Knjige

[Carl Jonson CJ]

crazy_LG kaže:

Mi za školsku lektiru imamo Anu Karenjinu Smorih se živ čitajući petsto delova knjige, u kojoj žena pravi preljubu, izruguje se mužu, pa na kraju izvrši samoubistvo. Razumem šta je Tolstoj hteo reći, ali kad bi me neko terao da ponovo pročitam ovu knjigu ja bi ga Šta su Čehov i Dostojevski za njega! Više mi je zanimljivija i lakša za čitanje Zona Zamfirova od Stevana Sremca.

А заборавио си да поменеш причу о Љевину и његовом животу? Боље да се роман зове "Констанин Љевин". xD


@Кафка

Кафкин стил је, чисто субјективно, грозан.

[Doolio]

listam kroz topic i cudim se sta sve ljudi pricaju

e, dajte neki psiholoski roman, cita mi se nesto takvo...al dobar, snazan, moze i tezak za citanje, ne mora cak ni interesantan, al ocu da ubija pogledom znaci dajte mi best shot, bez nekih koelja i tome slicnog...i nesto moderno dajte, sve matoro tog tipa sam citao, a ne razumem se preterano u savremene pisce...

[Highlander]

Doolio kaže:

listam kroz topic i cudim se sta sve ljudi pricaju

e, dajte neki psiholoski roman, cita mi se nesto takvo...al dobar, snazan, moze i tezak za citanje, ne mora cak ni interesantan, al ocu da ubija pogledom znaci dajte mi best shot, bez nekih koelja i tome slicnog...i nesto moderno dajte, sve matoro tog tipa sam citao, a ne razumem se preterano u savremene pisce...

A Koeljo piše psihološke romane? Pitam, jer sam čitao samo Alhemičara, koji je btw, užas. Ne znam zašto je toliko popularan...
Nisam pročitao nijedan savremeni roman koji je dobar, verovatno ne znam šta da uzmem, ali od ne-tako-novih i ne-tako-starih mogu da ti preporučim Lavkraftove zbirke priča, koje trenutno čitam. Malo tupi s detaljima, ali je jako dobar.

[zoran845]

@Doolio:

Od starijih stvari, ako nisi čitao (ja nisam! ) preporučujem Džejmsa Džojsa ("Fineganovo bdenje", "Portret umetnika u mladosti", "Uli(k)s" ["Odisej"],...), a od novijih
Harukija Murakamija (Japanac) i njegov roman "Igraj, igraj, igraj" (opet preporuka iz druge ruke, ali imam poverenja u osobu koja mi je to preporučila).

Ako čitaš engleski, onda James Joyce - "Finnegans Wake", "A Portrait of the Artist as a Young Man", "Ulysses".

[Doolio]

koelja sam pomenuo da bih sprecio eventualno preporucivanje doticnog i da poblize opisem sta zelim kroz ono sto ne zelim
zasto je popularan? zasto su popularni boj-bendovi? spanske serije? holivudske tinejdz komedije? mislim, kad on ne bi bio popularan, nesto ne bi bilo u redu sa svetom
od lavkrafta sam nesto cituckao, ali nije to ono na sta sam mislio. mislio sam na nesto tipa dostojevskog, samo novije, moze i komercijalnije, ali da je kvalitetno, moze i totalno moderno sto se tice stila, cega god, ali da je kvalitetno i da nije samo 'dogadjajni roman', bitna mi je dobra karakterizacija.
primera radi, svidela mi se jedna knjiga, citao sam je pre par godina, zove se tunel, a pisac je antonio sabato, ako se dobro secam. komercijalna, kratka knjiga, laka za citanje, ali sadrzi neka brutalna poredjenja, metafore, zakljucke i opise, par puta sam se pronasao hirurski u nekom opisu i nije mi bilo svejedno

sve matoro tog tipa sam citao

dobro, ovde sam lupio notornu glupost, al dobro, u cilju pojacavanja poente da mi treba nesto bas kvalitetno, a ne mora da bude lako posto umem da se 'rvem' sa takvim knjigama.

edit:
@zoran:
e, vidis, dzojsa sam preskocio takodje ko i ti, a murakami mi je poznat kao kroz maglu, mada moguce da tripujem, odlicno, bas cu da iscekiram

[zoran845]

Kažu za Džojsa da je težak k'o crna zemlja, zato sam ga zaobišao, ali, sa godinama i narastajućim ludilom, sva je prilika da ću ga pročitati.

Pade mi sad na pamet i Henri Miler (njegova dela sam čitao), i on je zaguljen igrač (tok misli, preskoci, sinkope, ludilo). "Tropic of Cancer", "Tropic of Capricorn",...

Još nešto, pominjanjem Sabata si me podsetio na latinoameričku književnost gde ima još puno originalnih i čudnih dela. Lična preporuka, na prvu loptu je roman "Terra Nostra" Karlosa Fuentesa, a preporučujem i đuture opuse Marija Vargasa Ljose, Aleha Karpentijera, Gabijela Garsije Markesa,...

U principu nisam mnogo "teških" knjiga čitao, pa ne mogu puno ni da preporučim.

[Ulmawen]

Ja ti, recimo, Murakamija uopšte ne bih preporučila, pošto za dve njegove knjige koje sam pročitala, i pored najbolje želje da doprem u tanane niti njihove suštine, moram reći da su izgubljeni sati mog života. Ali then again, Iris se, recimo, ne bi složila. Meni je popularna japanska književnost mlaćenje prazne slame, pa to ti je.

Ako voliš malo "teže" knjige sa psihološkom tematikom i uplivom u lične filozofske trileme, preporučila bih ti "Misterije" od Knuta Hamsuna, nešto noviju knjigu "Sneg" od Orhana Pamuka, i malo pitkiju, ali odličnu knjigu, "Misterija pasijansa" od Justejna Gordera.

[zoran845]

Prisetio sam se para užasno teških knjiga (pročitao): "Zapisci Maltea Lauridsa Brigea" Rajnera Marije Rilkea i "Dok ležah na samrti" Vilijama Foknera
(William Faulkner, "As I Lay Dying"). Mala ograda: ove knjige sam čitao sa nekih dvadesetak godina pa je moguće da mi sada ne bi bile tako teške, ko zna.

[Doolio]

dobro, mozda sam ja sad naveo vas na pogresan tok misli sa onim 'ocu teske knjige' hocu reci da mogu i lake, ako su dobre, pritom vise mislim na pitke kada kazem lake, ali da je dobra karakterizacija i da ima psihologije u smislu da je pisac primenio u korist sto bolje karakterizacije, a ne da sama knjiga bude psiholoska. znaci, nesto kao dostojevski. u principu, obozavam da citam psihologiju i filozofiju, ali volim da ih citam 'udzbenicki', znaci uzecu junga i citacu 'simbole', uzecu kjerkegora ili nicea, pa cu citati i podvlaciti na primer. a kad mi se cita bas roman, onda ne volim kada se psihologija 'vidi' nego volim kad je neprimetno utkana u knjigu cineci je kvalitetnom. zato je meni dostojevski najveci car, medjutim, sta cu kad je mrtav i ne moze da pise nove knjige
ja sam se sad malo vise prokakio, ali vidim da ste jako predusretljivi, pa reko da vas iskoristim

zoran:
e jes, juzna amerika je rasadnik specificnih pisaca, samo ih treba naci, mislim one koji nisu markes

ulmaven:
eto, moracu da zapisujem kad mi nesto padne na pamet, rekao sam sebi jos pre sto godina da cu da iscekiram pamuka cisto da vidim jel dobar, posto pricaju ljudi da jeste, a ja sam nesto skeptican i, naravno, zaboravim. sad si me podsetila da on postoji
od hamsuna sam citao ponesto odavno i koliko se secam, ide dosta u filozofiranje i metafiziku, tako da to mislim da ne bi bilo ono sto me trenutno zanima, ali on je recimo meni odlican pisac.

sad se setih i selimovica, meni je on objektivno izvanredan, ali licno mi je malo dosadan, moram priznati, ne zbog stila, vec vise zbog tematike i okruzenja kojim se bavi, a koji mi ne odgovaraju uglavnom.

[Doolio]

zoran845 kaže:

Prisetio sam se para užasno teških knjiga (pročitao): "Zapisci Maltea Lauridsa Brigea" Rajnera Marije Rilkea i "Dok ležah na samrti" Vilijama Foknera
(William Faulkner, "As I Lay Dying"). Mala ograda: ove knjige sam čitao sa nekih dvadesetak godina pa je moguće da mi sada ne bi bile tako teške, ko zna.

super super, samo redjajte, ja cu da zapisem, pa sam miran neki naredni period za trazenje knjiga za citanje

pa ono, postoje neke objektivno teske knjige (recimo zaratustra, koga mogu da procitam stoti put posle tipa deset godina i da pola stvari ne skontam, a drugu polovinu skontam skroz drugacije nego prosli put, a u medjuvremenu procitam hiljade strana tumacenja, analiza o knjizi i opet samo saznam da nista ne znam. onda pitam caleta koji cita zaratustru vec 50-ak godina i dobijem odgovor tipa 'ne znam, nisam ga skroz skontao' ili tako nesto). a postoje i one koje ti ne odgovaraju, ili nemas praksu u citanju tog stila, npr ja kad bih kevi koja je smrtni fan ruskih klasika (profesor ruskog jezika i knjizevnosti) dao da cita, recimo, praceta, mislim da ne bi mogla fizicki da procita jednu knjigu i da joj bude jasno, a da ne podvlaci ili izvlaci na papir, cita recenice po pet puta, pa opet da ne skonta 70% 'gradiva'.

[zoran845]

Teško je tebe zadovoljiti .

Moje mišljenje o tome kada šta treba čitati najbolje je moguće iskazati parafrazom čuvene rečenice Pevača (Dragan Nikolić) iz "Ko to tamo peva":
"Knjiga je k'o pesma - ako ne legne u pravom trenutku, k'o da je nije ni bilo.".

Nazovi to "instinktom" ili kako god, ali svako (valjda) ima osećaj kad mu se šta jede, čita, gleda,...

[Iris]

Ulmawen kaže:

Ja ti, recimo, Murakamija uopšte ne bih preporučila, pošto za dve njegove knjige koje sam pročitala, i pored najbolje želje da doprem u tanane niti njihove suštine, moram reći da su izgubljeni sati mog života. Ali then again, Iris se, recimo, ne bi složila.

Nisu sve Murakamijeve knjige istog kalibra - ni meni se sve njegove faze nisu svidele, lično mi najviše odgovaraju njegovi rani radovi.

@Doolio: ako se odlučiš da mu daš šansu preskoči knjigu "Norveška šuma"; za početak ti toplo preporučujem "Južno od granice, zapadno od Sunca".


Što se tiče Orhana Pamuka, njegova dela ne bi nikada nekome preporučila - naprotiv!

[Doolio]

zoran:
nije me tesko zadovoljiti, nego vidim da ste predusretljivi, pa reko da objasnim sto blize sto se tice toga 'kada sta citati', nemam pojma, ako je nesto bas dobro, moze da bude i o odnosu mrava i kamena kroz prizmu kartonske kutije, pa ce me zainteresovati sa druge strane, ako mi bas ne odgovara, onda nista, vise srece sledeci put

iris:
notirao sam, hvala


e fala vi svima

[Ulmawen]

A ja bih ti, pak, najtoplije preporučila da obiđeš "Južno od granice, zapadno od mozga".

[Iris]

Nemaš dovoljno senzibiliteta za tanano japansko tkanje

... A i ne slušaš jazz...

[Ulmawen]

Nije to, nego prosto- ne volim knjige bez poente.

[KiB0rG3000xII]

Citao sam Hobita ,gospodare prstenova,rob huna to je onog sto se secam citao sam jos 10-ak ali sam zaboravio davno sam ih citao

[zoran845]

Doolio kaže:

... nije me tesko zadovoljiti, nego vidim da ste predusretljivi, pa reko da objasnim sto blize

Ma razumeo sam te, lepo si rekao šta hoćeš, nego se šalim.

Doolio kaže:

... sto se tice toga 'kada sta citati', nemam pojma, ako je nesto bas dobro, moze da bude i o odnosu mrava i kamena kroz prizmu kartonske kutije, pa ce me zainteresovati

Čim sam ovo pročitao, setih se jedne malo poznate knjige koja me je (što je vrlo retko) zatekla i silno oraspoložila kad sam je nekako "izbunario" - "Nedostajati", retko originalna zbirka priča holandskog pisca Tona Telehena. Reč je o izboru iz nekoliko njegovih knjiga pripovedaka o jednom mravu i veverici koji žive običan život na čudan način. Telehen kaže da je priče pisao kao stilske vežbe, bez unapred smišljenih naslova i zapleta, ali je (valjda baš zbog toga) uspeo da napravi duhovite, maštovite i osobene umotvorine, sa rečenicama kao iz čuvene knjige "Olovka piše srcem".

Preporuka svima, a evo i generalija:

Ton Telehen, "Nedostajati"
(opet) "Prometej", Novi Sad, 1995.

Dodatnu draž knjizi daju odlične ilustracije našeg poznatog crtača stripova Zorana Janjetova.

[aerochivija]

Doolio kaže:

listam kroz topic i cudim se sta sve ljudi pricaju

e, dajte neki psiholoski roman, cita mi se nesto takvo...al dobar, snazan, moze i tezak za citanje, ne mora cak ni interesantan, al ocu da ubija pogledom znaci dajte mi best shot, bez nekih koelja i tome slicnog...i nesto moderno dajte, sve matoro tog tipa sam citao, a ne razumem se preterano u savremene pisce...

Džon Stajnbek - Plodovi gneva (John Steinbeck - The Grapes of Wrath), 1939.
Horas Mekoj - I konje ubijaju, zar ne? (Horace McCoy - They Shoot Horses, Don't They), 1935.
Teodor Drajzer - Američka tragedija (Theodore Dreiser - An American Tragedy), 1925.

"Teške" socijalno-psihološke knjige, možda ćeš prepoznati i neke sličnosti sa našom svakodnevicom.

[crazy_LG]

Carl Jonson CJ kaže:

А заборавио си да поменеш причу о Љевину и његовом животу? Боље да се роман зове "Констанин Љевин".

Журио сам,па нисам имао времена све да запишем. Тај део са Љевином ми је био занивљивији за читање, него онај са Карамазовом,пардон Карењином Мада, кад реално погледаш, осим преплетања приче , нема пуно заједничког са Карењином. Слажем се са констатацијом да се роман може звати и ''Kонстатин Љевин''

Није ту само он ту је и Облонски

@zoran

Pogrešno si zaključio, ja volim knjige, ali neke knjige iz lektire mi se jednostavno nisu dopale, dok knjige tipa Revizor od Gogolja i Pripovetke od Andrića( koji svaki ljubitelj beletristike i čovek osnovnog obrazovanja treba da zna). Te knjige su stvarno beletristika i pravi klasici. Ipak,mislim da je spisak lektira trebao da bude bolji( neko će da čita strana dela, a ovamo ne zna ni domaće klasike). Da pitaš nekog o Lazi Lazareviću, odmah bi se setio ludaka Svako ima svoj ukus i svoj omiljeni stil, tako da ja ne volim tip knjiga kao Ana Karenjina