"Test pray" - čitaoci recenzenti

[donator99]

^Sad mi dodje da se ubijem sto nisam trazio 60GB PS3.

[ridiculus]

Persona nije pravi Shin Megami Tensei, već je spin-of. Atlus je odlučio da reklamira ovu igru kao SMT Persona 4 u Americi, ali u Japanu je samo Persona 4.

Inače, SMT je nastao od trilogije Digital Devil Story japanske spisateljice Aje Nišitani, čija prva knjiga nosi naziv Megami Tensei (Reinkarnacija boginje), i koja povezuje demone i okultizam sa kompjuterima. Nije to neka visokokvalitetna književnost, da ne bude zabune. (Ko želi, može da čita engleski fanovski prevod ovde.) Ono što igrama daje život je samo okruženje bazirano na svetskim mitologijama i 'kolektivno nesvesnom' (tj. upliv psihoanalize) i neviđen dizajn Kazume Kaneka, koji je doduše tek sa Nocturnom (SMT 3) došao do punog izražaja (ranije je bio ograničen tehnologijom). Ne znam da li je on učestvovao u ovoj novoj Personi, ali svejedno, njegov uticaj je tu.

Sve u svemu, Persone možda nemaju najbolju priču, ali u smislu građenja sveta i svoje mitologije, nema ravnog ni na Zapadu ni na Istoku (po meni, naravno ).

[Eni]

Javiše mi da je GP stavio na net recenziju "Space Siege" koju sam svojevremeno napisao, doduše u light varijanti, bez slika, ocene, infoboxa...

LM, ako nekog zanima: http://www.gameplay.co.yu/tekstovi/19/

(ponuda važi dok im ne pukne taj .co.yu domen...)

[Djordje Turjacanin]

Samo jedno pitanjea li se mogu opisivati igrački multiplqaying servisi. KAo an primjer steam,novaworld itd... u smislu objašnjavanja. Nešto ka net pplay

[donator99]

Naziv: Resistance 2
Razvojni tim: Insomniac Games
Izdavač: Sony Computer Entertainment
Platforma: Playstation 3

Jačina hardware koji svakog dana vrti igre je jedna od osnovnih razlika između PC-a i konzola.
Dok njegova jačina kod PC-a progresivno raste svakih nekoliko meseci, konzole na takvu promenu obično čekaju 5 do 6 godina.

Insomniac Games, kao i niz drugih developera, je tokom prethodne generacije konzola svoje igre na tržište izbacivao svake godine. Njihove Ratchet igre su od strane kritike uvek bile hvaljene, zbog niza elemenata koji su ih lansirali u sam vrh platformi u proteklih 10ak godina. Za razliku od EA-a, koji je ubitačnim tempom naterao većinu svojih developera na izbacivanje nezavršenih igara, koje kvalitetom ne mogu da pariraju ijednom iole kvalitetnom naslovu, IG nije trpeo nezavršenost i nizak kvalitet, pa su tako postali izuzetno cenjeni u igračkim krugovima.

Nastavak tradicije izbacivanja igara na godišnjem nivou, međutim, u današnjem vremenu predstavlja ogroman problem. Zbog kompleksnosti arhitektura novih konzola i činjenica da se od igara zahtevaju izuzetna tehnička rešenja, mnogi timovi su ili produžili razvojni rok ili i povećali broj članova svojih timova. IG je, međutim, rešio da nastavi sa uspostavljenim šablonom izdavanja igara što ih je ovog puta koštalo mnogo toga.
Resistance 2 je nezavršena igra. Tragovi ove negativne karakteristike su vidljivi na svakom koraku, ali se najviše ispoljavaju u singleplayer kampanji i neusklađenosti grafičkog kvaliteta u njoj. Drastično lepši nivoi u kasnijim segmentima igre su svedoci rushovanja igre, koja je da je imala još bar 3 meseca razvoja, mogla ispasti mnogo bolje.

Resistance 2 je nastavak launch naslova za Playstation 3, Resistance: Fall of Man, koja je dugo predstavljalo vrhunac FPS igara na ovojkonzoli. Resistance 2 se, međutim, drastično razlikuje od svog prethodnika. Počev od palete boja, koja je mnogo življa i zasićenija širokim spektrom boja, sa dramatično manjom dominacijom sivih tonova, preko health sistema i činjenica da igra mnogo više naginje konzolnim FPS-ovima, poput Haloa, zahvaljujući implementaciji auto aima, stepenu korišćenja skoka i ugrađene infrastrukture, nego PC FPS-ovima poput Call of Dutya.

Priča u Resistanceu 2 predstavlja nastavak avanture Nathana Halea, koji zadnje trenutke svog života provodi boreći se protiv invazije Chimere, prvenstveno na severnoameričkom kontinentu, uz kratke izlete na Island, Meksiko i finalni obračun na mothershipu ove nasilne vrste sa ambicijom o asimilaciji celokupne ljudske vrste i planete Zemlje.

Singleplayer kampanja je prožeta borbama sa bossovima (koje predstavljaju ogromno razočarenje, zbog nedostatka izazova i očajnog dizajna njih samih) i fantastičnim cut scenama, koje su očigledno kreairane uz veliku dozu posvećenosti celog tima.

Problemi Resistancea 2 počinju već na samom početku single player kampanje, ali se ispoljavaju najvećim intenzitetom na njenoj sredini, kada postaje jasno da su kasniji nivoi drastično lepši od onih prvih. Ovo je dokaz da je sam engine značajno napredovao u toku razvoja igre, ali neproporcionalni kvalitet svih deonica nije nimalo lep prizor. Grafika pati od gomila prerenderovanih senki i nedostatka većeg kvantiteta dinamičkih izvora svetlosti, kao i velikom broju tekstutra niske rezolucije.

Iako se nikako ne može reći da je Resistance 2 ružna igra, ona u ovom segmentu nikako ne blista, a ako u jednačinu uključimo i činjenicu da je samo nekoliko meseci posle nje izašla igra za istu platformu, koja je jednostavno uništava u kvalitetu grafičkih rešenja, redukcija konačne ocene izgleda krajnje opravdano.

Drugi problem se svodi na to da ćete većinu vremena provesti u jedinici sa još nekoliko likova (koja imaju karakteristično ponašanje i uspešno podižu celokupnu atmosferu kojom igra odiše), ali će neprijatelji, iz nekog razloga, potpuno ignorisati vaše saborce i koncentrisati napade samo i isključivo na vas. Ovo je značajna zamerka igri, jer snažno narušava pažljivo stvaranu atmosferu.

Zvučna rešenja su odlična. Kvalitet zvuka je vrlo dobar, a jedina zamerka ide na činjenicu da tokom gameplaya, osim završnih sekvenci tokom misija, nema nikakve muzike.

[donator99]

Ponašanje oružja je fantastično. Osećaj pucanja je jako dobro dočaran, kao i ponašanje protivnika dok ih punite olovom.
Multiplayer se sastoji od dve, ogromne sekcije.
Prva je coop kampanja. Ona se sastoji od 8 misija, koje su dalje podeljena na 8 do 12 podmisija, čija je prosečna dužina preko 25 minuta. Ova izuzetno obimna kampanja ne deli produkcione vrednosti singleplyer kampanje, jer se podmisije ne razlikuje drastično jedna od druge, a cela priča se odmotava putem tekstualnih fileova na početku misija, koji su konfuzni i ne preteterano zanimljivi.

Ovaj PVE segment multiplayera se sastoji od izvršavanja zadataka, pomoću jedne od 3 klase koje se biraju pred početak svakog runde. Klase se sastoje od soldiera, spec opsa i medica, čije je pravilno balansiranje apsolutno neophodno za uspešno izvršavanje dobijenih zadataka.
Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je u igru implementiran sistem nivoa, koji se povećavaju dobijanjem XP-a i koji postepeno otključavaju dodatno oružje i oklop.

Prvo prikazivanje competative dela multiplayera je šokiralo mnoge saznanjem da će igra podržavati čak 60 igrača, koji će putem posvećenih servera, igrati na istom nivou/mapi, što je tada izgledalo kao recept za neuspeh, aka ogromna količina laga. Međutim, zahvaljujući velikoj dozi znanja i/ili vudu magije, igra radi apsolutno fantastično i potpuno je igriva, čak iako se 60 ljudi sa 6 (ok, 5) kontinenata napucavaju u istom trenutku.
Competative se sastoji od više modova igranja, od klasičnog deathmatcha, preko team deathmatcha i corea (CTF) do skirmisha, koji predstavlja kombinaciju ovih modova, uz dodatak nekih poput assassinationa, u kojem jedan od timova mora da likvidira selektovanog igrača iz protivničkog tima. Ovaj mod odlikuje visok stepen potrebne primene timskog rada, koji je ključ za uspeh, jer sama struktura ovako postavljenih zadataka brutalno kažnjava svaki pokušaj igranja koji ima ikakve veze sa izvesnim filmovima Silvester Stalonea.

Sistem nagrađivanja je u competativeu rešen tako što igrač, kako postepeno sakuplja XP, dobija nove činove, a sa njim i veće mogućnosti prilagođavanja svog vojnika svom ukusu, putem drugačijeg izgleda odeće i velikog broja dodataka u vidu različitih vrsta itema, koji, međutim, nemaju nikakav uticaj na igru, osim izgleda svakog vojnika.

Na kraju, Resistance 2 izgleda, kao što sam već rekao nekoliko puta, kao nezavršena igra, koja odaje jak utisak da da je na razvoj potrošeno još nekoliko meseci, mogla biti značajno bolja.

Ovako, igra se pre svega oslanja na snažnu multiplayer komponentu (posebno na Coop kampanju) kako bi izravnala probleme sa singleplayer kampanjom, čiji epilog, uključujući završni, katastrofalno realizovani boss fight, i poslednju cutscenu, predstavljaju vrlo bitne faktore koji utiču na ocenu cele igre, a koji na kraju dovode do toga da se njena single player kampanja bez problema može nazvati teškim prosekom, koja kao takva, predstavlja snažan kontrast odličnoj multiplayer komponenti.
Ocena: 78

Dodatne informacije:
Site igre.
Wikipedia.
Metacritic.

[Equilibrium]

Stronhold Crusader Extreme

Posto recenziju ove stand-alone ekspanzije za legendarni Stronhold verovatno necemo videti u nasem omiljenom casopisu odlucio sam da je ja obradim.

Igra u sebi sadrzi Stronhold Crusader sa WarChest trailom, verzija 1.2, i sasvim novu igru Stronhold Crusader Extreme sa trailom od 20 misija i odvojenim multiplayerom. Takodje je promenjen i loading ekran prilikom ulaska u igru sa simpaticnim Richardom ponovo u prvom planu.

WarChest je veoma zanimljiv i dosta podseca na stari trial po nivou izazova, dizajnu i razlicnitosti, ali novi protivnici nisu preterano mastoviti idobro izbalansirani i uradjeni kao prethodini, uglavnom su njihove varijacije, Wazir i Nizar su nijansirani Caliphi, Marshal i Filip su slicni i lice na mesavinu Rata i Richarda sa vitezovima, Frederik je nesto kao Wolf samo gluplji, iako u igri pise da je najbolji a nije, Emir je mesavina Sultana i Saladina, ali zna da bude zaguljen kad ima dosta kesa, Sheriff je slican Pigu, samo pametniji. Jedini skroz nov je Abbot ali je diskutabilno koliko je izazovan sa onim njegovim insistiranjem na monasima, koji nista ne vrede. Nizarovi zamkovi su extra teski za osvajanje kad se razvije jer imaju ogromnu vodu okolo i gatehouseu razbacane po stranama i gomilu assassina u zamku.

A Extreme je posebna prica, Crusader sa super mocima, yeah right, u pocetku sam mislio da je to namenjeno ljudima koji nisu mogli da predju prethodne trialove, ali kako su misije odmicale postaje extra tezak, ali ne kao prethodna dva nego na neki ludji, brzi i dinamicniji nacin, ekonomiju slobodno zaboravis i sve se svodi na taktiziranje sa mocima i extremno teskim protivnicima. Outpost je cudo, kad kranu da im kuljaju macevaoci, nema sanse izvuci zivu glavu,. Moci su super odradjene i bas se uklapaju u sveopstu ludnicu i mahnito kliktanje. Autori su bas potrefili naziv i napravili su pravi ekstremni Crusader. Mape su lepo dizajnirane kao i bar sa super mocima i efekti njihove upotrebe.

Sve u svemu nesto sto ce svaki ljuditelj Crusadera pozeleti da ima i (uz dosta muke) predje.

OCENA: 87

[caine]

Naziv: Planescape: Torment
Razvojni tim: Black Isle
Izdavač: Interplay
Platforma: PC
Žanr: RPG

Torment - bol, patnja

Iza sedam brda i sedam dolina beše jednom jedan Black Isle. Kako mu je bilo strašno dosadno (jer, priznaćete, nema bog zna šta da se radi iza sedam brda i sedam dolina), a pritom je voleo da se igra pen & paper igara, reši da napravi najobuhvatniji RPG svih vremena. Ovo je opis njegovog rođaka, koji je nasledio i nadmašio inteligenciju starijeg mu brata, ali je, kao i većina genijalaca, ostao mlitav i nesposoban da se brani. Maltene otkad su precious ruke Kloda Šenona sklopile prvu igru, vodi se, po svemu sudeći, večita rasprava - da li su video igre umetnost? Nisu, ali Torment jeste.

Možda i najbolji argument u istinitost te tvrdnje je Priča (ne, nije greška - priča je namerno napisano velikim slovom). Po mišljenu autora teksta, najkvalitetnije sročena, vanvremenska, i u pojedinim trenucima čak i filozofski nastrojena Priča. Ko sam ja, da li se čovekova priroda može promeniti, i da li je pokajanje dovoljno za oproštaj grehova samo su neka od pitanja koje igra postavlja. Fabula radnje je sledeća: bezimeni čovek se budi u mrtvačnici. Bezimen jer ne može da se seti svog imena. Budi se jer ne može da umre. Zna samo ono što mu je napisano na leđima - pročitaj svoj dnevnik, nađi Feroda. ''Pa, pošto nemam pametnija posla...'' pomisli Bezimeni i izađe iz mrtvačnice. Torment se ne bavi bitnim pitanjima kao što je spašavanje sveta i slično (što je pohvalno, s obzirom da je prosečni igrač obavio taj plemeniti proces više puta od Čaka Norisa), već je mnogo ličnije prirode.





Kad bih bili prisiljeni (pištolj uz kućište) da svrstamo PT u neku žanrovsku kategoriju, rekli bi smo da je RPG, ali bi, pod pritiskom, napravili grešku u startu - iako izgleda, funkcioniše i grinduje kao RPG, Torment to nije. U pitanju je nešto čime se industrija igara najviše približila interaktivnom romanu. Recept glasi: 80 g čitanja, nekoliko kašičica tuče, mrvica razvijanja Bezimenog, i sve to začiniti laganim avanturističkim problemima.
Kao osedela lepotica čije su crte lica ostale neukaljanja zubom vremena, ali čije su izazovne obline odavno nestale, Torment je još uvek ostvarenje prijatno za oko. Doduše lepotica je, od starosti verovatno, izgubila mogućnost govora, što se može oprostiti razvojnom timu, koji ipak nije, za razliku od mnogih današnjih autora, imao budžet dovoljan za finansiranje revolucije u nekoj banana republici. Sa druge strane, atmosferičan i često
veoma mračan dar za muzikom je i danas služi podjednako dobro. Potpisnik ovih redova ne zna ni za jednu igru kojoj bi više pogodovao rimejk (a njemu svašta pada na pamet), koji bi doneo glasove i animacije za radnje koje su samo opisane u dijalozima.





Užitak u igri srazmeran je količini adrenalina u krvi, i to u obrnuto proporcionalnom odnosu. Za one sa jeftinijim ulaznicima, više se nagrađuju igrači koji prvo pitaju, pa tek onda pucaju. Skupljanjem iskustva, likovi će napredovati kroz nivoe, usput dobijajući poene koje koristite za unapređivanje njihovih karakteristika (savet: um caruje, snaga klade valja). U zavisnosti od toga kako se ophodite prema ostalim stanovnicima Sigila (grad u kome se odvija najveći deo igre), priroda Bezimenog će se menjati, usled čega će i sagovornici drugačije reagovati na vas. Klasika. Bezimeni je besmrtan, iz čega izvodimo zaključak da igrač ne može da umre, čime dolazimo do jednog od najoriginalnijih featurea igre. Posle pogibije, igra će se nastaviti bez bilo kakvih posledica kojima slični programi često umeju da kažnjavaju igrača.
Osećamo se obaveznim da izdamo sledeće upozorenje: Ovo nije igra, ovo je
nemilosrdni uništavač slobodnog vremena. Možemo povući paralelu sa živim peskom koji je nekim twistom prirode sačinjen od topljenog šećera.
Zamerke su uglavnom sitne, a pretežno se odnose na neveliku pamet lemingnoidnih protivnika, što, u kombinaciji sa činjenicom da se, ulaskom u zadnju četvrtinu, gameplay pretvara u neumoljivi hack & slash, čini jedinu iglu u plastu Plejnskejpa.

Torment je igra koja posvećenog igrača bezuslovno uvuče u svoj svet, a zatim ga posle dvonedeljnog maratona naglo izbaci u stvarnost, ostavljajući ga da ponizno kleči pred bogovima gaminga moleći za nastavak, koga nikad neće biti, jer zaboga, ko još želi da čita, dok ga zli nacista izazivački gleda sa
kutije novog CoD-a?

Ocena: 90

[Nash Knight]

Odlicna recenzija, i pohvalno je uopste to sto si opisao ovu fenomenalnu igru za koju mladje generacije nisu ni cule sto je uzasna steta jer je jedan od najboljih RPGa ikad.

Manje zamerke:
-Ova igra JESTE tipican rpg, nekada su svi rpg-ovi bili ovakvi po pitanju opste forme, e sad sto su danas rpg-ovi de-evoluirali u Diablo klonove, to je druga stvar.
-Rimejk??? Pu pu pu daleko bilo, i ovako su mi unistili sve lepa secanja iz detinjstva, samo fali da i Planecape u*eru.

[Ketchua]

I bow to you, sir... Kejne, ovo je odlično. Iznenađenje na kakvo nismo navikli u ovoj temi. Svaka čast. Jedina zamerka koju imam je što je ovo previše kratko. Ima o Tormentu da se piše i piše...

[Mobius]

Caine, malo je reći, svaka čast! Opisao si srž igre, bez nepotrebnog zalaženja u sitnice i u kratkim crtama stavio do znanja čitaocu šta predstavlja Torment.
Ovo je bez ikakve sumnje najbolji opis neke igre koji sam pročitao od nekog amatera, ne samo na ovom forumu. Jedina zamerka se odnosi na ocenu igre od samo 90?! Pa moramo naučiti da u svakom smislu nagradimo nešto što ima vanvremenski kvalitet. Ko će ako ne mi, verni fanovi i romantici koji ne padaju na "extra i vr' brate grafiku". Mislim da je Torment zaslužio minimum ocenu 96 (legendarna igra, što i jeste), pogotovo kad se setim kriminalnog Qzinog opisa Fallout-a 3 i ocene 96?! Pošto se sve ocene iznad 95 odnose na legendarne igre, Qzmi treba zabraniti da opisuje RPG, a šansu dati ljudima kao što je caine. Ko će drugi objasniti novim naraštajima šta je kvalitet? Zvezde granda, Pink, Bravo Screen fun,...

[voodoo_]

Igra ipak nije wall of text nego se sastoji i od drugih komponenti. Sve i da su gejmplej, zvuk i "finalni ugođaj" za desetku, ako je grafika za recimo 6 objektivno, srednja vrednost je 9.
Po istom ključu Fallout 3 nikako nije mogao da dobije 96 jer je igra vizuelno ružna a gejmplej je dosadan, ali ocene u SK-u se nažalost ne računaju ovako.

[Dio37]

Grafika nije za 6 osim ako ne uzimas u obzir vreme u kojem je igra nastala... sto bi bilo glupo i nefer. Torment je za svoje vreme imao pristojnu grafiku a dizajn sveta i likova je i danas fantastican.

U svakom slucaju, ocenjivanje igara prema prosecnoj oceni je glupost. Ako neka igra ima odredjeni element koji ce se kasnije ispostaviti kao neprevazidjen, onda tu obicna desetka nije dovoljna. Plus, ja cu uvek vise ceniti igru koja dobije desetke na atmosferi i prici nego recimo... Oblivion, koji dobija desetku na vizuelni ugodjaj. Ne moze se sve objasniti suvoparnom statistkom.

[goodlikesweeper]

Dio37 kaže:

U svakom slucaju, ocenjivanje igara prema prosecnoj oceni je glupost. Ako neka igra ima odredjeni element koji ce se kasnije ispostaviti kao neprevazidjen, onda tu obicna desetka nije dovoljna.

Potpuno se slazem. Ni jedna igra nije savrsena, sve su kombinacije dobrog i loseg. Pa ako ono sto je dobro (uveliko) prevazilazi ono sto je lose, kakve onda ima veze sto ti negativni elementi uopste postoje? Zar ces stvarno razmisljati o tim malim zamerkama dok 100% uzivas u dobrim elementima?

Traziti apsolutno savrsenstvo u igrama je uzaludan posao, tako da ne vidim zasto bi se zamarali sa njim. (Pogotovo sad, kako vreme prolazi igre su sve vece i vece i vece i traziti da u tom nekad i petogodisnjem ciklusu proizvodje sve prodje bez greske stvarno nema veze sa logikom.)

Enivej, krajnje je vreme da odigram Torment. Mnogo dobar opis. I takodje se slazem sa ljudima koji nisu zadovoljni ocenjivanjem igara u posledje vreme u SK-u. Mislim da vecina gejmera danas ima preniske kriterijume.


p.s. Razumem ja da je Torment zabavan i da ima dobru pricu, ali kakva je poenta igre u kojoj ne mozes da umres?

ovo je bio sarkazam, naravno.

[player1]

Planescape je igra koja briljira u prici, atmosferi, interesantnim likovima i unapredjenom dijalog sistemu preuzetom iz Fallouta, ali "all around", BG serijal (narocito dvojka) je potpunija igra. Da idem u detalje izlazi iz okvira teme.

[caine]

Hvala i vama

player1 kaže:

Planescape je igra koja briljira u prici, atmosferi, interesantnim likovima i unapredjenom dijalog sistemu preuzetom iz Fallouta, ali "all around", BG serijal (narocito dvojka) je potpunija igra.

''Najobuhvatniji RPG'' sa početka teksta je upravo BG.

Mobius kaže:

Jedina zamerka se odnosi na ocenu igre od samo 90?!

Samo 90 uglavnom zato što igra postaje hack & slash posle silaženja u podzemlje Cursta, a ni sam Curst nije ni približno toliko dobro odrađen kao Sigil, što kvari pomalo utisak. Plus još neke sitnice koje još malo srozavaju ocenu.

Ketchua kaže:

Jedina zamerka koju imam je što je ovo previše kratko. Ima o Tormentu da se piše i piše...

Naravno, mogu o Tormentu da blebećem do sutra, ali mislim da sam opisao sve što je manje-više bitno, jedino sam zaboravio da pomenem neke odlike koje čine Planescape daleko originalnijim od uobičajenih fantasy svetova (u igri se ne pojavljuje nijedan patuljak, nema mačeva, štitova).

Nash Knight kaže:

-Ova igra JESTE tipican rpg, nekada su svi rpg-ovi bili ovakvi po pitanju opste forme, e sad sto su danas rpg-ovi de-evoluirali u Diablo klonove, to je druga stvar.

Možda jeste tipičan RPG po pitanju opšte forme, ali ga od svih drugih (barem od onih koje sam ja igrao, a nisam igrao ništa od pre Infintity Engine igara) žestoko izdvaja maltene potpuni fokus na čitanju.

[Red Dragon]

caine kaže:

Naziv: Planescape: Torment
Razvojni tim: Black Isle
Izdavač: Interplay
Platforma: PC
Žanr: RPG
[CENTER]

Odlicna recenzija i uglavnom se slazem sa njom. Jedan od klasika koji je zasluzio remake.
Iz respekta prema ovoj recenziji, uradicu i svoju o Falloutu 2.

[Djordje Turjacanin]

Naziv igre: Call of Duty 4: Modern Warfare(PC)
Razvojni tim: Infinity Ward
Izdavač: Activision
Godina izlaska: 2007.
Žanr: FPS
Platforma:PC, X360, PS3

Dragi PC igrači, trebalo nam je mnogo živaca da bi ostali svjesni toga da je CoD 3 izašao samo za te konzole. Međutim, naša očekivanja su se isplatila. CoD 4 je došao za PC. Možda najradikalnija promjena u ovom serijalu je to da se (konačno)raskrstilo sa WWII ratom. Ova činjenica je podvojila fanove u dva dijela. U one koje su kunuli ljude iz Infinity Ward zbog preokreta serijala, i one koji su tu promjenu pozitivno primili. U ovu potonju grupu spada i moja malenkost i nadam se većina fanova ovog legendarnog serijala.
http://i31.tinypic.com/js0xhj.jpg

U igri ćete voditi naizmjenično pripadnika elitne SAS jedinice i američnog vojnika. Ponekad će te igrati i kao TV operator na vazdušnom tenku AC-130 a u nekoliko misija vratićete se u '96 u okolinu nuklearne elektrane u Černobilju, tačnije u gradu Pripjatju koji je prikazan prilično vjerno. Imaćete priliku i da učestvujete u ubistvu presjednika neimenovane arapske republike(u ulozi nesuđenog predsjednika).

Priča se vrti na dva fronta. Marinci su dobili zadatak da uhvate čovjeka po imenu Al-Asad koji je pogubio pomenutog predsjednika dok su SAS-ovci dobili zadatak da se tuku sa ruskim Ultranacionaliastima. Ova dva sukoba su blisko povezana i postaju međunarodna prijetnja broj jedan. Da vam ne bih više otkrivao reći ćuvam samo da će te to uraditi za samo 6 sati. Da, najgora stvar u igri je njezina "dužina". igru možete završiti za banalnih 6 sati bez ikakvih poteškoća. Za kraj jedan hint. Ne preskačite Creditse na kraju igre. Igra još nije gotova.

Sam gameplay igre nije promjenjen bitno. Igrač na raspolaganju ima dva slota za oružje koji može popuniti na šta god naiđe. Uključujući i vrste protivničkog naoružanja. Inovacija i je i to da više niste sigurni iza predmeta kao drveća i slično jer meci iz pušaka prolaze kroz njih. Takođe,u nekim misijama imaćete poslasticu da zovete vazdušnu podršku te gledate kako minigun iz helikoptera uništava sigurni zaklon neprijatelja.
http://i29.tinypic.com/2lvhev5.jpg

Multiplayer je potpuno nova igra. Većina igrača će se poslije kompletiranja kampanje posvetiti multiplayeru koji je sve samo ne dosadan. Poslastica je da nakon određenog broja ubistava bez umiranja dobijate određene bounuse poput otkrivanja mjesta protivnika i slanja helikoptera.
http://i29.tinypic.com/dyr57m.jpg

Igra je odlično optimizovana i odlično prikazana. Igra će raditi bez problema na nekom prosječnom srpskom računaru bez ikakvih kočenja čak i na extra detaljima. Zaključak je i više nego pozitivan.Ukoliko volite Call of Duty ovaj nastavak ne smijete propustiti. Za ostale ljubitelje FPS-ova ovo je takođe omiljeno štivo.

Ocjena:95
E ako neko može ovo da stavi u thmbnail jer sam naletio na prvi image hosting sto sam video a net mi se nesto zezno.

[Psycho13]

Dobra recenzija samo si ocenu mogao da povecas za 1,zaista je 95 po meni najgora ocena!

[Maladikt]

Caine, ja sam tek sad pročitao recenziju (nisam bio tu prethodnih mesec dana), tako da se pridružujem čestitkama sa zakašnjenjem. Ne samo što je tekst lepo napisan, već i zbog izbora igre koja je po meni jedna od dve najbolje igre ikada napravljene. Dodao bih samo da je i za moj ukus prekratko, pa recenzija izgleda kao da si je pisao za unapred definisan broj karaktera.