Potrebna znanja za rad u IT struci

[LoneWolf]

Teva kaže:

Kakve veze ima srednja skola sa tim? Sa mnom je na fax islo brdo ljudi koji su bili u gimnaziji opsti, prirodni il drustveni smer i postali su jako dobri programeri... Cak su bolje prolazili od ljudi koji su na fax dosli sa nekim znanjem programiranja... Inace ovo za maetmatiku se ne slazem. I dalje tvrdim da ne mozes da budes dobar programer a da ne znas matematiku ili da ne baratas dobro sa njom. Kao i za posao se takodje ne slazem, pritom govorim iz primera ljudi koji su zavrsili ili zavrsavaju fax trenutno sa mnom u klasi. Svi su dobili ponude za posao bez da su slali cv. Svi koji imaju ikakve veze sa strukom (dal veliki prosek il samostalno zanimanje za struku i ne stoje u mestu sa studijama)...

Srednja škola je temelj za fakultet: gimnazijalci su imali jaku matematiku pa se snađu kao programeri i vrlo brzo uđu u štos, a ja govorim o elektrotehničkoj srednjoj školi kao temelju koji je totalno promašen, bez adekvatne prakse i stvara nekvalitetne poluproizvode koji nit' su za đake, nit' za radnike, nit' za studente. Sve to kulminira na fakultetu gdje zaboraviš i ono što si znao, ili ti gomilaju paušalne primjere na vježbama kroz Powerpoint i gluposti, a sigurno ćeš više naučiti na Youtube-u za godinu dana nego na fakultetu za 4-5. Fakultetima treba usmjerena, precizna i kvalitetna praksa, a teorije je svima već odavno pun k.

Vezano za poslove, sve što sam rekao govorim iz ličnog iskustva i to je neoborivo, a te vaše "šta bi bilo kad bi bilo" zaje*ancije ostavite za neku drugu priliku i osvrnite se oko sebe da bi vidjeli realnost, koja, nažalost, kvalitetnim i obrazovanim ljudima ne ide na ruku.

[NIx Car]

Kod nas u Novom Sadu znam sigurno da situacija sa zaposljavanjem u IT struci nije nikakav problem, ako znas sta radis. Ima mali milion manjih i srednjih firmi koje odlicno posluju, a ima i DMS, koji je najveca development firma u NSu (ne znam da li igde u Srbiji ima veca). Oni ljudi tamo zude za kvalitetnim kadrovima, cak su i otvorili smer na FTNu gde ce se studenti skolovati u skladu sa njihovim zahtevima.

[Partybreaker]

@LoneWolf

Slažem se donekle za fakultete, ali ja i 90% ljudi ne bi naučili toliko da nas fakultet nije naterao da radimo određene stvari. Svega ima na netu, naravno, ali je ljudska priroda takva da ipak gleda da ide linijom lakšeg otpora i neke stvari će zaobići ako ne mora da radi. Čast izuzecima, ima onih koje programiranje interesuje od kad su imali jednocifren broj godina i oni imaju prirodan poriv i drajv da uče, ali je caka što to kod ostale većine nije slučaj. Zato je uglavnom bolje upisati fakultet, više da bi te terao da radiš nego što će ti zaista biti najbolji/jedini izvor informacija za učenje programiranja.

Ne bih da izostavim ni činjenicu da danas nije bitno samo napisati kod koji radi, mnogo je bitno da to ima neku arhitekturu, smisao i da se može lako održavati i proširivati. To je ono što se na fakultetima uči i forsira od početka, a vrlo lako može da se desi da neki samouki programer jednostavno ne uviđa bitnost tako nečeg jer nije imao nekog da mu to istakne.


@darius

Zanimaju te razne stvari i to je ok. Ali gledaj da se malo ipak odrediš. Ne možeš da budeš istovremeno dobar i dizajner i front-end i back-end i game developer. Ne želiš da budeš šegrt svačega i majstor ničega. Odaberi nešto što ti zaista ide. Ako imaš oko za dizajn, gruvaj Photoshop i front-end tehnologije (HTML, CSS, JavaScript). Ako si na onu drugu stranu, više "pozadinski" lik, orijentiši se na neki objektno orijentisan programski jezik i baze podataka... a front-end nauči koliko da ti završava posao.

Ne razumem se preterano, ali ako ćeš da se baviš game developmentom onda će ti pre koristiti neki brži jezik poput C++ nego recimo Java. Mada je danas moguće u svemu napraviti igru (i pomenuta Java ima jMonkeyEngine), ali neka moja shvatanja su da je za iole ozbiljnu igru ipak potrebno koristiti C/C++ i sl. Što se tiče Unityja, on je dobar i popularan jer je besplatan. Za tzv. learning curve nisam siguran, kao što rekoh, ne bavim se game devom.

Što se tiče fakulteta, neka standardna trojka državnih fakulteta su PMF/ETF/FON, a od privatnih je odličan RAF. PMF je ono što Ameri zovu computer science, ETF je computer engineering, a FON potpada pod information systems and technologies... i svi se otimaju pomalo oko software engineering.

Literatura/lekcije - dokumentacija na sajtovima, knjige u PDF-u, YT, Lynda.com (Pluralsight.com / Udemy.com / TutsPlus.com / ...) i Coursera će biti i više nego dovoljni.

[LoneWolf]

Partybreaker kaže:

@LoneWolf

Slažem se donekle za fakultete, ali ja i 90% ljudi ne bi naučili toliko da nas fakultet nije naterao da radimo određene stvari. Svega ima na netu, naravno, ali je ljudska priroda takva da ipak gleda da ide linijom lakšeg otpora i neke stvari će zaobići ako ne mora da radi. Čast izuzecima, ima onih koje programiranje interesuje od kad su imali jednocifren broj godina i oni imaju prirodan poriv i drajv da uče, ali je caka što to kod ostale većine nije slučaj. Zato je uglavnom bolje upisati fakultet, više da bi te terao da radiš nego što će ti zaista biti najbolji/jedini izvor informacija za učenje programiranja.

Ne bih da izostavim ni činjenicu da danas nije bitno samo napisati kod koji radi, mnogo je bitno da to ima neku arhitekturu, smisao i da se može lako održavati i proširivati. To je ono što se na fakultetima uči i forsira od početka, a vrlo lako može da se desi da neki samouki programer jednostavno ne uviđa bitnost tako nečeg jer nije imao nekog da mu to istakne.

Ja sam apsolutno za liniju manjeg otpora u bilo kom slučaju, ali nikako na uštrb kvaliteta obrazovanja: ako je linija manjeg otpora izostanak prakse i ono profesorsko "pusti ga za dvojku, nek' ga drugi obore", onda takvi srednjoškolci dođu na fakultet pogubljeni i neobrazovani. Srednja škola je temelj, a fakultet je svakako (obavezna) nadogradnja onome ko želi da napravi nešto u životu, ali:

- fakultet bez prakse ti faktički i ne treba, pogotovo ako ostaješ ovdje gdje je za 90% poslova presudna partijska knjižica (ograđujem se od imenovanja kolektiva i pojedinaca)

- fakultet sa praksom će nastojati da te zadrži na ovim prostorima, ali ćeš raditi za 10 puta manje novca nego na zapadu: bio sam u svijetu i vidio sam kako ljudi rade na Bliskom istoku, Zapadnoj Evropi, u obe Amerike itd. Tamo tehnički i nije bitan papir, koliko su bitne kompetencije

- fakultet ne znači i nužno iskustvo; zato govorim o praksi kao temelju svega, jer džaba ti da poznaješ svu teoriju svijeta ako ne znaš da je primjeniš ili ako iza sebe nemaš neki rezultat a na papiru se vodiš kao "ekspert".

Jako zdrava diskusija bi se mogla izroditi iz ovoga, ali nažalost ovo podneblje je nezdravo za bilo kakav IT razvoj. Kod nas u Republici Šumskoj IT industrija se svodi isključivo na prodaju kompjutera, biro opreme i servisiranje/održavanje, ne-daj-Bože da se govori o izvozu softvera i/ili softverskim inžinjerskim firmama, koje bi automatski bile okarakterisane kao američki plaćenici i satanizovane kao protivnici svega što je domaće.
The Balkans' logic is that there ain't no logic at all.

[player1]

- fakultet bez prakse ti faktički i ne treba, pogotovo ako ostaješ ovdje gdje je za 90% poslova presudna partijska knjižica (ograđujem se od imenovanja kolektiva i pojedinaca)

Ako oces da se stvarno bavis softverom, bezi od tih mesta sto traze partijsku knjizicu. Neces se leba najesti. Treba ici iskljucivo u privatni sektor.

LoneWolf kaže:

Jako zdrava diskusija bi se mogla izroditi iz ovoga, ali nažalost ovo podneblje je nezdravo za bilo kakav IT razvoj. Kod nas u Republici Šumskoj IT industrija se svodi isključivo na prodaju kompjutera, biro opreme i servisiranje/održavanje, ne-daj-Bože da se govori o izvozu softvera i/ili softverskim inžinjerskim firmama, koje bi automatski bile okarakterisane kao američki plaćenici i satanizovane kao protivnici svega što je domaće.
The Balkans' logic is that there ain't no logic at all.

Mora da se salis? Ovde bre softverska outsorsing industrija cveta. Novi Beograd je krcat softverskim firmama. Ono sto je veci problem je naci kvalitetnu radnu snagu u struci. Ne mozes vise naci dobrog strucnjaka koji nije vec zaposlen, dok sa druge strane ima gomila wanna be softrverasa koji su culi da se to dosta placa pa onako priuceni bez bitnih osnova pokusavaju da postanu programeri.

Zasto smo interesantni kao outsorce:
1) Evropska vremenska zona, do 9h do pacifika, sto se uklapa u radno vreme od Evrope do Amerike,
2) Jeftini smo za zapadne standarde
3) Kvalitetniji od indijaca, pakistanaca i filipinaca

[Stefan Jovicevic]

Moram da se uključim u konverzaciju, 2. sam godina gimnazije, znači upis na fakultet i nije baš tako daleko. Gledao sam od svih fakulteta najpogodniji mi je FON jer tokom školovanja nisam pratio mnogo fizike koje na FON-u nema, a što se srednje škole tiče cepam samo matematiku, programiranje, engleski i nemački. Ostale predmete učim samo za ocenu i prosek, jer me apsolutno ne interesuje. Program smera je baziran ka matematici i programiranju, sve četiri godine imam 5 časova nedeljno iz matematike, i sad u drugoj godini 4 časa iz programiranja. U planu nam je 60 časova prakse, ali se to svede na 10 časova u učionici radeći ono što radimo i na ostalim časovima.

E mene interesuje sledeće, u školi učimo C#, vidim tražen je, ima u oglasima, ali ne toliko koliko C/C++/Java recimo. Da li je dobro da pored C#, radim i C++ (ne znam koliko su oni slični, a ni koliko se C razlikuje od druga dva jezika), kasnije ćemo u školi raditi MySQL.

[LoneWolf]

player1 kaže:

Ako oces da se stvarno bavis softverom, bezi od tih mesta sto traze partijsku knjizicu. Neces se leba najesti. Treba ici iskljucivo u privatni sektor.



Mora da se salis? Ovde bre softverska outsorsing industrija cveta. Novi Beograd je krcat softverskim firmama.

Pričam o BiH/Republici Šumskoj, a ne o Srbiji, piše sve u tekstu

[brano88]

Ako nisi TI radio na nekom od tih mjesta onda nemoj pametovati.

Jesam. I radim za kompaniju kojoj su vecina klijenata banke i osig. drustva. I takodje stojim iza onoga sto pricam.

[Partybreaker]

Stefan Jovicevic kaže:

Moram da se uključim u konverzaciju, 2. sam godina gimnazije, znači upis na fakultet i nije baš tako daleko.

Imaš još vremena, ali lepo je što već razmišljaš o budućnosti.

Stefan Jovicevic kaže:

Gledao sam od svih fakulteta najpogodniji mi je FON jer tokom školovanja nisam pratio mnogo fizike koje na FON-u nema ...

Imaćeš minimalno fizike na simulacijama.

Stefan Jovicevic kaže:

... a što se srednje škole tiče cepam samo matematiku, programiranje, engleski i nemački. Ostale predmete učim samo za ocenu i prosek, jer me apsolutno ne interesuje.

Ovo je realno najpametnije što možeš trenutno da učiniš. Da imam vremensku mašinu, otišao bih u prošlost, nalupao sebi 3 šamara i bacio knjigu iz biologije u đubre.

Stefan Jovicevic kaže:

E mene interesuje sledeće, u školi učimo C#, vidim tražen je, ima u oglasima, ali ne toliko koliko C/C++/Java recimo. Da li je dobro da pored C#, radim i C++ (ne znam koliko su oni slični, a ni koliko se C razlikuje od druga dva jezika), kasnije ćemo u školi raditi MySQL.

Cepaj šarp, nauči ga kako valja, ne moraš da se rasplinjavaš na ne znam koliko jezika. Ako si se baš orijentisao na FON, u prvoj godini će te na programiranju 1 sačekati jezik C, pa možeš da baciš pogled na to. Ali vidi da savladaš C#, vrlo ćeš lako posle ući u štos sa Javom.

[Teva]

Ja sam završio elektrotehničku i fax za programiranje bez nekih problema, sa sve ogromnim rupama u znanju, ali te rupe nadoknađuješ, ne kukaš kako ti je kriv pera, mika, žika što te nije terao da učiš ili te nije naučio, nego sedneš. ******, ko ne plati na mostu, plati na ćupriji.

Ja sam imao skroz drugačije iskustvo sa fakultetom, i meni je lično ovo što pričate neverovatno. Konkretno tek na fakultetu vidiš šta je programiranje zapravo i da ono što si učio u srednjoj, ili samouk nije jednostavno to to. Provukli su me kroz 10+ jezika, aspekata i koje kakvih stvari i zahvalan sam im na tome. I pored svega toga nisam imao problema sa zaposlenjem, odnosno nisam tražio posao, on je tražio mene. A posle srednje nisam hteo da se bavim programiranjem nit sam forsirao fakultet već sam ga upisao jer mi je ćale rekao da moram da završim neki državni fakultet i upisa programiranje jer je akademski program koji je trajao 3 godine i tu mi ispraše mozak

Elem, iz mog ugla i iskustva, kao i iz primera ljudi iz moje generacije, to uopšte nije kao što vi pričate. Reče mi jedan profesor "Fakultet je ograničen tvojim mogućnostima". Uglavnom se svede sve na čoveka, a tu više nije bitna obrazovna ustanova, ko hoće uradiće, ko neće, pa ******, biće neko drugi kriv.

[Stefan Jovicevic]

Šta je više traženije front-end ili back-end programiranje? Kontam da je back-end plaćenije...

[brano88]

Šta je više traženije front-end ili back-end programiranje? Kontam da je back-end plaćenije...

Da. Back-end definitivno. Ali ako mislis uci u svijet web aplikacija, naravno da ti je potrebno i neko znanje front-enda.

[Teva]

Ja zastupam all-around pristup programiranju. Probaj i radi sve i vidi sta ti najbolje lezi... Neminovno je da ce ti nekad u radu zatrebati nesto sto nije primarni deo tvoje pozicije il orjentacije a nije zgoreg da imas bar neko osnovno poznavanje toga... A biranje orjentacije na osnovu toga sta se vise placa ili je trazenije mi nekako ne pije vodu ako si ozbiljno resio da se bavis ovom strukom.

[Stefan Jovicevic]

Ma ja sam ionako vise usmereniji ka back-endu, nije da nemam ukusa za dizajn i slicno, ali nije mi to to. Ovo sam pitanje postavio zato sto sam video dosta clanaka, o nasim, a i o stranim programerima, koji su zaposleni po guglu, fejsbuku i do sad sto sam procitao o njima velika vecina su front-end, sto bi mozda vec odgovorilo na moje pitanje, ali hteo sam da potvrdim to.

[voodoo_]

Front-end je previše podložan korisničkom ukusu, pa ako si raspoložen da te Kurta i Murta maltretiraju da u nedogled čačkaš prezentaciju dok ne ubodeš šta su oni zamislili (a često ne znaju ni oni), onda samo napred.

[Nemanja Inc]

1.Koji su resursi dobri za ispravno ucenje bakenda(pogotovo interaktivni primjeri sa real life izazovima)?Ne mogu istaci koliko ne zelim lose navike,pogotovo iz sfere bezbjednosti.
2.Vi koji radite u IT firmama,koliko na projektima koristite widgete,frameworkov-e i sl?Recimo da li je ispravno da ja recimo kopiram komponente Boostrapa i JqueryUI na sajt pa ga editujem po sopstvenim potrebama?Koliko je kucanje od nule zbilja potrebno u svijetu profesionalnog IT-a?I naravno matematicki izazovi(racunanje faktorijala i sl)?
3.Dobri tutorijali za ucenje LAMP stacka?
4.Koji su alati i programi,tj poznavanje istih potrebni da se izgradim kao web developer u backendu?
P.S:Svako dodatni savjet je dobrodosao.Opet naglasavam interaktivni primjeri su primat za mene jer zelim da imam sto vise koda iza sebe,moja djela ce uvijek vise pokazati nego moje rjeci-bilo na Balkanu ili vani.

Napomena:Trenutno ucim (izmedu ostalog) SQL osnove,uskoro krecem i sa PHP.Prvu bazu sam krenuo da razvijam u phpmyadmin.Za izvore informacija i rjesenja problema:google,MDN,stack overflow.Editor:Text Sublime 2,server:Ubuntu 14.04, osnove shell-a, frontend development u Debian 8.Uporedo ucim frontend takode online(stigao sam do osnovnih JavaScript algoritamskih skripti) i praktican rad naravno(razvoj trece verzije portofolija).Da li sam na dobrom putu?

[brano88]

1.Koji su resursi dobri za ispravno ucenje bakenda(pogotovo interaktivni primjeri sa real life izazovima)?Ne mogu istaci koliko ne zelim lose navike,pogotovo iz sfere bezbjednosti.

Zavisi od programskog jezika. Ali generalno, knjige i dokumentacija. Ono sto ne bih preporucio su tutorijali neprovjerenih "developera". Posto je frontend po automatizmu nesiguran, poslednja linija odbrane je backend. Tako da je vrlo vazno da se uci iz provjerenih resursa.

2.Vi koji radite u IT firmama,koliko na projektima koristite widgete,frameworkov-e i sl?Recimo da li je ispravno da ja recimo kopiram komponente Boostrapa i JqueryUI na sajt pa ga editujem po sopstvenim potrebama?Koliko je kucanje od nule zbilja potrebno u svijetu profesionalnog IT-a?I naravno matematicki izazovi(racunanje faktorijala i sl)?

Framework-i? Uvijek. Uz napomenu da radimo uglavnom s Javom sto ne mora biti slucaj kada je u pitanju npr. PHP. JQuery, Bootstrap takodje. Nema potrebe da izmisljas nesto svoje. Pogotovo da se danas mucis oko npr. responsive dizajna ako musterija ne trazi tako.

Poslednje: Da, na dobrom si putu.

[darius]

Hvala svima na toliko komentara. Posto cu se najverovatnije zadrzati na objektno orijentisanim jezicima, hteo sam da vam postavim par pitanja. Ovu godinu zavrsavamo C, sledece bi trebali da pocnemo C++. Koliko su ta dva jezika slicna i da li je tesko "preci" sa C na C++ ?

Sto se tice fakulteta, razmisljao sam o FON-u. Ovo je raspored za taj smer koji bih ja isao. Sta mislite o tome :

http://www.fon.bg.ac.rs/studije/osno...i-tehnologije/

Malo mi je cudno sto se medju predmetima nalazi ekonomija, menadzment, marketing... Sta mislite koji bi predmeti bili pozeljni kao izborni, trenutno razmisljam o vise njih a s obzirom da se orijentisem ka game i software developmentu sta mislite koji bi odgovarali ?

Ne znam da li ste pratili Nordeusovo takmicenje Hackathon. Moze se na youtube-u naci videi sa proslih takmicenja i na jednom klipu sam video da najcesce uzimaju ljude sa znanjem C++ i Jave. S tim da cu C++ nauciti, zeleo bih ipak da znam i Javu. Jedan profesor nam je pricao da nije toliki problem preci sa C na Javu, tj. da bi bio veci problem da smo odmah krenuli sa Javom. Da li ce Java predstavljati neki problem, koliko se njena sintaksa razlikuje od C ?

[water wizard]

C ti je najstariji posle su od njega pravili derivate C++ javu itd tj dodavali nove mogućnosti i tako što noviji jezik više features ima koje ti olakšavaju rad, što se tiče ekonomije, menadžmenta i marketinga to su sve srodne grane uvek može da ti zatreba neko od tih znanja

[Neutrino]

brano88 kaže:

Pogotovo da se danas mucis oko npr. responsive dizajna ako musterija ne trazi tako.

Sa prosečnih 40% udela mobilnih uređaja u ukupnom saobraćaju web sajtova raditi na non-responsive rešenju u 2015. godini je ravno profesionalnom samoubistvu. Koliko god da je klijent duduk za tehnologiju tražiće da mu sajt dobro izgleda i funkcioniše na mobilnim uređajima. Na stranu što Google daje ogromne plus poene web sajtovima/aplikacijama koje su prilagođene za pregled na mobilnim uređajima.

Što se frontend vs. backend rasprave tiče pomalo je besmilena jer posla ima i biće uvek za obe strane. Ono što jeste primetno je činjenica da dok je backend u poslednjih par godina došao u neku vrstu zasićenja (stagnacije) frontend je doživeo pravi mali boom. Gomila novih klijentskih tehnologija i API-ja koji su implementirani u browserima napravili su potrebu za većim brojem frontend developera i usput promenila kompletan workflow. Bower, npm, gulp/grunt - sve tehnologije koje do pre par godina nisu postojale a danas je nezamislivo raditi web frontend bez njih. U stvari ekspanzija je toliko velika da se u poslednje vreme pojavljuje sve veći broj tzv. "full-stack" developera i tehnologija. Najevidentniji primer full-stack tehnologije - node.js koji je JavaScript, tradicionalno ali ne i isključivo klijentsku tehnologiju, preneo na servere.

Web development nikada nije bio uzbudljiviji i prosperitetniji nego sada.

darius kaže:

Jedan profesor nam je pricao da nije toliki problem preci sa C na Javu, tj. da bi bio veci problem da smo odmah krenuli sa Javom. Da li ce Java predstavljati neki problem, koliko se njena sintaksa razlikuje od C ?

Naučiti sintaksu programskog jezika nije isto što naučiti i njegovu paradigmu (način razmišljanja). Prelazak sa standardnog C-a na C++ ne podrazumeva samo prelazak na grupisanje koda u klase već i razumevanje zašto postoje mehanizmi kao što su enkapsuilacija, nasleđivanje, polimorfizmi itd. Moj profesor sa faksa je imao običaj da govori kako proceduralni jezici pristupaju rešavanju problema od sitnijih stvari ka krupnijim i da tek na kraju sagledaju celinu dok objektno orijentisani pristupaju drugačije - kreću da posmatraju problem iz globala ka sitnijim elementima i usput se više bave međusobnim odnosima tih elemenata tj. arhitekturom. Posle svih ovih godina mislim da je njegova definicija poprilično tačna.