Cradle

[Maladikt]

Vrlo neobična igra. Ima intrigantnu priču koja me je i naterala da je završim iako nisam ljubitelj avanturističkih igara. Ovo nije baš klasična avantura, ali najpre bih rekao da spada u taj žanr.

Radnja prati Enebiša, mladića iz Mongolije, koji se jednog jutra budi u svom jurtu i kako to obično biva - ima amneziju. Kroz nekoliko sati koliko, nažalost, igra traje Enebiš otkriva svoje poreklo, sudbinu svojih roditelja, kao i čudne okolnosti života u futurističkoj Mongoliji kojom špartaju androidi i leteći tramvaji. U razmrsivanju svih tih konaca mu pomaže Ida - polu robot sa ljudskom svešću, a polu vaza za cveće koju je zatekao na svom radnom stolu.

Imam nekoliko većih zamerki, a prva je dužina igre. Sve "kvestove" je moguće uraditi u roku od 2-3 sata, ako ne računamo mini-igru sa skupljanjem kockica koja predstavlja krupnu zamerku broj dva. Između otkrivanja novih informacija koje guraju priču neophodno je preći platformsko-akcione deonice sa skupljanjem navedenih kockica i taj deo je jako traljavo urađen (na stranu što skroz odskače od ostatka igre). Enebiš se kreće dosta sporo (čak i uz sprint), a ne pomaže ni činjenica što kolizija sa ivicama i podovima nije baš najbolje urađena tako da igrač često proklizava na svemu što ima nagib veći od 0 stepeni. Srećom, mini-igru je moguće preskočiti nakon prvog neuspeha.

Treća krupna zamerka je u vezi sa prvom, a to je sama priča igre koja se završava baš kada ne treba. Taman su počeli da razvijaju radnju i odjednom - cap, nema više. Kao da je u pitanju prvo poglavlje neke veće priče. Iskreno se nadam da će uraditi nastavak ili DLC, pošto definitivno nije ispričano sve što je imalo da se ispriča.