Tajming i karakteristike RAM memorije

[Kompjuterija]

Govorili smo u više navrata da je za brzinu rada računara izmedju ostalih faktora izuzetno važna veličina i karakteristike operativne (RAM) memorije računara.
RAM memorija kao i sve ostale PC komponente ima svoju evoluciju u smislu unapredjenja performansi i brzine.
Ovde ćemo se baviti analizom tri generacije te memorije: DDR400 (DDR1), DDR2, DDR3.
DDR, DDR2 i DDR3 su memorije koje su podeljene na osnovu njihove maksimalne brzine na kojoj mogu da rade,kao i na osnovu njihovog tajminga. Tajminzi su brojevi poput: 3-4-4-8; 5-5-5-15; 7-7-7-21; 9-9-9-24; što su niži to je bolje. U ovom uputsvu mi ćemo objasniti šta tačno svaki od ovih brojeva znači. DDR,DDR2 i DDR3 su memorije koje prate DDRxxx/PCyyyy podele. Ako ste zainteresovani da naučite razliku izmedju DDR,DDR2 i DDR3 memorija, pročitajte naše uputstvo na tu temu.
Prvi broj , xxx,opisuje maksimalnu brzinu takta koju memorijski čip podržava. Na primer DDR400 memorije mogu da postignu brzinu takta od 400MHz, DDR2-800 može raditi do 800MHz , i DDR3-1333 može raditi do 1333MHz. Potrebno je naglasiti da ovo nije stvarna brzina takta memorije. Stvarna brzina takta DDR,DDR2 i DDR3 memorije je upola manj a od naznačene brzine takta.Stoga DDR400 memorije rade na 200MHz, DDR2-800 memorije rade na 400MHz, i DDR3-1333 memorije rade na 666MHz.
Drugi broj naznačava maksimalnu brzinu prenosa koju memorija postiže, u MB/s. DDR400 memorije mogu da postignu brzinu prenosa od 3200 MB/s, i stoga one se obeležavaju kao PC3200. DDR2-800 memorije šalju podatke brzinom 6400MB/s i obeležavaju se kao PC2-6400.I DDR3-1333 memorije mogu da šalju podatke brzinom 10664 MB/s i označene su kao PC3-10600 ili PC3-10666.Kao što možete videti , koristimo broj ''2'' ili ''3'' posle ''DDR'' ili ''PC'' da naznačimo da govorimo o DDR2 ili DDR3 memoriji, ne DDR.
Prva podela , DDRxxx je standard koji se koristi za klasifikaciju memorijskih čipova, dok druga podela , PCyyyy, je standard koji se koristi za podelu memorijskih modula.

Maksimalna brzina prenosa podataka za memorijski modul može biti izračunata pomoću sledeće formule:
Maksimalna teorijska brzina prenosa podataka= radni takt x broj bitova / 8
Od kako DIMM moduli počeli da prenose 64 bit-a, u formuli kad zamenimo 64/8 dobijamo 8, pa je ondaČ
Maximalni stepen brzine memorijskog transfera: radni takt x 8

Primer:
Recimo da ste kupili DDR3-2133/PC3-17000 memoriju. Iako je napisano
DDR3-2133, ovaj modul neće raditi na 2133 MHz. To je maksimalni radni takt,
koji modul podržava a ne i stvarna brzina na kojoj on radi.
DDR3 će najverovatnije raditi na 1333 MHz, što je
neki optimalni maksimum za DDR3 (ne razmatramo overklokovanje), i dostići će stepen prenosa
10664 MB/S (ili 21328 MB/s ako radi u Dual Chanell modul)

Gore pomenuti tajming u stvari pokazuje interno kašnjenje koje pravi memorijski čip. Najpoznatiji parametar se zove CAS Latency ili samo CL i pokazije koliko ciklusa takta će memorijski modul da zakasni u odgovoru poslatom od strane procesora.
Memorijski modul sa CL9 će zakasniti devet ciklusa radnog takta u isporuci traženih podataka. Tako navedeni brojevi u memorijskom tajmingu 5-5-5-15 pokazuju broj ciklusa kašnjenja koje memorijski modul pravi kod ispunjenja pojedinačnih zahteva.

Tačno značenje svakog broja je sledeće: CL-tRCD-tRP-tRAS-CMD

Pojedinačno pojašnjenje svakog broja:

CL- CAS Latency. Vreme koje protekne (u ciklusima takta) izmedju komande poslate memorijskom modulu od strane procesora i momenta otpočinjanja izvršenja komande
tRCD- Vreme koje protekne izmedju aktivacije linije (RAS) i kolone (CAS) matriksa gde su podaci smešteni
tRP- Vreme koje protekne izmedju prekida pristupu jednoj liniji podataka i početka pristupu drugoj liniji podataka
tRAS- Koliko dugo memorija mora da sačeka do mogućnosti ponovnog joj pristupa
CMD- Command rate- Vreme koje protekne od aktivacije memorijskog čipa do mogućnosti da se pošalje prva komanda (zahtev), obično se ne prikazije u nizu brojeva. Uobičajeno trajanje je jedan ili dva ciklusa.

[voodoo_]

Zapravo ne postoji lažna i stvarna frekvencija rada, postoji stvarna frekvencija i postoji frekvencija transfera. Kod DDR memorija, transfer rejt po liniji magistrale je duplo veći od frekvencije magistrale zato što se bit prenosi i na uzlaznoj i na silaznoj ivici kloka, tako da je za npr. DDR3-1333 ispravno reći da radi na 667 MHz i ima transfer rejt od 1333 MT/s, a ne 1333 MHz (pa objašnjavati da je to "lažna" a ne prava frekvencija).