Ko stari? Mi ili igre?

[Shades]

perma buff na holesterol? Uzrok?

[Zuti Bar]

Razmišljam šta je nekada bilo drugačije (ne nužno bolje).

Palo mi na pamet da je nekada na 100 komercijalnih igara koliko je godišnje izlazilo bilo 15 odličnih naslova koje su svi željeli da igraju. Danas izađe 10000 među kojim jedva da ima nešto više vrhunskih ostvarenja nego nekada (pod "vrhunskim" mislim na naslove koje kupujemo, igramo i o kojima javno diskutujemo u veoma pozitivnom svjetlu). Naravno, uzevši u obzir činjenicu da je 2022. godina i primjenjujući moderne zahtjeve, kriterijume i očekivanja. Danas svako može objaviti igru na Steam, Google ili gdje god. Dok si osamdesetih i devedesetih stvarno morao biti vrhunski programer i umjetnik da bi na mizerno skromnim konzolama i računarima stvorio nešto novo, uzbudljivo i zabavno što bi svi oduševljeno igrali.

Zadnje 2-3 godine ne čitam SK pa ne znam kakva je situacija. Sjećam se tamo negdje 2007. da su bili strogi kriterijumi prilikom ocjenjivanja, pa bi tako neki naslov iz 2003. koji je tada dobio 90 za samo tri godine splasnuo na 75, 80 zato što je zastario za 2007. Uzmite za rezervu pošto zaista ni sam nisam siguran, ali stekao sam utisak da su kriterijumi svih ovih godina drastično pali. Nešto što bi nekada prošlo pod "igrajte samo ako nemate šta drugo", sad bi prošlo pod "obavezno probajte, nećete zažaliti". Nekako kao da su komercijala i marketing prevladali nad suvim perfekcionizmom starih SK majstora. Kriva podizanja kvaliteta igara iz godine u godinu negdje je zapela. Što ne mijenja činjenicu da kompanije i dalje moraju da prodaju igre (po sve većim cijenama, doduše) i da su gejming novinari tog savršeno svijesni.

[DeCoy]

Ne bih se baš složio da su cene igara sve više... Pre nekih mesec dana lik je na retrogaming grupu okačio svoj račun za FIFA Soccer 96 iz Nemačke - 99.99 DEM.

[DBrave]

Ja razloge vidim iskljucivo u vremenu koje vecina od nas dnevno provede za monitorom, tastaturom i misem.

Kada smo bili klinci, isli smo u skolu, igrali smo se napolju, i imali smo energije da igramo igre satima i satima (PC, konzole, sta god dohvatimo).

Sada vecina nas radi bar 8h za racunarom, i tako vec godinama. Ja se licno osecam iscrpljeno posle posla i pre cu da odmorim, izadjem malo, prilocitam nesto ili pogledam utakmicu nego da udarim jos 2-3h u igri, opet za tim istim racunarom.
Jednostavno je to previse sati za ekranom, nije zdravo iz vise razloga.

Primecujem po sebi da ako zavrsim posao u 16 ili 17h da mi treba par sati reseta i tek tamo od 22h sednem i odigram nesto na PS5, i to nekih 1-2 sata maks, jer od 8h ujutru me opet ceka ekran, mis i tastatura.

E sad, na sve ovo dodati sto kad si klinac nemas toliko obaveza oko... da ne nabrajam, ali svega..
Volimo mi i dalje igre, ali nemamo vise toliko energije i vremena za to.

Cak i kad izadje neki naslov koji bas legne, i stucemo 50-100h u njega (a desava se, evo igrao sam tako Death Stranding, God of War, Horizon itd..) onda ide neki recovery od par nedelja bez igranja. Bar je kod mene tako.

Sa druge strane, ne mogu da kazem da mi popusta interesovanje. Mislim da godisnje predjem izmedju 10 i 15 igara, i cini mi se da je to sasvim dovoljno.

[wario]

DBrave kaže:

Sada vecina nas radi bar 8h za racunarom, i tako vec godinama. Ja se licno osecam iscrpljeno posle posla i pre cu da odmorim, izadjem malo, prilocitam nesto ili pogledam utakmicu nego da udarim jos 2-3h u igri, opet za tim istim racunarom.
Jednostavno je to previse sati za ekranom, nije zdravo iz vise razloga.

+1

I ja bi dodao da su danasnje igre igranje filma. Pre mi je to bilo zanimljivo ali vise ne. Pre cu pogledati neki film. Jer danasnje igre su interaktivni film (pogledajte na primer RDR 2 od uvoda sve izgleda kao film). Cast izuzecima koje sa uzivanjem igram sa vremena na vreme.(to su pretezno auto-moto trke, worms, karte, pac-man, bilijar...)

Ali sad sve igre postaju veliki RPG a to mi je naporno i neigrivo. Ja volim instant akciju. Cim pokrenem igru da odma igram. I da nema prekida (cut scenes).

[Guerrinus]

wario kaže:

+1

I ja bi dodao da su danasnje igre igranje filma. Pre mi je to bilo zanimljivo ali vise ne. Pre cu pogledati neki film. Jer danasnje igre su interaktivni film (pogledajte na primer RDR 2 od uvoda sve izgleda kao film)

God of War, na primer. Valjda su te igre (ako se mogu tako nazvati) popularne jer ne zahtevaju razmišljanje već sedneš, gledaš film i povremeno klikneš da bi nastavio scenu.

[Akumu]

wario kaže:

+1
Ali sad sve igre postaju veliki RPG a to mi je naporno i neigrivo. Ja volim instant akciju. Cim pokrenem igru da odma igram. I da nema prekida (cut scenes).

+1

Meni cut scenes čak ni ne smetaju toliko, ali zato sporedne misije, kraftovanje, trilion likova koji pričaju nešto, izbori između više opcija i slične stvari ne podnosim. To treba da ostane u RPG igrama. Generalno imam utisak da su igre postale mnogo složenije nego pre i to me baš odvraća od mnogo toga, posebno sada kada nemam vremena. Valjda mi se zbog toga danas najviše sviđaju Hollow Knight, Cuphead, Ori i slične fantastične igre u kojima nema svega toga.

[wario]

Guerrinus kaže:

God of War, na primer. Valjda su te igre (ako se mogu tako nazvati) popularne jer ne zahtevaju razmišljanje već sedneš, gledaš film i povremeno klikneš da bi nastavio scenu.

GOW ima repetitivno ponavljanje taj hack & slash to meni brzo dosadi. Pre sam igrao i preso keca (koji mi je najbolji deo) ali to je bilo pre.

[wario]

Akumu kaže:

+1

Meni cut scenes čak ni ne smetaju toliko, ali zato sporedne misije, kraftovanje, trilion likova koji pričaju nešto, izbori između više opcija i slične stvari ne podnosim. To treba da ostane u RPG igrama. Generalno imam utisak da su igre postale mnogo složenije nego pre i to me baš odvraća od mnogo toga, posebno sada kada nemam vremena. Valjda mi se zbog toga danas najviše sviđaju Hollow Knight, Cuphead, Ori i slične fantastične igre u kojima nema svega toga.

Tacno, igre imaju tendenciju da su sve vece, obimnije, slozenije, RPG. Uzmi na primer GTA ja sam igrao 4 i presao. Ali GTA 5 sam krenuo i stao. Jednostavno too much.

A sto se tice te tri Cuphead mi je najbolji (cak i igra godine) dok ove druge dve nisam puno igrao jer i tu ima RPG i lavirint koji me zamara.(ne volim kad moram da pamtim neke detalje i da se vracam na neki nivo koji sam prosao)

Zato je Cuphead igra sa aparata kakve sam u detinjstvu obozavao (steta sto u ono vreme nije izasla)

[Malik Tintilinic]

Fali mi bezbriznost detinjstva/mladosti. Sad igram sa problemima i znam da ce ih biti i dalje. Ne mogu da se opustim kao pre.

[Bryan Fury]

Guerrinus kaže:

God of War, na primer. Valjda su te igre (ako se mogu tako nazvati) popularne jer ne zahtevaju razmišljanje već sedneš, gledaš film i povremeno klikneš da bi nastavio scenu.

To može da misli samo neko ko nije uopšte igrao GoW. Cela tema je klasičan "Old man yells at cloud", ako je ikad postojalo igara za svačiji ukus to je danas, od AAA naslova do indie igara, ogromne biblioteke što novih što starih naslova na svim platformama itd.