Beyond: Two Souls

[pacsle]

браћо није ваљда да само ја играм,укључите се да живну теме мало

дакле,узета игра на storeu неки попуст је био као што сам и раније рекао Beyond: Two Souls и Heavy Rian
да не трошим пуно речи о игри,за сад ми се јако свиђа иако ово не мора ни да се сврста у игре..да не дужим много,текст са света игара

Francuska firma Quantic Dreams vlasnicima PlayStationa 3 poznata je po kontroverznom naslovu Heavy Rain. Kritičari su zamerili autorima što igračima nije ostavljeno dovoljno manevarskog prostora, što je naglasak bačen na priču i tehničke osobine, te što ceo opus više predstavlja interaktivni film nego klasičnu video-igru. Režiser, pisac i idejni tvorac Dejvid Kejdž uopšte se nije obazirao na kritike i ohrabren činjenicom da se igra prodala u preko 2,5 miliona primeraka krenuo je da razmišlja o „nastavku”...


Beyond: Two Souls prati život samo naizgled normalne devojke Džodi Holms (tumači je sjajna Elen Pejdž, poznata po roli u filmu „Džuno”). Njeno srećno detinjstvo prekida misteriozni entitet – Ajden, koji joj daje neobične mogućnosti, između ostalog, telekinezu, sposobnost da „vidi” i prolazi kroz zidove, rekonstruiše prošlost... Prestravljeni na smrt otkrićem, Džodini posvojitelji kontaktiraju sa doktorom Nejtanom Doukinsom (glumi ga niko drugi do Zeleni Goblin – maestralni Viljem Dafo), koji radi u isturenom departmentu agencije CIA zaduženom za paranormalno. Džodi bukvalno preko noći postaje laboratorijsko zamorče na kojem Doukins i njegov asistent vrše oglede i posmatraju je 24 časa na dan. Nakon što je postala punoletna glavna junakinja završava CIA trening i postaje operativac, a stvari počinju ozbiljno da se komplikuju kada reši da se okrene protiv „Ujka Sema” i otkrije šta se zapravo nalazi iza njene povezanosti sa Ajdenom i Infraworldom (svetom mrtvih) iz kojeg ovaj navodno dolazi.


Igra sadrži 26 poglavlja, a zanimljivo je što se priča ne odmotava u kontinuitetu, već se Džodin „razvoj” prati skačući sa teme na temu napred-nazad kroz njen život. S obzirom na to da je radnja veoma kompleksna i da obrađuje nekoliko tema simultano, ukoliko se ne udubite svom snagom može se desiti da propustite važne detalje, pa čak da „ispadnete” iz toka kao kad prilikom gledanja neke serije propustite nekoliko važnih epizoda.

Ono što će mnoge razočarati (do te mere da odustanu od igranja) jeste podatak da je Beyond: Two Souls otišao korak dalje u definisanju izraza „interaktivni film”. Ako vam je Heavy Rain po tom pitanju izgledao spartanski, a još pamtite i praistorijske Dragon’s Lair (1983) i Space Ace (1984), spremite se na svojevrsni šok za sistem. Igra je do te mere pravolinijska i ogoljena da praktično ne postoji sloboda kretanja i odlučivanja. Džodi na pojedinim nivoima možete „šetati” tamo-amo, ali bez ikakvog uticaja na ishod, stvaranje posledica ili izmenu priče. Naprosto, pred vama se nalazi interaktivna drama koja traži da tek povremeno nekim potezom potpomognete njeno prikazivanje. Da li ćete vršiti interakciju sa okolišem desnom pečurkicom (samo da bi se pokrenuo neki događaj), pozvati u pomoć Ajdena da svojim specijalnim moćima reši neku situaciju ili jednostavno pritiskati na ekranu „prozvane” tastere kako bi Džodi izvela sekvencu naročitih pokreta, jednostavno nije važno. Ukoliko ne uspete, radnja će čekati na vas, sve dok ne ispunite traženo. Pri tome, obavljanje akcija je toliko jednostavno i svedeno da ne predstavlja nikakav izazov, čak ni izdaleka. Čak su i avanturistički elementi uklopljeni u ovaj šablon. Nemate šta da tražite po okolini, koga da ispitujete ili da pronalazite prečice, prolaze ili rešenja. Postoji samo jedan put, čak i onda kada se čini da se pred vama nalazi oblast koju je moguće istraživati. Jednostavno, glavna priča je jedino što je važno i bitno u Beyondu, sve ostalo je trivijalnog karaktera. Izuzetak od pravila su scene kada igrač na raspolaganju ima preduzimanje nekoliko različitih akcija u ograničenom vremenskom periodu (kako vreme protiče izbori se gube jedan za drugim). Ove situacije kroje kraj priče, pa čak utiču na to hoće li glavna heroina preživati na kraju ili ne. To se odnosi i na sporedne likove, a proizvodi i nekoliko različitih krajeva.

Igra na prvu loptu kupuje tehničkim osobinama. Nestvaran kvalitet motion capture sekvenci rezultuje ultra-realističnim pokretima na ekranu, te osećajem da su likovi živi. Džodi je pljunuta Elen Pejdž i gotovo da imate utisak da se pred vama nalazi prava glumica koja čeka da joj izdate neku komandu. Gledati je kako se kreće, gestikulira, izražava emocije je nestvarno. Sate ćete provoditi ispred ekrana proučavajući svaki njen pokret i potez ne verujući da je ovako nešto moguće na platformi koja polako odlazi na zasluženi odmor. Naravno, magnitudu projektu daje i odgovarajuća glasovna gluma koja je sem na nekoliko mesta rame uz rame sa vizuelnom komponentom igre. Najveći teret poneli su Elen Pejdž i Viljem Defo, ali ni glumci angažovani za sporedne uloge ne zaostaju. Tu su Kadim Hardison, Erik Vinter...

Ne sećamo se kada je neka igra izazvala ovoliko polemika i oprečnih mišljenja. Bukvalno se vodi rat između onih koji je uzdižu u nebesa i onih koji tvrde da ne vredi ni prebijene pare. Zaraćeni tabori ni ne shvataju da su i jedni i drugi u pravu! Jeste, Beyond: Two Souls je klasa za sebe i tehničko savršenstvo bez mane. S druge strane, kao klasična igra potpuni je promašaj zbog kojeg će se ljubitelji first/third person pucaljki teško mašiti novčanika. Ipak, nama se Quantic Dreamsov, „dvopersoni” eksperiment svideo i legao je kao „kec na deset” nakon mora jednoličnih igara koje smo završili u poslednje vreme. Dve stvari su se izdvojile kao odlučujuće – neodoljiva Elen Pejdž i 3D modeleri/animatori koji su uspeli njenu harizmu u potpunosti da transferuju preko ekrana kroz lik izmučene Džodi Holms.