Zašto ima mnogo više muškaraca gejmera nego žena?

[MidnightRunner]

Činjenica je da su većina gejmera muškarci.
Šta mislite u čemu je stvar?

[Ocelot]

Stvar je u tome što nisu žene.

[water wizard]

igraju simse samo puca

[mvasic]

MidnightRunner kaže:

Činjenica je da su većina gejmera muškarci.
Šta mislite u čemu je stvar?

Zavisi kako je ko odrastao. U kakvoj sredini.

Moje žena i ćerka igraju Borderlands 3. Ćerka ga je preorderovala čim je preorder otvoren.

U kući se igra, generalno, sve. Žena je imala C64 kao klinka. Ćerki je prvo igračko iskustvo bio WinUAE (emulator za Amigu). Mislim da je Superfrog prva igra koja joj se svidela.

Inače, ćerka ima 19, a žena i ja po 46 godina.

[VlaK]

Ja bi da se igram na kompu, žena bi da se igra sa mnom, ali će to onda da čuje ćerka u susednoj sobi koja igra Roblox. Tako da se svi igramo...

[perablenta]

Gaming proizilazi iz interesovanja za računare, mobilne telefone, konzole. A to proizilazi iz interesovanja za tehniku, tehnologiju, mehaniku.

Jednostavno muškarcima su ovde teme bliže, zanimljivije, i socijalno su im više izloženi.

A na kraju sve u korenu ima prirodu, žena je jedina koja može da rađa i ceo život je vodi, usmerava ka tome. A ništa nije dalje od rađanja živog bića nego kibernetika, mašine, računari itd.

Kada bi bila neka sredina u kojoj žena uopšte nije izložena drugim, starijim ženama, koje su rasle u ovom svetu, verovatno bi bilo bliže 50:50. Ovako tekovina čoveka, ljudske rase nastavlja da usmerava devojčice, devojke i žene ka istim stvarima. Dom, hrana, deca, porodica.

[Neutrino]

MidnightRunner kaže:

Činjenica je da su većina gejmera muškarci.
Šta mislite u čemu je stvar?

Stvar je u tome da do dana današnjeg ne postoji pouzdana statistika koja može nedvosmisleno da dokaže da se jedan pol više igra od drugog.

[Malik Tintilinic]

U mom okruzenju, skoro niko od muskih ne igra (nisu vise mali, bi ali nemaju vremena, ali imaju za kafanu, teretanu...), ali zato zene (koje nikad za sebe ne bi rekle da su gejmeri, a cujes ih i kako govore da igre nisu dobre za decu, posebno GTA) cepaju na mobilnom Plants vs zombies, Candy Crush, MS Solitaire i slicno.

[voodoo_]

Isto ko što lekari govore da pušenje nije zdravo a ne gase (ono malo lekara što ne puši su alkoholičari)

[Apostrof]

I moj utisak je da se zene mnogo vise igraju, Candy Crush, Covet i slicno. Sto rece Malik od muske sekcije ortaka i familije ja sam jedini ostao veran buljenju u monitor, sve zene u mom okruzenju u proseku ~sat vremena dnevno pikaju nesto.

[Aibo]

Utisak koji sam stekao iz ličnog iskustva je da žene vole igre koje su zarazne, nemaju prazan hod i strmu krivu učenja. U to se savršeno uklapaju Candy Crush varijacije, Zuma, Luxor... A što je perablenta već rekao, tome su i najviše izložene na telefonima i sl. A po količini utrošenog vremena me uopšte ne bi čudilo da su one veći igrači od nas kad se taj tip igara uračuna.

Sem tih slagalica, mislim da se kandiduju i sve druge igre koje se zasnivaju na nekoj logici i rešavanju problema. Bitno je samo da su im izložene da bi uopšte mogle da ih isprobaju. Tako je najbolja drugarica nekada volela da igra point & click avanture dosta. Moja devojka je postala ogroman fan Heroja, StarCrafta, Disciples... poslednja u nizu je bila They Are Billions gde sam morao da je odlepljujem od ekrana. Ali to su igre koje se zasnivaju na zaraznosti gejmpleja pre svega i klasičnom osećaju savladavanja nekakvog problema.

Muškarci su već okrenuti mnogo širem spektru igara. Npr. primetio sam da se mi mnogo više ložimo na igre na refleks, pa su tako razni teški platformeri, shooteri, hack and slash... gde ti samo dobar refleks i uvežbavanje istog za razne vidove prepreka trebaju, zabavni vrlo malom broju žena. Njima to često prosto bude dosadno i ne vide poentu "mlaćenja po dugmićima".

Takođe smo mahom mi ti koji se lože na tehnikalije, oduševljavamo se grafikom, time šta sve može da se radi u igri, koliko je ogroman/detaljan svet itd. Praktično se često naložimo na neko tehničko dostignuće samo po sebi a ne na gameplay. Nama je često vrlo lako prodati igru koja ima šupalj gameplay i nula izazova - trčkamo po velikim nivoima, igra nas zamajava nekim bezveznim chorovima dok se ustvari divimo tehnikalijama i ništa više. Iz mog iskustva to kod većine žena ne prolazi, kod njih su gamplay i nekakav logički izazov srž svega, ako to izostane i igra će im biti dosadna. Muškarcima, pogotovo klincima zato uopšte ne smeta da bez ikakvog izazova prosto gube vreme u virtualnom svetu, dižu tegove u GTA, seckaju ljude po Postalu, provedu sate birajući šare za auto, odelo, frizuru... ko neke žene.

[Psychon@ut]

Možda kada bi se napravila podjela prema igračkim platformama (kompjuteri, konzole, mobiteli) ova razlika bi bila najočiglednija na kompjuteru gdje su muški sasvim sigurno izrazito brojnija populacija (nemam nikakvu statistiku).
Globalno, moj utisak je da se sa popularizacijom smartfona u proteklih 10 godina razlika u brojnosti gejmera iz oba tabora smanjila. Ako se igranje na smartfonu može uvrstiti pod gejming rekao bih da ta razlika i nije tako velika.

S druge strane i uloga žene u društvu se mijenja i smatram da će to u ovom vijeku voditi ka sve manjim razlikama pa će biti više i gejmerki . Nekad tradicionalno vezana za kuću, porodicu i djecu, danas sa slobodom da ne rađa i da se posveti karijeri ili sebi.

[filpan]

^Moja ce uvek biti vezana za kucu, porodicu, decu. A nek se igra kada obavi sve za kucu, porodicu, decu.

[Andross]

Eh setim se jos u osnovnoj skoli komentara drugarica iz razreda "sta igrate igrice ko da ste deca debili, muvajte devojcice ili nesto"

Al' generalno zene vise interesuje medjuljudska interakcija, muske vise masine i tehnologija i to mu dodje to na globalu.

[Aibo]

Taj detalj oko uloge u kući i društvu je po mom mišljenju nebitan. Danas klinke, barem u urbanim sredinama, ne odrastaju uz ideje o nekoj klasičnoj ženskoj ulozi u čemu god. A gejmer postaješ upravo kao klinac kad imaš skoro sve vreme ovog sveta da radiš šta god poželiš.

Evo baš gledam par svojih prijatelja koji su u fazonu jednakosti maksimalne. Još je slučajnost takva da majka zarađuje a moj školski je stay home dad... Sinčić od 6 god me smara da mu pustim neku igru svaki put kad dođu. Iako ništa realno ne ume da igra, njemu je fora da vozi neka kolca, da se zaleće u druga i imitira eksplozije, da mašta da je neki heroj koji ubija zmaja... Sestrica vidi od njega, traži malo ali se brzo smori i vrati se na nešto drugo - npr. da secka papir i priča o nečemu. Nju to virtualno gluvarenje prosto manje zanima.

Nije to samo sredina, ima puno prirode, ne radi nam mozak isto jer smo biološki različiti. Ne može se veštački stvoriti jednakost tamo gde je prirodno nema.

[water wizard]

mala deca ne mogu da drže pažnju previše dugo

[perablenta]

water wizard kaže:

mala deca ne mogu da drže pažnju previše dugo

Šteta što ja nisam bio deo te statistike... nisi mogao lopatom da me ošljuštiš sa soni keca sa sedam godina. I to populos, civilizacija, Z itd. ne neka Fifa, trke i slično.

Edit:
Možda ipak sa 10 godina. Sa 7 je bio macak feliks, mario i jos neke igre na Sega Mega ili tako nešto konzola. But still, samo štapom su mogli da me nateraju napolje.

[sp01]

Не можеш да поредиш баш тако.
Дете које је 1995. имало 7 година и дете које у 2020. години има 7 година су буквално из два различита универзума. Па и њихова пажња, заинтересованост, "лутање", "смарање", итд.

[Andross]

Ko je devetesetih i prvom polovinom dvehiljaditih imao komp taj je bio bog.

[water wizard]

commodore od sedmog osmog razreda kraj osamdesetih 88-89 lepa vremena prvo smo otišli na more u bugarsku gde se jelo u restoranu za 3-4 marke, mala pica bila 1 marka, pa mi kupili komp commodore64, tv i motor tomos automatik..
A imao sam i drugove koji su imali ZX spectrum od 84 god.. od njih sam i video..
Moje prvo upoznavanje sa igrama su bile one handheld 7-10 god.
PC kakav danas poznajemo od 2000.. p2 sa integrisanom kupljen u lokalnoj prodavnici, kompjuteri sa DOS nisu mi bili mnogo zanimljivi ali sam znao da imaju perspektivu pa sam hteo da upišem srednju servis računara ali sam bio prekobrojan pa sam upisao gimnaziju..
Nisi bio Bog ali je bilo zanimljivo, loš internet dialup, pa wifi, ali nije bilo ni ovoliko budala online sad svako ko ima mobilni može da prosipa svoju pamet u neograničenim količinama...
Eh kad se setim tog dialupa pa još dvojnik čim sediš pola sata preko dana na netu eto ga komšija da pita dal sam lepo spustio slušalicu... pa sam morao da se orijentišem na noćni život kad je bilo jeftinije i nije komša morao da telefonira..