Књига: Запловите у свет рачунара и слободl

[__aleksandar__]

Поштовани,

Са поносом вам представљам електронску књигу: "Сигурни кораци малог пингвина; Запловите у свет рачунара и слободног софтвера; Потпуно оптимизовано за Убунту Линукс оперативни систем". Ова књига је намењена свима онима који желе да стекну основна знања из области рачунара, слободног софтвера и Убунту Линукс оперативног система.

Садржај књиге:



Линкови за преузимање електронске књиге:

Запловите_у_свет_рачунара_и_слободног_софтвера_(ћи рилица)

Запловите_у_свет_рачунара_ислободног_софтвера_(лат иница)

Захваљујем се овом приликом, још једном, свим људима који су допринели да овај пројекат буде успешно реализован.

Желим овом приликом да позовем све заинтересоване читаоце књиге да дају своје мишљење у погледу даљег унапређења књиге. Све конструктивне предлоге ћу разматрати приликом реализације другог издања ове књиге. Друго издање књиге ће представљати прерађено и допуњено прво издање књиге, а у њему ће акценат бити стављен на верзију 12.04 ЛТС Убунту Линукс оперативног система.

Хвала вам унапред.

Линкове за преузимање књиге на хотфајл хостингу ћу увек одржавати исправним. Из разлога што вршим мониторинг преузимања књиге не бих да је хостујем на неком другом хостинг серверу.

Захваљујем се унапред свима онима који ће књигу поставити на своме сајту/блогу/форуму. Замолио бих све оне који желе на овај начин да промовишу књигу да не мењају изворне линкове за преузимање књиге са хотфајл хостинга. За постављање књиге можете искористити један од шаблона (ћирилични или латинични, како вам више одговара).

Шаблони за постављање књиге на сајт/блог/форум:

Линк за преузимање текстуалног документа:

http://hotfile.com/dl/134120892/4147...forum.txt.html

Волео бих да књига буде промовисана на овај начин који је дат у шаблонима. Наравно, можете и сами да саставите текст али бих вас поново замолио да не мењате изворне линкове за преузимање књиге. Хвала вам.

[enaB]

Lepo, ali Vikipedija, a posebno domaća, nije izvor pouzdanih informacija

[__aleksandar__]

enab kaže:

lepo,

Хвала.

enab kaže:

ali vikipedija, a posebno domaća, nije izvor pouzdanih informacija

То је твоје мишљење.

Као што рече колега Промис са Убунту форума Србије алудирајући на литературу коришћену приликом писања књиге, књига се може схватити као својеврстан поклон народу такође од народа. Наравно да књига није написана коришћењем искључиво наведене литературе. Велики део текста сам лично саставио користећи знање које поседујем из читаве области рачунарства. Књигу сам писао лично ја, од почетка до краја. Приликом избора литературе сам се веома трудио да користим искључиво слободну литературу, у чему сам и успео. Како бих увелико поткрепио веродостојност онога што сам написао, ангажовао сам бројне рецензенте књиге. Могу свима слободно да кажем да је књига веродостојна и да не треба сумњати у то зато што је у њој коришћена искључиво слободна литература.

Одабрао сам слободну литаратуру зато што сам делом, књигу писао о слободном софтверу. На тај начин сам хтео посредним путем да истакнем све предности заједнице корисника слободног софтвера.

Уколико се не може веровати слободној литератури да ли се може веровати заједници корисника слободног софтвера? Моје лично мишљење је да може. У динамичкој кохеренцији заједнице корисника слободног софтвера деловање "негативног извора" се у рекордном року уочава и аутоматски искључује (а по потреби и санкционише). На овај начин се "циљана" могућност за настанак грешке убрзо своди на нулу.

[ZoNi]

enaB kaže:

Lepo, ali Vikipedija, a posebno domaća, nije izvor pouzdanih informacija

Mnoge analize tvrde da je Wikipedia podjednako pouzdana, a možda čak i pouzdanija, neko npr. Britannica

U svakom slučaju, hvala aleksandru za ovu finu knjigu! (eno je i na mom sajtu)

[Emonac]

Evo, još jednom zahvaljujem Aleksandru na poklonu.

Ja mislim, da je prvenstveno za sve pohvale njegov trud i angažovanost, pa čak i spremnost, da tako nešto deli sa svetom besplatno. Sad, meni je manje relevantno, koji su mu izvori bili. Sve u svemu, ima u svetu i bezbroj 'naplaćenog materiala' koji isto tako može biti njesra. Aleksandar je knjigu dao na upotrebu i svaka mu čast na tome. Samim time, podstakao je čitaoca, da u daljem toku sam proveri 'istinitost' pročitanog tako, što če se latiti i drugih knjiga, sveski..., vezanih na temu, koja ga je zainteresirala čitajuči baš ovu, njegovu.
Najzad, pa koja to knjiga na svetu postoji, da bi se znanje primilo samo iz jedne pa da bi mogli reći, da je sveznajuča...

[enaB]

Na domaćoj verziji Vikipedije sam lično našao više grešaka i zato ne shvatam previše ozbiljno sve što na njoj piše.
Engleska verzija ima više i čitalaca i ljudi koji učestvuju u pisanju a imaju znanje iz oblasti o kojoj pišu pa tu još nekako i može da funkcioniše taj mehanizam uočavanja i otklanjanja greške u kratkom roku. Opet ne mora da znači da je sve tačno, ali velikim delom verovatno jeste. Srpska Vikipedija je sasvim druga priča.

Nije samo Vikipedija slobodna literatura, i ja nisam ni spomenuo ni slobodnu literaturu ni zajednicu korisnika slobodnog softvera, nego Vikipediju, sa naglasnom na domaće izdanje.

[voodoo_]

Skidam, pa kad iščitam ostaviću primedbe i sugestije za drugo izdanje, ne morate da me potpisujete kao recenzenta

edit: letimičan "pretrč" kroz knjigu i ono što jako upada u oči je da drugo izdanje definitivno morate spremiti koristeći neki pravi alat za pripremu za štampu (pa makar i Scribus), jer običan tekst procesor kakav je LibreOffice Writer nije prava stvar za taj posao. Tekst procesori služe za dokumenta, kraće tekstove i kancelarijske potrebe, ne za spremanje knjiga nad kojima treba provesti sate čitanja.

Na prvom mestu mislim na totalno odsustvo hifenacije (sve reči su cele, nema prelamanja u novi red sa crticom), a s obzirom da ste koristili justified poravnanje, redovi imaju različitu gustinu teksta i razmaka između reči, a to ume da bude jako naporno pri dužem čitanju. Takođe, font bi trebalo promeniti (koristiti neki "uži"), kao i malo povećati vertikalni razmak između redova, a naročito između pasusa (pohvalno je što pasusi nisu predugački). Ne pričam napamet, u "opisu posla" mi je da moram da čitam dosta tehničkih knjiga u PDF-u pa sam počeo na keca da prepoznajem sa čime ću imati potencijalnih problema prilikom dužeg čitanja.

DTP alati u principu imaju podršku za srpsku hifenaciju, naravno nije idealna tako da ne gine ponovni prolaz kroz knjigu i ručno korigovanje gde treba, ali to drastično utiče na čitljivost knjige i na to da li će čitalac biti zadovoljan i preporučiti knjigu još nekom.


Evo primera dobro prelomljene i lako čitljive kompjuterske knjige, uprkos suvoparnoj tematici:
http://i39.tinypic.com/eppzc3.png

[ghost32]

svaka cast. respect za trud,a posebo za to sto je delis besplatno.

[miša topola]

Skinuo sam knjigu pa se bacam na čitanje, nadam se da će me još bolje upoznati sa Linux sistemom. Prvi utisak večeras.

[VojaM]

enaB kaže:

Na domaćoj verziji Vikipedije sam lično našao više greške i zato ne shvatam previše ozbiljno sve što na njoj piše.
Engleska verzija ima više i čitalaca i ljudi koji učestvuju u pisanju a imaju znanje iz oblasti o kojoj pišu pa tu još nekako i može da funkcioniše taj mehanizam uočavanja i otklanjanja greške u kratkom roku. Opet ne mora da znači da je sve tačno, ali velikim delom verovatno jeste. Srpska Vikipedija je sasvim druga priča.

Kad si već dovoljno upućen u materiju i pronalaziš greške na srpskoj Vikipediji, zar ti nikad nije palo na pamet da ispraviš te greške? Znaš ono, to je Wiki, svako može da uređuje itd. itd.

Ja se, recimo, nikad nisam libio da ispravim grešku na Vikipediji ako na nju naletim, pa bila ona obična štamparska ili suštinska.

[enaB]

VojaM kaže:

Kad si već dovoljno upućen u materiju i pronalaziš greške na srpskoj Vikipediji, zar ti nikad nije palo na pamet da ispraviš te greške? Znaš ono, to je Wiki, svako može da uređuje itd. itd.

Ja se, recimo, nikad nisam libio da ispravim grešku na Vikipediji ako na nju naletim, pa bila ona obična štamparska ili suštinska.

Jeste mi palo, i ispravljao sam

[kmilos]

voodoo_ kaže:

edit: letimičan "pretrč" kroz knjigu i ono što jako upada u oči je da drugo izdanje definitivno morate spremiti koristeći neki pravi alat za pripremu za štampu (pa makar i Scribus), jer običan tekst procesor kakav je LibreOffice Writer nije prava stvar za taj posao. Tekst procesori služe za dokumenta, kraće tekstove i kancelarijske potrebe, ne za spremanje knjiga nad kojima treba provesti sate čitanja.

Uređivanje knjige duže od 10-ak strana koja sadrži reference, indeks, itd. u Scribusu bi bilo ravno zaključavanju u fatiranu belu 2x2 sobu. Možda jedino da se napiše odvojeno pa da se uveze u Scribus, mada ne znam kako se onda pri tome uvoze reference i sl.

Zna se šta se koristi za knjige: LaTeX uz neki lepo prilagođeni stil. LyX kao sučelje odlično završava posao.

Primer sličan ovome je čuveni ali sada malo vremešni RUTE:

http://rute.2038bug.com/index.html.gz

Napisan u LaTeX-u, i objavljen i kao PDF i očigledno HTML bez najmanjeg truda.

Aleksandru svaka čast na uloženom trudu i vremenu.

[__aleksandar__]

Првобитно сам намеравао да финалну верзију овог пројекта напишем у Ликсу. Инсталирао сам убрзо затим Ликс са намером да упоредо док пишем књигу у Либреофису учим како се ради у Ликсу (читајући документацију). Међутим, услед недостатка слободног времена и унапред предвиђеног крајњег рока за издавање књиге, нисам био у могућности да то урадим. Потрудићу се да друго издање књиге напишем у Ликсу. Хвала.

[miša topola]

Prelistao sam knjigu, neke delove sam i procitao ostatak cu kada budem slobodan i motivisan za citanje kao sto si preporucio na pocetku knjige.
Ovo je fenomenalna knjiga za totalne pocetnike jer je objasnjena instalacija do najsitnijih detalja, ko ne bude mogao da instalira Ubuntu uz pomoc ovog uputstva nece ga nikada ni instalirati. Vidim da si na pocetku knjige pisao o pocecima u racunarskom svetu, kao i o hardwareu koji se koristi u istom tako da je ova knjiga dobra i za one koji se po prvi put susrecu da racunarom. Znaci do pola knjige mogu da citaju i oni koji ne zele da budu na Linux sistemu ali ja se nadam da ce ih ipak drugi deo privuci u drugi svet sistema.
Sve pohvale za knjigu, delim je dalje i koristim je za producavanje drugih.
Ocena 10/10.

[__aleksandar__]

miša topola kaže:

znaci do pola knjige mogu da citaju i oni koji ne zele da budu na linux sistemu ali ja se nadam da ce ih ipak drugi deo privuci u drugi svet sistema.

И ја се искрено надам.

[urke]

voodoo_ kaže:

na prvom mestu mislim na totalno odsustvo hifenacije (sve reči su cele, nema prelamanja u novi red sa crticom), a s obzirom da ste koristili justified poravnanje, redovi imaju različitu gustinu teksta i razmaka između reči, a to ume da bude jako naporno pri dužem čitanju. Takođe, font bi trebalo promeniti (koristiti neki "uži"), kao i malo povećati vertikalni razmak između redova, a naročito između pasusa (pohvalno je što pasusi nisu predugački). Ne pričam napamet, u "opisu posla" mi je da moram da čitam dosta tehničkih knjiga u pdf-u pa sam počeo na keca da prepoznajem sa čime ću imati potencijalnih problema prilikom dužeg čitanja.

Све се то да урадити и у ЛибреОфис Писцу, и то на веома високом нивоу. Уосталом, за то и служе стилови страна, параграфа, знакова, оквира и листа.

Питање за аутора књиге: да ли се може добити њен „изворни код“? Скинуо, надам се да ћу стићи за викенд да је исчитам и искоментаришем.