Svet mitologije

[urial_septim]

e,a kako vam se čini ideja da napravimo kviz o mitologiji?

[Ulmawen]

Sudeći po ogromnom interesovanju koje vlada za ovu temu, rekla bih da ideja nije dobra. Drugo, mitološka pitanja su guglabilna, pa bi se potencijalni kviz sveo na trku za poenima, gde bi se njegov edukativni i zabavni karakter izgubio. Na žalost.

[zoran845]

urial_septim A.K.A.HHH kaže:

e,a kako vam se čini ideja da napravimo kviz o mitologiji?

Ne verujem da bi te neko sprečio da u (već postojećem) kvizu "Mini test opšte kulture i informisanosti" postaviš neko pitanje vezano za mitove. Nego, nešto te tamo ne zapazih .

[urial_septim]

Ulmawen kaže:

Drugo, mitološka pitanja su guglabilna, pa bi se potencijalni kviz sveo na trku za poenima, gde bi se njegov edukativni i zabavni karakter izgubio. Na žalost.

Pa dobro,ne baš sva...Svejedno,hvala na odgovoru.

zoran845 kaže:

Ne verujem da bi te neko sprečio da u (već postojećem) kvizu "Mini test opšte kulture i informisanosti" postaviš neko pitanje vezano za mitove. Nego, nešto te tamo ne zapazih .

Ok,posećujem ja taj kviz ponekad,mada nemam baš toliko vremena,možda se uskoro i uputim tamo.

[Red Dragon]

Ulmawen kaže:

Sudeći po ogromnom interesovanju koje vlada za ovu temu, rekla bih da ideja nije dobra. Drugo, mitološka pitanja su guglabilna, pa bi se potencijalni kviz sveo na trku za poenima, gde bi se njegov edukativni i zabavni karakter izgubio. Na žalost.

Pa mozemo da pokusamo. Naglasimo da ovo nije takmicarskog karaktera. A sem toga, danas su sva pitanja guglabilna, osim kviza "Sta sam jeo pre pet dana?" (mada se i to moze proveriti na sajtu FBI).

[Ulmawen]

Po ovom pitanju se u potpunosti slažem sa Zoranom; mitološka pitanja mogu da se postavljaju u Mini testu opšte kulture i informisanosti (već smo imali jedno sa Fenrirom i Tirom ), umesto da se otvori ceo kviz u kome bi učestvovalo troje ljudi. Dakle, zainteresovani neka se potrude da pogode neko pitanje iz testa opšte kulture, pa neka postavljaju mitološka pitanja koliko im volja.

[Ulmawen]

Evo nekih mitova o postanku sveta sa fascinantnog Dalekog Istoka.

Kosmičko jaje

Kina

U početku Vremena postojao je samo haos, a taj haos bio je oblikovan poput kokošjeg jajeta. Unutar jajeta nalazili su se Yin i Yang, a to su dve suprostavljene sile od kojih je načinjen celi Svemir. Yin i Yang su tama i svetlo, žensko i muško, hladno i toplo, vlažno i suvo. Onda pak jednog dana, te dve suprostavljene sile, a koje su se nalazile unutar jajeta, raskinuše ljusku jajeta. Teži elementi potonuše da bi stvorili Zemlju, a lakši plutaše da bi stvorili Nebo. Između Neba i Zemlje pojavi se prvo živo biće, a bejaše to P'an-ku. Svakoga bi se dana tokom osamnaest hiljada godina Zemlja i Nebo odmicali malo-pomalo, a P'an-ku svakoga dana naraste baš toliko koliko su se Zemlja i Nebo odmakli, pa je on neprekidno ispunjavao prostor između Neba i Zemlje. P'an-kuovo telo bilo je obraslo gustim krznom, imao je dva roga koja su mu štrčala iz čela, a imao je i dva zuba koja su mu rasla iz gornje vilice. Kad je P'an-ku bio srećan i dobro raspoložen, vreme je bilo lepo, a kada bi se P'an-ku uznemirio i bio oneraspoložen, ili se razljutio, besnela bi oluja i padala kiša. U P'an-kuovoj pratnji nalaze se četiri životinje koje su za drevne Kineze predstavljale vrlo značajne i smislene simbole. Bili su to: zmaj – poglavar svih ljuskastih stvorenja, kornjača – poglavarka stvorenja sa oklopom i školjkom, feniks – najlepše stvorenje među pernatim stvorenjima i jednorog – predvodnik svih stvorenja koja imaju krzno. O uzvišenom P'an-kuu kazuju priče da je iscrpljen mukotrpnim razdvajanjem Neba i Zemlje, umro još u doba kada se Svet tek oblikovao. Njegovo telo raspalo se u više komada. Tako je od glave nastala planina Severa, od trbuha planina Sredine, leva ruka planina Istoka, a desna ruka planina Zapada, noge pak planine Juga. Od očiju P'an-kuovih nastali su Sunce i Mesec, od mesa Zemlja, od kose drveće i biljke, a od suza i znoja reke i jezera. Dah P'an-kua postao je vetar, a glas grom i munja. Od duha P'an-kuovog nastalo je čovečanstvo. No, pre nego što je umro, P'an-ku je uz svesrdnu pomoć zmaja, kornjače, feniksa i jednoroga svojim čekićem i dletom oblikovao Svet, a u najranijem dobu čovečanstva vladao je nad svim ljudima i živim stvorenjima. Sa svojeg visokog prestola podučavao je P'an-ku ljude svakodnevno o Suncu, Mesecu, Zvezdama, te o morima koja su bila ispod njih. Ljudi koji su ga slušali ćuteli su i radosno ga bodrili, a kad im je P'an-ku preneo sva potrebna znanja, tada je umro, ili je možda zauvek nestao tako da ga niko više nikada video nije.

Plutajući Svet

Japan

U početku Svet nije bio ništa drugo do blatnjava kaljuga. Voda i zemlja bejahu izmešani i nije bilo ničega osim goleme močvare. Naravno da tu ništa nije moglo živeti ni opstati. No, na šestom nebu, u visinama, u šest svetova, prebivahu Bogovi, demoni i životinje. U zamagljenom nebu i u lebdećem nebu nižih nebesa prebivaše Demoni. U zvezdanim nebesima i u visokim, oblačnim nebesima prebivahu niža Božanstva, a u nebesima najvećih visina živeo je bog stvoritelj Kamui sa svojim slugama. Njegovo je carstvo bilo okruženo silnim zidinama, a kroz njih se jedino moglo ući kroz velika gvozdena vrata. Kamui je stvorio Svet kao veliki okrugli okean koji je počivao na leđima velike pastrmke. Kad ova velika riba u sebe uvuče vodu, nastaje oseka, a kada je izbaci iz sebe, nastaje plima. Kad se ta riba pomakne nastaju potresi. Kamui jednog dana sasvim slučajno baci pogled na svet u nizini koji je bio blatnjava kaljuga, njemu se to ne dopadne, pa odluči da nešto preduzme. Pošalje on tako vodenu pticu da izvrši njegove zapovesti i svet dovede u red. Kad je sirota ptica stigla nad močvaru nije znala šta bi prvo uradila nad tim beskrajem blata i vode. Ipak, lepršajući krilima i gazeći blato, te ga udarajući svojim repom, ptica načini prvobitna ostrvca suve zemlje. Ptica još i danas neumorno udara repom po tlu. Kad je Kamui poslao Sunce da sjaji iznad novostvorenog Sveta, đavo odluči da ga u tom naumu spreči. Tako đavo leže u zasedu i širom otvori usta ne bi li u njih uletelo Sunce. No, Kamui prezre naum đavola, pa pošalje crnu vranu koja uleti u usta đavola koji poče silno kašljati i zamalo se ugušio, pa on odustane od svog nauma da proguta Sunce. Vrana je od tog trenutka neustrašiva ptica koja se opet kasnije osokolila i radila svakakve nepodopštine, pa čak je i počela krasti ljudima hranu, a to opet čini još i danas. Kad su životinje koje su živele na nebesima videle kako je novi svet lepo mesto one zamole Kamuia da im dopusti da se presele u taj Svet i tamo žive. Naravno da im je Kamui to dopustio, a pored njih na tom novom Svetu stvorio je još bića i stvari. Tako je stvorio prve ljude, Ainu, koji su imali tela od zemlje, kosu od mišjakinje, a kičmu od vrbova pruta. Zbog tog vrbovog pruta ljudi još i danas kada ostare hodaju pogrbljeno. Kamui pošalje svog božanskog čoveka Aioina među Ainue da ih poduči korisnim stvarima poput lova i kuvanja. Kad se Aioin vratio na nebeska prostranstva, nakon što je podučio Ainue korisnim stvarima, nebesima se širio strašan smrad močvara iz kojih je nastao novi svet. Bogovi proteraše Aioina natrag među ljude i zatražiše od njega da svoju odeću, u koju se uvukao smrad, ostavi tamo dole među ljudima. Aioin to doista i učini, a odbačena Aioina odeća pretvori se u prve veverice.

[Ulmawen]

I par reči o mojoj omiljenoj Boginji u starih Slovena.

Mokoš

Boginja Mokoš ili, u nekim verzijama, Makoš, samom etimologijom svoga imena ( mok, mokr = “vlaga”, “smočiti se”, odnosno “mokos”=“presti, raditi na preslici”) otkriva mnogo toga o kosmologiji starih Slovena. Ta značenja jesu simboli koji čine jedinstven arhetip. Ukratko rečeno, oni govore o Mokoši kao “velikom duhu plodnosti, vode, sudbine i zaštitnici ženskih poslova”, što je čini osnovnim ženskim kosmičkim principom – Boginjom, ili kako je još nazivana “Matuška Vlažna Zemlja”. Jedino je žensko božanstvo koje se spominje među kipovima koje je knez Vladimir podigao na brdu iznad Kijeva (mada taj podatak Henrik Lovmjanski smatra kasnijom interpolacijom). Ribakov vjeruje da je njen lik predstavljen na jednoj od četri strane zbručkog idola sa rogom za piće u ruci. U mnogim ruskim srednjovjekovnim izvorima pominje se kao jedna od sirena (ponovo povezanost s vodom).
Međutim, čini se da Majka Zemlja Mokoš, uglavnom nije bila personificirana u ljudskom obliku. Njen kult, zajedno sa kultom predaka i kućnih duhova u narodu je, uprkos hristijanizaciji slovenskog sveta, bio nesalomljiv. Svetost Zemlje bila je neprikosnovena i niko se nije usuđivao da je zaseče plugom pre dana kada je rađala svekoliki život – proletnog ekvinocija (oko 21. marta), poznatog kao Maslenica. Na sam praznik zemljoradnja takođe nije bila dozvoljena, a svako ko bi samo pljunuo na Zemlju, molio bi je za oproštaj. Nesikorenjivost stare Boginje potvrđuje i pravoslavni izvor iz XVI veka, Nomokanon, u kojem ispovednik pita ženu “da li je išla Mokoši”? U severnoruskom folkloru Mokoš se još u 19. veku spominje kao ženski duh koji obilazi kuće i nadgleda predilje. Ako bi čekrk zaškripao, govorilo bi se: to Mokoš prede. Noću bi se, zbog toga, kao ponuda, ostavljao kraj makaza jedan pramen vune. Njeno ime prizivalo se tokom suša, a kiša je nazivana “Mokošinim mlekom”.
U shvatanju Mokoši kao arhetipa izuzetno je bitna njena povezanost sa simbolikom vode i preslice, odnosno tkanja. Voda predstavlja izvor života, sredstvo očišćenja i središte obnavljanja. Vode, neizdiferencirana masa, predstavljaju beskonačnost mogućnosti i sadrže sve što je virtualno, bezoblično, klicu klica, sva obećanja razvoja, ali i sve pretnje resorpcije. Uroniti u vode da bi se iz njih izašlo, ne rastvorivši se sasvim u njima, osim simboličkom smrću, znači vratiti se izvorima, napojiti se u golemom spremištu potencijala i crpsti otud novu snagu: prolazna faza regresije i dezintegracije, koja uslovljava progresivnu fazu reintegracije i obnavljanja. Stoga voda i jeste povezana sa mnogim mističnim religijskim obredima kroz historiju (uključujući hrišćansko krštenje, obrede sa svetom vodicom i muslimansku svetu kupelj - abdest). Ona je prima materia, ali i simbol nesvesnih energija, bezobličnih sila duše, tajnovitih i nepoznatih motivacija. Mokoš je, dakle ono što može poprimiti svaki oblik i što svemu oblik daje – prvobitni potencijal – učenje – Majka, Ljubavnica, Starica Mudrost, rađanje, odlazak, ona u kojoj se sve raspada i ponovo rađa – mistični kotao. Novalis je o simbolizmu vode pisao: “…a sva naša ugodna osećanja tek su različiti načini proticanja u nama te praiskonske vode… i sam je san tek priticanje tog nevidljivog, sveobuhvatnog mora, a buđenje je početak njegovog oticanja... Nisu s nepravom drevni mudraci tražili u njoj ishodište svega…
Preslica, vreteno i sva pomagala koja služe za predenje i tkanje simboli su sudbine. Tkati ne znači samo predestinirati i spajati različite stvarnosti na kosmologijskom planu, već i stvarati, praviti sve od vlastite supstance, kao što čini pauk koji pravi svoju mrežu od sebe samog. Drugim rečima, sve pojavno - Kosmos, koji jeste i čovek je jedinstveno tkanje, koga čine bezbrojne niti, koje prepleće prvobitna misao. Gnostici su je zvali Mudrost, odnosno Sofija – a njeno slovensko ime je, sudeći prema odgovarajućim simbolima – Mokoš. Tome govore u prilog i bezbrojne druge boginje, koje u ruci drže vretena i preslice i upravljaju ne samo rođenjem nego i životom i sledom ljudskih činova (npr. grčke Moire – suđaje, Atena sa mačem u jednoj i preslicom u drugoj ruci i hetitska Velika Boginja). Mokoš, dakle, vlada vremenom i trajanjem ljudskih života; u njima ponekad zadobija krut i nemilosrdan aspekat nužnosti (iskustvo Kosmosa) tog zakona što upravlja neprestanom i sveobuhvatnom promenom bića i iz kojega potiče beskonačna raznolikost oblika. Sjajna tkanina sveta ima za podlogu ljusku patnju. Predilje i tkalje do u beskraj otvaraju i zatvaraju individualne, istorijske i kosmičke cikluse.
Mokoši, stoga, oslično odgovaraju reči ispisane na statui Velike Boginje Izide u Aleksandriji:
"Ja sam majka i sva priroda, vladarka svih elemenata, početak i praizvor vekova, vrhovno božanstvo, kraljica sena pokojnika, prva stanovnica neba, jedinstvena među Bogovima i Boginjama. Vladam svime po svojoj volji, sjajnim vrhuncima neba, spasonosnim dahom mora, očajnim tišinama pakla…
U hrišćanskom razdoblju lik Mokoši zamenjen je, prirodno, Bogorodicom i svetom Paraskevom (Petkom), koja je postala zaštitnica poljoprivrede i stoke. Njen dan je postao petak, isti dan kojim se nije smelo tkati Mokoši u čast. Interesantno je da je petak i u drugim indoevropskim mitovima povezan sa boginjama plodnosti (germanskom Frejom (Friday) i grčko-rimskom Venerom).

[Crytek]

The 10-month-old deer was born in captivity at the Centre of Natural Sciences, a nature reserve near Prato.While single-horned deers have been spotted before, this particular buck has a uniquely central horn, thought to be the result of a genetic flaw.

Jednorog


Malisa sa genetskim defektom polako postaje poznat

Dodatna informacija o jednorozima