Rad softvera sa hardverom

[jonathan]

Mnogi od nas to znaju no za mnoge je to špansko selo, i ako svi mislimo da OS ili aplikacija radi sa softverom, evo jedne slike koja pokazuje sta sve stoji izmedju i sta je sve potrebno da bi OS ili aplikacija bila kompatibilna sa hardwerom.

Neke stvari su mi jasne na ovoj slici tipa staje i kako radi i kako se flesuje firmware ali assembler i kernel bas i ne. Pa evo teme da se to malo pojasni, ko zna nesto vise i detaljnije neka kaze.

[MarkoZ]

Ne mogu da pojasnim ali mogu da kazem primer koji mi se prvi put desio pre par dana. Neki lik je kupio pc,platio ga 500e i trazio od mene da mu instaliram sistem. Sta god da sam uradio jednostavno nece da prihvati ni jedan os. Na trenutak sam instalirao xp ali je posle 5 minuta pao,a komp samo sto je izasao iz radnje. Tipican primer neslaganja hardwera sa softverom iako mu svaka komponenta radi. Inace konfa je bila:
Asus M2N
AMD Sempron 3000+ AM2
NCP DDR2 512 667mhz
HD Neki 80GB Sata
x1600pro silent
5170
...
Ako neko razmislja o ovoj konfiguraciji neka je preskoci.

[Pivalica]

os je os
kernel je osnovni deo OSa i on je zapravo taj koji omogutjuje komunikaciju izmedju hardvera i softvera...
assembler bi trebalo da je softver, odnosno de koda koji je pisan za sam procesor (za ovo nisam siguran 100% pa neka me ispravi neko od iskusnijih programera )
firmware je softver koji je implementiran u sam hardver i koji mu omogutjava da radi
hardver je ono shto mozete da shutnete


dakle ako sam napisao neshto netachno, plz demantujte...i napishite ispravno!
hvala!

[glitch]

Osnovna f-ja jezgra OS-a je u sustini upravljanja procesima. Neposredno se nadovezuje na hardware i ustvari je interface izmedju masine i ostalih modula OS-a. Jezgro OS-a mora biti uvek ucitano u operativnu memoriju kako bi OS ispravno i optimalno funkcionisao.

Postoje tri osnovna dela jezgra:
- Prvi nivo obrade prekida (tzv. FLIH)
- dispečer
- rutine za komunikaciju medju procesima

Da bi jezgro uopste funkcionisalo, moraju da postoje odredjena hardverska resenja na koje ce jezgro biti "nadogradjeno". To su:
- mehanizam prekida
- privilegovan skup instrukcija
- zastitni mehanizam od pogresnog adresiranja memorije
- real-time mehanizam

Prica dalje ide nasiroko...

[Predrag Stankovic]

Moze li neko objasnjenje tj. definicija Assembler-a

[jonathan]

evo nesto:

Asemblerski jezik ili jednostavno asembler je niži simbolički jezik orijentiran računalu (tj. prilagođen radu računala). Svaka instrukcija u asembleru predstavlja jednu instrukciju strojnog jezika.

Svaki procesor posjeduje instukcije za slijedeće osnovne operacije:
učitavanje (loading, moving) - tako da se odgovarajuće instrukcije zovu LD ili MOV
računanje - primjeri su AND, OR, XOR, NOT
grananja, odnosno programski skokovi - JMP, JNE, JE...

Ovisno o broju instrukcija strojnog jezika razlikujemo CISC i RISC procesore: CISC procesori imaju velik broj instrukcija, od kojih su mnoge složene pa se relativno sporo izvode, dok RISC procesori imaju implementiran malen broj osnovnih operacija, koje se izvode relativno brzo.

Kernel je jezgra operacijskog sustava, njegova srž. Ukratko, to je softver koji upravlja pristupom korisničkih programa sistemskom hardveru i softverskim resursima. Ovi resursi se kreću od dobijanja procesorskog vremena, pristupanja memoriji, čitanja i pisanja po diskovima, povezivanja u mreže pa do interakcije s terminalom ili GUI-om (Graphical User Interface). Kernel sve ovo omogućava kontroliranjem i pružanjem pristupa memoriji, procesoru, ulazno/izlaznim uređajima, datotekama na disku i specijalnim servisima za korisničke programe. Kernel se sastoji od nekoliko podsustava:
1 Podsustav za upravljanje procesima
2 Podsustav za upravljanje memorijom
3 Podsustav za upravljanje ulazom/izlazom
4 Podsustav za upravljanje fajlovima

[Johnny]

Evo, koga zanima neka uci: http://os.etf.bg.ac.yu/OS1/index.htm

[glitch]

Asembler je u sustini mnemonicka zamena masinskog koda: da se program ne bi pisao pomocu binarnih (tj. heksadecimalnih) cifara, odredjenom kodu (skupu nula i jedinica) su dodati simboli (tj. mnemonici).
Prilikom prevodjenja takvog programa, CPU zna da je prvi deo koda tzv "OP kod" (tj. instrukcija) pa u zavisnosti od nje slede dve ili tri mem. lokacije (tj. operanda). Ovakvo izvodjenje programa je omoguceno Fon-Nojmanovom arhitekturom racunara po kojoj se i instrukcije i operandi nalaze u operativnoj memoriji.
Sam asembler je usko vezan za arhitekturu procesora pa je za ozbiljno programiranje u asm-u potrebno poznavanje same arhitekture kao i skup instrukcija odredjenog procesora (razliciti CPU-i imaju razne registre i posebne instrukcije za njihovo "punjenje iz memorije" tj. "storniranje u memoriju" pa i menjanje odnosno proveru flegova po registru). Danasnji procesori za desktop racunare su RISC procesori. CISC CPU-i su obicno rezervisani sa racunare specijalne namene i velike centralizovane serverske sisteme.

[glitch]

Evo kako se izvrsava program:

Da bi se zapocelo izvodjenje, programski brojac (PC) mora biti postavljen na adresu prve instrukcije (o tome se brine upravljacko-vremenska logika ili skraceno TCL).

1. Uzimanje OP koda iz memorije
2. Uvecavanje sadrzaja PC-a (ovim se priprema sledeca operacija uzimanja iz memorije)
3. Dekodovanje OP koda
4. Uzimanje adrese operanda (u slucaju visih opsega adrese, ova operacija moze zahtevati dva takta - u prvom taktu se uzima veci tezinski deo adrese a u sledecem manji)
5. [PC] -> [PC]+1
6. Sada se ili uzima drugi operand ili se uzima drugi deo adrese ili se izvrsava OP kod, u zavisnosti od instrukcije koja je uzeta iz memorije u koraku 3.

Svaki od ovih koraka sadrzi dodatni set akcija (recimo prilikom uzimanja OP koda iz memorije, TCL u stvari postavlja sadrzaj PC-a na adresnu magistralu tako da memorija moze da primi adresu memorijske lokacije. Zatim TCL selektuje memoriju za operaciju citanja a memorija odgovara postavljanjem memorijske reci (sadrzaja trazene lokacije) na magistralu podataka. Zatim, upravljacka logika smesta podatak kao operand u IR (registar instrukcija). Ostalo je istorija )