Problem sa konstruktorima

[kish]

Radi se o klasi X koja ima jedno polje a tipa float, i tri konstruktora: X(), X(float fa), X(int fa), stime da je 3. kostruktor realizovan preko 2.:

#include <iostream>
using namespace std;

class X {
public:
    X();
    X(float fa);
    X(int fa);
    void print();
private:
    float a;
};

X::X() {
    cout<<"Calling X()."<<endl;
    this->a = 0;
    cout<<"Closing X(). a = "<<a<<endl;
}

X::X(float fa) {
    cout<<"Calling X(float)."<<endl;
    this->a = fa;
    cout<<"Closing X(float). a = "<<a<<endl;
}

X::X(int fa) {
    cout<<"Calling X(int)."<<endl;
    X((float)fa);
    cout<<"Closing X(int). a = "<<a<<endl;
}

void X::print() {
    cout<< a <<endl;
}

int main()
{
    X test(2);

    test.print();
    return 0;
}

Poruke "Calling" i "Closing" su tu cisto radi kontrole stanja pre i posle poziva funkcija. Kao output dobijam:

Calling X(int).
Calling X(float).
Closing X(float). a = 2
Closing X(int). a = NaN
NaN

Problem je sto na kraju polje a nema vrednost 2, kao ocekivano, vec ostaje nepromenjeno, odnosno gubi se nakon vracanja iz X(float) u X(int). Pitanje je da li je moguce "oslanjati" konstruktore jednog na drugi na ovakav nacin ili treba u svakom posebno inicijalizovati polja (pogotovo u slucaju kada ima vise polja i vise konstruktora)?

[rile]

To je dobra tehnika u javi, ali ne radi u C++.

Ukoliko imaš neku zajedničku inicijalizaciju, stavi je u nevirtuelni metod koji oba konstruktora pozivaju.

Obrati pažnju da je generalno pravilo da se iz konstruktora ne pozivaju virtuelni metodi istog objekta jer nije garantovano kada će tabela virtuelnih metoda biti inicijalizovana.