Kolumnisti forumaši

[Sarmatian]

M1los kaže:

@ Sarmatian
Malo si preoštar... Čo'ek lijepo kaže da mu je to prva kolumna...

Pa dobro. Ja sam samo izrekao moje misljenje, po kome je lose poceo i ne treba da nastavlja tim putem (mislim na pisanje kolumne), vec da promeni nesto. To je tema o kojoj se mnogo pisalo, jako mnogo ima tekstova na tu temu i ako zelis da se tvoj istakne moras da budes bolji. Tekst je kratak, nista novo nije receno u njemu i nije na nista zanimljiviji nacin izlozeno.

@lucifer

Ja nisam shvatio da li si ti konkretno u pitanju i da li si u tekstu pisao o sebi. Mislio sam samo da je u pitanju tekst u prvom licu u kome pises o drustvenim problemima, ispravi me ako gresim. Svi mi zelimo da zivimo bolje ali mislim da je stav koji je iznesen u tekstu pogresan. Posto je opisano kako narator smatra da mu je zivot dotakao dno i cak mu samoubistvo pada na pamet, pokusava da surfovanjem nadje izlaz iz te lose situacije??? Pa mu se onda sve toliko smuci da od muke pocinje da igra igrice??? Ok, ali ja takav stav ne mogu da shvatim i ne mogu da se slozim sa njim.

Naravno, ovo je samo moje misljenje, nemoj licno da ga shvatas...

[VelisQ]

Ni meni se ovo nimalo ne svidja.
I nije mi jasno zasto svi misle da je dobar tekst, tekst u kojem se pljuje po Srbiji, tekst koji kritikuje politicare etc...
I naravno, da bi sve bilo kako treba, treba otici iz zemlje.

Izadjite malo napolje, posmatrajte okolinu malo drugacije, pisite malo vedrije teme, a ne da svi treba da se poubijamo ili pobegnemo iz zemlje.

I pored svega toga pise se o temi prezvakanoj milion puta na veoma nekvaliotetan nacin.

[mad_skillz]

@lucifer koje ti je reshenje da se zabodesh pred monitor i zavijash kako ne valja...ne svidja mi se ideja ali ima par metafora koje su ok...

[lucifer]

Lep rece Kuzma da ima previse ljudi na ovom svetu koji bi da iznesu svoje misljenje mozda je ovo ipak bila greska.Ali tek sada su mi se otvorile oci i ja sam uvek kritikovao sve i svasta od filmova do igara, svako moze da kritikuje ali "napraviti" nesto to je problem a jos uz to da bude i dobro...I pre svega ja mislim da je svrha kolumne da se covek nasmeje a ne da dobije ultra realnu sliku o desavanjima oko njega.

[[Imzadi]]

@lucifer

Zašto greška? Ako si već izneo svoje mišljenje i podelio ga sa nama, zašto bi se sad kajao... pokušaj samo da ga malo oblikuješ. Ovo što si pisao više mi liči na pisanje svog ličnog dnevnika, nego na kolumnu, u bukvalnom smislu. Pisanje kolumni kao što to Kuzma radi, bliže je vođenju nekakvog dnevnika neko novinarskoj kolumni, što joj daje posebnu draž... Ali je oblikovano kako treba, i upravo iz tog razloga su mu kolumne tako dobre. Takav stil se vremenom može izgraditi... ko nema prirodnog talenta, može postići dobar uspeh trudom.

Pretpostavljam da je Kuzma svima uzor dok pišu ove kolumne... pa u skladu s tim, koncentrišite se na ironiju i duhovitost prvenstveno. Džaba dobra ideja ako nije "sažvakana" kako treba... Od smrada komšijske septičke jame može se napraviti dobra metafora, duhovita i sarkastična... Nije dovoljno samo napisati ispovest, ili temu iz srpskog na kojoj si dobio 5. Kladim se da bi Kuzma sa svojom ironičnom kolumnom dobio dvojčicu na staklenim nogama kod neke matore profesorke, i to pod uslovom da mu roditelji dođu na razgovor sa psihologom u što kraćem roku

[sasha vukelic]

[Imzadi] kaže:

Pretpostavljam da je Kuzma svima uzor dok pišu ove kolumne...

meni ne... nemam nista protiv covjeka, ali njegove kolumne mi se ne svidjaju.

[Marko_L]

Evo da se i ja priključim žurci jednim tekstićem

Programer i zlatna ribica

Dugo sam razmišljao kako početak priče o jednom programeru treba da izgleda. Oni su ipak posebna sorta. Da li početi sa "Davno, davno, u galaksiji, daleko, daleko odavde..." ili pak "U nepreglednim nizovima nula i jedinica kosmosa, beše nekoliko nula i jedinica od milošte nazvane programer...", a možda i "A onda su majmuni sišli sa drveta i postali ljudi, a neki od njih i programeri...". Nah, najjednostavnija rešenja su često i najbolja, a stari klasični počeci najupečatljiviji, pa ću se zato ograničiti na "Bio jednom jedan programer...".
Dakle, bio jednom jedan programer. Kakav programer ? Prosečan programer. Imao je svoju skromnu softversku radionicu, zapravo garažu, ali kad si mlad i siromašan često ti čaša najgore brlje od vina ima ukus "Šardonjea", a stara iscepana i znojava košulja miriše na sveže ubrane ruže. Bio je ponosan na nju, i nadao se da mu je upravo ta garaža odskočna daska za budućnost. Nije imao fakultet, ali je zato imao štap za pecanje koji je vrlo često koristio na obližnjem potočiću, odmaravši se od napornog kuckanja po tastaturi. Pecao je tako danima, hvatao kojekakve ribe, a onda ih vraćao u more, zadovoljan jer je spasao još jedan mladi riblji život. Jednog dana, pecajući tako, i pitajući se "Zašto, dođavola, o zašto nisam završio medicinski fakultet, i onda pravio svoje viruse i antiviruse, pa ih puštao na slobodu, a posle lečio zaražene. Pa uspeva sa ribama, zar ne ? A ovako bih barem zarađivao novce.", u jednom trenutku iz dubokog razmišljanja prekinulo ga je trzanje udice. "Ah, još jedan riblji život koji mogu da spasem.", pomislio je i izvukao ribu iz vode. Tek što se spremio da je vrati nazad, riba progovori "Ne bacaj me, ja sam zlatna ribica i ispuniću ti 3 želje". "Kako pobogu zlatna kad si srebrna ?", začudi se programer. "Pa vidiš, ništa na ovom svetu nije savršeno, čak ni "zlatne ribice". Ti si recimo programer, i trebalo bi da znaš da sve na ovom svetu ima bagove. Od gvožđa se svašta da iskovati, ali ono rđa, od drveta se svašta može napraviti, ali ono truli, ljudi su svašta izmislili, ali opet ima onih kojima je dosadno i koji su nezadovoljni, pa i tvoj softver, pun je bagova, i što ih više budeš popravljao, više će se njih pojavljivati. Sve je na svetu zapravo niz nula i jedinica, true ili false, ima ili nema, može ili ne može, hoću ili neću, jin ili jang..." - "Ma dobro, shvatio sam poentu.", prekide je programer i nastavi "Dakle, imam 3 želje i mogu da poželim bilo šta ?". "Da, bilo šta, ali moram da te upozorim. Kao što sam već rekla, sve na ovom svetu ima bagove, pa tako i želje. Šta god da poželiš, ma koliko tebi to savršeno izgledalo, to ne znači da će tako i biti. Svaka želja sa sobom nosi i svoje nusprodukte, svoju "false" stranu.", odgovori ribica.

[Marko_L]

Programer se malo zamislio i shvatio da mu velika moć leži na dohvat ruke, ali nije želeo da brza, već da pažljivo odabere svoje želje. Poneo je ribicu kući sa sobom i smestio je u divnu kofu u uglu njegove garaže. Tu noć nije mogao da spava, samo je razmišljao i razmišljao i razmišljao... Po glavi mu se stalno vrzmalo upozorenje da sve na svetu ima svoje bagove. Negde oko pola pet ujutru, po lokalnom vremenu, konačno mu je sinulo i počeo je da prevrće čuvene programerske dileme "Da li da nulam, ili da jediničarim... ako poželim želju i ona bude imala bag, sigurno ću napraviti neku grešku. Međutim mi programeri radimo tako što prvo eliminišemo mogućnost da dođe do greške... Daaaaa, to je to... poželeću da ništa na ovom svetu nema bagove... a onda ću da poželim 2 želje koje s obzirom da bagovi ne postoje nikako neće moći da budu loše. I što je najbolje, ni moji programi više neće biti bagoviti... Ribice, budi se ! Odlučio sam se, želim da ništa na ovom svetu nema bagove. Da sve bude savršeno...". Ribica, onako sanjiva, samo je upitala programerskim jezikom "Da li si siguran ? Da, Ne ili Odustani.". "Da", mirno odgovori programer, zadovoljno trljajući ruke i čekajući da zlatna ribica zatrepće perajima, izgovori čarobne reči ili otpleše tango... međutim ništa se nije dešavalo. "Pa šta je sad ? Zar ti nisam rekao želju ?", upita programer. "Želja ti je ispunjena. To što si ti očekivao da pucketam prstima ili vrtim kukovima, to ti vidi sa onim ludacima koji su i pisali bajke o zlatnim ribicama. Zaboga, pa ja sam samo riba, nit imam prste, nit imam kukove." - "Dobro, dobro... dakle želja mi je ispunjena.", zadovoljno je konstatovao programer i odmah seo za svoj kompjuter da proveri posledice svoje želje. Nije mogao da veruje svojim očima. Šta god da je napisao, radilo je bez greške. Čak mu ni sintaksne greške više nisu predstavljale problem, šta god da napiše, radilo je. Odlučio je da se malo prošeta, odmori moždane vijuge, kupi hleb i mleko, a onda se vrati u svoju radionicu i napiše softver kakav svet još nije video. Šetao se tako, razmišljajući o tome šta će sve moći sebi da priušti kada bude napisao najsavršeniji program na svetu "Hmmm... dobar auto, kuću pored okeana, veliku softversku kompaniju koja će se nalazati u zgradi sa mnogo spratova...". Razmišljajući tako, skoro da nije ni primetio da je već stigao do lokalne prodavnice.

[Marko_L]

Ušao je mirno i zatražio kilogram hleba, a onda ga je dočekao hladan tuš i reči prodavačice "Gospodine, hleb se više ne proizvodi, kao ni bilo koja druga hrana. Ljudi više nisu gladni.". Pametan kakav jeste, odmah je shvatio da je to produkt njegove želje i zapitao se "Zaboga, šta li sam još pokarambasio ?". Dao se u istraživanje i ubrzo počeo da otkriva sve veće i sve teže posledice njegove želje. Drvna industrija je naprosto stala, jer drvo više nije trulelo, pa je jedan komad nameštaja trajao zauvek. Oruđe od gvožđa se više nije kovalo, lopate su bile večne. Automobilska industrija, građevinska industrija, industrija zabave, filmska industrija... sve je stalo... ljudi su jednostavno bili zadovoljni i ako nemaju auto, bili su zadovoljni i ako nemaju kuću, nije im bila potrebna zabava, jer im nije bilo dosadno čak i kada se ne zabavljaju, nisu gledali ni filmove, jer su bili zadovoljni svojim životima, pa nisu imali potrebe da gledaju tuđe... "A softver ? Šta je sa softverskom industrijom ?" zapitao se i potrčao da kupi najnoviji broj poznatog kompjuterskog časopisa koji se bavi softverom. Postojala je samo jedna strana istog na kojoj je pisalo "Ovo je poslednji broj ovog magazina, jer više ne postoji potreba za softverom. Postojeći softver radi savršeno, a i da ne radi, nije problem, jer se njime više nema šta postići. Ne posotoje nuklearne havarije, pa nema potrebe kontrolisati reaktore, ne postoje sudari, pa nema potrebe kontrolisati semafore, ne postoje komplikovane računske operacije kao što su množenje, deljenje, sabiranje ili oduzimanje, pa nema potrebe koristiti računare... S poštovanjem, redkacija.". "Ovo je košmar !", uzviknu programer i brže bolje otrča kod zlatne ribice, "Želim da se sve vrati na staro, ne pitaj ništa nego ispunjavaj... baš sve kao što je bilo pre nego što sam poželeo želju !" i odmah je seo za računar. Kada je video da polovina njegovih programa ne radi kako treba, laknulo mu je, te je zauzeo udoban položaj, a glavu su mu prepunile naizgled nepovezane misli "Sada znam... sada znam tajnu uspeha... imam ključ... bagovi... da, bagovi su ključ svega... bagovi pokreću industriju... bagovi generišu zaradu... bagovi pokreću čoveka... bagovi su blagoslov... bez bagova život ni ne može da postoji... to je to... to je moja sledeća i poslednja želja...", a onda se okrenuo ka ribici i rekao - "Želim da osnujem veliku kompaniju i napišem najbagovitiji softver koji je svet ikada video i koji će videti... ali da taj softver koristi ceo svet... e da, i hoću novo ime, neko zvučno ime... ". Ribica mirno odgovori "Ok, od danas ćeš biti poznat kao Bil Gejts, a naziv softvera i kompanije ostavljam tebi.". Bil se zadovoljno osmehnu i pogleda kroz prozor.

[player1]

Marko_L, skidam kapu!
+1rep. od mene

[Ghost]

Свака част!

[Sarmatian]

Odlican tekst...

Samo me jedna stvar zabrinjava - Biliju je ostala jos jedna zelja!

[Marko_L]

@player1, @Ghost
Hvala, hvala...

@Sarmatian
Nije, sve je spucao. Prva je bila da nema bagova, druga da se sve vrati na staro, i treća da napiše najbagovitiji softver 3 out of 3

[bobi]

"Marko... ne sto si mi brat, al' si stvarno genije!" (citat iz "Balkanskog spijuna" )

Nerado ovo priznajem, ali priznajem ... Iako sam mislio da imas nesto vise talenta od mene za pisanje tekstova, sada vidim, da ja ni T od talenta nemam. Ovaj tekst jeste pravi primer, jednog smislenog, produhovljenog, ironijom ispunjenog, ali sto je najbitnije, poentom potkovanog teksta.
That's all about Art!
Jedna od najboljih kolumni koje sam procitao u zivotu, ako ne i najbolja.

[[Imzadi]]

He, he... Marko The Man

[Nash Knight]

Bravo Marko, odlican tekst! Kreativan je, ima stila, humora, i poentu, za razliku od nekoliko prethodnih 'remek dela' na ovoj temi.

+ rep. od mene

[bobi]

Nash Knight kaže:

+ rep. od mene

Ej'... smanjite malo sa tom reputacijom, ili ce da me Marko prestigne...
Doduse, kad razmislim, mozda je bolje da mu, dok je vreme, dam jednu crvenu.

[M1los]

Dobar tekst, samo mi nije jasno zašto je onaj budalaš stalno lovio i puštao ribe?
E, BTW, priča mi je odnekud poznata...

[Sarmatian]

Marko_L kaže:

@player1, @Ghost
Hvala, hvala...

@Sarmatian
Nije, sve je spucao. Prva je bila da nema bagova, druga da se sve vrati na staro, i treća da napiše najbagovitiji softver 3 out of 3

Jes' u pravu si. Nebitno, odlican tekst. Drugi najbolji po meni, posle nashknightovog o devojkama i gejmerima...

[GAME MASTER]

ZAŠTO?

Neznam šta su programeri pokušali TES:Oblivion-om. Da učine da svi ljubitelji RPG osede u narednih mesec dana? Zašto, ali ZAŠTO je Oblivion tako PROKLETO zahtevan. Moje mišljenje je da upravo tvorci RPG igara treba da insistiraju na kreativnosti, zabavi, igrivosti i svoje naslove upravo usmere u tom smeru a ne da najviše insistiraju na prelepim grafičkim rešenjima. Zašto i oni moraju da se uortače sa nVidijom ili ATI-jem? Zašto igrač koji hoće da igra najkvalitetnije RPG naslove (ali prave RPG naslove u kojima je akcenat bačen na interakciju sa okolinom i logičkom rešavanju problema (u ovu grupu po meni spadaju TES i Gothic serijali a pretpostavljam i Neverwinter nights koji, na moju sramotu, moram da priznam nisam probao)) mora da na svakih 6 do 12 meseci izdvaja po 300plus evra za upgrade svog metalnog ljubimca? Zašto ja moram da igram Oblivion na najlošijoj grafici? Pa kome su još potrebni efekti koje podržavaju samo najnoviji grafički akceleratori u jednoj RPG igri? Meni ne. Razumem kada je FPS igra zahtevna pošto publiku koja igra tu vrstu igara prvenstveno privlači grafički doživljaj koji pruža određena igra ali istinskog ljubitelja RPG igara ne privlači grafika već upravo osobine koje sam naveo na početku teksta. Zar programeri koji prave RPG igre ne uviđaju da kada bi manje pažnje posvetili grafici a više ostalim osobinama igre njihova igra bila kvalitetnija, uvaženija i pretpostavljam ostvarila bolju prodaju? Pa pogledajte recimo WOW. Dali ova igra poseduje neku neverovatnu grafiku koja oduzima dah? Ne.Dali poseduje najnovije i najnabudženije efekte koji služe kako bi mali John junior u New York City-ju izmuzao od od svog tatice kojeg viđa na dva sata dnevno (pošto John senior radi po dvanaest sati dnevno kako bi njegov John junior imao što je moguće bolji računar, mobilni telefon i/ili patike)još koji američki dolar?Ne.Pa zašto je onda toliko ljudi igra (čak i kod nas)? Zato što je igriva, zabavna i pruža osećaj zajedništva. Ovo pitanje je slično kao i ono zašto je propao R&R, zato što glupe korporacije sve više stavljaju svoje prljave šape na gaming industriju i nedaju malim programerskim kućama sa velikim idejama mesto u industriji.