17 korisnika (ranojutarnja razmišljanja)

[Marko_L]

pa ipak sam blago i vaspitano odreagovao na brisanje poruke iako je moderator nije baš dobro shvatio,
najverovatnije zamoren raznim porukama koje je morao da pregleda...

Simke, poruka ti nije obrisana, već samo premeštena. Ipak, ova tema više odgovara pesmicama, nego ona sa koje je premeštena. Uostalom, tamo nismo pominjali marsovce, već vanzemaljce, a oni mogu biti i Kardosijanci recimo

[Simke]

Evo da budem precizan u odgovoru:

Marko_L kaže:

Simke, poruka ti nije obrisana, već samo premeštena.

Savršeno tačno.

Marko_L kaže:

Ipak, ova tema više odgovara pesmicama, nego ona sa koje je premeštena.

Skroz netačno.

Marko_L kaže:

Uostalom, tamo nismo pominjali marsovce, već vanzemaljce, a oni mogu biti i Kardosijanci recimo

Tačno ako se površno posmatra. Sam si i dao odgovor.
Da oni mogu biti i Marsovci recimo


u svakom slučaju hvala za objašnjenje
Ti sam odlučuješ ili si već odlučio šta će biti.

Što se mene tiče nastavak o Marsovcima tj o budućnosti kako je ja vidim ću ili poslati ljudima za koje znam da će ih zanimati i razonoditi ili ću napisati negde na forumu gde ova pesmica ostane.

Pozdrav.

[bobi]

Pre citanja pesme, preporucujem da prvo procitate ovo dole...

Potrebne i nepotrebne rasprave... zivim ja opet
Podsvest me pita, ima li smisla i zasto je to tako...
Al' ja nista ne kazem, jer opet cekam susret
Ali, svadja, opet svadja, prekinuse moje misli, dakako...

Otvorih oci, al' ne poverovah da sam izvan zida
Foruma ovog, djavolskog i andjeoskog
U kuli stakla sad sam zatvoren...
I cekam da me izbave... da ne kucam vise

I, dok to ne urade, slusam stepenice prema raju
Ali mislim da su to stepenice pre ka paklu
Ali i sam sam osudjen, da ovde ostanem
I sam sam pustio, pesme djavolske koje uz necastivog staju

Sta sad... Pitate me svi
Nista, dok se ponovo otrovne tecnosti ne napijem
Nema meni odlaska kuci, niti odgovora ovde
Niti sna, koji mi je najneophodniji...
Vec cekanje dusi na forumu koji mi pozele jutro...

Ako pozele...

bobi

Ukratko, srpska je nova godina i ja sam sa drustvom (kolegama) na poslu. Pijemo i dogovaramo se kuda cemo. Ali ne lezi vraze, toliko me stigao umor, da sam malo prilegao na kaucu i rekao zlikovcima (ovaj drugovima) da me probude pre 12 (tada sam sanjao ovaj forum i neku raspravu u istom)). Nisu imali srca ocigledno. Te se budim sam na poslu (cak nema ni cuvara), posle mucnog sna. Zatvoren kao sto rekoh, ja sam u kuli stakla (trzni centar, gde se nalazi moja firma).
Srecna svima Srpska Nova godina...
... A posebno Simketu, cija nas je tema 17 Korisnika odvela ovoliko duboko.

[Simke]

@bobi
nemoj da sanjaš rasprave i da trošiš snagu na gluposti...
sve će nam ovo jednog dana biti smešno
znaj da je bar jedna rasprava prošla u rukavicama onako finski zahvaljujući baš tebi.


Hvala na čestitkama.

[Simke]

Nedelja je, jutro.
Sunce je uspelo da provrti neku rupu i da se probije kroz oblake i dim koji su držali zarobljeno nebo danima.
Juče su proradili nemiri u meni, mutno Dunavo je počelo da teče mojim venama i ne da mi mira.
Danas idem na fišing.
Prvi put ove godine, ne mogu da verujem da još nisam bio.
Zašto već nisam krenuo, pa eno štap varaličarac već drhti kao rasni ker i nestrpljivo me posmatra. Varalice zveckaju po džepovima prsluka a oprema se sama poređala i čeka da utrči u gepek.
Još je rano.
Sada sa obala drage reke odlaze oni koji su prošetali u inšpekciju da vide da li ima ko od ludaka iz obližnje bolnice za nervno nesređene osobe. Oni mogu da vas pobrkaju ako vas rano zateknu na vodi, jeste da je razlika mala između nas koji landramo po ovoj zimi i njihovih pacijenata ili možda razlika čak i ne postoji.
Ipak najbolje je ovako kad krenu prvi šetači, onda se prošvercujete uz njih ako vam ne smetaju njihovi radoznali i sažaljivi pogledi.
A zašto oni šetaju?
Pa iz hiljade razloga...
opravdavam samo one koji su sinoć pili ili se borili sa nekim nežnim bićem celu noć, kao i one koji su došli da čuju zvuke i osete vetar koji se prostiru ovom panonskom ravnicom.
Svi ostali su definitivno gori od nas ribolovaca.
Sve ribe koje se danas drznu da zagrizu šarene i provokativne tvistere i šedove koje ću im servirati i dalje će plivati po mutnom Dunavu, nijedna neće putovati ka tanjiru.
Dosta im je sama frustracija kad me vide svojim staklenim okicama onako obučenog ko za čuvanje ovaca.

Dosta sam kucao,
Dunav me nestrpljivo čeka,
čujem ga kako protestuje lupkanjem svojih talasa.

[nikolaf7]

Al je tebi dobro

[bobi]

Simke kaže:

Dosta sam kucao,
Dunav me nestrpljivo čeka,
čujem ga kako protestuje lupkanjem svojih talasa.

Pa eto... Neko peca, a neko mora i da radi...

[Simke]

bobi kaže:

Pa eto... Neko peca, a neko mora i da radi...

Zato sad neko drugi mora da radi a onaj od sinoć spava i hrče toliko da se nišava sve više krivi i poskakuje.
Nadam se da ne sanjaš rasprave, na forumu ih imaš mnogo i premnogo, pa još ako ih i sanjaš ne valja nikako.

Pecanje ti je kao kulturno umetnički program,
dogovori,
priprema,
odlazak-putovanje sa društvom do reke,
boravak na vodi sa raznim sadržajima:
od skupljanja granja i loženja vatre, nekog roštilja, pića, ribolova...
do posmatranja krda divljih svinja, pataka u preletu, ždralova, pliski...
pa onda povratka i ispijanja vruće kafe sa sumiranjem utisaka u nekom od naših životnih prostora.
Normalno i pravljenja planova za sledeći put.
Vidiš da je sam ulov u ovom slučaju sasvim marginalan.

[Simke]

''Danas se vraćamo na posao.
A ništa čoveka ne može tako razonoditi
kao malo posla u finom preduzeću,
u veselom društvu i sa pristojnom platom.''

pisao je i govori čika Duško Radović.

Biće da je kod mene ovo fele-fele što bi rekli madžari ili ti pola-pola.

nit je malo posla,
nit je preduzeće baš skroz fino,
društvo je sasvim OK
ali platu... e to samo tako nazivamo, daleko da je pristojna čak bi se moglo reći da je nepristojna, vrlo.

Bog te materin, pa ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko sam ja lud da puno dirinčim.
Nikad se ne žalim na novce, ali kad bih malo razmislio ošo bi oma kod psihologa, direkt. Sekundarno, što reče jedan...
Volem što ne shvatam dobro, jel te, jer da shvatim da pa nekoga uvatim... e bilo bi po šora rezervnih delova.

[Simke]

ma čist mazohizam ova ranojutarnja ustajanja za posao...
naročito ovako zimi, gde noć traje pa traje... smrkne odmah posle ručka da bi svanula kad joj se ćefne negde oho-ho posle doručka...
nikako da uletim, zbog obaveza, u varijantu da odspavam celu noć...
jednu noć spavanja jedva nekako skrpim za nedelju dana, loša neka matematika.

jedan haker koji je svu noć sjedio za računarom šmugnuo je sad na spavanje a upravo počinje repriza emisije za decu: '' Fazoni i fore'' dođe mi da je ja gledam umesto njega...

[[RHY]]

Ranojutarnja razmisljanja... 2 ujutru..... zavrseno sjeckanje, kuvanje, mijesanje, dinstanje, miksiranje, pakovanje, hladjenje, dekorisanje... Krsna slava.
I to bas na petak.
Ujutru.
Rano ujutru.
Izadjoh da bacim smece, i nekako tiho, nesto mi prosaputa: carpe diem.
Okrenuh se, da vidim ko je; neznani prijatelj, mozda.
Dva zelena oka sijaju u mraku, necujni, brzi skok.
Smece se prosulo.
Macak je pobjegao.
Petak.


Vodite racuna: ovaj zivot ne traje milion godina, vec izvestan, ogranicen broj petaka.
Svaki petak je jedan mali imetak. Ovim petkom mozete zakrpiti neku manju rupu u svom zivotu.



Cika Dusko, nadam se da si u pravu.

[Simke]

Mnogi su ili stigli ili idu kuće gde će da se razmontiraju, samo jedan lik sedi i montira. Nekako sam ubeđen da ga je čika Duško Radović nekako još sedamdesetih naslutio, inače kako bi pisao o njemu ... a da piše, piše i to:

Najvažniji pogoni društva rade na viski.
Manje važni na vinjak.
A neposredna proizvodnja radi na brlju i pivo.

Danas će se piti na više mesta u ovoj zemlji, svečarski kolači su osveštani i presečeni, prasići mrtvi ladni u društvu raznih đakonija nas isčekuju, šta da se radi odavno se ništa nije slavilo ... valja se.

Ovo valja se sam više puta čuo u istočnoj Srbiji na Homoljskim planinama, za većinu mističnih stvari za koje sam pitao dobijao sam odgovor: valja se, valja se to tako... pomalo mi je sve to sličilo onoj vudu magiji, brrr

[bobi]

Simke kaže:

Najvažniji pogoni društva rade na viski.
Manje važni na vinjak.
A neposredna proizvodnja radi na brlju i pivo.

A sta bi sa raznim travaricama, domacim prepecenicama i lincurama...?

[Rocker]

[RHY] kaže:

Vodite racuna: ovaj zivot ne traje milion godina, vec izvestan, ogranicen broj petaka.
Svaki petak je jedan mali imetak. Ovim petkom mozete zakrpiti neku manju rupu u svom zivotu.

"Živi život, život brzo prođe, nema više ništa kad se ovde dođe!"-epitaf sa jednog groba
Moram da priznam da me oduševio. Valjda je tu sahranjen neki neafirmisani pesnik.

[[RHY]]

Na groblju nedaleko od moje kuce stoji jedan od bizarnijih epitafa....
" Ja sam nekad davno bila kao vi sada, a vi cete brzo kao ja sada.."

Ogorcena teta, nema sta!

[VojaM]

A ono
"Ovde leži moja žena Zora,
Leži i reži, putniče, beži,
Jer ako skoči, iskopaće ti oči"
Nisam video, ali kažu da je autentično.

[Simke]

bobi kaže:

A sta bi sa raznim travaricama, domacim prepecenicama i lincurama...?

To ti dodje kao overklok

[Rocker]

Ni sam ne znam otkud ja u grobu a došao sam samo da rasprodam robu!Trgovac

[bobi]

Samo za rano-ranioce:

Gledam i ne komentarisem
ni prvo, ni drugo, ni trece vece
vec vidim svadju, strasnu svadju
i zvuke paranoicne,
one sto se kote...

Ja sam naucio jedno da cenim
I trudim se blagost svoju da udelim
svima koji vole dobru pesmu
Ili bilo sta, sto nas vodi ka onome svetu

Videh sada i jednog ljutog starca
Ljut on jeste, i voli da je u pravu
kada hoce, njegova saka se grci
I spreman je, da zada, kobni udarac

Ali znam da je njegovo srce blago
Znam da prica meko, kad hoce
Tada je, ljudima uglavnom drago
Sto cuju andjela u vraga obucenog...

[bobi]

Da nastavim da *****m:

Ko kaze, da je pisanje pesama tesko
Pa lako je, ko i pesma sama
Problem je to sto pesnici taje
Da rimama kriju, netalenat tako...

Osim rimama, kriju se jos jednim
Metaforama besmislenim, sto djavo izmisli
I sada, taj se rod pesnikov
Oglusa od tebe, i vidi umetnost u sebi

Dakle, pesnike mrzim, jer znam dobro...
Silinu svoje volje, i neznost njihove cednosti
Ali pravih pesnika sad nema
Jer oni ne bi pisali o miru, nego o ratu i bez rime...