Linux filozofija

[dragomix]

Koliko sam ja razumeo filozofija citavog GNU/Linux projekta zasniva se na slobodnom razmenjivanju i umnozavanju softverskih alatki, mogucnost zarade se pruza koriscenjem doticnih besplatnih alatki, znaci koriscenje besplatnog softvera za stvaranje finalnog proizvoda od koga se uzima dobit!!! Mene zanima kako da do zarade dodju linux developeri, oni sav svoj rad besplatno ustupaju na koriscenje citavoj zajednici..... Dakle...

[Aksic Srdjan]

Mozda si promasio ponetu postojanja GNU/Linux projekta, sa moje tacke gledista pomenuti projekat daje mogucnost da se alatke najbolje prilagode potrebi korisnika i na taj nacin mu olaksaju posao, s toga svi (naravno besplatni) programi nastali su jednostavnim prilagodjavanjem softvera potrebama korisnika tj tih programra koji se navode kao autori. A to sto je postalo pravilo da se u najvecem broju slucajeva programeri odluce da podele svoje proizvode sa drugim korisnicima je njihova odluka...

[Alexandar]

Pazi ovako, slobodni softver nije samo besplatan i slobodan da se umnozava, deli ili kako vec zelis. Ti njega mozes i da unapredjujes. Dakle njegova sloboda se ogleda u tome da ti je dostupan njegov izvorni kod, samim tim i mogucnost da ga prilagodjavas svojim potrebama i sl.

[Full_Metal_Yakuza]

Klasicna zabluda kojekakvih nadobudnih/neupucenih Windows korisnika je da linux developeri rade za dz i da u tom svetu vlada neki komunizam i anarhija
Kako da ne-dovoljno je pomenuti armiju ljudi koja radi na velikim projektima poput Fedore ili SUSE-ta i koji se nalaze na platnom spisku kompanija koje stoje iza njih(ovde Novell i RH koji su daleko od bilo kakve neozbiljnosti)
Takodje pomenute kompanije doniraju projekte kao sto su Gnome(sto da ga ne podrzava RH kada je doticni vec godinama njihov default izbor )i KDE,a valja pomenuti da je i Ximian u vlasnistvu Novella(momci koji su zasluzni za Evolution mail klijent),a takodje i dobar deo 3hd party linux aplikacija i comunity "narodskih" projekata kao sto su Debian i Gentoo npr.
Tako imaju svi koristi-pomenute kompanije podrzavaju open-source projekte,open-source omogucava da se programi prespektivno razvijaju i dalje napreduju,te te iste proizvode na kraju ukljucuju u svoja komercijalna izdanja kod kojih se ne placa taj isti softver(i sto se cesto potpuno pogresno naziva "prisvajanje tudjeg rada" i "izrabljivanje" i slicni bullshit)vec se naplacuje tehnicka podrska i proprietary aplikacije koje su obicno u paketu takve ponude
To je zapravo formirani "krug" da ga tako nazovem u kome su svi interesi prilicno zadovoljeni i prilicno uspesan biznis model buducnosti,za razliku od monopolizma koji natura MS i koji je zapravo susta suprotnost trzistu bilo koje vrste i ciji dani se polagano ali sigurno odbrojavaju

[dragomix]

Svakako da GNU otvara neverovatne mogucnosti, pre svega je to unapredjivanje od strane svakoga ko je za to sposoban i samim tim dobija se povecanje kvaliteta "u hodu", to je za svaku pohvalu Nesporne su i sve ostale prednosti koje pruyaju slobodni operatvni sistemi i prateci softver, o njima ne treba raspravljati, narocito posle Microsoft-ovog poslednjeg promasaja ogledanog u Vista-i Ja se samo pitam kako da zaradi obican mali covek radeci naovim projektima za dobrobit zajednice, ne zivi se od vazduha!!!!! Naravno da velike kompanije pacaju programere, ali ako ja samostalno ili u timu sa jos par ljudi, napravim kvalitetnu aplikaciju za Linux koju cu da distribuiram pod GPL-om, kako da ja zaradim, a da ne naplatim krajnjem korisniku jer to je svrha cele ove price, lako je da se aplikacija izda sa kopirajtom ali to nije resenje, ja hocu da distribuiram slobodam softver, a dapritom imam od cega da kupim lebac!!!!! Samo me interesuje kao je to izvodljivo!!!!!

[urke]

To što je softver pod GNU GPL slobodan, ne znači da po defaultu mora biti i sključivo besplatan. Dakle, autor programa koji je izdat pod GNU GPL _može_ da proda svoj program, s tim što se obavezuje da kupcu dostavi i izvorni kôd svog programa. Ako se pitate sad „dobro, jednom kupcu ću da naplatim, a onda će on da podeli kôd dalje bez moje zarade“, onda se postavlja pitanje - da li će taj kupac da pruži korisničku podršku ostalim korisnicima, ili će to autor da radi? Ovo je samo jedan banalan primer.

Drugi način je naplata korisničke/tehničke podrške. Kao što komšijin mali može da održava Windows mašine u Perinoj firmi, tako i Laza može da održava GNU/Linux mašine kod Mike u firmi. Naravno, održavanje se ne radi za lepe oči ili eksere.

Laza će poželeti da ima GNU/Linux (iz X razloga), a Mika će Lazi, uz nadoknadu kao i u slučaju Windowsa, naplatiti uslugu instalacije i podešavanja sistema.

Dalje, ako je Mikin rad dobar za zajednicu, onda će se neki dobri ljudi udostojiti da naprave donaciju Miki za njegov trud&rad. A možda i neće, što opet ne treba ni da nas brine, ni da nas čudi.

Dalje, Pera sasvim legitimno i pravno legalno da distribuciju koja je izdata pod GNU GPL a koju je preuzeo sa Interneta nareže na CD/DVD medijum i sasvim legalno prodaje krajnjim kupcima po željenoj ceni (po 1 dinar ili 10.000 eura, sve jedno je). I činiće potpuno legalnu stvar, i sa strane licence, i sa pravne strane u našoj državi (dokle god plaća PDV na iznos ).


Istovremeno, Mika sasvim legitimno može da napravi kompilaciju GNU GPL programa, spakuje ih na CD/DVD i, isto kao i Pera, prodaje krajnjim kupcima.

Nemojte sebi postavljati pitanje „što bi neko kupovao kad može za dž. da skine sa neta!“ jer nemaju svi brzi net a možda žele FOSS.

[PDarko]

^ Dobro rečeno, a za detalje pročitajte GNU GPL.
Evo linkova:
original
srpska verzija (neoficijalna, ali može da posluži u lakšem razumevanju licence)

[djuricdjordje]

Није ми јасно уопште зашто се око ГНУ/Линукса уопште прави било каква филозофија,у питању је само софтвер који користиш ако ти одговара,а ако ти није по вољи онда га једноставно одбацујеш.Од једног обичног оперативног система правити неку идеологију,филозофију и покрет због неколико чудака попут Stallman-а,потпуно је сувишно у данашње време.Ја сам читао његов интервју и нисам могао да се начудим како тај човек превише озбиљно схвата софтвер и умишља да он има неку свету мисију да ослобађа свет од власничког софтвера.

[GoranSTX]

@djuricdjordje

Stvar je u slobodi. Koliko puta ti se desilo da neka od vlasnickih aplikacija nema tebi potrebnu opciju ili da ti je potreban softver koji kosta nekoliko stotina ili cak hiljada slika pokojnih americkih predsednika?
OpenSource ti dozvoljava da slobodan softver prilagodis sebi i svojim potrebama. Probaj da M$ zamolis da u Office ubace neku opciju koju smatras korisnom, ili probaj da je ubacis sam.
GNU/Linux je biser OpenSource zajednice. Svaka zajednica moze da napravi svoju varijantu linux-a bez da krsi bilo kakve pravne norme ili licence.
Slazem se sa tobom da je mozda filozofija ponekad prenaglasena, ali ona je osnov GNU projekta, od nje i RMS-a je sve krenulo.
Pretpostavka - RMS nije smatrao da je zatvoreni kod losa stvar i nastavio je da radi na MIT-u bez da se bakce sa GNU-om ili OpenSourcom. Godina je 2015. Ne postoji slobodan softver (kao posledica prve pretpostavke), vec samo (robo)vlasnicki, pa ti tako za koristenje neta treba OS (???$) i browser (???$) i (ne)odredjena suma $ za pristup kojekakvim servisima (jer je sav softver vlasnicki pa tako nema ni apache web servera, OpenDNS-a i gomile drugih stvari).
Meni se takva alternativna buducnost ne svidja i ma sta mislio o RMS-u, hvala mu za GNU.

[djuricdjordje]

@ GoranSTX
Све је то лепо OpenSource је направио неки софтвер који је користан и бесплатан,али што од тога правити неку филозофију и покрет?
Власнички софтвер данас доминира,јер иначе у свету преовлађују начела капитала и профита а свет софтвера се само уклапа у то глобално друштвено и економско уређење.Тај систем који зависи од капитала нису измислили ни Бил Гејтс нити ико из света софтвера,већ су само свој начин пословања прилагодили каитализму као систему који влада у свету.
Наивно је веровати да се софтвер може развијати по некаквим начелима супротним општој друштвеној клими,и да ће неко као RMS или његови следбеници моћи да то промене,јер од њих то уопште не зависи.
Видимо да ГНУ/Линукс није озбиљније угрозио Windows и власнички софтвер уопште из чега се види да је џаба сва прича о слободи,филозофији или неком покрету када крајњи корисници и даље користе претежно власнички софтвер.
Крајњи корисници се уопште не руководе никаквом филозофијом,па бирају оно што им одговара,па чак и онда када им је то прескупо,јер онда користе пиратерију.
С друге стране,видимо да су би произвођачи хардвера на страни власничког софтвера,па се данас огромна већина хардвера прави за Windows и под предпоставком да конкретан уређај треба добро да ради под овим системом а за Линукс се чак најчешће и не испоручују драјвери уз уређај.
Поред тога,одсуство власничког софтвера у Линуксу најчешће одбија већину нових корисника,па су најпопуларније дистрибуције оне које највише личе на Windows и које имају бар нешто власничког софтвера(кодеци,nvidia драјвери итд).
Читава та прича о борби против власничког софтвера је обична утопија,јер није само софтвер комерцијалан и власнички,већ и музика,филмови,кодирани ТВ канали,часописи а гледано шире и читава привреда и друштво.Чак је и сам отпор комерцијалном софтверу у неким својим видовима комерцијализован,па RMS наплаћује своја предавања а Линус тражи накнаду од компанија које користе Линукс.
Што се тиче RMS-а,он је вероватно интелигентан човек и врстан програмер,али својим понашањем понекад чини да га "нормалан" свет који није нарочито заинтересован за компјутере и софтвер,а ти људи су већина,сматра залуђеником и чудаком који у чарапицама држи говоре пред публиком и прекида презентације неких компанија.

[paterfamilias]

Kao obični mali ljudi i slabašan državičuljak,mi uopšte ne moramo da se mnogo bavimo filozofiranjem o GNU,Linuxu i da budemo sledbenici neke ideologije i pokreta.Vrlo lako možemo da izvučemo neposrednu korist iz slobodnog softvera i kao obični kućni korisnici i kao društvo.
Umesto zaključivanja štetnih ugovora po državu sa MS,i trošenja para svih građana na prosperitet jedne ili više kompanija,naša administracija može preći na Linux/BSD i slobodan softver i uštedeti veliki novac,a činovnici neće osetiti odsustvo vlasničkog softvera,jer ne treba da se igraju,slušaju mp3 ili gledaju divx na poslu,već da uglavnom obavljaju rutinske poslove pri čemu im je svejedno koji softver koriste.
Tako možemo dobiti jeftiniju administraciju koja će koristiti bezbedniji softver čiji je source dostupan i koji se može ispitati i unaprediti.Kada koristi vlasnički i komercijalni softver,naša država i institucije moraju verovati prodavcu tog softvera na reč bez provere,a svaki prodavac svoju robu uzdiže u nebesa a njene mane krije.Pošto od softvera zavisi sve više stvari(,birački spiskovi,poreske i policijske evidencije,itd)glupo je sve to staviti pod kontrolu jedne ili više kompanija,koje su obično zainteresovane samo za profit a ne za javni interes.
Obični korisnici mogu lako osetiti korist od GNU/Linuxa kroz korišćenje besplatnog OS-a i pratećeg softvera koji im obezbeđuje da mogu staviti računar u funkciju bez ijednog dinara potrošenog na softver,a da vrlo lako to mogu kombinovati i sa vlasničkim softverom ako žele(kodeci,drajveri za grafičku kartu)jer im niko ne nameće da uopšte ne smeju koristiti vlasnički softver,već imaju slobodu da biraju šta im najviše odgovara.
S druge strane,ako koriste Windows i ostali vlasnički softver,imaju ogromna ograničenja jer su zatrpani raznim nebuloznim odredbama EULA kojih najčešće i nisu svesni.Tako su u zabludi da su kupili Windows i MS Office a nisu,već su ga dobili u zakup,s tim da softverska kompanija ne odgovara za štetu usled nedostataka njihovog proizvoda.Tako MS(i druge slične kompanije) suštinski ostaju vlasnici prodatog softvera a ne odgovaraju za štetu koja može nastati usled stvari u njihovom vlasništvu što je pravi apsurd.
Stalno se pominje neka sveopšta komercijalizacija i kapitalizam,pa tobože i softver mora da bude u toj istoj šemi,ali u modernom svetu nije sve komercijalizovano,jer postoje javna i opšta dobra(putevi,vodovod,državne ustanove,javna preduzeća,rudno bogatstvo itd).Sve što je vitalno i najvažnije za državu i društvo nije komercijalizovano,već je javno i opšte dobro,dostupno svima bez obzira što bi nekoj kompaniji dobro došlo da sve to komercijalizuje i profitira od toga.I softver polako počinje da bude vitalan za društvo kao celinu i ne može zavisiti od nekoliko desetina kompanija koje žele samo da zgrću profit.

[JovanK]

Vidim da ste gotovo svi opširni, e ja da ne duljim. Kada se i kod nas bude moralo preći na legalni software vidjećete kako će LINUX da postane popularan, a do tada..... (koristite oba)

[flame]

Zdravo, postavicu boldirano pitanje, kao rezime ove teme?
Da li su svi programi za Linuks besplatni i open-source i ako je tako, zasto tako mora da bude, tj. sta me sprecava da naplatim (ne mene, nego Lazu npr.)?

[glitch]

Nisu svi, cak i pod otvrenim sistemom ima komercijalnih programa (upravo na to pobornici slobodnog softvera ukazuju, i preporucuju upotrebu slobodnog umesto onog drugog)... U svakom slucaju, negde mora da pise pod kojom licencom je program izdat (naravno, besplatan program nije automatski open souce ali ako je izdat pod GNU onda je sigurno oboje).

[PDarko]

PDarko kaže:

^ Dobro rečeno, a za detalje pročitajte GNU GPL.
Evo linkova:
original
srpska verzija (neoficijalna, ali može da posluži u lakšem razumevanju licence)

flame kaže:

Zdravo, postavicu boldirano pitanje, kao rezime ove teme?
Da li su svi programi za Linuks besplatni i open-source i ako je tako, zasto tako mora da bude, tj. sta me sprecava da naplatim (ne mene, nego Lazu npr.)?

Pročitaj GNU GPL i biće ti jasnije.

[voodoo_]

Ukratko, niko te ne sprečava da naplaćuješ program, ali MORAŠ da ga isporučuješ uz izvorni kod i pod GPL licencom. U suprotnom, mogu da te tuže i dobiju spor.

Dakle programi mogu biti:

- besplatni za deljenje, zatvorenog koda (ono što se najčešće naziva freeware - smeš da koristiš i deliš, ne smeš da menjaš)
- komercijalne prirode, zatvorenog koda
- mogu se deliti a mogu i naplaćivati, moraju se isporučivati otvorenog koda (GNU GPL licenca, modifikacije programa se moraju objavljivati pod istim pravilima)
- mogu se deliti a mogu i naplaćivati, otvorenog koda, pod BSD licencnom (možeš da modifikuješ kako hoćeš i da objaviš kako hoćeš)
- nezaštićeni autorskim pravima, otvorenog ili zatvorenog koda (public domain, tj. u javnom vlasništvu, možeš s njima da radiš šta hoćeš)

[brainZ]

djuricdjordje kaže:

@ GoranSTX
Све је то лепо OpenSource је направио неки софтвер који је користан и бесплатан,али што од тога правити неку филозофију и покрет
...
сматра залуђеником и чудаком који у чарапицама држи говоре пред публиком и прекида презентације неких компанија.

Ovo sto si izneo je lep prikaz konzumentskog pogleda na svet, medjutim usudicu se da ustvrdim da nije tacan (ili barem dobrim delom to nije). Naime, to sto navodis da u svetu "preovladjuju nacela kapitalizma i profita" ne vidim kao nesto sa cim se treba miriti, a narocito ne kao nesto pozitivno - zar nacela koja bi trebalo da preovladjuju nisu demokratija, jednakost, mir, ljubav medju ljudima...? Zar treba da sedim u fotelji, buljim u widescreen tv i gledam snimke na kojima u Africi umiru bebe od posledica malarije, gladi i opste nebrige ostatka sveta za "crni kontinent" koji su upropastili, i mirim se sa sistemom koji takve pojave ne samo dozvoljava vec i podstice svojim apsolutnim sebiclukom? A s obzirom da je tehnologija jedan od zamajaca modernog drustva, i u tom smislu bitna za razvitak citave planete i nestanak pojava poput one gorepomenute, zar nije logicno da postoji i jedna ideoloska nota koja bi odvajala vlasnicki, pa cak i besplatan od slobodnog softvera? Koja bi ljudima rekla da imaju i neka prava, a ne samo obaveze u vezi sa koriscenjem softvera?
Kazes da krajnji korisnici koriste vlasnicki softver, i da ih slobodni ne zanima previse... da li je to potvrda da nesto nije u redu sa softverom ili korisnicima? Pa u ovoj zemlji najvise glasaca ima jedna stranka koja pripada politickoj proslosi, stranka nacista i polupismenih idiota, a opet privlaci tolike glasove? Da li to treba shvatiti kao kvalitet doticne partije, ili nedostatak njenih glasaca? Dakle, ne radi se o slobodnom softveru kao softveru per se, vec jednom od orudja u strukturi slobodnog drustva... Sto se tice komercijalizacije, sam RMS je podstice, ne radi se o tome da softver ne bude komercijalan, vec da ne bude vlasnicki, ta dva termina nisu sinonimi... Btw, RMS ne naplacuje predavanja, a Linus trazi jednokratnu naknadu od 6000 dolara od kompanija koje koriste rec Linux u svom imenu...

[ggajic]

Citajuci odgovore nekad sam zadivljenkoliko se ljudi pale na Linux i opensource filozofiju. Ako je temelj losh kuca koliko god dobra bila uvek ce biti izlozena riziku da se srushi. A to jeste problem s monolitnim kernelima koji u osnovi koriste i Windoz i Linux i *BSD.

Za opshirnije detalje:

http://www.cs.vu.nl/~ast/reliable-os/

[M.Silenus]

Isto tako je i smeštanje imstrukcija i podataka u jednu memoriju jedna od najvećih gluposti u istoriji računarstva, a opet većina računara radi upravo to.
U industriji računara se ne ide uvek na bolje već na jeftinije.

A što se ne-monolitnih OS-ova tiče, GNU Hurd se uveliko razvija ( čini mi se da RMS radi na dotičnom ).

[ggajic]

Na moju veliku zalost iako su kao mikrokernel arhitekture imali prednost ni Minix ni HURD nisu iskoristili polaznu prednost u odnosu na Linux.
Sto se razvoja HURD-a tiche, mislim da su negde kod message passinga zapeli, posto koliko znam mikrokernel zahteva mnogo vishe interprocess komunikacije nego monolitni kerneli pa su samim tim performanse neshto (neznatno) loshije. Jedini ko je uspeo da profitira i da neshto znacajnije na tom polju postigne je QNX. Ali on ne spada u opensource. Inache od srca preporucujem svakome koga iole zanima arhitektura operativnih sistema
da prochita Tanenbaumov Operating systems implementation and design 3rd edition.