Avioni

[Silent Otto]

Početkom leta 1991.godine JNA iza sebe ima 45 godina vojnog školstva i stvaranja profesionalnog vojnog kadra, 45 godina ozbiljnog naoružavanja a dozvoli da je u Sloveniji zarobe pripadnici MUP-a i polu-obučeni teritorijalaci (kod nas objektivno toliko kritikovani) naoružani plastičnim Gorenje automatima.
Verovatno je na ovakav ishod blic-rata u Sloveniji uticaj imala mešovita komanda JNA ali i naša već poslovična neprofesionalnost, uspavanost i nespremnost da se menjamo i prilagođavamo situaciji na terenu.
Dokaz ovoga videli smo već u jesen 1991.godine kada u JNA više nema Slovenaca i većine Hrvata, Albanci beže na hrvatsku stranu a JNA se poput gmaza zaglibljuje u Vukovaru gde u magnovenju krši i lomi sve oko sebe, sa Turnja u Karlovcu regularna JNA podržana rezervistima i teritorijalcima (a bolje da nije) vrši više čišćenja ka Koranskom mostu sa polovičnim uspehom, u Dubrovniku vežba gađanje...
Mart 1992.godine i Makedonci odlaze, Bosanski Muslimani i Hrvati masovno beže a profesionalni kadar JNA, kome više nema ko da smeta, ne poučen prethodnim iskustvom iz ratova u Sloveniji i Hrvatskoj dozvoljava da mu jedinice u Tuzli, Sarajevu, Bihaću...opet budu blokirane u gradskim sredinama i to od koga-opet MUP i teritorijalci.
Potom, isti profesionalci, godinama opsedaju navedene gradove da bi na kraju doživeli kontra ofanzivu iz istih i ugrozili ono što su godinama stvarali.

I vrhunac svega-Rat na Kosovu pre bombardovanja 1999. godine.
Iz razvaljenih vojnih magacina u Albaniji 1996.godine, pešadijsko naoružanje volšebnim putevima dospeva na teritoriju Kosova i Metohije.
Ponavlja se situacija iz Hrvatske, samo što ovde ulogu Dromadera igraju mule i magarci.
Pitanje je šta rade i gde su granične i pogranične jedinice vojske i MUP-a?
Zar niko ništa nije naučio iz prethodnih iskustava?
Kako može da se dogodi da cele oblasti niko ne kontroliše i da se u njima slobodno kopaju rovovi i tranšeje, utvrđuju buduće tačke otpora...