Šta čini RPG?

[Vulee]

Pošto se ova tema provlači kroz mnoge (ako ne i sve) teme posvećene RP igrama, bilo bi lepo da imamo topic posvećen ovom pitanju koje izaziva toliko nesuglasica.

Dakle, šta čini RPG?

Da li je to mogućnost da radiš šta hoćeš, kada hoćeš, i koliko hoćeš u velikom otvorenom svetu, osobine po kojima su najpoznatije Bethsedine igre?

Da li je to posvećenost priči, svetu i memorabilnim likovima po cenu nelinearnosti, trademark igara kompanija BioWare i Obsidian?

Da li su neke stvari kao npr. inventar, izbori i posledice, borba, itd. uopšte potrebne da bi se napravio RPG? A koje su stvari apsolutno neophodne da bi igra bila RPG u vašim očima?

Da li RPG mora biti kompleksan kako bi bio dobar?

Da li smatrate da je RPG kao žanr umro zajedno sa Interplay-em? Da li imate poverenja u sadašnje velikane u žanru?

Šta mislite?

P.S. Molim bez besciljnih svađa i spamovanja jer ne želim da se ova tema zaključa na prvoj strani.
Za moderatore: Sačekajte da vidite kako će ova tema napredovati pre nego što je odmah zakatančite.

[Equilibrium]

Igranje uloga, mogucnost da se u potpunosti poistovetim sa likom koga vodim i da kroz njega manifestujem svoj karakter ili neki drugi koji mi se hoce u to vreme, i da provodim odluke u skladu sa izabranim karakterom u raznim situacijama koje se namecu na putu prema nekom cilju.

Ne, u tome je ubedljivo najsavrseniji Arcanum iako ni on nije blizu onog sto je moguce i sto bi bilo krajnje zanimljivo (ali i vraski tesko za isprogramirati).

Pa moze se reci.

Sloboda je najvaznija, zbor i posledice su ono sto cini slobodu, ako hocu da budem child killer, a igra mi ne dozvoljava, moze da dubi na glavi posle toga, ali to nije RPG.

Pa zavisi na kom polju, borba ne mora da bude die-hard simulator ili vrski komplikovan potezni sistem, ali radnja, svet i uticaj igracevog stila igre moraju da budu kompleksni, inace je sve hack and slash.

Ne nije umro, vecina mojih omiljenih RPG-eva je izasla u post-Interplay eri. Snacice se developeri nekako.

Odgovarao sam na pitanja autora po redu. Btw izvrstan thread, svaka cast sto si se ovoga setio.

[Pandemonium]

Za mene je RPG igra uz koju mogu da se saživim sa karakterom koga pažljivo (manje ili više) gradim i sa svetom u kome se priča iz igre odvija... da sam ovo ja od pre 5-6 godina, ono "saživim" bih preformulisao u "poistovetim", ali i ovo je dosta.

Kod karaktera koga kontrolišem, pored obaveznog levelovanja, mora i (sad treba smisliti reč koja ne zvuči kao proserravanye ) psihički (e, yebi ga) da napreduje, da se pomeri od tačke A do tačke B, da ga priča, kroz koju zajedno prolazimo, na neki način promeni. Detalji - tipa inventar, ultramegagigatera kompleksnost gejmpleja nisu mi toliko bitni... ukratko, od RPG-a hoću da bude interaktivna priča.

Odmah da se ogradim, ne smatram sebe velikim i okorelim RPG fanom. Odigrao sam hitove (Fallout, Oblivion, skoro sve Bioware-a, Diablo), mada sam neke i propustio (za Witcher nisam imao živaca, na kameru nisam mogao da se naviknem ni posle 5 dana. Nije pao uninstall, ali kako stvari stoje, uskoro će).

[Vulee]

Equilibrium kaže:

Btw izvrstan thread, svaka cast sto si se ovoga setio.

Thx.

Red je da odgovorim na sopstvena pitanja.

Moraću da ukradem tvoju definiciju, jer se slažem 110%, dakle:

Igranje uloga, mogucnost da se u potpunosti poistovetim sa likom koga vodim i da kroz njega manifestujem svoj karakter ili neki drugi koji mi se hoce u to vreme, i da provodim odluke u skladu sa izabranim karakterom u raznim situacijama koje se namecu na putu prema nekom cilju.

Nemam ništa protiv kompleksnosti u igri sve dok ne podrazumeva neku vrstu predznanja, odnosno ako mogu iz nekog tutoriala da pohvatam konce može da bude kompleksna koliko želi.

Međutim, jednostavniji i sređeniji interfejs pomaže da igra preživi test vremena, i da je mnogo godina kasnije ljudi odigraju po preporuci. Zbog ovoga ja ne mogu da odigram neke starije igre tipa M&M, Ultima jer sam siguran da bi mi se UI smučio.

Kako bih smatrao da je igra RPG, ona mora da mi dozvoli da igram različite uloge. Dobar i zao nisu dovoljni, igra treba da ti dozvoli da baš razvijaš ličnost svog lika. Naravno, nema svrhe u tome ako nema razlike kako se NPC-ovi odnose prema tebi. Tu stupa C&C. Kakvu god ulogu hoću da igram, igra bi trebalo da se prilagođava, i pokaže mi šta sam dobio takvim ponašanjem. To je jedna od stvari koje je Alpha Protocol odlično odradio.

[Nash Knight]

Equilibrium je pogodio sushtinu. Dakle, kao ljubitelj cRPGa ali pre svega kao vishegodishnji DM mislim da znam poneshto o role play-u. Najbitnije je formiranje lika kroz akcije i izbore koje on pravi. Igrach treba da bude slobodan da radi shta hoce, ali zato shto on tako hoce a ne zato shto ga igra vodi tim putem ili zato shto je neki put lakshi ili bolji (mada ce powerplayera i muchkina uvek i zauvek biti, tu nema pomoci). Npr. Diablo, iako je odlicna igra, jedva da moze da se nazove RPGom, to je akcija u FRP okruzenju. Isto vazi i za vecinu jRPGova.
Pored Bioware-iovih (starih) RPGeva igre koje su pogodile sushtinu, a koje sam ja igra jelte su npr. Fallout, Gothic, Morrowind, Wizardry.. U stvari kako koja. Savrshen RPG je i dalje moguc samo u P&P varijanti.

[Juraj]

Dok je Bioware živ ja se ne bunim. Još kada uleti kakav slatkiš poput Witchera. Budimo iskreni danas su RPG-ovi pojednostavljeni radi konzolaša, ali još je žandr živ. Dok se ja mogu uživjeti u lika koji vodim, pretvoriti ga u ono što ja želim neću smatrati RPG mrtvim žandrom.

[zorx]

Vulee kaže:

Dakle, šta čini cRPG?

Osnova zavisi od kvalitetne naracije i različitih (smislenih) mogućnosti izbora rešavanja problema. Tehničke stvari dolaze tek posle, ali ni one nisu nevažne.

Vulee kaže:

Da li je to mogućnost da radiš šta hoćeš, kada hoćeš, i koliko hoćeš u velikom otvorenom svetu, osobine po kojima su najpoznatije Bethsedine igre?

Oni i hoće da im igre budu takve. Taj stil nekom odgovara, nekom ne. Koliko stvarno možeš da radiš šta hoćeš je već diskutabilno.

Vulee kaže:

Da li je to posvećenost priči, svetu i memorabilnim likovima po cenu nelinearnosti, trademark igara kompanija BioWare i Obsidian?

Jeste. Što se mene tiče nek ne menjaju ništa.

Vulee kaže:

Da li su neke stvari kao npr. inventar, izbori i posledice, borba, itd. uopšte potrebne da bi se napravio RPG? A koje su stvari apsolutno neophodne da bi igra bila RPG u vašim očima?

Za single-player mi je neophodan osećaj igranja uloge lika-protagoniste tj. da bar imam kakav/takav izbor za rešavanje problema. Sve ostalo (inventar, borba, lootovanje...) u teoriji nije potrebno, ali u praksi jeste.

Vulee kaže:

Da li RPG mora biti kompleksan kako bi bio dobar?

Ne mora uopšte. Koliko je dobar zavisi od toga koliko uspe da te uživi u ulogu i zadrži interesovanje do kraja.

Vulee kaže:

Da li smatrate da je RPG kao žanr umro zajedno sa Interplay-em? Da li imate poverenja u sadašnje velikane u žanru?

Interplay je pre svega izdavač različitih žanrova igara za različite platforme, a rade i danas (naravno ne kao nekad, ni blizu). Verovatno misliš na Black Isle koji je bio samo deo Interplaya zadužen za cRPG igre. A oni su oformili Obsidian (kad je Interplay bankrotirao) i nastavili po starom. "Velikani" danas gledaju da idu na sigurno i naprave igru koja će privući što više kupaca, a dok god te igre budu u rangu DA i Witchera ja sam zadovoljan.

[Vulee]

zorx kaže:

Interplay je pre svega izdavač različitih žanrova igara za različite platforme, a rade i danas (naravno ne kao nekad, ni blizu). Verovatno misliš na Black Isle koji je bio samo deo Interplaya zadužen za cRPG igre. A oni su oformili Obsidian (kad je Interplay bankrotirao) i nastavili po starom. "Velikani" danas gledaju da idu na sigurno i naprave igru koja će privući što više kupaca, a dok god te igre budu u rangu DA i Witchera ja sam zadovoljan.

Koliko sam gledao, Interplay je izdao veliki broj kultnih RPG-ova, pa sam njih izabrao kao nosioce "zlatnog doba" jer svaki novi RPG se pre ili kasnije poredi sa nekom igrom koju su oni izdali. Čini mi se kao da je njihov bankrot predstavio kraj jednog doba u cRPG istoriji, pre svega zato što nisu mogli da se prilagode novim tehnologijama.
Ovaj sadašnji Interplay kao da ne postoji, šatro rade na Fallout MMO-u.

[Great_Sun_Jester]

Najveci deo esencije onoga sto cini dobar rpg je vec pogodjeno u poustovima iznad, tako da cu moje misljenje sumirati u tri reci: prica, atmosfera, ideja.

Sve drugo postaje sekundarno ako su ova tri elementa napenaljena i odradjena kako treba - Arcanum i Fallout su najcistiji primerci ove filozofije; ako se pored njih doradi na ostalim elementima igre to samo dodaje ukupnom osecaju i dodatno unapredjuje ugodjaj (npr. kao u BG2ci) (:

Napomenuo bih samo da je meni, kao velikom fanu citanja knjiga, zanr rpga veoma drag zato sto predstavlja naznaku skoro paaa...da se tako izrazim "narednog evolucionog koraka u knjizevnosti".

Jer koliko puta vam se desilo da se zapitate posle npr. dobre fantasy/SF knjige (moze a i ne mora ali su najblize igrama) ono cuveno sta bi bilo kad bi bilo? Sta bi se desilo da je "glavni junak u prici postupio ovako ili da negativci nisu naseli na to vec su otisli tamo" itd itd?

Jedan pisac je jednom rekao da su "najbolje one knjige koje ostavljamo svaki cas jer cine da mastamo". cRPGovi nam upravo omogucavaju da aktivno ucestvujemo u prici i ispitujemo mastu pisca-umetnika i sva mesta na koja se ona zaputila i posmatramo je iz razlicitih perspektiva i to je jedan od razloga sto ih veoma cenim i sa religious zealom obozavam (=

Naravno, daleko od toga da svaki rpg ima "knjizevnu vrednost", ali programerski timovi poput Black Isle-a i Troike su nas upravo naucili da ne mora uvek tako da bude^^

[Goldfinger]

Po meni za dobar RPG važne su sledeće stvari:

1. Priča-bez dobre priče nema dobrog RPG opšte poznata stvar
2. Likovi-ovo je izuzetno važno da postoji izbor likova koje vodiš i da svaki od njih ima neku svoju priču
3. Odluke u igri-vazda sam obožavao RPG u kojem postoji mogućnost da tvoje odluke utiču ne samo na tebe nego i na okolinu i na tok dešavanja i na prirodu tvog lika.
4. Levelovanje- obavezan dio svakog dobrog RPG sam utičeš na razvoj svog lika
5. Grafika- nije najvažnija ali za potpun ugođaj poželjna mada se ovo što sam pobrojao teško može uklopiti svaki RPG ima neku falinku veću ili manju.

[Vulee]

Posle ovoga što ste izložili, koje mišljenje imate o HnS igrama koje najčešće nemaju ni razrađeniju priču, ni likove a ni odluke (osim ako je za vas izbor oružja odluka)?

Da li mislite da im je mesto zajedno sa bezumnim akcionim igrama?

Lično ne mogu da razumem zašto se igre kao Diablo svrstavaju kao Role Playing igre. U Diablu ima RP-a koliko i u kanteru.
Čini mi se da je RPG ima previše maglovito značenje.

[DeCoy]

Jbg, ali pazi Diablo je te 1995. uradio za RPG žanr gotovo više nego sve RP i FRP igre pre njega, jer je napravio renesansu i ponovo izazvao interesovanje šire publike za ovakve igre.

Diablo ipak ima budženje karakteristika lika, korišćenja specijalnih skillova, skrolova, inventar... sve ono što tadašnje akcione igre nisu imale, tako da je u ono vreme razlika između njih bila evidentna. Današnje akcione igre su vremenom pozajmile nešto od toga i zbog toga možda više i liče na Diablo.

[Vulee]

DeCoy kaže:

Jbg, ali pazi Diablo je te 1995. uradio za RPG žanr gotovo više nego sve RP i FRP igre pre njega, jer je napravio renesansu i ponovo izazvao interesovanje šire publike za ovakve igre.

I upravo zbog te šire publike se forsira taj akcioni element u mnogim RPG-ovima po cenu priče i drugih stvari...
Imaš ljude koji u životu nisu odigrali pravi story driven cRPG ali zato jesu Diablo 1 i 2, Titan Quest i slične, i oni su ciljna publika mnogim timovima.

[ivanxxxxxxx]

Donosenje pravih odluka u pogesno vreme,sa mogucnoscu kompezacije gresaka, raditi jedno pricati drugo misliti trece, biti i svoj prijatelj a ujedno i svoj najveci neprijatelj!

Za idealan RPG, nisu potrebni elementi razvoja lika, sakupljanja 101 predmeta, vec sto je veci moguci broj odluka, koje ce formirati unikatnu pricu!

Sloboda kreiranja price,likova,karme....

[player1]

Vulee kaže:

Posle ovoga što ste izložili, koje mišljenje imate o HnS igrama koje najčešće nemaju ni razrađeniju priču, ni likove a ni odluke (osim ako je za vas izbor oružja odluka)?

Da li mislite da im je mesto zajedno sa bezumnim akcionim igrama?

Lično ne mogu da razumem zašto se igre kao Diablo svrstavaju kao Role Playing igre. U Diablu ima RP-a koliko i u kanteru.
Čini mi se da je RPG ima previše maglovito značenje.

Vidi ovako.
Prvi rpg sistemi (na papiru) su se razvili od stonih ratnih igara (war games). Tako da je borba esencijalni deo rpga. Kad na to dodas mehaniku napredovanja lika preko nivoa i skupljanje opreme, i ako uz to preforsiras te elemente, dobijas novu "mini-igru": bori se da bi napredovao - esenciju hack&slash-a.

Kad su rpgovi poceli da ulaze u kompjuterske vode razvile su se dve struje. Jedna koja forsira roleplay aspekt i druga koja forsira borbeni/level up/loot aspekt. Obe su zabavne za igranje na svoj nacin.

A hteli mi to ili ne oba imaju korene u RPG igrama.


Jos jednu stvar da dodam. Ovo iznad poredjenje nikako ne treba mesati za razlikama u nacinu izvodjenja borbe. On moze biti takticki (dragon age), kao i akcioni (mass effect) u obe varijante RPGa.

[zoran845]

Nisam kompetentan da pričam o fenomenu RPG, ali želim da prokomentarišem neka zapažanja prethodnika:

zorx kaže:

"Velikani" danas gledaju da idu na sigurno i naprave igru koja će privući što više kupaca, ...

Vulee kaže:

I upravo zbog te šire publike se forsira taj akcioni element u mnogim RPG-ovima po cenu priče i drugih stvari...
Imaš ljude koji u životu nisu odigrali pravi story driven cRPG ali zato jesu Diablo 1 i 2, Titan Quest i slične, i oni su ciljna publika mnogim timovima.

Nije to tako samo kad su u pitanju RPG-ovi, ciljna grupa svake masovne proizvodnje, pa i мејнстрим igračke industrije su uvek razni Boldrici (koji čine 90% svake populacije) a ne Crne Guje. Zato - živim u ubeđenju - divne igre mahom ne prave džinovski profitno-orijentisani timovi i preduzeća nego izuzetni, nadareni i nadahnuti pojedinci, entuzijasti (tačnije: manje skupine takvih). U retkim slučajevima se desi da se poklope interesi i stremljenja genija (želja da se svetu podari nešto vanserijsko, maštovito, originalno i da se autori dokažu) i kapitalista (da se namlati što više para po svaku cenu).

[Great_Sun_Jester]

Na kraju se to svodi na licnu preferencu i sta neko smatra zabavom - neko ce uzivati da se udubljuje u lore igre i pokusati da ispita svaki moguci dialog path a nekome su prosti monolozi, more predmeta i beskonacni grind najbolji provod koji neki sf/fantasy rpg moze (treba?) da pruzi...

Ali cinjenica stoji da Diablo, ma koliko bio zarazan i "zabavan", to postize no-brainer formulom koja se ponavlja u beskonacnost a rpgovi koji su na drugoj strani novcica se trude da ponude malo inteligentniju i raznolikiju zabavu koja ce pokrenuti jos neki nerv u mozgu igraca osim onih sakupljenih u hand-eye coordination lobe-u d:

[caine]

player1 kaže:

Kad su rpgovi poceli da ulaze u kompjuterske vode razvile su se dve struje. Jedna koja forsira roleplay aspekt i druga koja forsira borbeni/level up/loot aspekt. Obe su zabavne za igranje na svoj nacin.

Ovo ti je malo pogrešno. Jedna struja forsira borbeni aspekt ("rollplay"), a druga forsira i taj borbeni, ali istovremeno i roleplay aspekt. Pomenuti DAO, na primer. U njemu ima dosta role playinga, ali opet, ima isto toliko i borbe i razvijanja lika. Zato, ja mislim da je pravi cRPG onaj koji se fokusira na oba aspekta - zato Diablo nije RPG, ali nije ni Heavy Rain (koji je po definiciji mnogih u ovoj temi čistokrvni roleplay ).

Nash Knight kaže:

Pored Bioware-iovih (starih) RPGeva igre koje su pogodile sushtinu, a koje sam ja igra jelte su npr. Gothic

Prešao sam prekjuče Gothic 1, i on se ne uklapa u tvoju (a i moju ) definiciju RPG-a. Iako možeš da izabereš kom ćeš kampu da se pridružiš, ipak ne možeš da razviješ ličnost svog lika - da li je fin ili badass, da li je pametan ili glup, da li veruje u Boga, koju hranu voli da jede... Toga nema. Slično važi i za Witchera BTW, te dve igre ne svrstavam u RPG, nego u neki za sada neimenovani žanr...

[Nash Knight]

Ja sam pocheo od Gothic 2 tako da ne znam za keca kakav je. Ali u dvojci i trojci imas sasvim dovoljno grananja i izbora akcija da definihesh lichnost, mada se delimichno slazem sa tobom, igra je ipak amalgam, arkadna avantura/rpg, inache moj omiljeni zanr

[LoneWolf]

Vulee kaže:

Šta čini RPG?

Po mom mišljenju jedan RPG čini :

- priča koja te drži od početka do kraja igre

- slijed događaja koji nije linearan u smislu da radiš jedno te isto tokom cijele igre, nego da ima dosta zanimljivih obrta, iznenadnih situacija, ciljeva i zadataka (ne mora da bude baš horor ni napet do bola ali nije u redu ni da bude dosadan)

- likovi s kojima možeš da se poistovjetiš i da pretpostaviš šta bi sljedeće mogao uraditi

- postojanje i mogućnost razvoja vještina koje će ti biti korisne u igri (a ne da vježbaš pecanje, kukičanje, pletenje džempera i sličan crap)

- dinamika i atmosfera (da ne bude sve predvidivo i monotono)

- pregledan GUI i odmjeren sistem težine (od n00ba do extra hard treba odmjeriti težine da bi se znalo koju težinu tačno igrač želi odabrati - i da ga igra u tome ispoštuje, da ne bude ni prelaka ni preteška, ili za mazohiste da bude extra hard pa da ipak i u tom slučaju budu počašćeni i ponuđeni snimanjem igre gdje god požele).

Ima toga još što bi se dalo napisati na ovu temu, ovo mi je samo sad palo na pamet.