Knjige

[Wolverine]

Danas kad vratim Zivot i smorenija Dositeja PisemruskiTvrdimDaJesrpski Obradovica...uzimam Bozanstvenu Komediju Mlogo volim taku temu

[Shadowfax]

Mesa Selimovic - Tvrdjava

Na pola sam, i svidja mi se, doduse manje od Dervisa.

[Wolverine]

Ja sam gledao predstavu Tvrdjava...svidja mi se...

Spoiler za Radnja:

Boreci se za vise ciljeve i izbegavajuci da postane sljam i bagra glavni lik se zezne u proracunu i polako postaje....

A inace u skolskoj biblioteci su imali samo Pakao i Cistiliste iz Bozanstvene Komedije, pa sam to uzo

[Iris]

Ma tako je, šta će ti raj uopšte


Šala mala - nego, kad si već u "paklenim" vodama, toplo preporučujem jednu knjigu domaćeg pisca, Srđana Krstića. Zove se Mefisto i Zlatokosa.

[Shumsko_drvece]

Highlander kaže:

A Koeljo piše psihološke romane? Pitam, jer sam čitao samo Alhemičara, koji je btw, užas. Ne znam zašto je toliko popularan...

Popularan je jer poručuje ljudima ono što žele da čuju.

Doolio kaže:

koelja sam pomenuo da bih sprecio eventualno preporucivanje doticnog i da poblize opisem sta zelim kroz ono sto ne zelim
zasto je popularan? zasto su popularni boj-bendovi? spanske serije? holivudske tinejdz komedije? mislim, kad on ne bi bio popularan, nesto ne bi bilo u redu sa svetom

Ovo sa boj-bendovima ti je sjajno. Sigurno je da Pauljo na druge ljude utiče drugačije, te im se unapred izvinjavam, ali... Koeljo emituje poruke koje mi nimalo ne prijaju: instant poimanje sreće koje se da zamutiti lako poput spremanja jutarnje kafice, plitka pop-psihološka filozofija, rečenice tipa "ako nešto odistinski želite, ceo univerzum će se urotiti da se to i ostvari..." Pragmatično (neko bi rekao: severnoameričko) poimanje života koje bezpogovorno favoritizuje mrave, bez i da se upita jesu li cvrčci, možda, odrasli u socijalno ugroženoj sredini, jesu li uopšte imali šansu da bilo gde odu ili makar išta pročitaju, te su se sveli na život od danas do sutra koji će ih, poput Knulpa, ostaviti da umru negde u dobokom snegu.

Koelja se setim svakog puta kada odem do Severa ili Brezonika, karton-city naselja u gradu Boru, gde senke traju.

[Shumsko_drvece]

Wolverine kaže:

Moj argument za Obradovica je sledeci:
Covek je ko Oscar Wilde, pisao jedno, radio drugo, a zeleo nesto trece...Jezik kojim je pisao je tesko razumljuv i da je na latinskom pisao mnogo bi lakse bilo da se procita, mozda kada bi neko preveo (da, preveo) njegova dela bila bi i bolje shvacena...

Jeste. Slažem se. Ali pisati jedno, raditi drugo, želeti nešto treće, a živeti nešto četvrto je po meni jedina moguća, ali i idealna definicija života. Čovek koji je napisao bajku o Malom princu, Džinu koji nije trpeo dečurliju u svojoj bašti, poemu Tama http://www.strickling.net/byron_darkness.htm , da bi zatim otišao u Grčku, izveštavao o hrabroj borbi Grka protiv Turaka (te medijski pokrio Greciju, al' yebbi ga, ne i nas), nesrećno se zaljubio (e sad baš u koga, nije uputno reći) zaslužuje respekt, bro. Yo! Dig it?

Isto važi i za Obradovića, i Vajlda, i Bajrona. Respect, bro! Yo! Yo?

Nutsbre@ker kaže:

Ja svima preporucujem da procitaju Digitalnu Tvrdjavu Dena Brauna ( tvorac Da Vincijevog coda) , koja se za razliku od Da VBincijevog koda ne bavi religijom uopste

Pa religijom se ne bavi ni Da Vinčijev kod.

Iris kaže:

Imaju pravo u vezi jedne stvari, a to je da je preko potrebna revizija obavezne lektire u našim školama...

Možda bi im bilo korisno, a ostalima interesantno da mi ovde pokušamo da napravimo spisak knjiga koje bi mladi trebali da pročitaju tokom osnovne i srednje škole

Preporučimo, naravno...

zoran845 kaže:

Moje mišljenje o tome kada šta treba čitati najbolje je moguće iskazati parafrazom čuvene rečenice Pevača (Dragan Nikolić) iz "Ko to tamo peva":
"Knjiga je k'o pesma - ako ne legne u pravom trenutku, k'o da je nije ni bilo.".

Nazovi to "instinktom" ili kako god, ali svako (valjda) ima osećaj kad mu se šta jede, čita, gleda,...

Ja bih lektiru u školama ukinuo. Čemu smaranje ljudi? Čitanje ne treba da bude obaveza. Zajedno sa knjižicama u četvrtoj godini podeliš voskom zaptivene koverte sa napomenom "pročitati kad se osetiš spremnim". Neko u dvadesetim, neko u tridesetim, neko u četrdesetim... neko nikad. Pa šta?

Highlander kaže:

Nisam pročitao nijedan savremeni roman koji je dobar, verovatno ne znam šta da uzmem, ali od ne-tako-novih i ne-tako-starih mogu da ti preporučim Lavkraftove zbirke priča, koje trenutno čitam. Malo tupi s detaljima, ali je jako dobar.

Nisam ljubitelj horora, tek koliko da se zna.
Ali.
O kakvom tupljenju govoriš? Čovek je bio vizionar, koji je opisivao stvari na način koji će pokrenuti maštu generacija ljudi.

zoran845 kaže:

Kažu za Džojsa da je težak k'o crna zemlja, zato sam ga zaobišao, ali, sa godinama i narastajućim ludilom, sva je prilika da ću ga pročitati.

Imaš ti dovoljno i ludila i šnjofa (senzibiliteta) da ga svariš.

zoran845 kaže:

U principu nisam mnogo "teških" knjiga čitao, pa ne mogu puno ni da preporučim.

Lažeš. Ali praštamo ti, jer si nam simpatičan.

Ulmawen kaže:

Meni je popularna japanska književnost mlaćenje prazne slame, pa to ti je.

To je sve zato što nisi čitala Dogodovštine Leslija Eldridža kad si bila mala, kao ja.

A sad ozbiljno: ako se nisi totalno smorila, daj šansu Kazui Išiguri, i, recimo, Slikaru prolaznog sveta.

Nevolja je što o japanskim piscima saznajemo samo kada počnu da pišu na engleskom, kao u slučaju dva gorespomenuta... (Išigura i Murakami) Ko zna koliko dobrih, a teško prevodljivih, "operišu"...

Doolio kaže:

sad se setih i selimovica, meni je on objektivno izvanredan, ali licno mi je malo dosadan, moram priznati, ne zbog stila, vec vise zbog tematike i okruzenja kojim se bavi, a koji mi ne odgovaraju uglavnom.

Imaj obzira prema Selimoviću - neke stvari jednostavno nije moguće simulirati: proživeti izvesne aspekte sopstvenog romana je pakao koji se nikome ne može poželeti, a g. Selimović je uspeo da se izbori sa sopstvenim šejtanima i čak i piše o njima.

During the war, Meša's brother, also a communist, was executed by partisans' firing squad for alleged theft, without trial; Meša's letter in defense of the brother was to no avail. (Wikipedia)

[crazy_LG]

Shumsko_drvece kaže:

Jeste. Slažem se. Ali pisati jedno, raditi drugo, želeti nešto treće, a živeti nešto četvrto je po meni jedina moguća, ali i idealna definicija života. Čovek koji je napisao bajku o Malom princu, Džinu koji nije trpeo dečurliju u svojoj bašti, poemu Tama http://www.strickling.net/byron_darkness.htm , da bi zatim otišao u Grčku, izveštavao o hrabroj borbi Grka protiv Turaka (te medijski pokrio Greciju, al' yebbi ga, ne i nas), nesrećno se zaljubio (e sad baš u koga, nije uputno reći) zaslužuje respekt, bro. Yo! Dig it?

Isto važi i za Obradovića, i Vajlda, i Bajrona. Respect, bro! Yo! Yo?

''Malog princa'' je napisao Antoan de sent Egziperi.

A sto se tiche ukidanja lektire,neki je ne bi ni citali da ne moraju tako da od ono tvoje ''procitaj kada si spreman'' nema nishta

[Shumsko_drvece]

crazy_LG kaže:

''Malog princa'' je napisao Antoan de sent Egziperi.

Srećnog princa. Lapsus mozgus.

crazy_LG kaže:

A sto se tiche ukidanja lektire,neki je ne bi ni citali da ne moraju tako da od ono tvoje ''procitaj kada si spreman'' nema nishta

Shumsko_drvece kaže:

... neko nikad. Pa šta?

[zoran845]

Shumsko_drvece kaže:

Ja bih lektiru u školama ukinuo. Čemu smaranje ljudi? Čitanje ne treba da bude obaveza.

Ne slažem se. Da ono malo lektire nije obavezno, pojedinci (mnoge znam lično) ne bi knjigu (mislim na beletristiku, ne na naslove tipa "Patin kuvar",
"Hauzmajstor", "Savremena domaćica",...) u ruke uzeli.

Mene je moj otac kad sam imao trinaest godina (i, normalno, nisam skoro ništa čitao) gotovo za uši odveo do gradske biblioteke "Stevan Sremac" u Nišu
i naterao da se učlanim i proberem nekoliko naslova. Zahvaljujući nekakvom instinktu ili ne znam ni ja čemu, odmah sam se uhvatio za Žila Verna i Karla Maja
i tog raspusta proveo divne sate u čarobnom svetu njihovih priča . Od tada se (kad god mogu) družim sa knjigama, a svakom ko se pita zašto (why the fuck? )
da čita, preporučujem da pročita bar divan uvod koji je Momo Kapor napisao za svoju hrestomatiju (to vam je "čitanka", "zbirka probranih odlomaka iz knjiga")
nazvanu "Sentimentalno vaspitanje". Čovek je u tom prologu od pedesetak strana fantastično opisao u čemu je čar čitanja i kakav mu je značaj za svakog od nas.
Ja bolje ne umem.

Eto nove preporuke:

Momo Kapor, "Sentimentalno vaspitanje"
biblioteka Gama, Narodna knjiga,
Beograd, 1983 (prvo izdanje)

[Ulmawen]

/\
Onaj ko ne voli da čita, teško da će u Kaporu videti izuzetak.
Nevolja je u tome što sada nema baš mnogo, uslovno rečeno, "zanimljivih knjiga" za decu. Kad sam ja bila mala, bila je ona čuvena serija Izaberi svoju avanturu; priče sa više završetaka koje su listom svakom detetu bile zanimljive. Obišla sam Bg nadugačko i naširoko da sestri (14 god.) za rođendan nađem neku takvu knjigu. Uspela sam da nađem jednu jedinu knjigu polu-avanturističkog tipa koja, opet, ne može ni da prismrdi pomenutom serijalu. Degradacija školstva i izdavaštva i, uopšte, bacanje kulture u zapećak je dovela i do toga da se ne štampaju nova izdanja "starih dobrih" knjiga. Uvek se sa setom setim edicije "plava ptica" i najlepših bajki sveta. Do dan danas nisam uspela da po antikvarnicama i kartonskim kutijama sa prašnjavim izdanjima skupim ceo serijal bajki sveta.

Shumsko_drvece kaže:

A sad ozbiljno: ako se nisi totalno smorila, daj šansu Kazui Išiguri, i, recimo, Slikaru prolaznog sveta.
Nevolja je što o japanskim piscima saznajemo samo kada počnu da pišu na engleskom, kao u slučaju dva gorespomenuta... (Išigura i Murakami) Ko zna koliko dobrih, a teško prevodljivih, "operišu"...

Slična stvar kao sa Koeljom; popularna i aktuelna književnost se lakše "prodaje", pogotovo ako je pisana na nekom "svetskom jeziku", što je i jedan od uslova da bi postala popularna. Totalna glupost, ali, na žalost, tako je. Ko zna koliko ima dobrih, recimo, mongolskih pisaca za koje nećemo nikada čuti...
As for Išigura: daću mu šansu, pod uslovom da nije neka ljubavna bljuvotina?

[Doolio]

Imaj obzira prema Selimoviću - neke stvari jednostavno nije moguće simulirati: proživeti izvesne aspekte sopstvenog romana je pakao koji se nikome ne može poželeti, a g. Selimović je uspeo da se izbori sa sopstvenim šejtanima i čak i piše o njima.

ovaj, procitaj jos jednom sta sam napisao mislim da je izvanredan, ali meni licno ne lezi da ga citam, malo mi je dosadno, sta tu nije jasno? imam ja veliki rispekt za njega, sto sam i napisao, tako da ne znam sto si se javio da mi kazes 'imaj obzira prema selimovicu' meni njegov stil nece biti zanimljiviji ako saznam ili ne saznam neke cinjenice o njemu, to su dve odvojene stvari, ja kad citam roman, citam roman, a ne 'mesu' ili 'fjodora', da koeljo napise kvalitetnu knjigu, ja bih ga prvi procitao i dizao u nebesa.

[Shumsko_drvece]

Što se preporuka tiče: Bil, heroj galaksije (Hari Harison), knjiga je super.

[aerochivija]

Dositej Obradović kaže:

Knjige, knjige, braćo, a ne zvona i praporci!

Džordž Orvel (1984) kaže:

Rat je mir! Sloboda je ropstvo! Neznanje je moć!

Hauard Bil kaže:

...Zato što manje od 3% vas čita knjige! Zato što manje od 15% čita novine! Zato što je jedina istina koju znate ona koja vam stiže sa televizije. Baš sada, cela generacija, čitava generacija ne zna ništa osim onoga što je čula sa televizije. Televizija je Jevanđelje, konačno otkrovenje. Ona može stvoriti i oboriti predsednike, pape, premijere...
...A kada dvanaesta po veličini svetska kompanija kontroliše najstrašniju prokletu-propagandnu-silu na svetu, ko zna kakvo s..nje će biti prodato kao istina preko ove TV mreže?..

Hauard Bil je lik iz filma Network (TV mreža) u tumačenju Pitera Finča, po scenariju Pedija Čajefskog.

[Lokigodofirendlies]

Shumsko_drvece kaže:

Što se preporuka tiče: Bil, heroj galaksije (Hari Harison), knjiga je super.

Moram da se u potpunosti slozim. Mala knjiga ali joj je svaka strana natopljena humorom.
Da dodam da je kao inspiraciju za ovo delo Hari iskoristio Dobrog vojnika Svejka.

[Guardian]

Nameravam da pročitam Idiota od Dostojevskog ali pošto nemam puno slobodnog vremena ne znam dali ću stiću. E sad, ako bi neko mogao da mi odgovori koliko je ta knjiga obimna, da ne kažem debela! Glupo mi je da odem u biblioteku, tražim knjigu, proverim koliko ima strana, pa je vratim! Predpostavljam da je oko 500 strana, što ni je tako puno i stigao bih da pročitam!

[Shadowfax]

Ja (citaj: majka) imam neko izdanje iz dva dela. Prvi 300, a drugi 335 strana.
Znaci, 635. Sitnica

[Guardian]

Odlično onda, nije problem. Plašio sam se da nije neki maraton od 1500 strana što ne bi uopšte bilo čudno za Ruskog pisca. Npr. Rat i Mir ima 1475 strana.

[bobo cc 2001]

Korisna tema,chitao sam je sa interesovanjem.Moja najdrazha knjiga je roman ''Tihi Don'' od M. A . Sholohova.Za mene je jednostavno briljantna.Sluchajno sam je pozajmio od brata koji je morao da je prochita za lektiru i prosto sam je gutao ochima.

[crazy_LG]

Guardian kaže:

Odlično onda, nije problem. Plašio sam se da nije neki maraton od 1500 strana što ne bi uopšte bilo čudno za Ruskog pisca. Npr. Rat i Mir ima 1475 strana.

Nije bitan broj strana, ngo k@kv@ je knjiga, Ja Dostojevskog, Turgenjeva,Cehova i Gogolja mogu da procitm za dan-dva( i da me posle bole ochi), dok kad sam citao Tolstoja, smorio sam se kao krastvac u tegli.
Inache, ov@ rubrika je super i volim da bacim pogled na nju i naravno procitam dobru knjigu kad nadjem malo vremena (danas sam imao cetiri kontroln@)

[zone2403]

4 kontrolna koja si izbegao,(blago tebi kad mama hoce da te pokriva ) c,c,c...
Eh, vi skolarci
Nego, nazad na temu, zbog sve ove price od ranije uzeo sam da procitam ''Zahir'', moja prva Koeljova knjiga i,iiiii...
I nema nekog daljeg i, retko kad procitam knjigu koja na mene ne ostavi skoro nikakav utisak. Niti mi se dopala, da pozelim da otrcim da kupim sva njegova dela, niti sam nesto zgrozen njegovim pisanijima. Nekako kupus knjiga, nit mi smrdi, nit mirise. Mozda cu procitati jos neki od njegovih romana, cisto da se uverim da to nije za mene, al zasad bas i ne vidim zbog cega tolika fama oko Koelja.