Povećanje PDV-a na računare

[Mire86]

Ma jok,ne znam samo sta je tebi film a sta stvarnost?!

[Marko]

Uh kolege forumasi, zao mi je sto upadam sa strane ali da vam kazem, posto sam procitao poslednje 2-3 stranice skontao sam da ste isti politicari u skupstini.... Opet sve isto: ti si, ja nisam, ma oni ne znaju. ja sam reko...itd

[DAKINS]

Izgleda srecom nista od povecanja http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=481253

[aconi]

Tako oni rade.Ispipavaju puls gradjana.Tako je bilo i sa porezom na imovinu.Cim su videli da se narod malo vise buni odmah prepolovili

[DavidovicN.S]

Jim Bravura kaže:

Ако позајмљене паре не потичу из штедње, већ их банка сама креира, дуг може да се оспори. И зар није боље да покушају, него да седе скрштених руку док им банкари плене имовину Рупа у буџету је последица такве праксе, јер банке сваке године лишавају државу десетине милијарди динара у виду изгубљених камата. Такође, ако знаш шта је "seigniorage" и ту је држава закинута енормно, а могла би врло јефтино да финансира све јавне пројекте.Ма какав Zeitgeist, прочитај било који уџбеник банкарства или посети сајт неке централне банке и погледај њихове публикације, па ћеш видети да се новац креира ниизчега. Они то и не крију, иако наравно нису блесави да то износе преко мас медија. И друга ствар, то важи за било коју валуту, не само долар. Паре су паре, не расту на дрвету нити падају са неба, већ неко мора да их креира и пусти у оптицај. Једино ми није јасно зашто економисти о томе ћуте и завлаче народ!? Систем је тако дизајниран да тера људе у дугове. Чак и на релативно богатом западу, а камоли у сиромашној Србији. Људи једва састављају крај с крајем, а на све стране рекламе о "повољним" кредитима и бољем животу. Многи не могу томе да одоле. Али не треба њих кривити, јер то је замена теза, већ оне који их праве будалама и перфидно пљачкају кршећи закон.

Procitao sam na desetine knjiga iz te oblasti, a koliko si ti procitao? Naravno da sve pare koje se daju na zajam poticu iz stednje. Ako si toliko pametan, dokazi da banke smisljaju novac, niko nije budala da te slusa ako si u nekom dokumentarcu cuo nesto i sad mislis da si pametan.
Pametni ljudi ne slusaju sve sto im udje u uvo, nego sami provere, istraze, pre nego sto pocnu da pricaju i da prenose "znanje".

Drugo "seigniorage" nisam znao sta znaci, posto sam ucio ekonomiju na srpskom, ne znam ti na kom si jeziku ucio, verovatno si iso na Harvard, ali sam pogledao na translatoru i video sam o cemu se radi. I dosao sam do zakljucka da i ti nisi znao sta "seigniorage" znaci. Drzava tu nije zakinuta enormno, jer drzava stampa novac a ne banke, znaci niko nije tu zakinuo drzavi pare.

[neko_drugi]

DAKINS kaže:

Izgleda srecom nista od povecanja http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=481253

E to se trazi

[HSVstoned]

pa ono sto sam i ja citao juce.. kapiram da 80% nema nista od povecanja.
it razvoj kod nas treba da bude primaran kao i razvoj turizma,domaceg/inostranog,naravno uvek je bolje inostranog ali povecanje pdv na hotelijerske usluge je pucanje ne u nogu,nego u plucno krilo drzave

[stepanov]

To nista ne mora da znaci sto se neki levaci kocopere iz G17...
edit:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2...-se-povecavati
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2...3-miliona-evra
e sad samo treba izvuci zakljucak odavde... da li ce odbiti i porez na racunare ili sus e pretrgli samo za hotele a kompjutere ko j**e...

[Picard]

Koliko vidim, neće se povećati PDV samo za hotelijere:

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=481339

[aconi]

\\\\ukinuli su samo za hotelijestvo

[Jim Bravura]

Nikola91 kaže:

Procitao sam na desetine knjiga iz te oblasti, a koliko si ti procitao?

Такође, па ме чуди шта си то и како читао? Од учења напамет слаба вајда, треба мало и поразмислити.

Nikola91 kaže:

Naravno da sve pare koje se daju na zajam poticu iz stednje. Ako si toliko pametan, dokazi da banke smisljaju novac, niko nije budala da te slusa ako si u nekom dokumentarcu cuo nesto i sad mislis da si pametan. Pametni ljudi ne slusaju sve sto im udje u uvo, nego sami provere, istraze, pre nego sto pocnu da pricaju i da prenose "znanje".

Иронија је што сами банкари то признају, а ти ме питаш ајд докажи? Ево ти неколико извора, на српском и енглеском:

Spoiler za Како пословне банке производе новац:

“Počelo je sa zlatarima. Kao rani bankari, oni su isprva pružali usluge čuvanja, praveći profit od naknada za čuvanje zlata i metalnih novčića koji su kod njih deponovani. Ljudi bi zamenili njihove “deponentske potvrde” kad god bi zatrebali zlata ili metalnih novčića da kupe nešto, fizički predajući to zlato ili novčiće prodavcu koji bi ih takođe deponovao na čuvanje, često kod istog bankara (zlatara). Svi su ubrzo uvideli da je mnogo jednostavnije koristiti deponentske potvrde (certifikate) kao direktno sredstvo plaćanja. Ove potvrde, koje su postale poznate kao banknote, su postale prihvaćene kao novac, budući da je svako koji ih je posedovao, mogao otići kod bankara i zameniti ih za metalni novac. Tada su bankari otkrili da mogu davati pozajmice pukim izdavanjem banknota svojim klijentima. Na taj način, bankari (zlatari) su počeli da kreiraju novac! Mogli su tako da izdaju više banknota nego što su imali zlata i srebra pri ruci, jer je u svakom datom trenutku samo mali deo tih banknota prezentovan radi naplate (u metalnom novcu). Naravno potrebna količina metalnog novca se morala držati pri ruci da bi se iskupile (zamenile) prezentovane banknote od strane klijenata. Transakcioni depoziti (tekući računi – prim. prevodioca) su moderna verzija banknota. Bilo je potrebno malo vremena da se sa izdavanja takvih banknota pređe na upisivanje novca u knjige "kreditirajući" (ili bolje reći kreirajući) depozite klijenata, koji su ih nakon toga mogli trošiti ispisujući čekove, emitujući tako njihov sopstveni novac.” Izvor: http://www.bibliotecapleyades.net/ar..._mechanics.pdf

Na sajtu američke centralne banke FED (Federal Reserve System), ogranak u Dalasu: http://www.dallasfed.org/educate/everyday/ev9.html , koja uprkos nazivu niti je federalna, tj. državna niti ima rezerve, već se nalazi u privatnom vlasništvu od samog osnivanja 1913, podnaslov How Banks Create Money ( u prevodu Kako banke kreiraju novac) možete pročitati ovo: “Banke zapravo kreiraju novac kada ga zajme! To funkcioniše ovako: većina bankarskih zajmova je kreirana i deponovana na tekućim računima klijenata banke. Obzirom da zajam postaje novi depozit (pazite samo ovu tvrdnju – kreirani novac, tj. zajam postaje novi depozit!), kao što je to npr. plata koju vam uplaćuje firma, banka zadržava mali procenat tog novog zajma (novokreiranog novca) u rezervi, a ostatak ponovo zajmi nekom drugom klijentu, ponavljajući proces kreiranja novca više puta.”

Da se glavnina novca u opticaju kreira od strane poslovnih banaka kao kredit, tj. dug stvoren iz vazduha, priznaje i nemačka centralna banka. Na ovom blogu imate engleski prevod i link do originalnog dokumenta: http://www.washingtonsblog.com/2010/...at-credit.html

Takođe, još jedan poučan dokument: "Seigniorage Reform and Plain Money"
http://www.soziologie.uni-halle.de/h...london2001.pdf

Sad malo na srpskom: www.vps.ns.ac.rs/nastavnici/Materijal/mat310.ppt , strana 40-42, gde dotični profesor mrtav-hladan izjavljuje kako banke same stvaraju novac koji zajme, bez ikakvog upozorenja studentima da je to protivno zakonu. Čak i kad bi se zakon promenio, bilo bi moralno da se kreiranjem novca bave jedino državne ili javne banke.

Udžbenik „Finansije“ iz 1996, odgovorni urednik prof. dr. Vojin Bjelica, doskorašnji predsednik saveta NBS, gde se na strani 62, u podnaslovu „Stvaranje i poništavanje novca“ doslovce kaže: „Kreditna aktivnost banaka omogućuje da banka stvara novac na taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj kreiranja novca je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“.

Пример тзв. новчане мултипликације: http://www.scribd.com/doc/29727395/Monetarna-statistika
"Kada banka daje kredite ponuda novca se mijenja.
Prije nego što je banka dala kredit, ponuda novca iznosila je 1000 € depozita. Sada, nakon plasiranja sredstava putem kredita, depoziti su i dalje 1000 €, ali takodje onaj ko je uzeo kredit od banke ima 900 € gotovine kod sebe. Ponuda novca je porasla. Znači, kada banka drži samo dio depozita kao rezervu ona je u mogućnosti da kreira novac, odnosno utiče na ponudu novca. Ipak, iako je novi novac kreiran u isto vrijeme je kreiran i dug (onaj ko je pozajmio moraće da vrati novac banci).

Nikola91 kaže:

Drugo "seigniorage" nisam znao sta znaci, posto sam ucio ekonomiju na srpskom, ne znam ti na kom si jeziku ucio, verovatno si iso na Harvard, ali sam pogledao na translatoru i video sam o cemu se radi. I dosao sam do zakljucka da i ti nisi znao sta "seigniorage" znaci.

Seigniorage je разлика између номиналне вредности новца и трошкова производње (емитовања). Ја сам банкарство углавном учио на енглеском, па ми се тако урезало, а ти слободно користи српски израз емисиона добит или како већ.

Nikola91 kaže:

Drzava tu nije zakinuta enormno, jer drzava stampa novac a ne banke, znaci niko nije tu zakinuo drzavi pare.

Ако ћемо поштено, динаре не штампа држава, већ централна банка која је полуприватна установа, јер за свој рад није дужна да полаже рачуне никоме, налик америчком ФЕД-у. Чак и да пођемо од тога да их штампа држава, те исте новчанице чине мањи, често маргиналан део новчане масе. Шта чини остатак ликвидних средстава и ко то емитује?

[DavidovicN.S]

Ostavi se ti FED-a i Amerike, nisu oni povecali pdv na racunare, ja pricam o Srbiji, iz koje necu da bezim u Ameriku. Ako vec gledas Ameriku njen dolar je poslednji izgubio pokrice novca u zlatu, '71 ako se ne varam, mrzi me da trazim po guglu. Amerikanci su druga prica, i to sto stvaraju pare kako im se cefne je trenutno najmanji problem sa njima. Srbija i sve ostale zemlje u svetu od kad je novac izgubio pokrice u zlatu, kao pokrice za novac koristi proizvedenu robu, a za Amerikance ne znam, a iskreno i ne zanima me.
Ali ok priznajem ti to da imas znanja iz ekonomije, na prvi pogled si mi delovao kao jedan od onih sto pogledaju Zeitgeist i odma bi da rese sve svetske probleme.
Pozdrav

[DAKINS]

Postoje izgledi da nece podizati PDV ali jos nije sigurno http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=481441

[aconi]

Inace imam misljenje da dragutinovicka nema pojma o svom poslu ali izjava da racunari nisu pojeftinili kad su skinuli pdv je istina

[vasiljevic]

@ todos:

Da, ono što ja i ti pamtimo mnogo ljudi ovde nije videlo. Ne treba im zameriti, neznaju za bolje, oni stariji su tu za osudu. Oni bi trebali da im kažu šta se imali tada i kako je to nekada radilo i šta treba da nam je cilj. Cifre o dugovima koje sam napisao su pokazatelj o tome koliko je nekad se vodilo računa o tome. A i ja i ti se sećamo da se u to vreme kukalo kako nam je zaduženost velika. Imali smo nešto preko 5% nezaposlenost i kukali na nju i tražili odgovorne. I ja i ti znamo da nam sve one fabrike i radna mesta nisu napravili Ameri i ko zna ko spolja već se radilo. Treba da čuju o tome, da znaju da je u to vreme bilo normalno da kod doktora ima sve što treba i da se ne ide za gazu u apoteku jer je nema u bolnici, da se ne kupuje infuzija u apoteci već to treba da ima bolnica, da je normalno da imaš platu od koje živiš ceo mesec i da se ne zadužuješ da bi išao na more, već si to lepo odvojio u toku godine, da studijranje je prioritet države i da je normalno u državi koja o tome vodi računa da je studiranje na državnom faksu besplatno i da na njemu vanredni studenti plaćaju minimalno, da se finansiraju instituti i istraživački projekti jer treba da napreduje celo društvo .... Da ne idemo dalje.

@ ostali:

Nama treba povećanje poreza jer nam prazan budžet. Ok, neka je tako. Pitanje je gde smo ga ispraznili. Daću samo jedan primer, a bog i todos će potvrditi da tako nešto u ono vreme ne da se nije desilo, već to nikom nije padalo na pamet ni kao teorija:

Naš beogradski skadar na bojani, ili ti most preko Ade, po zadnjim proračunima ima da košta preko 400 miliona evra. Dobro, da pogledamo šta su za te pare napravili prebogati Francuzi:

http://www.leviaducdemillau.com/engl...fres-cles.html

Dakle, jedan most u Beogradu preko lokalnog potoka koštaviše od ovog gore pomenutog vijadukta. Mi jedan pajlon, oni 7, mi gradimo preko malo većeg potoka, oni preko cele doline. Mi negde kilometar ako ima sreće, oni 2.5 km. Da se manemo starih vremena, kako reče naš dragi Pjanovic, pa da vidimo po kome sad da opletemo. Po onome iz 90ih? Interesuje me kako jer on nije ovo ni planirao, niti raspisao konkurs, niti ugovarao posao .... Po onima pre njega, koji o mostu na tom mestu nisu razmišljali jer je tad Bgd bio sa mnogo manje stanovnika i posao su radili postojeći mostovi, i kojima je kao buduće bitno rešenje bilo proširenje starog željezničkog mosta? Koliko ovakvih projekata na manjoj skali mi imamo po zemlji? Pa da vidimo ko je tu krivac.

I molim vas bez neke naučne fantastike pri objašnjavanju zašto naš skadar na bojani košta ovoliko. Pa nemaju naši građevinci plate od nekoliko desetina hiljada evra mesečno, imaju bar 10 puta manje od istog kolege u Francuskoj.

[DavidovicN.S]

Pa ovde niko ne prica o platama, a i onaj ko prica se zeznuo. plata od 1000e pa i 1500e nije velika za takvu odgovornu funkciju. Ali ljudi koji primaju 1000e mesecno, treba da prime 100 mesecnih plata i da ne potrose ni dinar za hleb da bi mogli da smeste guzu u onakva kola kakva voze. Znaci plate nisu problem, problem je ono sto se ogrebe van toga. A da su porezi potrebni, potrebni su, isto kao sto distribucija ne moze da radi ako se ne placaju racuni, tako ni skole, univerziteti, policija, i dr. ne moze da radi ako se ne placaju porezi. I ne vidim zasto kompjuteri treba da imaju manji porez od drugih stvari koje su neophodnije za zivot. Kakvih ljudi ima sve trebalo bi i koriscenje interneta da se oporezuje dodatno, ionako ga sve manje ljudi koristi u svrhe za koje je izmisljen.

[DAKINS]

Nije mi jasno cemu tolika prica oko mosta u bg pa mi u novom sadu napravili tri do sada .
Garantujem da su sva tri zajedno ispod 300 milona
No da se vratimo na temu http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=481339
Nema ko da brani juzno voce ..

[JohnnyNT]

^ Jedino će povećan pdv na južno voće imati pozitivan uticaj na budžet-manje južnog voća > smanjen imunitet organizma > veći broj bolesnih > više kupljenih lekova, sirupa, čajeva > više novca u budžetu

[dzonihsv]

Potvrđeno je (znači 100% validna vest) da PDV ostaje na 8%.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=481549

[stepanov]

manje vise isti tekst od juce... -.-