17 korisnika (ranojutarnja razmišljanja)

[aerochivija]

Proljeće je u decembru, part I

Decembar na talasima toplog mediteranskog vazduha lagano lebdi prema Novoj Godini (mada će ga, izgleda, uskoro košava "ladno" poterati malo brže). Ne volim zimu, sneg i led, i nisu mi potrbni da bih više uživao u proleću i letu, Suncu i vrućinama. Slaba mi je uteha globalno otopljavanje, jer će ono na svom ishodu imati užasno ledeno doba.

I dok čekamo "Dan posle sutra" (i još gore), jedna grupica, u jednoj kućici, zabavlja široke narodne mase još širim uvidom u sopstvenu privatnost. Priznajem da nisam izdržao, i da sam danas posle podne posvetio par sati tom "reality show".
Dobio sam glavobolju, a želudac me podsetio da je sposoban da stvori i više sone kiseline nego što mu prija.
Psihosomatske tegobe mi je malo ublažila spoznaja da su zoološki vrtovi dobili ozbiljnu konkurenciju i da im preti zatvaranje, što je razgorelu nadu da će neki sužnji najzad ugledati slobodu.
Naravno, ne poredim same Ukućane sa životinjama iz zoo vrtova, hundred tisuća eura je odista primamljiva svotica, čak i umanjena porezom na dobit građana.

Ne, ne razumem one koji mogu satima, svakodnevno da gledaju u "male ekrane svojih TV prijemnika", slušaju ovakve i onakve razgovore, (verovatno) gledaju svoje ljubimce dok jedu, spavaju, i dok su intimni, ako se nešto što se graniči sa egzibicionizmom može nazvati intimom. "Da li si urinirao dok si se tuširao?" (parafraziram), pitao je, u Ispovedaonici, Strogi Glas jednog Ukućanina, a gledaocima je verovatno proključala krv u iščekivanju odgovora.

Pokajao sam se i pojurio u ovdašnju Ispovedaonicu, u reality show gde par hiljada ljudi, duže od godinu dana, razmenjuje svoja znanja, iskustva i potpuno drukčija viđenja informacionih tehnologija.
Srećom, njihovi pogledi mnogo jasnije će gledati u, i kroz ovaj vek, i videti naredne, iako su malobrojniji - "quod rarum carum" (što je retko, to je i vredno). Na žalost, publicitet koji uživaju je gotovo nikakav, možda za ceo život neće videti onolike eure, ali to je sudbina retkih koji vide malo dalje od malih ekrana, i ne samo kod nas.
Ali, setite se šta kaže junak pesme Zabranjenog Pušenja (šta god mislili o ovoj grupi): "Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku!"

Koliko onih koji blenu u Ukućane može da shvati pitanja o procesorima, matičnim pločama, overkolokovanju, rasterskoj, vektorskoj i 3D grafici, bežičnom prenosu informacija, kad im je i reč "urinirati" prilično strana, nerazumljiva, samim tim i neprijateljska? Njihov krajnji domet u korišćenju IT je slanje SMS, ili ne znam kakve poruke ko treba da napusti Kuću VB ove nedelje, a "advanced users" pronaći će i Internet prezentaciju gde će "pokupiti" nečiju fotku, neki ringtone i sl, a možda iskopati i neki forum gde će do mile volje džaveljati o tome ko je lepše obučen, ko je pametnije diskutovao o veoma važnoj temi "Uticaj neumerenih količina mesnog nareska na pogoršanje situacije pored bazena".

[aerochivija]

Proljeće je u decembru, part II

Oni koji svoje vreme troše ovde, a najviše je mlađih i od mene, odabrali su teži put, put koji traži veći angažman sivih ćelijica, a nudi manji devizni priliv. Ako se pitaju da li treba da nastave, treba! Ako pronađu još nekoga ko ih razume, već su učinili podvig, a ako ta osoba ima najlepše okice i osmeh na svetu, veće su šanse da je osvoje ako razume šta pričaju. Kad, tad stići će i nagrada izražena u nekoj valuti.
U svakom slučaju, njihove šanse da lepše i bolje žive kad dođu u moje godine povećavaju se svakim novim znanjem koje ovde steknu ili ih, što je važnije, FSK podstakne da i sami tragaju i u toj potrazi nauče nešto korisno. Usput će pročitati neki dobar vic, saznati za neki dobar film i knjigu, jer su kriterijumi čak i na ovim "sporednim" temama FSK, daleko viši od onih koje postavlja VB.

Kada postujem ovo ranojutarnje razmišljanje, odjaviću se i početi da stvaram neku sliku, web stranu, katalog, flajer.
Oni pogođeni imaju mogućnost dodele negativnih reputacija, pre nego se i sami odjave i odluče da li im je važnije da, na primer, znaju kada da koriste Photoshop, a kada Corel, kako da integrišu HTML i PHP, kako da mapiraju teksture u 3ds maxu, ili su najznačajnija saznanja u životu: Ko je s.ao pored rupe, a ko nije izvršio zadatak VB?

FSK ili VB, odlučite sami!

P.S. Objašnjenja & najdobronamerniji saveti:

"Proljeće je u decembru" – Naslov inspirisan pesmom grupe Azra, "Proljeće je 13. u decembru", citat jedne parole nošene pre deset godina na... (ovde nema politike!!!) i izraz želje da ovo proleće potraje bar još četiri dana.
"FSK" - akronim ovog Foruma,
"VB" – u ovom slučaju se ne odnosi na Visual Basic. Ako ne znate na šta sam mislio, nemojte ni pokušavati da saznate, a ako, i čim saznate, odmah nazad na FSK, a nikako pred TV ("TV" je, naravno, televizor)!

[jonathan]

malo ko sad spava ovde.. ocito

[Rocker]

aerochivija kaže:

Oni pogođeni imaju mogućnost dodele negativnih reputacija

Ima i onih "pozitivno pogođenih" koji radije dele pozitivne reputacije na ovako mudre reči!

[taximetar]

aerochivija kaže:

Proljeće je u decembru, part II
"Proljeće je u decembru" – Naslov inspirisan pesmom grupe Azra, "Proljeće je 13. u decembru", citat jedne parole nošene pre deset godina na... (ovde nema politike!!!) i izraz želje da ovo proleće potraje bar još četiri dana.
[)!

Mislim da je Dzoni u ovoj pesmi imao malo drugaciji stav o proljecu i da ga je isto na neki način mrzeo i nipodaštavao (kao i ceo lažni bunt), meni se više svidja njegova priča o dotičnom u sledećim stihovima.."..gledaj moju malu, kako ide niz ulicu, primecujes li boju na njenom obrazu, danas je prvi dan u PROLJEĆU, i ona uživa kao da je poslijednji.."

[mad_skillz]

bilo je rechi u drugoj temi o drevnim nachinima borbe i evo shta je meni doshlo kao inspiracija da napishem za samuraje i Japan...(nadam se da se necete previshe smejati )

The ancient pople of Japan ,
beleive it was created by a Titan ,
who with his laguna blade slashed the sea ,
and this is how the four islands came to be.
These people were simple and strong ,
though not numerous like in a throng ,
a warrior's second part was his katana blade,
because of which there was not a battle he would evade.
They honored the way of the samurai life,
which meant death by the knife
your or your enemy's ,
to runaway with no reason ,
that was the worst kind of treason possible ,
there was not a thing more horrible.
From the moment the Sun rises they strive to perfection ,
there are no bounds for the reach of their dedication.
They are the warriors of the old way
all will say ,
humble people of many virtues ,
but with the will of steel.
They beleive that Japan was made by the Titan ,
but i personally like to beleive it was made by a handful of men ,
ready to die for something they beleived in ,
a forgotten realm
with no sword,shield or a helm ,
a world of two words
almost forgotten beneath the grassy knolls ,
strenght and honor - that is Bushido....

[Ocelot]

Ako me pamćenje dobro služi, dosta delova ove pesme je preuzeto iz filma Poslednji samuraj.

[mad_skillz]

Ocelot kaže:

Ako me pamćenje dobro služi, dosta delova ove pesme je preuzeto iz filma Poslednji samuraj.

film nisam gledao ali ako ti kazesh da ih ima nije nemoguce ako sam zabo neki isti onda se izvinjavam mada sam se potrudio da lepo ispadne, jel to onaj sa Tomom Kruzom?(taman su nashli nekog po meri za visinu samuraja)

[Wolverine]

Uskoro poema i od mene ali o dosadi i "ovim danima"!

[jonathan]

he, vi sad spavate a ja.. moram bit za ovim cudom.
sta cu, ne da mi se.

[aerochivija]

Panonski mornar-minolovac želi svima koji slave, kao i svim mornarima, ribarima, putnicima... Srećan dan Svetog Nikole!

[aerochivija]

Očevi i oci... Part I

Ovih dana po ko zna koji put pročitah knjigu "Očevi i oci" fenomenalnog Slobodana Selenića (Pakrac, 1933 - Beograd, 1995). Očima i mislima glavne junakinje – Elizabete, Engleskinje, udate za Srbina, Stevana Medakovića, sa kojim živi u Beogradu – posmatra nas autor, kazujući o nama (a malo i o Englezima) i ovo:


"...Taj Pašič (Nikola Pašić, prim. Aeročivija), meni liči, njih najviše brine, jer mora svaki put makar malo i o Pašič svadžaju. To ja nalazim, te večeri, zabavno, samo dugo traje, i onda kad više ružica piju, pametni pričaju manje, a drugi viču glasnije, i Stevan je tačan, u kraj više ni Bog ne može reči koje protiv, a ko je za. To je naravno, sasvim drukčije u Engleska, znaš i sama. Tamo prosti ljudi govore o nadnice, pivo, futbol mečevi, a gornja klasa ne govori več glumi konverzacija da ne bi bili vulgarni kao niža klasa, a ja to sam uvek mrzela, ta uobražena poza, strah da govori esencijalne stvari, pa je za mene ovde pravi tietar u kome sam si učesnik, i uživam. Čovek vidi i zna da ovi lijudi mare da i oni misle da vredno je truditi se, pošto je moguče menjati..."

"...Pišem ti drugo o gospodin Šarengača jer to je nešto što sam realizovala, da su Srbi ili jako uvereni da je narod genijalan, i ne treba dokazi, samo su sigurni o tome, a opet, isto tako, drugi put jako uvereni da Srbija ne valja ništa, i da je u Engleska sve superior. To je jako čudno i teško razumeti, ali je tako. Nema sredinski put, nema razum u te konsideracije..."

"...Ima mnogo Engleza koje volim, i mnogo onih koje prezirem, ali ni jedno ni drugo ne činim zato što su Englezi. Kako sebe mogu da smatram potpuno odgovornom za ono što jesam, kako se mogu osećati odgovornom za rđavo ponašanje bilo kog engleskog varalice? Patriotizam je način brisanja pojedinca. Patriotizam je poslednje pribežište nitkova. Svi narodi imaju sadašnje ili buduće razloge da misle kako su neuporedivi, ali-..."

"...Profesor Jovanovič ne dodže uvek, a kad dodže ostane kratko. On je mnogo obrazovan, ja retko srela sam čovek koji toliko studirao, i vidi se o svemu što govori on je dugo mislio. On nikad ne govori s vrha glava, i ništa nije sigurno. Ja sam čitala njegove pisane primedbe na Stevanova teza. Odista impresiv, šta on sve vidi, kako bogato sa asocijacija u mnoge oblasti, kako odma nalazi nekonzistencije, kontradiktornije, superficijalije..."

[aerochivija]

Očevi i oci... Part II

"...Barjaktarevič visok, krut, vrlo važan, petrifikovan od koliko je važan. On je stariji od večina iz ova grupa prijateli, pa sam ja pitala šta je on, kad sam videla da Stevan je malo zbrkan sa moje pitanje. Kaže meni Stevan – kulturni radnik. A šta radi kulturni radnik, pitam ja, a Stevan kaže da on ne radi nego se bavi. Ja nisam znala šta ta je reč, pa mi onda i Stevan, i drugi, rekli da gospodin Barjaktarevič, pa, sve čini. On je kritik, pa je u upravni odbor svuda, i direktor od jedan rivju, pisao je pesme, bio lider od omladina, historik, bavi se sa pedagogija, filosofija, sociologija i narodna farmakologija. To ja nisam kadra da razumem, a zagonetka je za mene, i onda ja desidirala gospodin Barjaktarevič lično, da pitam, šta bi on mislio i šta bi rekao da je on. On je odozgo smejao se meni, zatim ozbilan mislio i na kraj kaže: 'Ja sam socijalni ideolog i narodni prosvetitel'. Vidiš, takav karakter ne postoji u Engleska, ali ja mislim to je dobro za Engleska. Gospodin Barjaktarevič mora, za sigurno, ništa ne zna, kada se sa sve bavi..."

"...između kameni raste trava koja se lepo zove 'prkos', spite, ali ima još mnogo rupi od granate, ali i nemar. Kada je kiša, ja zato sa moje uske cipele stalno glibim se. U centar, kod Oficirski dom (danas SKC, prim. Aeročivija), jedan dan ja sam glibila se, izvučem noga, cipela ostala dole, a ja bosa..."

"...Imaginuj, Rachel, da ovde žena trese tepisi kroz prozor na glava od koji prolazi, i to svi gledaju kao normal! Ili u Narodno pozorište, gde žene su večernje obučene, a u vestibilija mirišem toilet koje je odma pored ulaz u dvorište, i prlijav, moj bog, nikako ne možeš udžeš. I to sa publik toileti uvek je, nisam ja otkrila ni jedan drukčiji, a u privat kući – čisti..."

"Još jedan izgled u Beograd ništa ne svidžam. Mnogo puta vidim grupa mladiči, stoje na čošak, ili sede na zid, i plijuvaju. Ništa ne čine, samo sede i plijuvaju stalno u krug. Sve okolo plijuvano..."

"...Ti došla si u ustanova i prvo vidiš u hodnik gomila, a pred vrata sedi na stolica jedan koji pusti u biro, i koji je tako lenj, da nije kadar da kaže: 'Sledeči", nego, samo iz polu san, kapki dole, drmne sa glava da drugi može unutra. Pitala sam Stevan ko je on, jer nema nigde hodnik u koji jedan len tako ne sedi, a Stevan kaže selijak ima san dobije služba u grad, i onda kad ima rodžak u Beograd, ili drži zbor za neka stranka, dobije nagrada: bude poslužitel u nadleštvo..."

Podelio sam, tako, sa vama neka Selenićeva razmišljanja o nama i našim naravima, i verujem da ću bar nekog zaintrigirati da pročita "Očeve i oce", ali i druga dela ovog književnika.

[Rocker]

Ja sam, Boga mi, davno pročitao "Očeve i Oce". Ipak, prijalo mi je podsećanje na neke redove!

[[Imzadi]]

Svideo mi se deo jednog posta iz jedne izbrisane teme...

Ocelot kaže:

Life isn't enough. One life isn't enough for me. There aren't enough days. Too many things to do, too many ideas. Every sunset upsets me because another day has gone by.

Preveliki optimizam ili paranoja...

Sve u svemu, dopada mi se...

[Ocelot]

Pre bih rekao da je to neki dooooosta blaži oblik očaja zbog nemogućnosti da uradim sve ono što želim i da posle toga uživam u plodovima istog. Mnogo ideja, mnogo toga što čeka da bude realizovano, a vremena nema. Vreme nikoga ne čeka.

Inače, citat je iz italijanskog filma Mediterraneo http://imdb.com/title/tt0102426/
Ako ga nisi dosad odgledala, učini to što pre.

[[Imzadi]]

@Ocelot - hoću. Volim dobre preporuke, a verujem tvom ukusu.

Meni se ovog jutra čita Šarl Bodler... šteta da nemam nijednu njegovu knjigu, ali kad je budem imala, zauzeće počasno mesto u mojoj zbirci...

"Nemam zelju ni da prikazem ,ni da zapanjim,ni da ubijedim.Imam svoje zivce,svoja isparenja.Tezim ka apsolutnom pocinku i ka neprekidnoj noci... Ne znati nista , ne propovijedati nista,ne htjeti nista,ne osjecati nista,spavati,pa opet spavati,to je jedina moja zelja.Zelja sramna i gnusna,ali iskrena."

Šarl Bodler

Ko je čitao Bodlera ikada, znaće šta ovaj citat treba da predstavlja... Splin, stanje totalne zaglušenosti za spoljni svet, depresije, sopstvenog ništavila... Pretočio ga je u pesme, na sebi svojstven - ironično mračan način, čime je prevazišao otužnu i primitivnu patetiku... Sećam se jednog stiha, iz "nekog" od mnogobrojnih Pariskih splinova:

" Moj mačak u oknu, traži mekost skuta, pokretima tela
šugava i troma...
A duša pesnika u oluku luta,
i zavija glasmom premrzlog fantoma...

Iz jednog se špila, punog smrada vinu
duh vlasnice stare koju pokri tama...
jedan lepi pub herc i pikova dama
šapuću o strasti koja davno minu..."

Bio je izvan svog vremena i hteo to ili ne, često neshvaćen i ponižavan zbog toga... Kada je svojoj dragoj hteo da iskaže osećanja, radio je to na sebi svojstven način:

" Opsedam te, napadam,
juriši se nižu,
kao kad kolonama crvi na leš gmižu...
I čak volim bezmerno,o zveri svirepa,
tu hladnoću kojom si, ponajviše lepa..."

Tako to radi Bodler... i neka mi neko sad kaže da nije bio cool tip... Podhitno moram u biblioteku!

[Psychon@ut]

Albatros

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice
na putu nemarne, tihe pratilice
lađe što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
kraljevi azura, nevešti , zbunjeni
belim i ogromnim krilima, skunjeni
mašu ko veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan
krilati se putnik bori s okovima
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan
on se s burom druži, munjom poji oči
ali na tlu sputan i zemlji nevičan
divovska mu krila smetaju da kroči.

Ova je o albatrosu tj. njemu, koji je odbačen i neshvaćen od strane okrutnog svijeta...
Posebno mi se sviđa zadnji stih "divovska mu krila smetaju da kroci".

[[Imzadi]]

Drago mi je da ovde ima ljudi koji čitaju Bodlera...
@Psychon@ut
Upravo tako... on je Albatros, a poenta pesme je upravo ovaj poslednji stih koji ti se dopada.

[next]

Naravno,taj stih pokazuje kako talentovani ljudi upravo zbog toga sto su drugaciji(bolji)od drugih bivaju sputavani....
Inace el ste znali da je Sarl Bodler bio navucen na opijum,i da je vecinu pesama napisao udrogiran...itd.itd.
Ima jos puno zanimljivih biografija tih pisaca(umetnika)...Takodje zanimljiv je i Edgar Alan Po,ne znam da li ste citali njegove pesme,ali ako jeste u njima se da primetiti da je bio nekrofilicar,znaci za to su i u njegovom privatnom zivotu....A zasto,kako je postao to sto jeste!???