Govori srpski?

[lijenština]

Može i "pali, brate" , "avijacija" , "čibe" , "bjež otolen" ,"kidaj odatle", "piči", "mrš", "put pod noge", "gubi se", "šetaj", "begaj", "briši", "iš", "odstupi" ... Uh, ponestade mi izraza

[prudentia]

lijenština kaže:

Može i "pali, brate" , "avijacija" , "čibe" , "bjež otolen" ,"kidaj odatle", "piči", "mrš", "put pod noge", "gubi se", "šetaj", "begaj", "briši", "iš"... Uh, ponestade mi izraza

Hahahaha, imas jako bogat rijecnik! E strasno. Vrhunski!

[aerochivija]

Father Jape kaže:

Da, mozes ti da se do sutra dovijas smisljajuci kovanice sa slovenskim korenima, ali ko ce ti to prihvatiti i poceti da koristi? Jezi ne funkcionise tako, jednostavno.

"Nakrilnik" (hrv: "laptop"). Ne kažem da je bolje koristiti englesku reč, ali ne mislim ni da je dobro pošto-poto smisliti sopstvenu.

Kao kad bi "notebook" računar nazivali "sveska" ili "beležnica" ...

[zoran845]

lijenština kaže:

Može i "pali, brate" , "avijacija" , "čibe" , "bjež otolen" ,"kidaj odatle", "piči", "mrš", "put pod noge", "gubi se", "šetaj", "begaj", "briši", "iš", "odstupi" ... Uh, ponestade mi izraza

Kaže se i "sevaj", "tutanj", "magla", "noga", "čisti se", "nestani", "ispari", "odyebi odavde",... Bogat nam je jezik (pogotovu za opisivanje loših i ružnih stvari) i zato me uvek uhvati muka kad vidim da ljudi vrte 16 reči u svakodnevnom govoru.

Do bogatog rečnika stiže se samo na jedan način - čitanjem (pa makar lepe literature), a to se iz generacije u generaciju sve manje praktikuje.

[Miki-Car]

prudentia kaže:

Kaze se dijete.
A podsjeca te na ishranu i kalorije jer se poklapaju nominativ jednine rijeci dijete (mali stvor o kome pricamo) i nominativ mozine rijeci dijeta (ovo o redukovanju ishrane i kalorija).
A do takve situacije je doslo zato sto je dijeta strana rijec (pa je i na ekavskom dijeta, a ne deta, sto bi glupo zvucalo), a dijete (dete) je nasa rijec pa je doslo do uobicajene zamjene e-ije(je).
Moram priznati da 'dete' zvuci njeznije, ponekad 'dijete' moze da zvuci grubo. Na primjer kada vam stariji brat igra neku igricu i ne moze nesto da predje a vi mu kazete: 'Mak' se, dijete!', i pokazete mu kako se igra.

Nominativ Dijete (lil' dude) i genitiv Dijeta (rezim ishrane)

[Father Jape]

zoran845 kaže:

Do bogatog rečnika stiže se samo na jedan način - čitanjem (pa makar lepe literature), a to se iz generacije u generaciju sve manje praktikuje.

Ne nuzno. Samo se sve veca kolicina citanja odvija na engleskom. Najreprezentativniji primer je jedan moj ortak koji je proveo ceo zivot u Srbiji ali je ubedljiva vecina knjiga koje je procitao na engleskom. Kao posledica toga bez ikakve sumnje poznaje kovencije engleskog pravopisa bolje od konvencija srpskog (neki bi rekli - nepismen je) a slicno je i sa vokabularom.

[Stojadin]

Miki-Car kaže:

Nominativ Dijete (lil' dude) i genitiv Dijeta (rezim ishrane)

Не знам на шта си тачно овде мислио?
Номинатив дијете а генитив дијетета.
Номинатив дијета а генитив дијете.

Ево ти мали подсетник.
Н - Ко? Шта?
Г - Од кога? Од чега?
Д - Коме? Чему?
А - Кога? Шта?
В - Хеј.
И - С' ким? Чиме?
Л - О коме? О чему?

[zoran845]

Miki-Car kaže:

Nominativ Dijete (lil' dude) i genitiv Dijeta (rezim ishrane)

Stojadin kaže:

Не знам на шта си тачно овде мислио?

Hteo je da kaže da nominativ reči "dijete" i genitiv reči "dijeta" imaju isti oblik, ali je to nespretno formulisao. U suštini napisao je nepotreban post, jer je samo ponovio ono što je prudentia već "elaborirala" (glupe li i pompezne reči -elaborirala).

Father Jape kaže:

Ne nuzno. Samo se sve veca kolicina citanja odvija na engleskom.

Lepo je znati engleski (i ja čitam knjige na tom lepom i bogatom jeziku), ali je mnogo važnije znati maternji jezik . Uostalom, o tome je ovde, u ovoj temi, reč.

Kad smo kod engleskog, da još jednom frljnem drvlje i kamenje na pojavu da se u našem jeziku najpre kaže prvo zajednička pa onda vlastita imenica: ljudi, u redu je kad Englez/Amerikanac kaže "Ritz hotel", ali je potpuno blesavo/nakaradno kad to isto kaže Srbin (ili "Moskva hotel"). Forum vrvi od sličnih primera i to (izgleda) nikom ne smeta.

[Father Jape]

Cela dva slova kraca od 'razradila'.

[prudentia]

Mislis duža?

[Father Jape]

Naravno. Zabagovah se izmedju dve mogucnosti pa je isaplo srednje.

[zoran845]

Preneto iz jedne druge teme.

Jim Bravura kaže:

... Btw, не каже се "натукнице" већ наговештаји

Kaže se i jedno i drugo.

Evo šta veli "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika", knjiga treća, izdanje Matice srpske/Matice hrvatske, Novi Sad/Zagreb, 1969, strana 646:

натукница ж 1. циљање на нешто о чему се изричито не говори, наговештај, алузија. - Било је и прилично јасних натукница у постним проповједима господина градскога жупника. Шен. 2. реч чије се значење износи, појам обрађен у речнику, енциклопедији или сл., одредница. 3. поз. спојна реч, шлагворт. Бен. Рј.

Naš jezik nije od juče, pa tako nije ni većina njegovih reči. To što se reč natuknica izgubila iz svakodnevnog govora ne čini je manje podobnom za upotrebu. Ona će uvek biti više naša (srpska) reč nego njena engleska "rođaka" - hint.

U pravu si da se kaže i "nagoveštaj", reč koja je malo uobičajenija.

Ovo sam sve napisao jer vidim da pišeš ćirilicom, pa je za pretpostaviti da ti je do našeg pisma (pa i jezika) prilično stalo.

[Jim Bravura]

Да ли се изгубила или се никада није ни користила у Србији? И зашто уопште консултовати један комунистички речник из `69 ?

[Ketchua]

jako, jako zrelo...

a konsultovanjem Sveserbskoga recnika iz 1912 bi zakljucio da se oni uopste i ne razlikuju, nego samo lupas gluposti, a da se nisi potrudio ni da ih argumentujes...

[Father Jape]

Ja kad cujem to 'to nije srpski' od navodnih 'zastitinika' jezika.

Da ironija bude veca deo tih reci su se orvo upotrebljavale u Srbiji pa onda presle i u Hrvatsku.

Sta, zato sto neki Srbi ne poznaju svoj jezik sad treba da ga svodimo na najmanji zajednicki sadrzilac?

[zoran845]

Jim Bravura kaže:

... зашто уопште консултовати један ... речник из `69 ?

Zato što bolji nemamo: to je najveći i najtemeljnije pripremljen postojeći rečnik srpskog jezika.

Jim Bravura kaže:

... комунистички речник ...

Nisam stručnjak za jezik(e), ali mislim da ni u jednom udžbeniku za lingvistiku nećeš naći ovaj pojam. Rečnici (i sve ostale stručne knjige) se dele na valjane/dobro napisane
i one koji to nisu.

Uostalom, oblande "komunizma", "patriotizma",... najčešće su samo dimna magla za "sticanje boljeg položaja u društvu" (ili, narodski rečeno - pljačku).

Jim Bravura kaže:

Да ли се изгубила или се никада није ни користила у Србији?

Father Jape kaže:

Da ironija bude veca deo tih reci su se prvo upotrebljavale u Srbiji pa onda presle i u Hrvatsku.

Upravo tako. (Pre)lakim odricanjem od svojih reči (iz neznanja i/ili u ime "srpstva") samo siromašimo svoj lepi jezik.
Bogatstvo svakog (pa i našeg) jezika ogleda se u brojnosti sinonima (reči istog značenja a različitog oblika).

[Bryan Fury]

Postoji novi rečnik u izdanju Matice srpske, ne verujem da je lošiji od pomenutog. Inače zaista se ne sećam kad sam zadnji put čuo/video "natuknicu" da je upotrebljena negde u govoru ili pisanom obliku. Ali recimo glagol "natuknuti" mislim da se više koristi.
Što se tiče "patriotizma", samo ću citirati S. Džonsona, "Patriotism is the last refuge of a scoundrel."

[zoran845]

Bryan Fury kaže:

Postoji novi rečnik u izdanju Matice srpske, ne verujem da je lošiji od pomenutog.

Ni ja ne mislim da je gori od svog prethodnika, ali (koliko mi je poznato) on je još uvek u izradi. Obzirom na cene takvih izdanja, ne verujem da ću odmah moći da ga kupim
ni kada (konačno) izađe.

[Bryan Fury]

Nije u izradi, ja ga imam (u firmi) već nekoliko meseci. Ne sećam se koliko je koštao, ali mislim da nije bilo nešto preskupo.

[Father Jape]

Jest, bas je fin, al' ja nemam para za nj, te koristim ovaj stari Maticin u pdf formatu.

Nego, da citiram Embrouza Birsa:

PATRIOTISM, n.
Combustible rubbish read to the torch of any one ambitious to illuminate his name.
In Dr. Johnson's famous dictionary patriotism is defined as the last resort of a scoundrel. With all due respect to an enlightened but inferior lexicographer I beg to submit that it is the first.

I jos samo da dodam sto se sinonima tice - pravi sinonimi gotovo da ne postoje. Dakle reci potpuno identicnog znacenja koje nose identicne konotacije i koriste u istim registrima itd. Takvi parovi bi bili redundantni i ne bi doprinosili bogatsvtu jezika. Medjutim ogromna vecina onoga sto obicno nazivamo sinonimima u biti dele znacenje ali se razlikuju u izvesnim nijansama. E sto vise takvih imamo, to bolje.