Kolumnisti forumaši

[GAME MASTER]

Šta može da spasi izvorni gaming u kojem su najvažnije vrednosti inovativnost, igrivost, zabava itd.? Po mom mišljenju internet i konzole. Kako konzole pitate se vi? Lepo, svi igrači kojima je najbitnija grafika u igrama će lepo da predju na konzole treće generacije koje će im pružati sličan vizuelni dojam i tako će očistiti PC nebo a mi pravi gameri bi ostali ovde na PC-jui dobili ostvarenje svog sna. Kako su se ljudi nekada udružili protiv skupog softvera za PC stvorivši otvoreni i besplatni softver tako se i sada mogu udružiti protiv korporacija na PC gaming tržištu. A internet bi naravno kako je većina vas do sada verovatno shvatila služio za distribuciju takvog softvera koji bi se prodavao po višestruko manjim cenama od ovog koji je sada u opticaju. Možda ćete vi okarakterisati sve ovo što sam ja napisao kao običan shit i lupetanje ali ja mislim da je ovakav razvoj događaja realan i da bi se ovako nešto moglo i dogoditi u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti. A možda kada naša država dostigne neki viši standard i novac nam nebude predstavljao neki veliki problem nećemo ni razmišljati o takvim stvarima. Ali bolje je da ne čekamo da se svi obogatimo i da se problem prevaziđe na taj način! Ne dozvolimo da R&R sadašnjice propadne! OD NAS ZAVISI (Čeda Jovanović-LDP™)!

[[Imzadi]]

Kolumnisti!

Kad pišete svoju kolumnu, obojite tekst ovom bojom:[COLOR="Navy"]. Zbog preglednosti, da se ne meša sa ostalim postovima, kritikama itd.

edit:

prepravila sam sve tekstove u ovu boju, ako sam neki preskočila to je iz razloga što ima previše unetih karaktera, a tag za boju se računa kao karakter. Čini mi se da je ostao jedan post koji ne odvaja, pa onaj ko ga je pisao neka skrati 19 znakova da bi mogla da se unese i boja

[Ocelot]

Vrlo naivno razmišljanje i najobičnije generalizovanje.

[VojaM]

lucifer kaže:

Lep rece Kuzma da ima previse ljudi na ovom svetu koji bi da iznesu svoje misljenje mozda je ovo ipak bila greska.Ali tek sada su mi se otvorile oci i ja sam uvek kritikovao sve i svasta od filmova do igara, svako moze da kritikuje ali "napraviti" nesto to je problem a jos uz to da bude i dobro...I pre svega ja mislim da je svrha kolumne da se covek nasmeje a ne da dobije ultra realnu sliku o desavanjima oko njega.

Nisam simpatizer naših nekadašnjih režima i ideologija, ali čika Marks je štošta pametno napisao na tu temu... iako više nije "u modi" (hint: 11-ta Teza o Fojerbahu). Pročačkaj malko po Netu, misao o kojoj govorim može se primeniti na ono što si napisao, na temu o kojoj pišeš i situaciju u Srbiji koja ti (i svima nama) smeta.

[oluja]

[Imzadi] kaže:

Kolumnisti!

Kad pišete svoju kolumnu, obojite tekst ovom bojom:[COLOR="Navy"]. Zbog preglednosti, da se ne meša sa ostalim postovima, kritikama itd.

Dobar predlog, ili ga Bold-ujte...

[lucifer]

@VojaM

Citiram:
Filozofi su svet samo razlicito tumacili, ali radi se o tome da se on izmeni.

Da li si na ovo mislio?

[VojaM]

Bravo! Nisam verovao da se u današnje vreme neko još seća toga.
Inače, ima i jedna narodna poslovica o kvocanju i nošenju jaja koja poručuje, otprilike, isto to.

Dakle, i moja poruka je jasna.

[Auror]

oluja kaže:

Dobar predlog, ili ga Bold-ujte...

Bravo!Mnogo mi je lakse bez naocara da citam bold nego ostala slova

[player1]

Auror kaže:

Bravo!Mnogo mi je lakse bez naocara da citam bold nego ostala slova

Bolje: Firefox i Ctrl+

[sasha vukelic]

@Marko_L:
dobar tekst... podsjeca me na onu epizodu x-files-a je souhaite...

[Nash Knight]

Bio sam Mudrac iz Video Igre

Sećam se jasno tog leta: završio sam srednju NPC školu i trebao sam da odlučim koji fakultet da upišem. Bio sam zbunjen i u dilemi, svaki fakultet je nudio i reklamirao svoj program kao najbolji. Naravno, odmah sam znao da ne mogu da budem Glavni Lik. Tu su primali samo četvoro, od kojih su troje upadali preko veze. Dobro mi je išla istorija i jezici pa sam planirao da budem Sporedni Lik Čarobnjak, ali se i tu teško upadalo, a i čuo sam da nije bilo puno posla u toj profesiji pošto su FRPi zamrli. I tako sam se rešio da budem Mudrac. I tu sam se pomučio za prijemni, ali sam imao sreće na kraju: te godine su otvorili novo odeljenje za Zlog Glavnog Lika, i puno ljudi sa najboljim prosekom su se prebacili sa Mudraca tamo, tako da sam se na kraju upisao i to sam upao na budžet (što i nije mala stvar, školarina je koštala četri hiljada GPa godišnje)! U školi je bilo OK. Učili smo sve i svašta, uglavnom istoriju i filozofiju, što mi je išlo dobro, ali bilo je i predmeta koje sam mrzeo, npr. ’Mudrosti’ gde smo morali napamet da učimo na stotine mudrih izreka i saveta za Glavne Likove.
Plašio sam se malo ’Trgovine’ pošto mi matematika nikad nije išla, ali se ispostavilo da je to jako lak predmet jer smo radili samo sabiranje, oduzimanje i kadkad množenje. Najzabavniji su bili časovi na kojima su bili i učenici sa drugih pravaca, tu sam upoznao puno likova koji su kasnije postali jako poznate ličnosti.



Aaah, bezbrižni školski dani...

[Nash Knight]

Nisam imao mnogo prijatelja u školi. Uvek sam bio ćutljiv i povučen, jedan od onih učenika koje niko ne promećuje. Voleo sam da se družim sa Čarobnjacima, ali nisam se nikad uklapao u njihovo društvo. Čak štaviše, dvojica od njih, Edwin i Irenicus su bili uvek zlobni prema meni (doduše oni su bili zlobni prema svima). Medjutim najviše problema sam imao sa Kavgadžijama. Uvek su me maltretirali i uzimali GPe za užinu. Jedan profesor mi je rekao da ne obraćam pažnju na njih, pošto su takve osobe ’cool’ samo dok su u školi, a posle škole postanu niko i ništa. To se pokazalo tačno, većina Kavgadžija iz moje škole nisu preživeli ni Prvi Nivo.
U drugoj godini sam se prvi put zaljubio. Bila je to divna ridjokosa cura iz odeljenja za Ulične Droce. Imala je lice andjela i uvek se oblačila provokativno (valjda su morale tako) i srce bi mi poskočilo svaki put kad bi prošla pored mene. Medjutim, ta simpatija nije bila uzajamna. Ona se uvek družila sa Kavgadžijama i Glavnim Likovima, a mene nije ni primećivala. Nikad nisam skupio dovoljno hrabrosti da joj pridjem. Čuo sam da je imala gadan život kasnije, bila se spandjala sa jednim Glavnim Likom koji ju je maltretirao, čuo sam da je jednom prebio na 0 HPa i druge užasne priče.. Sada mi je žao, jer da jesam stvari bi možda bile drugačije.



Vanesa, ljubavi moja nesudjena!

[Nash Knight]

Dok sam trepnuo, studije su bile gotove, i ja sam gotovo odmah našao posao. Radio sam u struci, kao Mudrac. To je fin posao, dobro plaćen i potpuno bezbedan, što je bila retkost u Video Igrama. Sve što je trebalo da radim je da stojim na fiksnoj lokaciji i da prolazećem Glavnom Liku dam par reči saveta. Ponekad je to bio konkretan savet, ali je češće bila neka kriptična poruka ili pak skroz nasumična izreka. Nekad bi samo rekao ’Srećno!’. Iako su moji saveti retko kad bili stvarno korisni, voleo sam da mislim kako Glavni Lik bez mene ne bi završio Igru, i to bi me ispunjivalo ponosom.


Ja na poslu

Na poslu sam stekao svog prvog pravog prijatelja, i to iz kruga osoba sa kojim se inače nikad ne bi družio. Džordž je naime bio Čudovište, a svi znamo da su Čudovišta najniži društveni stalež, pošto za njihov posao nije potrebno nikakvo obrazovanje. Ljudi su uvek pričali užasne stvari o čudovištima, ali Džordž je bio OK. Upoznali smo se slučajno, kod lekara, Džordž je došao da mu produže bolovanje (povreda na poslu) a ja sam bio prehladjen od sedenja na hladnom betonu. I tako dok smo čekali da nas prozovu, zapričali smo se i od tada smo postali nerazdvojni. Džordž je bio smešan tip, nikad nije radio jer je stalno bio na bolovanju i vodio me je na žurke i koncerte. Čak me je pozvao da mu budem kum na venčanju, što sam, naravno pristao.



Džordž, slika sa venčanja

[Nash Knight]

Medjutim, desila se užasna stvar. Jednog dana otišao sam kod Džordža na posao da ga posetim. I tako, pričali smo malo, pili kafu kad je odjednom upao Glavni Lik! Džordž krenu da se bori, ali avaj, Glavni Lik ga poseče mačem u tren oka, i Džordž nestade u eksploziji poena i power-up-ova. Ja sam samo stajao razgoračenih očiju i otvorenih usta, pokušavajući nešto da kažem. Glavni lik mi pridje tražeći pomoć i savet (mislio je da sam iz te igre), ja samo promrljah nešto i dadoh mu karamelu koju sam našo u džepu, i on ode i ostavi me samog u Nivou.

I tako, život mi se vratio u normalu. Sve je OK, ne mogu da se požalim. Samo je malo dosadno. Kad će već jednom da dodje taj Glavni Lik? Kakav je retard verovatno je poginuo u Prvom Nivou.

[Sarmatian]

Interesantno, zaista. Sveza ideja i slike... Pohvala...

[player1]

Bas me podseca na nekadasnji Cvet kompjutera.

[Marko_L]

@Nash

Lepo i maštovito. Svaka čast

[Master Neo]

Evo i mali doprinos od mene, nadam se da se moderatori nece ljutiti sto ovo pisem. A nadam se da se i ljudi koji rade drugu dole spomenutu stvar, nece ljutiti ako sam negde pogresio, ovo je, ipak, plod maste...

Osvajanje devojke = provaljivanje u kompjuterski sistem


E pa da pocnemo, evo jednog malog poredjenja u kome cu pokazati da je osvajanje devojke vrlo slicno osvajanju kompjuterskog sistema.
Odredjivanje mete
- lepa devojka, pametna, zgodna, verna.
- kompjuterski sistem sa puno korisnih sifara, lak za provaljivanje
Kao sto vidite, oba su slicna i nimalo laka za osvajanje jer easy target ne postoji pogotovo sa takvim osobinama.
Dalje prelazimo na sakupljanje informacija
- o devojci - koliko je stara, gde zivi, broj telefona...
- o kompjuterskom sistemu - koje firewall-ove ima, anti-hack programe, anti keylogger-e, antiviruse...
Dalje moramo poslati uljeza kako bi ovo uradili
- devojci saljemo neku njenu drugaricu koja ce saznati sve ove informacije
- kompjuterskom sistemu saljemo crva... da ne ulazim u detalje
zatim odredjujemo ono na sta je ko slab
-opet saljemo drugaricu koja ce nam reci sta doticna devojka voli, sta ne voli...
- posto smo ranijim slanjem crva prikupili podatke o zastitama, vreme je da se pozabavimo zastitama na koje je sistem slab, dakle pronalazimo programe na koje je sistem slab i menjamo im source kod, za svaki slucaj da ih zastita ne bi prepoznala pri aktiviranju.
Zatim po saznavanju svih tih informacija vreme je za prilazak meti
- devojci prilazimo onako kako ona voli, sa svim sredjenim detaljima, nema mesta za gresku,
- u sistem pristupamo preko dobijenog IP-a u juznoj Americi, uklanjamo firewall-ove, ubacujemo keylogger, koji cemo koristiti za kasniju upotrebu trazimo sve dokumente od vaznosti, kopiramo ih, brisemo log-ove i nestajemo u noci.
Ovaj text je napisan na brzinu, ne zamerite mi ako ima negde pravopisnih i gramatickih gresaka.

Gore navedeni tekst je plod maste autora, i nema veze sa stvarnim zivotom. Autor ne odgovara za posledice koriscenja uputstva.

[Iron Maiden]

@M1los veruj mi nisi ti jedini koji je bio pozivan zbog ovakvih stvari. Ja sam bratu (od ujaka) i njegovoj kevi pored kompa napisao postupak kopiranja diskova u nero expressu (samo pritisneš data disc i zatim copy entire disc) ali su mene ujutru opet zvali i kada sam dosao papir je još uvek bio tu...

[Marko_L]

Da oživimo malko ovu temu Ovih dana sam, inspirisan raznoraznim doživljajima i pričama nekih prijateljima, napisao jedan tekstić, pa reko kad je već napisan, nek ide u etar

Nekad i sad (i zauvek...)

Ljudi često u konverzaciji sa prijateljima, najčešće na slavama, kada krenu da trebe dnevnu politiku i kukaju na lošu finansijsku situaciju, upotrebe opasku "Stara dobra vremena" uz obavezan uzdah koji bi valjda trebao da dočara žal za nekim prošlim vremenima, kada je sve nekako bilo bolje. Oni svakako nisu izuzetak, svi kukaju... neki za školskim danima, neko za detinjstvom, neki za vojničkim dogodovštinama iz bivše nam JNA, a neki pak za kreditima kojima se kupovalo sve, od igle do lokomotive, nijednog trenutka ne pomislivši "Miša mu ošišanog, a otkud tol'ke pare kad ništa ne radim ?"... Ni mi "old skul" kompjuteraši nismo izuzetak. Mi žalimo za vremenima kada kompjuteri nisu imali brazilska imena u kojima se pominju majka, otac, baba, deda i pastorak (Pentium čet'ri na dva ghz s' jedan GB RAM-a), već su se zvali jednostavno "Commodore 64" ili "Amiga 500", kada igre nisu bile industrija, već su se pravile sa ljubavlju (ne iz Rusije), i kada nije bilo pitanje "Da li možeš da je pokreneš i koliko si FPS (furam po sekundi) postigao ?", nego "Do kog si nivoa stigao ?", kada Žarko Radosavljević nije bio kompjuterski mag, već pevaljka, kada se znalo ko pije, a pogotovo ko plaća. Da li je svo to žaljenje opravdano ? Ne bih znao kasti, ali jedno je sigurno, bilo je neuporedivo lakše. Sure, obični ljudi su nas smatrali geekovima i krstili se levom nogom kad nas vide na ulici, devojke nas zaobilazile kao Šumaher Montoju, a lokalne proročice obeležavale sa ne jednom već tri šestice, no možda je upravo to bilo ono što našoj sorti i treba, život u skladu sa nulama i jedinicama bez nepotrebnog mešanja sa strane. Zapravo, tek sad iz ove perspektive, kada su računari u kućama postali masovna pojava, a internet globalno selo, vidim koliki je to bio blagoslov. Tada vlasnici računara nisu bili toliko razmaženi da smatraju da je svaki kompjuteraš sa dužim stažom za tastaturom dužan da mu rešava misteriju nestale ikonice u roku od odmah uz duhovitu opasku "Pare nisu problem. Para nema", a navijači su se sa neistomišljenicima obračunavali po stadionima, a ne po internet forumima. Jednom prilikom sam u svom omiljenom časopisu koji ima veze sa svetom, a još više sa kompjuterima, pročitao rečenicu koja je glasila nešto kao "Nekada je malo ljudi posedovalo kompjuter, ali su znali dosta o njemu, dok danas mnogo ljudi poseduje kompjutere, ali o njima ne znaju gotovo ništa...".