Свемир, велики.

[VGagi]

Koliko brzo se nesto udaljava od nas 'nalazi' se u redshift faktoru z, koji se meri direktno iz spektroskopskih podataka. (pogledaj odeljak Highest redshifts). Najveci potvrdjeni redshift za jednu galaksiju je 8.6.

Idi na ovaj kalkulator (u chrome, firefox nece da radi s njim - treba da se vidi tabela ispod), ubaci 8.6+1 u peti input box (upper row stretch), pritisni calculate. Dobices da se galaksija UDFy-38135539 udaljavala od nas u trenutku kada je emitovala svetlost brzinom od 3.63 c, a da se danas udaljava brzinom od 2.11 c (Vthen i Vnow).

Postoje nepotrvrdjena meranja sa z=10, za koje se dobijaju brzine 4.02c i 2.18c.
Mikrotalasno pozadinsko zracenje ima z=1089, za koje dobijamo brzine 66.18c i 3.15c.

Posto je to poluprecnik opservabilnog univerzuma, dve galaksije na suprotnim krajevima se z=10 bi se medjusobno udaljavale brzinom ~ 8c kada su poslale svetlost i 4.4c danas.

[bvitnik]

VGagi kaže:

1. Spada u klasu hipotetickih primera tipa 'sta bi se desilo kad bi Sunce nestalo', koji se iz fundamentalnih razloga nikada ne mogu desiti u prirodi.

Slažem se, potpuno tačno. Svrha mog primera je misaoni eksperiment. U srednjoj školi i na fakultetu smo često radili slične misaone eksperimente koji ne mogu da se sretnu u prirodi a sve zarad boljeg razumevanja gradiva. Možemo da debatujemo da to ne stvara stvarnu sliku o svetu i da možda ima kontra efekat, odnosno još više zbunjuje nego što razjašnjava, ali ja lično smatram da čovek mora da nekako "rasčlani" globalnu sliku na gradivne elemente i posmatra ih kao izolovane sisteme da bi imao bolje razumevanje globalne slike. Naravno, mora biti svestan činjenice da na taj način greši jer ti sistemi nisu izolovani.

2. 'dve usamljene galaksije, relativno blizu jedna drugoj' u znacenju koliko tacne udaljenosti? Recimo, Andromeda i nas Mlecni put su u astronomskim razmerama medjusobno relativno blizu, i priblizavaju su jedna drugoj brzinom od oko 300 km/s. Ubrzanje koje dozivljavaju usled uticaje medjusobne gravitacije je reda 10^-13.

U školi/na fakultetu prvo što su nas učili je ovlaš značenje termina "relativno blizu", "relativno daleko" i "beskonačno daleko". Kako je jedan profa rekao: "Ako se dve iste lopte nalaze na udaljenosti jedna od druge od npr. 10 prečnika lopti, možemo da kažemo da su relativno blizu". Još bolji opis - ako čovek vidi dva objekta i ako mu oba objekta u celosti upadaju u vidno polje (ili mentalno vidno polje ako zamišlja), onda možemo da kažemo da su objekti relativno blizu.

Uticaj sirenja prostora, ako uopste postoji, je toliko mali da je nemerljiv danasnjim instrumentarijim kojim raspolazemo. U svakom slucaju, one ne bi mogle da 'odjednom' pocnu da se medjusobno udaljavaju (sta su radile dosad ?) a svakako ne brze od brzine svetlosti, kao sto sam rekao.

Kao što rekoh - misaoni eksperiment.

Dve galaksije, koje se nalaze na ivicama opservabilnog univerzuma na suprotnim stranama, se medjusobno udaljavaju zbog sirenja univerzuma brzinom vecom od brzine svetlosti, ali one nisu 'relativno blizu jedna drugoj', tako da treba da se odlucis za sta u stvari hoces da das primer, a ne da mesas stvari.

Slažem se. U realnosti, za svaki par galaksija za koji možeš da zaključiš da se međusobno udaljavaju brzinom većom od brzine svetlosti možeš ujedno i da zaključiš da su svejedno međusobno suviše daleko da bi imale ikakav (merljiv) međusobni uticaj čak i da nema širenja prostora. Kao što rekoh - misaoni eksperiment. Hteo sam da pokažem kakve implikacije, na misaoni eksperiment, bi mogla da ima činjenica da je brzina prostiranja gravitacionog polja konačna. Na nivou univerzuma sigurno ostvaruje neki efekat. Možda bi bilo bolje da sam uzeo primer "šta bi bilo kad bi Sunce nestalo" .

3. Stvari u univerzumu koje se medjusobno udaljavaju zbog sirenja univerzuma se u stvari nigde ne krecu zbog toga. Tamo su gde su uvek i bile, s istim eventualnim lokalnim komponentama i smerovima kretanja. Stvar je jednostavno u tome sto medju njima ima sve vise prostora.

Za sada, toliko.

Dobro, glup mi je primer, neću više.

[bvitnik]

VGagi kaže:

Koliko brzo se nesto udaljava od nas 'nalazi' se u redshift faktoru z, koji se meri direktno iz spektroskopskih podataka. (pogledaj odeljak Highest redshifts). Najveci potvrdjeni redshift za jednu galaksiju je 8.6.

Idi na ovaj kalkulator (u chrome, firefox nece da radi s njim - treba da se vidi tabela ispod), ubaci 8.6+1 u peti input box (upper row stretch), pritisni calculate. Dobices da se galaksija UDFy-38135539 udaljavala od nas u trenutku kada je emitovala svetlost brzinom od 3.63 c, a da se danas udaljava brzinom od 2.11 c (Vthen i Vnow).

Postoje nepotrvrdjena meranja sa z=10, za koje se dobijaju brzine 4.02c i 2.18c.
Mikrotalasno pozadinsko zracenje ima z=1089, za koje dobijamo brzine 66.18c i 3.15c.

Posto je to poluprecnik opservabilnog univerzuma, dve galaksije na suprotnim krajevima se z=10 bi se medjusobno udaljavale brzinom ~ 8c kada su poslale svetlost i 4.4c danas.

Ček. Relativne brzine u odnosu na nas su se smanjile?

[VGagi]

Inflacioni model Big Banga.
Sirenje se eksponencijalno usporavalo do pre nekih 5-6 milijardi godina, a od tada se ponovo ubrzava.

[water wizard]

da bi smo utvrdili da li postoji gravitacija između dva objekta koji se udaljavaju zbog ekspanizije prostora treba da znamo da li gravitacija putuje brzinom ili je momentalna
ja mislim da je to kao neka vrsta magnetnih talasa i da bi trebalo da ima brzinu

[bvitnik]

VGagi kaže:

Inflacioni model Big Banga.
Sirenje se eksponencijalno usporavalo do pre nekih 5-6 milijardi godina, a od tada se ponovo ubrzava.

Aaaa, da. 'De su mi oči. Nagib krive na ovoj slici je veći u početku nego sad:

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Fr..._universes.svg

[dacajak]

Evo vam jos malo gravitacije

Pronađen magnetar u centru naše galaksije!

Neutronska zvezda s ekstremno jakim magnetnim poljem omogućiće bolje shvatanje crne rupe u Mlečnom putu



Magnetar... Verovatno najmisteriozniji objekat u svemiru
BON - Otkriće koje menja poimanje svemira.
Astronomi su otkrili magnetar, neutronsku zvezdu s jakim magnetnim poljem, u centru naše galaksije Mlečni put. Ovaj pulsar ima ekstremno jako magnetno polje i omogućava istraživačima da ispitaju obližnju crnu rupu u centru galaksije.

Merenje jačine

Tim naučnika s Instituta „Maks Plank“ u Bonu prvi je izmerio jačinu magnetnog polja oko ovog izvora i pokazao da se hrani magnetnim poljem. To kontroliše upliv u crnu rupu, što takođe objašnjava emisiju rendgenskih zraka ove gravitacione zamke.
- Čim smo čuli o otkriću redovnih pulsacija zabeleženih teleskopom NuStar, okrenuli smo tanjir Efelsberg ka centru galaksije. U prvom pokušaju nismo odmah videli pulsar, ali drugi put smo već uspeli - rekao je Ralf Itaf, vođa tima i član MPIfR.

Veliko otkriće

On kaže da nije mogao da veruje da su otkrili pulsar u centru naše galaksije.
- Da bismo razumeli svojstva Strelca A, moramo da shvatimo gomilanje gasa u crnoj rupi. Međutim, do sad, magnetizacija gasa, koja je jedan od osnovnih parametara za otkrivanje strukture tog gomilanja, bila je potpuno nepoznata. Naša studija to menja koristeći pulsar da ispita jačinu magnetnog polja ovog gomilanja gasa - kaže Majkl Krejmer, direktor Instituta Maks Plank.

Izvor: Kurir

[VGagi]

@ bvitnik

Ne taj grafik. Taj grafik pokazuje zavisnost sudbine univerzuma of gustine materije u njemu. Prema dosadasnjim merenjima izgleda da je univerzum flat, tj da je Ω = 1 u granicama nasih mogucnosti merenja.

Ovaj grafik: http://imagine.gsfc.nasa.gov/Images/...e_universe.jpg. Ako je dark energy konstantna, tada cemo imati nepoznatu sudbinu naseg univerzuma (dakle, ni big crunch, ni big rip).


@ water wizard

Ako je gravitacija kvantizovana, tada se sa osnovom moze pretpostaviti da se i ona prostire brzinom c. Za sada, postoji indirekntna potvrda o postojanju gravitacione radijacije, za sta su Hulse & Taylor dobili Nebelovu nagradu 1993.

Stvar je sto, za razliku od fotona, koji nema masu mirovanja i ima spin 1 (zahvaljujuci cemu postoji privlacna i odbojna sila u procesima gde je foton kvant prenosa), graviton takodje ne bi smeo da ima masu i trebao bi da ima spin 2, sto znaci da nikakva antigravitacija nije moguca.

[bvitnik]

VGagi kaže:

@ bvitnik

Ne taj grafik. Taj grafik pokazuje zavisnost sudbine univerzuma of gustine materije u njemu. Prema dosadasnjim merenjima izgleda da je univerzum flat, tj da je Ω = 1 u granicama nasih mogucnosti merenja.

Ovaj grafik: http://imagine.gsfc.nasa.gov/Images/...e_universe.jpg. Ako je dark energy konstantna, tada cemo imati nepoznatu sudbinu naseg univerzuma (dakle, ni big crunch, ni big rip).

Je l' crvena linija ima asimptotu? Sve osim "Big Rip" mi se više sviđa .

[VGagi]

bvitnik kaže:

Je l' crvena linija ima asimptotu?

Za sada su sve tri projekcije nagadjanja. Moguce je da bude i nesto cetvrto. Odgovor na pitanje kakva je sudbina univerzuma zavisice od odgovora da li su gravitacija i spacetime kvantizovani, i na koji tacno nacin.

bvitnik kaže:

Sve osim "Big Rip" mi se više sviđa .

Ne vidim kako bilo koja od ove tri mogucnosti moze da ti se vise ili manje svidja. Ne samo da nas vise nece biti kada se to bude desavalo, vec nece biti ni zvezda pa shodno tome ni nikakvog bioloskog oblika zivota.

Ako treba da se necega bojis, to je one cetvrte mogucnosti.
Ili mozda pete...

[bvitnik]

VGagi kaže:

Ne vidim kako bilo koja od ove tri mogucnosti moze da ti se vise ili manje svidja. Ne samo da nas vise nece biti kada se to bude desavalo, vec nece biti ni zvezda pa shodno tome ni nikakvog bioloskog oblika zivota.

Ako treba da se necega bojis, to je one cetvrte mogucnosti.
Ili mozda pete...

Ma samo neka je smrt dinamična. "Big Rip" mi je nekako ružna, usamljena a onda nasilna smrt, nešto između je onako fina, lagana i OK smrt a "Big Crunch" će sve da nas skupi zajedno - bićemo blizu, biće nam toplo i umrećemo u "veselju" .

[VGagi]

Zemlja ce zbog povecane insolacije postati druga Venera kroz manje od milijardu godina. Ako taj event uspemo nekako da prezivimo, Andromeda i nas Milky Way ce se sudariti kroz manje od 4 milijarde godina. Svakako ce biti u medjuvremnu i velikih meteorskih impakta, prolaska Sunca kroz negostoljubiva podrucja, GRB-ova, i tome slicnih stvari. Mnogo prilika za vrasku zabavu i pre finalne, kakva god bila.

[water wizard]

mi ako ovako nastavimo kao do sad ima da završimo kao Venra za 100 godine

[White Ripper]

bvitnik kaže:

1) Jačina gravitacione sile, ili bolje reći intenzitet gravitacionog polja opada sa kvadratom razdaljine - ovo je još Njutn otkrio. Drugim rečima, koliko god da je masivna crna rupa, intenzitet gravitacionog polja relativno brzo opada te je oblast uticaja crne rupe ograničen. Svetlost i bilo koji drugi objekat koji je dovoljno daleko od crne rupe ili koji kruži oko crne rupe na bezbednoj udaljenosti, nikada neće biti "usisan" od strane crne rupe. "Usisan" je čak i pogrešan termin jer crna rupa niti je rupa niti usisava objekte - to samo tako vizuelno izgleda.

Čika Stiven Hoking se ne bi s tobom složio. On tvrdi da je crna rupa vremensko prostorna zakrivljenost i da "usisava" brže od brzine svjetlosti. Tu je oborena teorija relativiteta, a čak su i postojale nego teorije koje obaraju sve "naše" zakone i primjenjuje na crne rupe neke "svoje" zakone tako da nisam siguran koliko možemo govoriti o "bezbjednoj udaljenosti".

[bvitnik]

White Ripper kaže:

Čika Stiven Hoking se ne bi s tobom složio. On tvrdi da je crna rupa vremensko prostorna zakrivljenost i da "usisava" brže od brzine svjetlosti. Tu je oborena teorija relativiteta, a čak su i postojale nego teorije koje obaraju sve "naše" zakone i primjenjuje na crne rupe neke "svoje" zakone tako da nisam siguran koliko možemo govoriti o "bezbjednoj udaljenosti".

Sunčev sistem se nalazi na "bezbednoj udaljenosti" od crne rupe koja se nalazi u centru Mlečnog Puta, i to ne bilo koje crne rupe nego "super masivne" .

[VGagi]

White Ripper kaže:

Čika Stiven Hoking se ne bi s tobom složio. On tvrdi da je crna rupa vremensko prostorna zakrivljenost i da "usisava" brže od brzine svjetlosti. Tu je oborena teorija relativiteta, a čak su i postojale nego teorije koje obaraju sve "naše" zakone i primjenjuje na crne rupe neke "svoje" zakone tako da nisam siguran koliko možemo govoriti o "bezbjednoj udaljenosti".

Kad neko procita nesto i ne razume ono sto procita...

Nista ne moze da se krece brze od svetlosti, pa tako nista ne moze ni da bude 'usisano' u crnu rupu brze od brzine svetlosti.
Teorija relativiteta nije tu oborena.

Orbite zvezda oko crne rupe u centru nase galaksije:
http://www.astro.ucla.edu/~ghezgroup...itsMovie.shtml
Zvezda S2 (oznacena kao S0-2), jedina koja na gifu napravi celu orbitu, orbitira oko crne rupe sa periodom od 15.56 ± 0.35 godine na udaljenosti od 17 lh tj 120 AU, sto je ~ 4x udaljenost Neptuna od Sunca.

[toxic]

Ne znam da li su se nasi novinari opet zaneli u prevodu, ali po njima, NASA ,,radi na prvom prakticnom ispitivanju na terenu" Alkubijerovog pogona.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...e-od-svetlosti

[water wizard]

ko prati izveštaje o vanzemaljcima, zna da to odavno postoji

[goranmax]

Neko je vec poceo da razmislja o osvajanju svemira.
Deep Space Industries
Skoro da mi je izgledalo kao reklama neke firme iz nekog SF filma ili igre.

[Picard]

Superoluja na Saturnu:

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/s...Saturn%21.html