Single player gaming - mrtav?

[Apostrof]

Underrail, Grim Dawn, Factorio, Bastion, Soma, RimWorld, FTL, Frostpunk, Rain World, Papers Please, Defcon, Darkest Dungeon, Hollow Knight, Ori and the blind forest, Cuphead itd... Stvarno je izaslo mnogo dobrih igara, jedini zanr koji nije zastupljen je FPS mada i tu imas npr. Devil Daggers. To je prvo sto mi pada na pamet a ja cak i ne igram indie igre toliko, navucen na MHW i DS3.
https://store.steampowered.com/tags/...tab=TopSellers

[doctor]

LoneWolf kaže:

Ja i dan-danas piratizujem naslove i to nema veze sa Steamom: postojao ili ne, ja ću raditi uvijek isto. Novim igrama i developerima istih zamjeram jednu veliku činjenicu: sve je to nekako traljavo, muljavo i prekratko. Nekad si imao "kalođuti dvicu" na 2 cd-a i imao si šta da prelaziš cijelu zimu, a danas igre teške po 100 gb pređeš u cugu za 24-30 sati (Metal Gear Solid V, GTAV itd itd.) a još jedna važna komponenta je nestala. Draž intime malih programerskih studija, ljudi koji su povezani zajedničkom idejom koju nisu projektovale debele, ćelave prdonje iz tabora EA, THQ, Ubisofta i inih kompanija koje žare i pale scenom na uštrb činjenice da su postali "štanc", šund i da su izgubili dušu trčeći za korporativnim pay-to-play ili pay-to-win sitnišem.

U "cugu" 24-30 sati? To je za mene bar 2 nedelje igranja. Ali moj problem sa tim igrama od 20-30 sati je što je zanimljivo samo prva 2 sata uglavnom i posle se pretvori u klasičan chore.

LoneWolf kaže:

...a još jedna važna komponenta je nestala. Draž intime malih programerskih studija, ljudi koji su povezani zajedničkom idejom koju nisu projektovale debele, ćelave prdonje iz tabora EA, THQ, Ubisofta i inih kompanija koje žare i pale scenom na uštrb činjenice da su postali "štanc", šund i da su izgubili dušu trčeći za korporativnim pay-to-play ili pay-to-win sitnišem.

Ovo je tačno... Ali to što si opisao je upravo indie scena danas. Igre nisu ono što su bile i veliki studiji više ne smeju da se igraju sa tuđim parama, sad je to biznis.

[Cracked But Whole]

Hellblade, Vampyr, Innocence: Plague Tale - AA igre su budućnost linearnih SP naslova


PRITOM, da ne pominjem kako su recimo Hellblade i Plague Tale bile ODLIČNO optimizovane na početku, bez većih bagova (osim onog jednog nesrećnog u Hellblade na koji je naleteo mali broj ljudi), kako su grafički briljirale iznad mnogih naslova koji dolaze od Bethesde, EA i sličnih, i kako su im priča i atmosfera bile na nivou isto iznad gorepomenutih.

[Zuti Bar]

Može ova tema da se sagleda i iz druge perspektive. Možda nije problem u igrama?

Kako paralelno igram i stare i nove naslove subjektivan osjećaj je da nikada nisam imao širi izbor. Stare dobre igre su i dalje tu - nigdje nisu pobjegle... a tu je i gomila odličnih novih naslova. Podjednako zastupljenih u svim žanrovima.

Ali to je samo moje mišljenje. Neko drugi će vam reći da u zadnjih 10 godina nije izašla ni jedna krštena igra. U njegovo vrijeme igre su bile mogo bolje. Mogao je satima i satima da se igra. Sada samo instalira i birše. On jadan sada nema šta da igra. A bi on samo da im šta...

I to bi možda i imalo smisla da "granica" od koje igre postaju živi očaj ne zavisi od toga koga pitate. Da li su igre krenule pogrešnim putem u zadnje tri godine, tokom poslednje generacije konzola, sa završetkom PS2 ere, ili čak krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Čuo sam da je navodno tada još i postojao neki kvalitet.

[filpan]

Pogledate samo celu zabavnu indistriju i sve je jasno. Kvalitet je ostao tamo gde se ne vrte pare.

[caine]

Od ove tri igre koje je Cracked But Whole pomenuo igrao sam samo Hellblade, a AAA igre generalno retko igram pa ne mogu bas da poredim, ali ako to bude buducnost single player linearnih igara u pogledu price, onda nam se crno pise. Hocu da kazem da je ta igra imala prilicno slab scenario, iako je atmosfera bila na nivou. A i ne svidja mi se tvrdnja da je to buducnost linearnih SP naslova, mozda buducnost linearnih 3D akcionih igara, u kom slucaju ce taj zanr da bude kul, ali nista spektakularno. Srecom u drugim (pod)zanrovima se proizvode daleko bolje single player igre trenutno.


Btw, rispekt za Apostrofa i pominjanje Rain Worlda, kriminalno potcenjeno remek-delo

[Partybreaker]

How the recent trend of "gaming fatigue" is the inevitable result of player demand for time-consuming games

Dug post, ali definitivno vredan čitanja.

[Aibo]

^^ Odlična rekapitukacija kako i zašto smo tu gde jesmo.

Strašno mnogo puta i na stranim i domaćim forumima se čitalo kako se igre vrednuju na kilo i na kvadratni metar. Tačnije kupovina tih igara se opravdava a onih "nesadržajnih" odlaže za pad cene ili narodnjaka. A opet se jednako često sreću žalbe o tolikom backlogu na Steam-u da ne može da se odigra za 3 god.

Na sličnu temu je inače skoro bio članak o Netflix katalogu gde ljudi osećaju nekekav vid pritiska da pogledaju što više ali prosto fizički ne postižu da vide sve što im skrene pažnju. Autor tog članka je rekao da bi strašno voleo da se sadržaj po obimu skupi na trećinu ili četvrtinu trenutnog a da poraste u kvalitetu.

[Partybreaker]

Zanimljivo poređenje sa Netflix-om, nije mi to palo na pamet Baci link ovde ako iskopaš taj tekst.

Iz ugla nekog ko je do skoro pribavljao putem torrent-a isključivo ono što mu se svidi i skoro zašao u taj Netflix svet (kroz čuveni sistem deljenog master naloga) - sad vidim da je i to povezano. Nismo se mi izmenili koliko se tokom 10ih godina izmenio način konzumiranja sadržaja.

Kvalitetan sadržaj (bilo TV, bilo gaming ili nešto treće), definitivno još uvek ne manjka, iako možda clickbait naziv ove teme upire na taj pogrešan zaključak. Samo je u moru drugih sadržaja potrebno više da bi se ubolo nešto kvalitetno. A većina ljudi nije voljna da prihvati taj zalog jer zahteva vreme i trud. Lakše je da se izbindžuje 5 sezona prve preporučene serije sa Netflix-a ili spuca 50+ sati u novom Assassin's Creed-u nego da se troše sati i sati u cilju pronalaska više skrivenih dragulja koji kraće traju.

Oh well, barem znamo na čemu smo.

[Aibo]

^^ Pokušao sam da nađem taj članak ali ne uspevam, samo neke click-bait gluposti nalazim. Fazon je što mi je to servirao Chrome na telefonu, među onim vestima na početnoj strani koje nudi. Inače tako dolazim do makar polovine sadržaja u poslednje vreme. Google me ima u šaci.

[Packy]

Nemam pojma kako rangirate godine u periodu 2012-2020, ali svaki put se aktiviram kada u mojim ocima godina obecava. Mozda na kraju to i nisu najbolje godine, ali naslove koje vidim me motivisu da se vratim gamingu.

Bio sam veoma aktivan u periodu 2006-2010 gde sam prelazio preko 10 igara godisnje iz te godine+neke iz prethodnih godina, a nakon tog perioda svako moje vece zainteresovanje kada vidim vise naslova koji izlaze u toj godini. 2011 je bila vrhunska godina i tu sam par naslova mozda igrao sa zakasnjenjem, dok sam druge cekao pravo vreme da budem kapacitet da predjem takve naslove. 2012 i 2013 iako su dobre u tom trenutku se nisam osecao da sam ciljna grupa tih igara. Neke naslove i dan-danas nisam presao.

2014 sam malo gledao, iako me ta godina nije toliko impresionirala iz danasnje distance zeleo sam par igara da igram. Tesko sam podneo 2015 i 2016. U 2015 kada izadju Witcher III, Fallout 4, Wolfenstein Old Blood, Arkham Knight, Battlefield Hardline, Mad Max, AC Rogue i Syndicate i Project Cars. Sreca pa sam mogao GTA V i Starcraft 2: Legacy of Void. Ni 2016 puno ne zaostaje, bas sam pao u bedak kako su se igre gomilale da sam neke iz besa izbrisao, da bih kasnije recimo Doom i Titanfall 2 presao na preporuku dva ortaka.

2017 i 2018 mi izgledale subjektivno da su slabe godine, pa mi je odgovaralo kada sam leta 2017 dobio novi komp. Koliko nisam temeljno ispratio 2017 i 2018, pre nekoliko nedelja sam izvalio da je izasao Starcraft Remaster. Svaki put kada sam video da je igra MP sam odahnuo. Tako da kljucne godine u celoj prici koje su me animirale su 2011, 2015 i 2019.

Na kraju krajeva, mozda van Remastera ima bas malo igara koje su vredne paznje sem indie naslova, ali nekako mi ovaj balans odgovara. Tesko mi je da procenim da li sada igram vise ili neke 2009. Imam manje naslova, ali mnogo vise vremena provedem u njima.

Pre jace od 10 godina pored video igara sam gledao neke serije online na nekim americkim sajtovima bez titlova i neke filmove na tvu. Danas recimo zongliram sa vise loptica, muziku u poslednje 3-4 godine slusam mnogo vise nego ranije, knjige kako koja mi padne pod ruke a i ponovo sam clan gradske biblioteke. Kakva god da je gaming scena, odgovara mi sto imam i puno naslova iz ranije (iako bih zeleo da je manje), a i sto je ponuda definitivno slabija nego ranije jer mnogo lakse to uklopim.

Mislim da je poslednja igra koju sam ''docekao'' kad je izasla bila NFS: Hot Pursuit iz 2010, sada kroz par dana bice Forza Horizon 5. Iskreno ne mogu da se setim prosle godine kada sam igrao remastere od COD 2 i Mafie, kao i Halo 4 za PC. To je bilo svakako najblize izlasku igre, rekao bih da sam i Halo 3 odigrao dve nedelje nakon sto je izasao.

Zaboravio sam kakav je osecaj kada vise ljudi sa kojima sam manje ili vise povezan iscekuju novi naslov. Ne bih zeleo sebi to ponovo da oduzmem.