Problem sa UPS-om

[Cool'n'Quiet]

Imam problema sa UPS-om starim ~1god. Naime, prilikom paljenja potreban mu je veci vremenski period da bi detektovao da je prikljucen na mrezni napon (On line). Medjutim to se samo desava u 50% slucaja. Isti problem se desava kada napon mreze oslabi, on nekad to detektuje i prebaci se na baterije a nekad ne i tada se racunar restartuje.

Problem nije nov i nije u pitanju starost baterije niti nepravilno spojeni kablovi, problem je unutar njega. Marka UPS-a je holandski Sweex ( ). Interesuje me da li postoji ikakva mogucnost popravke, i postoji li mogucnost da se to desava zbog preopterecenja UPS-a?

[VojaM]

Cool'n'Quiet kaže:

Imam problema sa UPS-om starim ~1god. Naime, prilikom paljenja potreban mu je veci vremenski period da bi detektovao da je prikljucen na mrezni napon (On line). Medjutim to se samo desava u 50% slucaja. Isti problem se desava kada napon mreze oslabi, on nekad to detektuje i prebaci se na baterije a nekad ne i tada se racunar restartuje.

Problem nije nov i nije u pitanju starost baterije niti nepravilno spojeni kablovi, problem je unutar njega. Marka UPS-a je holandski Sweex ( ). Interesuje me da li postoji ikakva mogucnost popravke, i postoji li mogucnost da se to desava zbog preopterecenja UPS-a?

To mogu da ti kažu samo u servisu. Nemoj da se ustežeš, ljudima je to posao, a svima nama samo hobi

Najverovatnije nije problem u preopterećenju - u tom slučaju bi UPS pištao i ne bi hteo da se uključi. Ovde je neki problem u elektronici.

[Cool'n'Quiet]

VojaM kaže:

To mogu da ti kažu samo u servisu. Nemoj da se ustežeš, ljudima je to posao, a svima nama samo hobi

Najverovatnije nije problem u preopterećenju - u tom slučaju bi UPS pištao i ne bi hteo da se uključi. Ovde je neki problem u elektronici.

Da tako sam i predpostavljao ali mi se neda da ga otvaram. Mislim da je glavni problem u brendu. Sweex je marka koja ima dosta povoljne proizvode ali je 50% njih obican shkart. Mislim da cu sledeci put dobro razmisliti prije kupovine (definitivno APC). A onda cu da rastavim ovaj i ko zna sta cu naci unutra?

Hvala na odgovoru!
P.S. Ovaj dio o serviserima necu ni da komentarisem, oni bi rekli "Tu je sigurno problem u gradskoj mrezi, sigurno ti je napon prenizak!"

[Staronsky]

Cool'n'Quiet kaže:

ali mi se neda da ga otvaram.

Nikako nemoj da ga otvaras ,jer baterija i u njemu ima 220v i ako ne znas sta radis... Ipak to prepusti nekom strucnijem!

[Chivan]

Staronsky kaže:

Nikako nemoj da ga otvaras ,jer baterija i u njemu ima 220v i ako ne znas sta radis... Ipak to prepusti nekom strucnijem!

Ova tvoja konstatacija je glupost. Možda zvuči pregrubo, ali bi bilo lepo kad bi se ljudi uzdržavali komentarisanja stvari koje ne znaju. Baterije za UPS-eve ne prelaze napon od 30 V jednosmerne struje, a u UPS-u postoji konvertor koji to pretvara u 220 V naizmenične struje.

[Staronsky]

Chivan kaže:

Ova tvoja konstatacija je glupost...u UPS-u postoji konvertor koji to pretvara u 220 V naizmenične struje.

U svakom slucaju ga moze ubiti! Nema veze za grubu reakciju! Bitno mi je bilo da napomenem coveku da opasnost postoji ,a ne da konstatujem ili pametujem da li baterija ima 30V ili da li postoji konvertor koji to konvertuje na 220V! Znaci da 220V svakako postoji sa baterijom ili konvertorom jel...kao sto Voja rece

VojaM kaže:

ljudima je to posao, a svima nama samo hobi

Pozdrav!

[Mario Pavićević]

Staronsky kaže:

U svakom slucaju ga moze ubiti! Nema veze za grubu reakciju! Bitno mi je bilo da napomenem coveku da opasnost postoji ,a ne da konstatujem ili pametujem da li baterija ima 30V ili da li postoji konvertor koji to konvertuje na 220V! Znaci da 220V svakako postoji sa baterijom ili konvertorom jel...kao sto Voja rece
Pozdrav!

30V ne moze da te ubije moze eventualno malo da te prodrma i to je to.Koliko se secam iz skole: 42V pri struji od 1mA je potrebno da dodje do povreda i eventualne smrti.Verujem da su mnogi na forumu preziveli i 220V iz gradske mreze Mislim da je tako kao sto pricas onda niko ni akumulator na kolima ne bi smeo sam da zameni.Bitno je da UPS iskljuci iz struje pre otvaranja,da obrati paznju da ne napravi kratak spoj negde i da pri vracanju baterije polaritete baterije ostavi onakve kakvi jesu.

[Staronsky]

Mario Pavicevic kaže:

Mislim da je tako kao sto pricas onda niko ni akumulator na kolima ne bi smeo sam da zameni.

Mislim da ja ne pricam o 30V vec o 220V ! Ja sam neupucen,ali ne do te mere da mislim da me moze ubiti 30V

Mario Pavicevic kaže:

Bitno je da UPS iskljuci iz struje pre otvaranja

Posto vidim da si ucio u skoli,kako onda mozes objasniti zasto UPS "drzi" struju od 220V narednih 10-ak minuta (zavisno od modela) i onolika upozorenja o strujnom udaru u slucaju otvaranja nestrucnog lica ,koja stizu uz uputstva UPS-a? Po tvojoj teoriji izgleda da moj UPS kada nestane stuje( sto je isto kao u situaciji kada ga iskljucim iz uticnice-logicno) salje kompjuteru,zvucnicima i monitoru 30V i tom strujom ga snabdeva 10 min. dok se baterija ne isprazni...? Ne bih ja to rekao vec sam prilicno siguran da je u pitanju 220V

[Johnny]

Zasto li si toliko zapeo? Ako ga otvara valjda zna sta radi. Bitno je da se ne uhvati za nesto pre nego sto izvadi bateriju. A upozorenja imas i na obicnim transformatorima koji su bezopasni po iskljucenju.

[VojaM]

Deo za manipulaciju sa baterijom je izolovan i ne može da se pipne ništa što ima potencijal 220 volti. Mada, baterija bi mogla da zavarniči pa da te opeče ili nešto slično. Neprijatno, ali ne i opasno.

Naravno, bilo kakvo otvaranje CELOG uređaja sme da se radi samo ako je ceo UPS isključen, i to ne samo iz struje, nego "iz pogona", tj. da mu je elektronika neaktivna. Najčešće se to radi tako što se glavni taster, slično onom na kućištu računara, drži pritisnut nešto duže.

Kad je UPS potpuno isključen, sve lampice na njemu su ugašene.

Naravno, čista je glupost otvarati ceo uređaj i nešto kao gledati, a nemati elektrotehničko obrazovanje i ne baviti se time profesionalno.

@Cool'nQuiet - Ne vidim čemu jadikovanje ako ništa ne preduzimaš. Uređaj je očigledno neispravan, sam ne umeš da ga popraviš - ostaje ti jedino servis. Tu će možda biti ovakvi, a možda onakvi, ali ako ništa ne probaš, imaćeš neispravan UPS, a ako probaš, možeš od toga imati samo koristi.

[holodoc]

Da bi na ovom mestu zaustavili širenje dezinformacija o tome šta može biti opasno po čoveka a šta ne i zašto nije dobra ideja da UPS uređaje otvaraju lica koja nisu stručno osposobljena za njegovo servisiranje sledi tekst sa manje više stručnim osvrtom na celu stvar 

Naime, velika je zabluda da ubijaju struja ili napon. Istina je da ubija njihov proizvod, tj. snaga, u kombinaciji sa frekvencijom izvora koji tu struju, odnosno napon, daje. Dakle, pogrešno je reći da nekoga može da ubije napon od 50V ili struja od recimo par desetina miliampera. Istina je da je proizvod napona i struje, tj. snaga, kojoj je osoba izložena tek preduslov da u kombinaciji sa frekvencijom dođe do smrti. Kompletnu situaciju treba posmatrati na primeru najosetljivijeg organa u ljudskom telu, srca. Srce je, u kompjuterskom žargonu, stalno „online“ i u vezi sa delom mozga koji je zadužen da u određenim vremenskim intervalima generiše nešto slično takt signalu. Taj takt signal se šalje mišićima srca koji se u datim trenucima grče i potpomažu svojim kretanjem protok krvi kroz srce. I tako otprilike jednom na svaku sekundu, ukoliko je osoba relativno opuštena i ne bavi se nekim fizičkim aktivnostima. Napon ovih „takt signala“ je otprilike reda par milivolti (1mV je jednak hiljaditom delu volta). Struja koja tokom prenošenja signala od mozga do srca „teče“ je skoro zanemarljiva i običnim instrumentima ju je veoma teško izmeriti tako da kada se uzme sve u obzir karakteristika „napajanja“ koje je srcu potrebno je takva da nudi napon reda milivolta, veoma zanemarljivu struju i frekvenciju napajanja u rasponu od jednog pa do otprilike tri-četiri herca [Hz]. Da na ovom mestu ne bude zabune, jedinica „herc“, koja se koristi za iskazivanje učestanosti rada, ovde nema apsolutno nikakve veze sa srcem već sa nemačkim naučnikom Hajnrihom Hercom (Heinrich Hertz , 1857-1894) koji je zaslužan za veliki broj eksperimentalnih dokaza vezanih za elektromagnetne talase kao i za jedan od prvih potvrda Maksvelovih postulata (ko bude ovo učio na faksu smučiće mu se verujte mi ).

Problem sa srcem nastaje u onom trenutku kada napajanje koje je došlo uz „srce“ zameni (tj. nadjača) neki spoljašnji izvor čije karakteristike previše odskaču od karakteristika napajanja srca. Upravo to se dešava kada se osoba na bilo koji način izloži recimo naponu gradske mreže. Situaciju je moguće porediti sa slučajem kada bi napajanje na vašem računaru odjednom propustilo napon od 220 V naizmenično na CPU koji zahteva napon u rasponu od recimo 1,8V do 3,3V. To je skoro oko 120 puta veći napon od onog koji je potreban za rad procesora a uz to još je u pitanju i naizmenični tip. U odnosu na pomenuti napon procesora srce zahteva čak otprilike hiljadu puta manji napon tako da bi u slučaju kontakta osobe sa naponom gradske mreže, srce bilo izloženo čak 100 000 puta većem naponu od onog koji „zahteva“ specifikacija srca.

[holodoc]

Dakle, snaga je ta koja će da kaže da li će spoljašnji izvor moći bitno da utiče na srce a učestanost će da diktira kako će srce da radi. Ukoliko je snaga veoma mala (vidno ispod nivoa koji bi mogao da preuzme apsolutnu kontrolu nad radom srca) bilo kakva frekvencija ne može da ostavi posledice. Međutim, ako je snaga znatno iznad one koja je potrebna za normalan rad srca, spoljašnji izvor svojom snagom preuzima potpunu kontrolu nad radom srca. U tom slučaju frekvencija diktira koliko puta će srce da se kontrahuje (zgrči) tokom jedne sekunde. Rekli smo da spoljašnji izvor ima potpunu kontrolu svojom frekvencijom a pošto ona kod gradske mreže iznosi 50Hz to znači da će srce u toku sekunde čak pedeset puta da se zgrči i opusti!!! U toku tog procesa srčani mišići, koji nisu navikli na ovakvu vrstu eksploatacije, pucaju i dolazi do naglog izumiranja ćelija usled procesa koji se naziva „jonizacija“.

Ovaj proces je možda najlakše objasniti na slučaju elektrolitskih kondenzatora. Elektrolit (ono što liči na crni ili providni gel, usput veoma otrovno i nalazi se u unutrašnjosti kondenzatora ) u kondenzatoru posle određenog vremena eksploatacije gubi svoje karakteristike koje su posledica neprestanog punjenja i pražnjena. Posle određenog vremena kondenzator prestaje da bude upotrebljiv jer je zbog procesa jonizacije došlo do propadanja same smeše i kondenzator više ne može da obezbedi održavanje napona za koji je namenjen. Kada bi smo kondenzator naglo izložili delovanju napona koji je veći od propisanog (recimo jedan i po put veći napon od propisanog) onr bi veoma brzo postao neupotrebljiv jer bi delovanje električnog polja između elektroda za koje kondenzator nije namenjen izazvalo skoro momentalno razaranje elektrolita. Treba voditi računa da se veoma često dešava da u ovim uslovima elektrolitski kondenzatori mogu i da eksplodiraju. Prenesite ovo izrečeno na primer srca koji je takođe neka vrsta elektrolita i sve postaje jasno.

Da ova priča o smrtnosti „struje“ ne bi bila nekompletna važno ja napomenuti jedan veoma važan faktor u celoj priči koji bitno utiče na mogući ishod kontakta sa opasnim izvorom. Otpornost! Evo o čemu se radi.

[holodoc]

U svetu elektrotehnike postoji jedan veoma jednostavan ali i veoma važan zakon i naziva se „Omov“ zakon (u čast autora ovog zakona jedinica za električnu otpornost je dobila naziv po njemu – „om“). Omov zakon pokazuje kako se međusobno odnose napon na nekom potrošaču, struja kroz njega i njegov otpor. Neka u ovom slučaju „potrošač“ bude čovek koji se u jednom trenutku uhvatio za provodnik koji sa sobom novi napon od 220V. U istom trenutku „jadnik“ postaje sastvni deo strujnog kola koje sačinjava izvor tog napona (provodnik koji nosi napon na sebi), čovek (koji provodi struju zbog toga što je u suštini ljudski organizam ništa drugo do vrsta elektrolita) i na kraju zemlja. Omov zakon kaže da će se struja kroz „potrošač“ (čoveka) povećati ili smanjiti onoliko puta koliko se poveća ili smanji napon između dodirnih tačaka potrošača (jedna dodirna tačka je u ovom slučaju ruka dok je druga najverovatnije noga) ukoliko otpornost čoveka ostane ista. Šta to praktično znači? To znači da ako je napon na potrošaču veliki jedino što može da nas spase od strujnog udara (naleta prevelike struje za dati napon) je to da naša otpornost bude velika. Primera radi ako pretpostavimo da je snaga od 65mW (milivata) dovoljna za nanošenje neželjenih posledica (u literaturi se često tvrdi da je ovo tačan podatak mada je poznato da često varira od osobe do osobe) na naponu od 220V morali bi smo sami da „činimo“ otpor od približno 745K (kilo-oma) kako ne bi smo dozvolili da kroz nas prođe struja koja bi zajedno sa pomenutim naponom od 220V dostigla opasnu snagu od 65mW.

Zbog toga se često u proizvodnim postrojenjima gde je nemoguće izvesti zaštitu niskonaponskim mrežama (ako mašine mogu da rade na niskim naponima kojim se smatraju svi naponi ispod 24V) zahteva korišćenje HTZ opreme koja podrazumeva odeću od specijalno napravljenih (električno visokootpornih) materijala i gumene obuće. Često ste sigurno videli da se ispod radnika na električnim strugovima nalazi jedno debelo drveno postolje obloženo gumom sa gornje strane. Svi ovi otporni materijali obezbeđuju da ne dođe do protoka opasne struje kroz organizam i na taj način štite radnika. Čak štaviše, veoma mali broj ljudi zna da je bez ikakvog problema moguće gurnuti bilo kakvu metalnu iglu u utičnicu pod uslovom da je osoba dobro izolovana gumenom obućom (obične patike su savim dovoljne). Na ovom mestu napominjem da ovo ne pokušavate ni u kom slučaju jer osim što je glupavo i ne služi ničemu praktičnom osim dokazivanju da je teorija tačna i da možete da budete konkurencija „Bibi Struji“ možete da previdite neku veoma bitnu stvar i da nastradate. Jedan dobar primer nesreće koji ovo dokazuje jeste , nažalost, relativno veliki broj nesrećnih slučajeva u kojima bebe, odnosno mala deca, guraju prste u nezaštićene utičnice. Pošto je beba izložena golim kolenima ka podu odličan je provodnik a napon između mesta gde dodiruje utičnicu i mrežu je sasvim dovoljan da je usmrti.

[holodoc]

Zato apel na ovom mestu svima koji imaju bepčiće koji vole da švrljaju po kući da zaštite utičnice jer užasno vole da guraju stvari u njih što može, kao što rekoh, kobno da se završi.

Još jedan primer dokaza koliko otpor znači u situacijama kada životi treba da se sačuvaju je nešto što smo sigurno svi mi videli, ptice koje bez problema stoje na visokonaponskim kablovima. Ovakvi kablovi mogu da nose napon i do 400KV (kilovolti) a opet ptice mogu bez problema da stoje na njima. Razlog za ovo je što je ptica odvojena od bilo čega što bi bilo dobar provodnik struje jer je vazduh očajan provodnik (bar kad je suv). Da bi za večeru imali pečene ptice ili sl. sve što je potrebno je da molimo boga da pomenute ptice na bilo koji način dotaknu i drugu žicu ili da se previše približe zemlji. U slučaju dodira drugog provodnika je jasno a u slučaju preteranog približavanja zemlji dolazi do pojave koja se zove “cepanje dielektrika” (dielektrik je drugi naziv za neprovodni material), što je proces veoma sličan malopre pomenutom proboju kondenzatora, i dolazi do proticanja struje kroz vazduh iako ne postoji direktan kontakt sa zemljom. Na niskonaponskim mrežama, 220V i sl. to naravno ne može da se desi jer je napon previše mali.

Posle ove duže priče oko toga šta je električni opasno po čoveka a šta ne sledi samo još par objašnjenja zbog čega nije dobro otvarati ako niste serviser koji zna šta radi.

Da je opasno otvarati UPS kada je priključen na gradsku mrežu to je jasno samo po sebi jer u tom slučaju sigurno postoje delovi koji su pod naponom gradske mreže. Kada se UPS isključi sa napajanja iz mreže, i u slučaju da nije isključen na dugme koje služi da se sam uređaj uključi ili isključi, UPS smatra ovu situaciju kao i svaku drugu kada se nešto loše desi u naponskoj mreži. Dakle, UPS na svoj izlaz šalje napon od 220V koji se dobija pretvaranjem jednosmernog napona baterije (čiji napon varira u zavisnosti od proizvođača ali je najčešće u opsegu od 12V-30V) sve do trenutka kada se sama baterija ne isprazni ili elektronika UPS-a ne zaključi da je izlazni naponski nivo previše nizak da bi se bilo šta napajalo njime. U tom slučaju UPS može da se ugasi kompletno ali da u njemu i dalje ima dovoljno “soka” da na određenim delovima stvori opasan napon koji može da ide i do 180-190V!!! Zbog toga, UPS koji odboja da se uključi zbog navodne istrošenosti ni na koji način nemojte smatrati bezopasnim i “praznim”..

[holodoc]

Druga veoma bitna stvar je sledeća. Čak i posle vađenja baterije koja napaja ostatak elektronike koja proizvodi visoki napon UPS MOŽE DA SE NAĐE POD OPASNIM NAPONOM!!! Razlog za ovo su elektrolitski kondenzatori ogromnog kapaciteta koji se nalaze u stabilizatoru napona. To je odvojeni sklop koji ima za cilj da stabilizuje napon koji se dobija iz baterije koji često može da bude promenljiv usled raznih poremećaja (spoljašnja temperatura, starost baterije,....). Jedan od veoma važnih delova ovog sklopa je kao što rekoh kondenzator (ili skup kondenzatora) koji je velikog kapaciteta i kome je potrebno poprilično vremena da se samostalno isprazni. U trenutku kada dotaknete neki od delova koji se obično nalazi pod visokim naponom dolazi do situacije da se sva ta akomulisana energija odjedanput „sjuri“ u deo koji je zadužen za pretvaranje niskog napona u visoki pa veoma lako može da se desi da takav kratki strujni naizmenični udar ima kobne posledice.

Serviseri često zbog toga kada rade sa raznim elektronskim uređajima koji znaju da „štekaju“ energiju kondenzatorima prvo urade njihovo pražnjenje tako što sve pozitivne krajeve kondenzatora kratko spoje sa masom preko nekog otpornika koji je reda megaoma. Na taj način kondenzator mnogo brže „iscuri“ i ne postoji više opasnost da dođe do strujnog udara.

Zbog svega što je ovde rečeno imajte na umu da su ljudi koji su obučeni da servisiraju UPS uređaje jedini koji bi trebali da preduzimaju bilo kakvu vrstu intervencije na njima. Znam da danas postoji opšteprihvaćeno pravilo da sve što može da se popravi u okviru domaće radinosti treba tu i popraviti ali neke stvari treba ipak prepustiti stručnjacima kako cena ne bi bila mnogo viša od cene servisiranja ili kupovine novog uređaja.

[Johnny]

holodoc kaže:

Zbog svega što je ovde rečeno imajte na umu da su ljudi koji su obučeni da servisiraju UPS uređaje jedini koji bi trebali da preduzimaju bilo kakvu vrstu intervencije na njima. Znam da danas postoji opšteprihvaćeno pravilo da sve što može da se popravi u okviru domaće radinosti treba tu i popraviti ali neke stvari treba ipak prepustiti stručnjacima kako cena ne bi bila mnogo viša od cene servisiranja ili kupovine novog uređaja.

Uh, sad me nesto vuce da rasturam UPS. Inace, ja sam budala koja se namerno uhvatila za napon od 600V, sto dokazuje tvoju pricu da je vazno V*I, a ne samo V.

[Merjadok]

@holodoc: Odličan post , samo par ispravki i dodatnih informacija:
Mišići srca sami sebi zadaju "takt" i ne zavise niti od centralnog niti od autonomnog nervnog sistema. Nije toliko problem prenapon na srcu (jer neće ni sav pad napona biti na njemu), nego što dolazi do grča sve dok se ne vrati na "nulti" potencijal. Zato se reanimacija vrši kratkim izlaganjem visokom naponu, kako bi se izazvao kratak grč i uspostavio normalan rad srca. Inače mišići srca ne mogu da prate tako veliku frekvenciju kao što je 50Hz, već je za njih to skoro isto kao konstantan napon, i manje više su u trajnom grču. A ako se frekvencija poveća na desetine ili stotine KHz (nisam siguran gde je tačna granica), struja i ne teče kroz telo već površinom i to su čuveni Teslini ogledi.
Kondenzatori na UPS-u ne mogu da akumuliraju dovoljnu energiju da ubiju, ali mogu dobro da drmnu i zato su na kvalitetnijim proizvodima vezana i kola (ili samo otpornici) za pražnjenje kondenzatora.
Pošto se radi o S-UPS, kada prekidač odvoji bateriju od invertora (pod uslovom da je prekidanje realizovano na tom mestu, a trebalo bi baš zbog sigurnosti) nigde nema 220V, osim ako je zakačen na mrežu.
Nekih 50V je granica za provođenje kroz čoveka, pod uslovom da je snaga izvora dovoljno velika. Tako da ni 1000V ne može da ubije, ako je trafo ili već neki drugi element koji podiže napon suviše male snage i ne može da potera dovoljnu struju, kao što je i holodoc objasnio.

[holodoc]

Merjadok kaže:

Mišići srca sami sebi zadaju "takt" i ne zavise niti od centralnog niti od autonomnog nervnog sistema.

Razume se da nije bilo mesta za dodatna detaljisanja pa sam pristupio nekim uprošćavanjima koja čini mi se nisu promašila poentu. S druge strane poprilično sam siguran da na rad srca (i njegov takt) vegetativni nervni sistem ima ogroman uticaj mada mi je opet žao što se na ovom mestu ne javi neko kome je medicina struka pa da rešimo eventualne nedoumice

Merjadok kaže:

Zato se reanimacija vrši kratkim izlaganjem visokom naponu, kako bi se izazvao kratak grč i uspostavio normalan rad srca.

Žao mi je što nisam imao vremena da pomenem ovu interesantnu stvar iako mi je na pamet pao primer reanimacije strujnim šokovima. Isto tako prethodnoj priči bi veoma lepo "leglao" i deo o korisnoj primeni preuzimanja kontrole nad radom srca od strane spoljašnjih izvora kao što je primer pejsmejkera ("pace" - engleski za "korak").

Merjadok kaže:

Inače mišići srca ne mogu da prate tako veliku frekvenciju kao što je 50Hz, već je za njih to skoro isto kao konstantan napon, i manje više su u trajnom grču.

Privid trajnog grča je tačan ali to i dalje ne menja činjenicu da strujni udar pokušava da "zavrti" srce pedeset puta u sekundi Evo sada kada si već pomenuo konstantan (da ga ipak ovde nazovemo jednosmeran) napon nigde nismo napomenuli kakve su posledice strujnog udara jednosmernom strujom koje u nekim slučajevima mogu biti gore od onog izazvanog naizmeničnim izvorima.

Merjadok kaže:

A ako se frekvencija poveća na desetine ili stotine KHz (nisam siguran gde je tačna granica), struja i ne teče kroz telo već površinom i to su čuveni Teslini ogledi.

Što se tiče struja visokih frekvencija i famoznih “Teslinih ogleda”, one nisu ništa drugo nego impresivan i jeftin zabavljački trik koji se zasniva na četiri postulata koja se smatraju Biblijom u elektromagnetici. Naravno da su u pitanju u prethodnom postu pomenuti “Maksvelovi postulati” a kod „Teslinih ogleda“ u suštini su najvažnija prva tri. Kako je ovo porpilično komplikovana materija valja reći samo da je poenta cele stvari da su električno i magnetno polje samo dva različita oblika jedne te iste stvari – elektromagnetnog polja. Dakle, što se brže menja električno polje to se brže menja i magnetno polje koje nastaje kao posledica promene električnog. Da stvar bude komplikovanija, iz ovog magnetnog polja se stvara novo električno polje, iz novog električnog magnetno i tako u nedogled. Što je frekvencija izvora veća veća je gustina magnetnog polja u osobi koja se izlaže visokofrekventnom naponu i grubo uprošćeno magnetno polje „istiskuje“ električno na površinu. Neka mi oproste kolege na ovom uprošćavanju ali bojim se da bi bilo malo previše ulaziti u dodatne detalje Ova električna polja koja se javljaju po površini nazivaju se „površinski naponi“ i kao što je već rečeno nisu opasne po čoveka jer se javljaju samo na površini i ne "zalaze" u telo.

[holodoc]

U ovoj situaciji jedini problem može da nastane ako bi se Tesla približio nekom šiljatom metalnom predmetu koji bi mogao neslućeno da „privuče“ površinske napone i da ga sprži

Merjadok kaže:

Kondenzatori na UPS-u ne mogu da akumuliraju dovoljnu energiju da ubiju, ali mogu dobro da drmnu i zato su na kvalitetnijim proizvodima vezana i kola (ili samo otpornici) za pražnjenje kondenzatora.

Generalno tačno ali strujni šok može na različite načine da utiče na različite ljude tj. različita “doza” je potrebna da bi došlo do smrti. Što se tiče kondenzatora lično sam video par puta UPS uređaje (uglavnom nepoznatog ili porekla sa slabom reputacijom ) čiji kondenzatori su napunjeni mogli na izlazu da daju udar u trajanju od sekunde do sekundu i po što opet može da bude opasno!

BTW, drago mi je da se neko uključio u diskusiju na ovu temu iako smo možda malo otišli u offtopic. Valjda će moderatori da nam oproste Mislim da ipak nije loše na ovakvom jednom mestu ponuditi ovakve zanimljive informacije koje ipak dolaze iz manje-više stručnog tabora Žao mi je samo što u mojim prethodnim postovima ima dosta grešaka koje nastaju zbog nedostatka vremena kojeg baš nemam na pretek pa se potkrade i nešto što malo možda i menja smisao onoga što je trebalo reći.

Pozdrav

[Staronsky]

VojaM kaže:

Deo za manipulaciju sa baterijom je izolovan i ne može da se pipne ništa što ima potencijal 220 volti. Mada, baterija bi mogla da zavarniči pa da te opeče ili nešto slično. Neprijatno, ali ne i opasno.
Naravno, bilo kakvo otvaranje CELOG uređaja sme da se radi samo ako je ceo UPS isključen, i to ne samo iz struje, nego "iz pogona", tj. da mu je elektronika neaktivna. Najčešće se to radi tako što se glavni taster, slično onom na kućištu računara, drži pritisnut nešto duže.
Kad je UPS potpuno isključen, sve lampice na njemu su ugašene.
Naravno, čista je glupost otvarati ceo uređaj i nešto kao gledati, a nemati elektrotehničko obrazovanje i ne baviti se time profesionalno.

Odlican i poucan post koji je ovde trebao biti od pocetka!

Johnny kaže:

Zasto li si toliko zapeo?

Lose iskusto prijatelju..ko se jednom o vruce mleko opece i u hladan jogurt duva (ako niste upuceni nikada ne dirajte tablu sa osiguracima )

Johnny kaže:

Inace, ja sam budala koja se namerno uhvatila za napon od 600V,

@Holodoc hvala na iscrpnom objasnjenju