How to... C++

[Ozzy]

M.Silenus kaže:

Ovako nešto:

#include <iostream>
#include <iomanip>
#include <iterator>

// ... parser kod ... //

int main()
{
  std::string input(std::istream_iterator<std::string::value_type>(std::cin),
                         std::istream_iterator<std::string::value_type>());
                    
  Parser parser(input);
  
  std::cout << std::boolalpha;

  std::cout << parser.axiom1() << "\n";
  std::cout << parser.axiom2() << "\n";
  std::cout << parser.axiom3() << "\n";
  
  return 0;
}

Ispišeš ulaz i lupiš Ctrl + Z i dobiješ rezultat.

Hvala ti druze mnogo
Jel ovo Ctrl+Z moze da se promeni da radi na neku drugu komandu tipa da kad kliknes na tab da krene da radi?

[M.Silenus]

Ne znam za tab, ali, ako ti odgovara da ulaz obrađuješ liniju po liniju (tj. kad pritisneš enter, on pozove parser) onda možeš da uradiš ovako nešto:

#include <iostream>
#include <iomanip>
#include <iterator>

// ... parser kod ... //

int main()
{
  std::string line;
                    
  while(std::getline(std::cin, line))
  {
    if( line == "exit" )
      break;

    Parser parser(line);
  
    std::cout << std::boolalpha;

    std::cout << parser.axiom1() << "\n";
    std::cout << parser.axiom2() << "\n";
    std::cout << parser.axiom3() << "\n";
  }
  
  return 0;
}

Ovaj program možeš da prekineš kada otkucaš "exit" + Enter ili Ctrl + Z, pa šta ti više odgovara.

Ne znam kako uraditi to sa tabovima bez neke GUI biblioteke, ali to mi je overkill za aplikaciju ovog tipa.

[Ozzy]

Jel moze neko da mi napise kako bi se mogao dotati neki text ispred ovoga true i false?

M.Silenus kaže:

Ovako nešto:

#include <iostream>
#include <iomanip>
#include <iterator>

// ... parser kod ... //

int main()
{
  std::string input(std::istream_iterator<std::string::value_type>(std::cin),
                         std::istream_iterator<std::string::value_type>());
                    
  Parser parser(input);
  
  std::cout << std::boolalpha;

  std::cout << parser.axiom1() << "\n";
  std::cout << parser.axiom2() << "\n";
  std::cout << parser.axiom3() << "\n";
  
  return 0;
}

Ispišeš ulaz i lupiš Ctrl + Z i dobiješ rezultat.

[Lucic Nemanja]

#include <iostream>
using std::cout;

class O {};
class I : O {};

void m(int& x)
{
    x=0;

    try 
    {
	x=1; 
	throw new O; 
	x=2;
    } 
    catch(I* i) 
    {
	x=3;
    }

    if (x!=3) x=4;
}

int main ()
{
    int x;
    m(x);
    cout << x;
    system("pause");
    return 0;
}

Prijavljuje gresku kod linije "throw new O". Kada promenim catch da hvata O*, ili throw da baca I* radi normalno. Da li je ikako moguce zaobici ovaj problem i koristiti pokazivac na izvedenu klasu da hvatam pokazivac na baznu? Takodje ekspilictnim konvertovanjem pokazivaca kod throw operatora u tip I* program radi normalno.
Prvenstveno me buni jer je ovakvo pitanje doslo na ispitu iz C++ (bez main funkcije, nju sam ja napisao cisto da bi testirao u kompajleru, a zadatak je da se odredi vrednost promenljive x nakon zavrsetka funkcije m). Kontam da je greska, pa reko da l' da im prijavljujem to?

[M.Silenus]

Prvo, ako misliš da ti kod proradi, stavi

class I : public O {};

Podrazumevano nasleđivanje je private.

I je podklasa od O. Ne možeš da koristiš pokazivač tipa I* da ti pokazuje na objekat tipa O (ok, možeš sa recimo reinterpret_cast, ali to je već varanje ).

Kada bi bacao pokazivač na objekat tipa I (što je izvor memory leak-a, btw), a hvatao O*, sve bi bilo OK.

Please, nikada nemoj da radiš throw new nešto. Bolje uradi nešto ovako:

try 
{
  throw I();
} 
catch(O const& i) 
{
  x=3;
}

Takođe bi bilo dobro da uvek stavljaš catch(...).

Pozz!

PS: sorry ako sam preterao, couldn't help it.

[Lucic Nemanja]

Hvala. Ma nisam ja ovo pisao, to je jedan od onih retardiranih pitanja koja su smisljena da provere znanje jezika, a ne kako treba programirati . Samo ne vidim zašto program ne bi radio sa private nasleđivanjem. Ono samo menja mogućnost pristupa poljima nasleđene klase. Kakve to veze ima sa pokazivačima? Implicitna konverzija I* u O* bi trebalo da je dozvoljena uvek... Ili ne?

[M.Silenus]

I* u O* da, ne obratno, što je slučaj sa originalnim kodom.

Što se javnog nasleđivanja tiče, biću iskren, nisam siguran koja su tačno pravila - probao sam kod sa g++ 4.7 i ne radi bez javnog nasleđivanja, što ne znači da je tako u standardu.

Pogledaj recimo Protected/Private Inheritance Casting i C-Style upcast and downcast involving private inheritance pitanja na StackOverflow-u.

[PeTkO]

Pozdrav,

Mozda ce moje pitanje da zvuci malo glupo, ali odavno sam "ispao" iz aplikativnog programiranja, pa su mi neke stvari nerazumljive...Na faxu ucimo trenutno C jezik, sintaksa mi je jasna jer sam radio u C++, relativno su slicni jezici, ali ono sto me buni su pokazivaci. Ne znam kako ali uopste ne mogu da shvatim njihovu svrhu i nacin upotrebe. Jako bi voleo ako bi neko mogao da mi objasni sta su pokazivaci, cemu sluze i njihova primena u praksi. Takodje me zanima i koja je razlika izmedju pokazivaca i adresa? Koliko sam shvatio kod adresa je potrebno da se prethodno tacno alocira memorija za odredjenu promenljivu dok to kod pokazivaca nije slucaj...jel tako?

[MG-RAY]

Ne postoje glupa pitanja.

Koncept pointera zna da bude dosta stran ljudima zbog toga što malo ko ume da ga pravilno objasni.

Po definiciji, pointer (pokazivač) je variabla u kojoj se nalazi adresa memorijske lokacije. Šta to znači? Poprilično podenostavljen primer i analogija jeste da imaš parče papira na kome je napisana adresa nečega (mesto, ulica, broj). Taj papir je pointer, a on pokazuje na kuću koja se nalazi na datoj adresi.

Koriste se za dosta stvari, pre svega zbog performansi, ali na primer, u C-u, da bi uradio neke stvari nemaš previše izbora? C je jezik jako niskog nivoa, samim tim nisi ograničen nekim paradigmama, radiš poprilično blizu nativnom nivou.

Na primer, C ne podržava stringove nativno, samim tim moraš da koristiš nizove znakova:

char[] yo = "yo!";
char  *yo = "yo!";

Primeri iznad su potpuno ekvivalentni, ali evo nesto jednostavnije:

int a = 123;
int *b = &a;

Prva linija jednostavno dodeljuje varijabli a vrednost 123.
U drugoj liniji, b je zapravo pointer, kome smo koristeći operator (&) dodelili adresu od a, što znači, adresu memorijske lokacije u kojoj je smeštena vrednost 123.

Kada bi uradio sledeće:

printf("%d", b);

Ne bi se ispisalo 123, već sama adresa u memoriji na kojoj se 123 nalazi.

Da bi dobio vrednost sa te adrese (123), koristi se operator *

printf("%d", *b);

Za drugi deo tvog pitanja, pointeri mogu da pokazuju na gotovo sve, na primer, kada uradis malloc() (funkcija za alokaciju memorije), ona ti vraća pointer na novoalocirani memorijski blok. Analogno tome, free() funkcija uzima kao parametar pointer koji označava koji memorijski blok se dealocira.

Još jedan primer, pointere možeš da koristiš sa nizovima (kao char* od malopre), i da se samom inkrementacijom istog krećeš kroz niz, npr:

char *yo = "yoyoyoyo";
while(*yo) {
printf("%c", *yo);
yo++;
}

... jer sama variabla yo sadrži adresu prvog karaktera.

Pointere u C-u ćeš naći svugde, tako da bolje pogledaj dokumentaciju onoga šta te interesuje i videćeš.

Što se tiče tvog problema oko pointera i adresa, adresa je samo broj koji označava lokaciju nečega u memoriji, tako da baš i ne možeš da ih porediš, jer pointer sadrži adresu, koja je sama po sebi neka vrednost. Uvek možeš da imaš pointer, koji pokazuje na neki drugi pointer, a taj drugi pointer pokazuje na neku vrednost - sasvim legitimno.

Možda si mislio na razliku između pointera i referenci u C++?

[voodoo_]

Ukratko, pokazivač je adresa. Odnosno, promenljiva koja je tipa pokazivač na nešto sadrži samo i isključivo nekakvu adresu u obliku 32-bitnog unsigned integera, i ništa drugo (s tim što su u 64-bitnim programima automatski i pokazivači 64-bitni).

To što pokazivač u C-u može biti određenog "tipa" samo govori kompajleru šta se nalazi na adresi koju pokazivač sadrži. Dakle, int*, float*, void*, to su i dalje 32-bitni unsigned integeri koji sadrže memorijsku adresu, a ono ispred zvezdice samo kaže C-u kako da tretira to što je na adresi (u pogledu dozvoljenih operatora nad podatkom koji je na toj adresi, broja bajtova koje treba pročitati počev od te adrese, itd).

Uvek, uvek zapamti da je C samo jedan korak iznad asemblera i da se praktično sve iz C-a (uključujući pokazivače) direktno mapira na odgovarajuće "mehanizme" u asembleru.

[ivan90BG]

MG-RAY kaže:

char[] yo = "yo!";
char  *yo = "yo!";

Primeri iznad su potpuno ekvivalentni...

Nisu ekvivalentni. U prvoj liniji yo je pokazivač na niz karaktera na stacku (odnosno kada izvršenje dođe do te linije niz se kopira na stack iz read only dela memorije gde su skladišteni svi string literali), dok je u drugoj liniji yo pokazivač na niz karaktera koji se nalazi u read only memoriji (poseban deo memorijskog prostora gde se nalaze string literali, instance struct-ova čija su polja inicilazovana konstantama, string literalima ili drugim sličnim structovima (za globalne promenljive i struct literale u kodu), sadržaj ovog dela memorije se automatski povlači iz samog izvršnog fajla)

[Markonije]

'Skoro je nemoguce objasniti prostim recima sta je pokazivac i cemu sluzi' - moj profa sa vise



Nego sad bez zezanja,jel oni sluze na primer: da se ustedi na samoj zahtevnosti aplikacije (manja potrosnja rama)?

[ivan90BG]

Ne, pointeri ne služe ničemu.

Odnosno pointeri nemaju jednu određenu svrhu. Postoji ono što pointeri jesu, a to kako će se koristiti zavisi od kreativnosti i znanja programera.

To što još uvek ne shvataš čemu služe pointeri znači samo da još ne znaš dovoljno o stacku i heap-u i osnovnim strukturama podataka i algoritmima. Ja sad ne mogu da ti objasnim kako pointeri doprinose efikasnosti aplikacije, jer bi to povuklo ovo što sam pomenuo, a kad to naučiš nećeš uopšte više pitati ovakva pitanja.

E sad ne znam da li ti znaš Javu ili C#. Ako znaš onda mogu da ti objasnim lako.

[Markonije]

Osnovno 'aplikativno znanje' C#

Pointer pokazuje na adresu koja sadrzi 'fizicki nesto' za razliku od njega...

Znak za Hotel pored puta nije hotel vec pokazuje na njega...

Lepo sam pitao,ako ne znas odgovor na konkretno pitanje,onda nista....

Cemu psiho-analiza umesto odgovora????

[voodoo_]

Markonije kaže:

'Skoro je nemoguce objasniti prostim recima sta je pokazivac i cemu sluzi' - moj profa sa vise

Trebalo je da krenete od asemblera, pa bi vam pokazivači bili ko dobar dan.

Pokazivači su potpuno prirodni koncept, jer se memorija sastoji od ćelija u koje se nešto može upisati, i te ćelije imaju neke lokacije (adrese). E sad, moderni jezici su te adrese sakrili i podacima se pristupa preko imena promenljivih, ali uvek postoji potreba za pokazivačima jer ćeš imati programe gde nećeš u startu znati ni koliko ćeš imati podataka, niti kog će biti tipa. I onda ti ne preostaje ništa drugo nego da u toku izvršenja zauzimaš i oslobađaš memoriju po potrebi, a toj memoriji jedino preko pokazivača/adresa možeš da pristupiš.

Kao na primer, vrlo često korišćen koncept ulančane liste, koja je izuzetno pogodna za realizaciju nizova jako promenljivog sadržaja, jer se umetanje u niz svodi na kreiranje novog elementa i "prevezivanje" elemenata koji treba da dođu pre i posle novog. U slučaju običnog statičkog niza, kad bi hteo da umetneš nov element, morao bi prethodno sve posle njega da prekopiraš na jednu lokaciju ispred, što je sporije.

Ima i složenijih struktura koje se takođe oslanjaju na pokazivače, kao što su npr. stabla i veoma često se koriste u mnogim programima (recimo svi aktuelni fajl sistemi su izvedeni preko stabala) a da korisnici apsolutno nisu svesni toga.

[ivan90BG]

@voodoo

Zahvalnica zbog asemblera.

@Markonije

Nikakva psihoanaliza, pa i profesor je rekao da se ne može objasniti normalnim rečima.

Elem, ako znaš C#, svaki put kad kreiraš novi objekat sa new, to je alokacija memorije i ti dobijaš pointer, samo što C# i .NET to prikrivaju.

List<string> lista1 = new List<string>();
List<string> lista2 = lista1;
Console.WriteLine(lista1.Count);
Console.WriteLine(lista2.Count);
lista1.Add("yo!");
Console.WriteLine(lista1.Count);
Console.WriteLine(lista2.Count);

Ovaj program će ispisati

0
0
1
1

Znači, lista1 i lista2 su jedan isti objekat, odnosno lista1 i lista2 su u stvari pokazivači koji pokazuju na isti objekat u memoriji (imaju u sebi istu adresu).

[Teva]

U javi postoje pokazivaci? :O


dodao bih jos:

Pokazivac kao sto su rekli pokazuje na neko parce memorije. U sustini nije nista drugo do adrese neke memorijske lokacije koja sadrzi neki podatak. (pokazivac je int ako se ne varam)

Pokazivaci se na jedan il na drugi nacin provlace u svakom aspektu.

Prva primena pokazivaca su nizovi podataka.

int a[10];

a je sam po sebi pokazivac na prvi clan tog niza, dok a[1] je ustvari pokazivac na sledecu poziciju sto je ekvivalentno *a +1 itd.

Dalja upotreba je kad obradjujes podatke u funkciji. Zbog zivotnog veka promenljive tebi rezultat funkcije mora da bude povratna vrednost il se promena nece desiti. Ukoliko mu ti prosledis pokazivac on nece praviti svoje kopije nego ce sve promene raditi na konkretnom parcetu memorije pa ces dalje upotrebljavati normalno.

Sad stizemo do dinamicke alokacije memorije. To je manje vise rekao sve voodoo gore iznad.

Generalno pokazivaci su jako mocan koncept. E sad kako sa velikom moci dolazi velika odgovornost, ako ih ne savladas kako treba bice ti nocna mora.

EDIT:

Zasto nema How to C tema? xD

[Geomaster]

Prva primena pokazivaca su
nizovi podataka.
int a[10];
a je sam po sebi pokazivac na
prvi clan tog niza, dok a[1] je
ustvari pokazivac na sledecu
poziciju sto je ekvivalentno *a +1
itd.

Ne. a[1] jeste drugi element tog niza, ne pokazivač. Pokazivač na drugi element niza bi bio a + 1. Isto tako a[1] nije ekvivalentno sa *a + 1 već sa *(a + 1). S obzirom da je * unarni operator on će se izvršiti pre + koji je binarni, pa bi to što si napisao značilo a[0] + 1, a to nije ono što nam treba

[Teva]

Geomaster kaže:

Ne. a[1] jeste drugi element tog niza, ne pokazivač. Pokazivač na drugi element niza bi bio a + 1. Isto tako a[1] nije ekvivalentno sa *a + 1 već sa *(a + 1). S obzirom da je * unarni operator on će se izvršiti pre + koji je binarni, pa bi to što si napisao značilo a[0] + 1, a to nije ono što nam treba

U pravu si Typo xD

[Lucic Nemanja]

Teva kaže:

Pokazivac kao sto su rekli pokazuje na neko parce memorije. U sustini nije nista drugo do adrese neke memorijske lokacije koja sadrzi neki podatak. (pokazivac je int ako se ne varam)

Jeste int i to 4 bajta na 32-bitnim, a 8 bajtova na 64-bitnim računarima. Logično, veća magistrala, više adresnog prostora, potrebno više memorije za prikazivanje jedne adrese.