NieR: Automata

[buraz]

Zavrsih igru nocas posle nekih 20h (igrao na easy mode uz cesto koriscenje auto chipova, jer koliko me combat razbijao toliko sam se zaludeo pricom).

Sta reci? Japanci mogu da budu over the top u dizajnu likova, ali nema sta, univerzum i pricu znaju da izgrade. Prosto sam bio oduvan sa revelacijama u poslednjih par sati igre, i nakon iscitavanja ovoga https://twinfinite.net/2017/03/nier-...ngs-explained/ dosta stvari mi je jasnije. I dalje imam par nedoumica ali radice tu Nier Wikija.

Combat nije moj fazon, ali srecom mislili su i na nas pa su ostavili opciju easy-a i auto chipova. U animacijama i efektima borbe sam svakako veoma uzivao.

Performanse solidne, ali texture pop-in u delovima sa vegetacijama katastrofa.

Kontrole umeju da budu zaje*ane na KB+M, no ovo je igra koja je pre svega zamisljena da se igra na kontroleru, tako da hebi ga.


Odigrao sam sve "main" krajeve koje je moguce dobiti na narodnjaku. Kraj E je nemoguce dobiti bez asistencije drugih igraca koji zrtvuju svoj sejv fajl za vas, tako da sam to odgledao na YT-u. I stvarno je fantastican nacin da se zavrsi odlicna igra - mozda cak i previse "happy" za moj ukus.

Sve u svemu - 8.5/10.

[Zuti Bar]

Izašao NieR:Automata Game of the YoRHA Edition

https://www.youtube.com/watch?v=iRAHnXbPIQo


Ovo je jedina igra aktuelne generacije u kojoj mi drugi prelazak pruža veće zadovoljstvo nego prvi. Jedna jedina u kojoj jedva čekam treći prelazak. Većinu ostalih popularnih, izvikanih naslova jedva završih.

[Cracked But Whole]

Bedno što se Square Enix usuđuje da izbaci ovo i za PC a da ne sredi bukvalno nijedan od problema, ispade da je i dalje najbolje igrati staru verziju sa fixom.

[Zuti Bar]

Kad Japanci namerače da naprave dobru igru onda konkurencija sa zapada može da izvrši harakiri i pokrene novi "video game crash".

Šalu na stranu. Što više igrate Nier Automata će vam biti sve bolja i bolja. Tek kada po treći put krenete da igrate shvatićete koliko je ova igra kompleksna. Dakle do kraja drugog prelaska je jedno, a od trećeg počinje skroz nešto drugo. Toplo preporučujem rješavanje sporednih zadataka. Ne što su sami po sebi nešto specijalno. Već zato što iza većine stoje jake priče. Kad tad ćete naletjeti na priče koja će i vama izmamiti osmjeh ili suzu. Mene je naprimer prilično snažno dotakla scena sa Animal Loving mašinom, mada ima tu mnogo mračnih i potresnih priča koji bi radije izbjegao. Kako napredujete prema konačnim krajevima igra sve više dobija na broju obrtaja. Sve više se vezujete za likove pa ćete se možda zapitati šta vam treba da sve to proživljavate.

Muzika ne da je fenomenalna već je najbolja. Sa razlogom su dobili nagradu za najbolji OST 2017. godine. Dugo nije bilo naslova sa ovako lijepom muzikom. Još od Castlevania Symphony of The Night nije se desilo na narežem CD muzikom jedne igre i da to svaki dan slušam.

https://www.youtube.com/watch?v=rQuHwqMcN8w

https://www.youtube.com/watch?v=BknOTzSCQhI

Gejmplej je tek posebna priča. Neko sa strane će pomisliti da se radi o klasičnom H&S naslovu. Međutim ovo je konglomerat svega i svačega. Igranjem Automata-e prpoznaju se M.U.S.H.A., Ikaruga, Zelda, Castlevania, Descent, Titan Quest, Gauntlet, Sokoban, Rocket Knight Adventures (kakva borba!)... i to je samo ono što lično zapazih. Igrač oštrijeg oka bi sigurno dopisao još nešto. Nisam imao vremena da sve to povezujem ali evo jedna sličica kao skroman primjer.

https://i.redd.it/gigph6anl9u01.jpg

Tako da teško možete naći bolje "ljubavno pismo" tim starim legendama na kojima smo nekada ostavljali po čitave dane.

Što se mene tiče ovo je najbolja igra koju sam odigrao iz perioda 2014-2019... Mnogo bolja od izvikane konkurencije sa raspalog zapada.

Ocjena 9.5/10

[Shonkas]

Zuti Bar kaže:

Što se mene tiče ovo je najbolja igra koju sam odigrao iz perioda 2014-2019...

Sve moze da prodje, ali ova recenica...Tesko! (moje misljenje)

[Cracked But Whole]

Oke su pohvale, ali reći da igra postaje sve bolja tokom drugog i trećeg prelaska, ne bih se složio, pogotovo kada se oni igraju odmah nakon prvog (jer u suštini pravi kraj stoji iza ponovnih prelazaka ofkors). Previše postaje repetativno, u suštini se prolaze isti nivoi uz 20-30% razlike, da ne pominjem one užasne mini-igre kod 9s playthrougha. Mene je igra kupila u prvom prelasku, ovo posle je bilo silovanje nepokretnog tela čisto da dođem do pravog kraja.

[Zuti Bar]

Svakome njegovo.

Za mene je GTA jedna megalomanska grand parada. Planetarno popularan cirkus neukusa. Sa druge strane Nier Automata je igračka Mona Liza zbog kvaliteta priče, likova, muzike, i možda najviše zbog filosofije djela koja prevazilazi igračku industriju, uglavnom skoncetrisanu na djecu i razmažene tinejdzere.

[Cracked But Whole]

Rekao bih da porediš babe i žabe Postoje igre koje mogu biti čak i umetnička dela, a koja na gameplay nivou ne moraju biti repetativna.
Japanci, kako sam primetio, često znaju da pristupe toj repetativnosti, evo i sad u Resident Evil 2 rimejku su odradili A-route i B-route gde se vrloo malo razlikuju i postaje dosadno da se krećeš kroz igru ponovo a ne dobijaš ništa novo.

[Zuti Bar]

Tek jutros mi se posložiše sve kockice u glavi. Kao kada spremate težak ispit, nekada ništa nije jasno... Tek slijeganjem gradiva možete formirati pravu sliku o nečemu naizgled toliko komplikovanom.

Znam da su pojedini u pola prelaska odustali od igranja. Ali i ti ljudi, da ne kažem klinci, će sutra na stotine i stotine sati igrati Call of Duty (nebitno koji pošto su svi isti), Far Cry ili Fortnite. Nemamo svi isti senzibilitet. Meni je bitno da su igre koje igram koliko toliko svježe, originale i zanimljive na svoj način. Da imaju originalnu gejmplej strukturu (orginalni gameplay je nemoguća misija). Uvijek ću više cjeniti bar pokušaj da se gejmplej makar djelimično izmjeni (u opipljivo pozitivnom smislu) od bezobraznog šamaranja jednim te istim. Nier Automata jeste hack & slash jRPG. To je dobar opis. Ali autori su zasukali rukave i u gameplay matricu ubacili dosta novog sadržaja. Bullet Hell, 2D perspektivu po uzrou na Castlevania-u, pogled iz ptičije perspektive po uzoru na Titan Quest. Borba dva Engelsa je ovo:




Čak i omraženo hakovanje mi je prijalo. Možda zato što sam odrastao na Space Invaders-u. Da se ne ponavljam više sve to čini da igra traje duže i bude mnogo prijatnije iskustvo. Kako se Diablo prelazio po deset ili dvadeset puta kad je sve jedno megalomansko kliktanje mišem meni nikada neće biti jasno. Ali hajde izvucite me iz mraka. Nier Automata nije jednostavan "bijeli hljeb" koji brzo deblja (brzo smara) već više integralan, sačinjen od dosta različitih sjemenki. Kvalitetnih sjemenki, tj. različitih elemanta koje čine igre koje igram evo već skoro 30 godina. Da nisu kvalitetne ne bi izdržale test vremena. Ili bi ja prolupao ako već nisam. Dakle ne tvrdim da igra ne smara već da je ovo kvalitetan naslov koji ne bi trbeao da smara.

Slično je kod GTA. Možete da vozite automobile, motocikle, helikoptere, da se bijete, napucavate, izlazite, flertujete,... Tako da GTA ima čak i bolji gemplej. Ali priča i likovi su mnogo bolji u Atomati. Drastična razlika. GTAIV sam kompletno zaboravio. Samo znam da je glavni lik Niko Belić koji je navodno Srbin. Što sam mogao saznati i čitanjem Kuzmanovićevog opisa. A ipak sam prešao tu igru. Sa druge strane zbog Devole i Popole, Shadowlorda i njegovog replikanta ponoći ne mogu da spavam. Po čitavu noć visim na telefonu.

[Aibo]

Probao igru, zamrao slučajno kod prvog bosa pa sve ispočetka. I tako utrošio jedno sat vremena da uopšte dođem do prvog save-a. Čitam da joj kao treba dati više vremena da ti priraste ali meni je ostavila vrlo jak pozitivan utisak na prvu. Gameplay prosto teče a ona fina pozadinska muzika mi tek stvara neki potpuno nadrealan osećaj i tempo. Zamalo da je ne probam, nije nešto fotogenična, ali za sada mi se čini da će ovo biti prilično jedinstveno iskustvo.

[Aibo]

Jest da pišem sam posle sebe ali sam morao. Počeo sam da je igram prošle godine pa stavio na pauzu nekih pola godine - pre neki dan konačno nastavio i završio, pa moram da ostavim neki utisak.

Pre svega, negde sam čitao da ćeš kao da umireš konstantno a igra uopšte nije teška na normal, pred kraj sam se čak malo OP osećao. Dalje, nisam igrao više prelaza jer mi je gameplay sa 9S po istim predelima bio silovanje nakon 2B i njenog borbenog plesa. Odgledao sam zato sve relevantno za priču na YT.

A što se samog gameplay-a sa 2B tiče... Kretanje sa brzim dash-evima, padobranskim skokovima itd. je efikasno i prijatno, a predeli stilizovani i lepi pa nikad nisam imao osećaj da me smara neki prazan hod. Tuče sa odličnim balansom između automatizovanih ranged i glatkih mele napada me nikada nisu smorile. Oni prelazi u 2D i pucačke skrol deonice su takođe uklopljeni fenomenalno i razbijaju monotoniju. Još kad se na sve doda predivna melanholična muzika koja ide sve vreme - zajedno je na mene imalo hipnotičko-terapeutski efekat.

Igra na kraju ima tipičan japanski vibe i dušu, pa ko to ne voli nema šta dalje da se priča, ali ko voli ili mu barem ne smeta, ne mogu dovoljno da je preporučim. Kao što je kod Dark Souls bilo, tako i ovde nikakav YT gameplay ne prenosi osećaj koji igra stvara kad se igra. Sem toga nemaju gotovo ništa zajedničko da se razumemo.

Jedva čekam buduće naslove iz ovog serijala/univerzuma jer ovo je piece of art kakav se ne sreće baš svaki dan.

[m1aden]

Glory to mankind!