

Nema threada o igrama bez ocena sa reviewova.

Meta kaže:

1UP - 91
GameSpy - 70
GamePro - 70
Kombo - 50
IGN - 50
^Most adults will quickly recognize that Wii Music is little more than a noise maker tied to a series of gestures and grow bored of the experience in a matter of hours, if not minutes. The controls aren't particularly intuitive , but gimmicky, and the selection of music is fundamentally flawed with both dated public domain songs rendered in equally dated MIDI.

[renegade_of_funk]

Manje vise se slazem sa ovim review-om.

MSNBC

The thing is, “Wii Music” is all about creation, not competition. Think of it as a sandbox full to the brim with musical instruments. You can play these instruments all by yourself, or you can invite your friends over and make some music together. And more than that, “Wii Music” will record your performances so that you can watch them and – here’s the interesting part – alter them to suit your whims.

[Meho Krljic]

Sinoć sam napravio svesnu pauzu u igranju Gears of War 2 da bih se dublje pozabavio Wii Musicom. Utisci su mi istovremeno i pozitivniji i negativniji od prvih utisaka.

U pozitivnom smislu, zaista ne mogu a da ne cenim programersku veštinu koja obezbeđuje da muzika koja nastaje kao posledica igračevih pokreta, stvarana proceduralno, uvek zvuči koliko-toliko logično. Dakle, kao što Renegade kaže, može ovde da se pogreši, i da se ode u falš ali to je uvek posledica ispadanja iz ritma koje igra uspeva da u većini slučajeva razlikuje od namernog sinkopiranja. To su, bogami neki mudri algoritmi na delu i za to skidam kapu.

Takođe, svirka u free modu (recimo da se tako zove jer, jelte, ne znam japanski) u kome igrač krene sam pa mu se priključe ostali muzičari kontrolisani CPU-om, zna da iz totalnog haosa pređe u nešto koherentno što je interesantan fenomen a svirka po utvrđenim matricama je takođe zabavna i čovek često ne može da suzbije osećaj zadovoljstva kada vidi kako uspeva svojim pokretima da zaista pruži prepoznatljiv i merljiv doprinos jednoj lepoj zvučnoj situaciji. Kada to radi više od jednog čoveka odjednom, nema sumnje da je to vrlo šarmantno i Wii Music je nešto što treba pripremiti za kućne partije, čak i sa ljudima, ili, posebno sa ljudima koji nisu ni igrači ni muzičari.

Međutim, s druge strane, ponovo sam zaključio da je ovo igračkica za najviše nekoliko minuta zabave. Prvo što mi kvari devojačku sreću je odsustvo kažnjavanja i victory conditiona bilo kog tipa. Mislim, razumem zašto je Wii Music tako struktuiran - ovo nije tradicionalna igra koja igrača uči kroz kažnjavanje neuspeha, niti koja ga nagrađuje kroz poene ili odmotavanje storylinea ili već nešto. Kazna su falševi a nagrada su lepo odsvirane pesme, dakle sadržaj igre sam po sebi je nagrada (ili kazna) što je, moglo bi se argumentovati, 'čistija' situacija nego u 100% drugih igara koje odozgo na sadržaj moraju da dodaju veštačke apstrakcije u vidu poena ili skriptovane priče ne bi li igrača nagradile za njegov uspeh. Međutim, ovo Wii Music, barem za moj groš, istovremeno problematizuje jer, ultimativno, igrač ima vrlo ograničenu kontrolu nad svojim stvaralaštvom. S obzirom da kontrolišete samo ritam a da mu igra sama (kako rekoh, dosta uspešno) dodaje harmonije i melodije, prilično je neizbežno, barem u mom slučaju, da se posle nekoliko minuta čovek oseti ograničenim i poželi da ima većeg uticaja na muziku, to jest da njegova veština može da se transformiše u primetno atraktivniji gejmplej. E, Wii Music to ne omogućava. Druge igre, koje su takođe ograničene kontrolama ili dizajnom nivoa ili pravilima, imaju mogućnost da nagrade veštinu igrača baš zbog svog apstraktnog seta pravila, nagrada i poena. Wii Music, naprotiv, vas posle nekoliko minuta ostavlja sa osećajem da ste isprobali sve što se isprobati može i ni na koji način ne stimuliše dalje igranje/ usavršavanje veštine.

Ovo, podvlačim, ne znači da je Wii Music neuspeo proizvod jer, kako rekoh za petominutne (ili, hajde, petnaestominutne) sesije, pogotovo u društvu, ovo je vrlo zabavno. Ali, to mu nekako, izgleda, dođe sve.

[renegade_of_funk]

Meho Krljic kaže:

Sinoć sam napravio svesnu pauzu u igranju Gears of War 2 da bih se dublje pozabavio Wii Musicom.

jel te dozivala igra sa police - plaaayyyy meeee!!!

Meho Krljic kaže:

Takođe, svirka u free modu (recimo da se tako zove jer, jelte, ne znam japanski) u kome igrač krene sam pa mu se priključe ostali muzičari kontrolisani CPU-om, zna da iz totalnog haosa pređe u nešto koherentno što je interesantan fenomen

To mi je omiljeni deo igrice (softvera?!?), mozda i zato sto ne razumem japanski pa mi je onda teze da se snadjem.

Meho Krljic kaže:

Međutim, s druge strane, ponovo sam zaključio da je ovo igračkica za najviše nekoliko minuta zabave. Prvo što mi kvari devojačku sreću je odsustvo kažnjavanja i victory conditiona bilo kog tipa.

Jedino sto mi nedostaje ovde je neka opcija u igri pomocu koje mozes da postavis WiiMusic Clip direkno na YouTube.

[Meho Krljic]

Pa, da, da, ali zato sam i originalno napravio distinkciju između igre i igračke. Igra podrazumeva pravila i uslove za pobedu i poraz a igračka podrazumeva samo pravila i limite koje uspostavlja mašta onog ko se igra. Naravno da za šah ne bi važilo 'igraj onako kako se TEBI dopada' jer šah bez pravila nije šah, no Wii Music nije šah i čak i ne spada u istu, jelte, kategoriju fenomena. Wii Music je u tom smislu fascinantna igračka, kao što sam već rekao, ali isto tako, ona definitivno ograničava maštu/ kreativnost igrača svojom mehanikom, kao što sam već naglasio (ovo ko da se obraćam nekom zvaničnom skupu... heh).

Mislim, da, lepo je kad možeš da se igraš 'the way YOU want to play' ali dok je za decu ovo dovoljan uslov, zreliji igrač najčešće želi da bude ograničen pravilima jer su ona način da ispolji svoju kreativnost koja se onda može izmeriti nekakvim 'objektivnim' merilima (koja su deo seta pravila). Wii Music daje slobodu koju ne daje ni jedna druga igra ali istovremeno zbog toga i oduzima 'objektivnu' vrednost tvojoj veštini, svodeći je na samo tvoju ideju o tome pta je dobro ili ne. Dok malo dete ili izuzetno narcisoidna osoba ovo doživljava kao sasvim razumne uslove rada, većina, čini mi se, zrelijih osoba, želi da svoju veštinu definiše u jednom merljivijem, 'objektivnijem' smislu. Naravno, zato i jeste pametnije trošiti Wii Music u društvu jer tu postoji jedno intersubjektivno razumevanje da li je to što se radi dobro.

Dakle, khm, da zaključim: Wii Music obavezno igrati u društvu i bez želje da 'ovladate' njime kao što biste ovladavali konvencionalnom igrom.

[renegade_of_funk]

Meho Krljic kaže:

Mislim, da, lepo je kad možeš da se igraš 'the way YOU want to play' ali dok je za decu ovo dovoljan uslov, zreliji igrač najčešće želi da bude ograničen pravilima jer su ona način da ispolji svoju kreativnost koja se onda može izmeriti nekakvim 'objektivnim' merilima (koja su deo seta pravila). Wii Music daje slobodu koju ne daje ni jedna druga igra ali istovremeno zbog toga i oduzima 'objektivnu' vrednost tvojoj veštini, svodeći je na samo tvoju ideju o tome pta je dobro ili ne. Dok malo dete ili izuzetno narcisoidna osoba ovo doživljava kao sasvim razumne uslove rada, većina, čini mi se, zrelijih osoba, želi da svoju veštinu definiše u jednom merljivijem, 'objektivnijem' smislu.

Frak ja sam narcis.
Nije potrebno da te igra ocenjuje jer joj nije uopste to cilj, koliko ja vidim WiiMusic je vise kao neki prosti editor muzike a ne klasicna igra koja ima pocetak i kraj.Sve vise gledam na ovo kao na neki casual softver a ne igru, mozda kao sto je Mario Paint bio za SNES (nikad to nisam probao).

Meho Krljic kaže:

Naravno, zato i jeste pametnije trošiti Wii Music u društvu jer tu postoji jedno intersubjektivno razumevanje da li je to što se radi dobro.

Mislis ako vec nema nikakvog merenja rezultata onda bar da ti drugi kazu koliko si los. Mislim da je to jedan od razloga zasto je Nintendo ubacio i kreiranje clipova u igri i njihovo deljenje sa drugima.

Meho Krljic kaže:

Dakle, khm, da zaključim: Wii Music obavezno igrati u društvu i bez želje da 'ovladate' njime kao što biste ovladavali konvencionalnom igrom.

Iwata Asks kaže:

Morii
But, for the most part, it's for single play.

Iwata
Oh, you really think so?

Wada
Playing an ensemble with someone has a live feeling to it, but the music—to express it in terms of the clay we just mentioned—will remain relatively unformed, just something thrown together in the spirit of the moment.

Iwata
That can be fun, but lacks depth.

Wada
Right. If you try to shape a song according to your own inner vision, you have to spend time on it, and you'll have a blast.

http://us.wii.com/iwata_asks/wii_music/vol1_page1.jsp

Verovatno je zanimljivije u multiju ali jedino kada se posvetis igri sam onda mozes da napravis nesto kao ovo dole.

Veoma zanimljiva izvedba pesme iz igre Legend of Zelda.
http://www.youtube.com/watch?v=cbWA-d3TQQg

[Meho Krljic]

Moram da kažem da me ovaj klip zapravo više fascinira i tera da ponovo uključim Wii Music (iako sam taman krenuo da isprobavam netom pribavljeni Dead Space na 360ici) jer ovo je Zelda odsvirana veoma blisko originalu. Ako to može da se postigne u Wii Musicu vežbanjem, onda sam spreman da radikalno promenim svoje gore iskazano mišljenje o ovoj igr(ač)ki.

[renegade_of_funk]

Dobar WiiMusic Clip. Ja vise volim eksperimentisanje nego ove klasicne interpretacije pesama.

[Meho Krljic]

Mda, u međuvremenu sam se i ja setio da je ovo zapravo sviranje po zadatoj temi koja dolazi uz samu igru... zaista onaj klip koji si ti postavio je kudikamo zanimljiviji.

[simakosmos]

na engleskom
http://www.youtube.com/watch?v=Gf5IyY43aDE

jam session je odlican cak i u single. ali posto sam otvorio samo prvih 5 pesama, zezam se za twinkle-twinkle.

[simakosmos]

oficijelna stranica

[renegade_of_funk]

lekcije za bubnjeve - http://www.youtube.com/watch?v=L7uh7Bctyj4