Da li su vas igre smorile?

[Љуша]

И мени тако стоје иконе исто. Можда би могао онај Винтер симулатор да пробам кад изађе. Lust of Us, Uncharted, Truck World Australia, The Bus. Али ништа од тога још није изашло.

[perablenta]

Promeni malo hobi.

Još jedan način na koji sam se ja bavio ovim problemom, mislim da je bilo u gimnaziji još, uključim tajmer, poređam ikonice u red, i igram svaku igru tačno 30 minuta.

U kojoj osetim da mi je malo 30 minuta, ta ostaje na ekranu ostale idu u folder.

[nexexcalibur]

Љуша kaže:

У великој сам гејминг кризи већ дуго времена. Играју ми се игре, а од милион игара ја немам шта да играм. Чини ми се као да ћу прснути до 24 марта, док не изађе римејк РЕ4. Поред толико звучних наслова мени се ништа не игра. Или почнем пола сата, па баталим. Не могу себе да натерам да завршим неку игру кад је почнем.

Ista prica, mislim da je malo do godina, a malo vise do ovog ADHD vremena, gde je TikTok i brzi klipovi od par sekundi jedino na sta mozes da se skoncentrises.

I nisu samo igre kolatelarna steta, vec i filmovi, muzika i ostali tradicionalni mediji...Preko 20 filmova sam pokrenuo i nisam zavrsio u zadnjih par meseci.

Iste ikonice igara gledam na ekranu, a ako te ne radim gledam koju novu igru bih igrao/pazario. A onda izvalim da sam zadnjih 5 kupljenih igara igrao sat vremena ukupno (AC Origins, GR Breakpoint, Gears 5, Prey, Satisfactory, Factorio....)

it isnt looking good bruv

[m1aden]

B3l1 kaže:

The Witcher, Skyrim, The Risen, Mass Effect III itd..

Sve sto si nabrojao su OW naslovi (ME ne toliko do duse), pa je možda u tome problem...

Ja trenutno igram Horizon FW i koliko god da me igra odusevljava na svakom koraku, primetio sam da me sa druge strane taj OW koncept trenutno ubija jer koliko god bih da pratim main story, sporednjaci su dosta dobri i odraćaju mi pažnju konstantno.Nemam vremena da se toliko udubim u igru i tu se stvara neki konflikt kod mene.Ima jako dobrih platformera u poslednje vreme... TPS naslova koji nisu OW... probaj sa nečim kvalitetnim a da nije OW...

[makiem]

Igre nisu, ali izdavači jesu. Poslednja vest da Ubisoft gasi servere i time onemogućava pristup single player DLCovima za starije Assassins Creed naslove (i još neke)me je tako fino lupila, da razmatram da li uopšte da kupim ikada više neku igru zato što je na popustu, ako nemam nameru da je igram odmah.
Ezio priču sam svojevremeno pretrčao na narodnoj verziji bez story DLCeva. Pre godinu/dve sam kupio deluxe izdanja zaključno sa AC Unity, u nameri da odigram kad budem imao vremena natenane. Na MP komponente nisam ni računao, ali da ne mogu da se iscimaju da otključaju SP sadržaj koji smo već platili je stvarno čista pljačka). I nemoj da mi je neko rekao to je zato jer ne kupujemo fizičke kopije, eno mi je fizička kopija Starcraft II trilogije (tačnije WoL i HotS, LotV sam uzeo digitalno, jer mi je bilo svejedno, bez interneta da se sve apdejtuje i pokrpi diskove sam mogao da koristim samo kao frizbi).

Znam da nije prvi slučaj, ali ovakvo tretiranje igrača me dodatno odbija da ulažem i vreme i novac u nove igre i mislim da ću se više posvetiti drugim hobijima. Hvala Ubisoftu na ovom šutu u d...e.

[Malik Tintilinic]

Nisam znao za ovo sa Ubisoftom. Od igara sa objavljenog spiska trenutno igram Anno 2070

[nexexcalibur]

Mislim da svakako moraju da izbace patch za offline play....To je svakako od pocetka bio truo koncept, always online za single player igre

[makiem]

Pomislio bi čovek. Pusti, brate, svima koji imaju base game sve DLCeve. Ali ne, pošto gase servere koji proveravaju da li si vlasnik DLCa, onda ajde za svaki slučaj da svima blokiramo pristup. Nije kao da to mogu bukvalno za par sati da reše (kad su mogli narodnjaci...)

AC2 je u stvari više od godinu dana bez pristupa DLC i ULC na PCu. Auditore Crypt recimo ne radi, verovatno i ostalo (nisam probao, ali sam video postove ljudi koji se žale i odgovor Ubisoft supporta da su serveri ugašeni 1. Juna 2021 i da je zato nemoguće igrati DLCeve).

[player1]

Znam da je dosta tog starog AC sadrzaja bio heavy integrisano na UPlay.

Radis neke stvari, skupljas UPlay poene i time kupujes DLC-ove za tu ili neku drugu igru sa istim sistemom.

[DBrave]

Gledam malo wishlistu, sta sve treba da izadje, a da mi je bas interesantno :

Plague Tale Requiem
Dead Space (Reboot ili Remake)
Deliver us Mars
God of War Ragnarok
Resident Evil 4 (Remake)
Senua Saga Hellblade 2
Callisto Protocol
The Invincible
Warhammer 4K Space Marine 2
Diablo 4

Nikako ne mogu da kazem da su me igre smorile, ili da nema sta da se igra... Veci je problem naci vremena

[Zuti Bar]

I dalje igram kratke stare naslove od prije 25 godina, koji mogu da se završe za jedno popodne. I gle čuda, kod mene i dalje rade. I mogu da se iznova i iznova prelaze bezbroj puta a da pri tom nikada ne dosade.

Što se novih igara tiče postoje egzaktne stvari koje me odbijaju od igranja, kao naprimer:

- naslov u kojima po potrebi ne može da se snimi pozicija već moraš da zagriješ stolicu kao kad spremaš ispit da bi nešto prešao i pohranio. Kratki čekpointi nikada nisu bili problem ili situacije koje su očigledna nedjeljiva cjelina (npr. boss bitke). Ili da se zadnji level malo otegne. Ali kada čitave misije moraju da se završe u komadu a igra ima možda 5 misija mi je neshvatljivo odvraćanje igrača koji nemaju tih 2 sata u životu za adrenalinsko igranje igre. A nemam ni adrenalina da zaginjem sto puta kada znam da ništa neće moći biti sačuvano, dok ne odem u hotel, ne pobijem sve neprijatelje, ne riješim zagonetke, ne pronađem predmete i konačno se ne vratim kući odakle kreće nova misija.

- igre su komplikovanije nego što bi trebalo da budu. I pri tom ne mislim na strategije, simulacije, p&c avanture, mozgalice, nego na obične akcione naslove koji to ne bi trebalo da budu. Gotovo svaka akciona igra mora da ima skill tree, posebne vještine, strategiju razvoja lika, nadogradnje, posebne poteze, veliki broj kombinacija poteza, upotrebu mnogobrojnih predmeta, itd. itd. Zato se dešava da naslove koje sam nekada igrao pa prekinuo na pola ili čak doveo do pred kraj ne mogu nastaviti zato što sam zaboravio čemu služe sve te silne komande i kontrole ili se ne sjećam šta treba da radim i koje vještine da koristim... Zbog čega prosto batalim sve jer ne mogu više da učim sve ispočetka. Žao mi je.

[player1]

Zuti Bar kaže:

- naslov u kojima po potrebi ne može da se snimi pozicija već moraš da zagriješ stolicu kao kad spremaš ispit da bi nešto prešao i pohranio. Kratki čekpointi nikada nisu bili problem ili situacije koje su očigledna nedjeljiva cjelina (npr. boss bitke). Ili da se zadnji level malo otegne. Ali kada čitave misije moraju da se završe u komadu a igra ima možda 5 misija mi je neshvatljivo odvraćanje igrača koji nemaju tih 2 sata u životu za adrenalinsko igranje igre. A nemam ni adrenalina da zaginjem sto puta kada znam da ništa neće moći biti sačuvano, dok ne odem u hotel, ne pobijem sve neprijatelje, ne riješim zagonetke, ne pronađem predmete i konačno se ne vratim kući odakle kreće nova misija.

Ovo 100%.

Od kad su ranih dvehiljaditih pocele da budu populane multiplatform igre, ovo zlo od checkpointa je dostlo na PC.

Konzolitis u najgorem smislu, i to kao hronicna bolest nazalost.

Cak je i remaster Crysisa dosao sa checkpointovima umesto sa save sistemom (koliko sam, cuo, nisam proveravao), jel je u stvari port konzolnog porta nazad na PC (najgora abominacija ikad).

Danas dok ne proverim kroz neki review da li igra ima sejv sistem ili ne, ja ne kupujes. Poslednja stvar sto mi trebe je da mi zabava razbacuje i ono malo slobodnog vremena sto imam.

[darkowozzd]

ja konstantno prolazim kroz par meseci gde nemam sta da igram, a onda par meseci gde ne znam sta cu pre.

u prvom slucaju bukvalno idem da dremnem umesto da igram nesto, a u drugom zivim na 5 sati sna da bi igrao sto vise.

[Atwa013]

Znam da je postalo pomodarstvo da svaka igra ima taj neki RPG momenat u sebi.
Međutim, sve zavisi kako je to implementirano.
Uvek mi padnu na pamet Arkham naslovi. Tu mi je sve prirodno i lepo uklopljeno. Smišljeno. Jednostavno.
Naravno da su posle toga došli naslovi gde je to tu samo da se ima šta raditi i da se duže igra.
Ali po meni, najveći problem mi je to što singleplayer naslovi lagano postaju neka vrsta light MMO igara. Gde se ubacuje grind, razvlači priča sve u cilju da igra ima što dužu priču, veću satnicu kako bi se opravdala ta cena i kako bi 1€=1h ispunio kvotu.

[dex3108]

Obzirom na to da sam od pocetka godine presao oko 30 igara odgovor je jasan XD Mozda se nekada deai da uzem i odmorim par sesmica od igara ali i dalje uzivam u igranju.

[Vlad Cepesh]

Igre postaju sve vise korporativna rabota. I to ima vise razloga zasto igre su dosadnije.
1. Sve vise se zaglupljuju ne bi li bile dostupne sto sirem broju ljudi. "Press CTRL to crouch" samo blinka na ekranu. Zar je to toliko kompleksno da se samo provali? Polupijani babun bi mogao da to sam nauci, a kamoli covek.
2. Sve vise se kopiraju trendovi. Ako je nesto uspesno, svako pokusava da eksploatise istu ideju, samo na malo drugaciji nacin. Primara radi su Battle Royal i Open World igre. Dosta se rade, a niko ne pokusava da napravi nesto inovativno. Pozajmljivati ideje je okej, ali niko nece da uzme veliki rizik da napravi nesto novo.
3. Grind u igrama. Da li su to neke Open World igre koje su pune sadrzaja kao domace televizije ili MP naslovi gde ti treba x necega za neki item ili nivo. Ili daj bato kesh pa moze. Oduvek je bilo toga, ali to sada ide do tolike mere da se neke igre prave oko toga da bi se grindovalo samo. I usput uzimale pare.
4. Velika riba jede malu, pri tom mislim na korporacije koje uzimaju nezavisne studije. Onda ti studiji imaju manju kreativnost, a vecu kontrolu. Tokom vremena odu i kljucni ljudi, a igre te firme postanu mediokriteti ili djubre. Primera radi Bioware ili Blizzard. Ranije legendarne kompanije, sada predmet ismevanja.
5. Istrosenost ljudi. Koliko primetim, ovde smo uglavnom neki dinosaurusi, koji su na forumu godinama, a neki i vise od decenije. Sto znaci da smo vecina u nekim ne bas mladjanim godinama i da imamo staza u igranju mnogo. Jednostavno smo videli toliko toga u igrama, da nas malo sta zadivi kao ranije.
Ima tu jos razloga, ali me mrzi da pisem. Srecom ima nekih nezavisnih studija, indie naslova, i kompanije koje su jos okej, pa i dobrih igara, ali ne koliko ranije.

[cages]

Pa ono jes,nije da nije,tek 17 godina sam na forumu A igram se otprilike 37.... Tamo negde od 1985 Doduse,kad neka igra "pogodi zicu" onda nije problem da se igra i dan danas. Problem je sto je to pogadjanje sve redje i redje.

[Zuti Bar]

Nadam se da ne zvučim previše matoro kada kažem da gaming na kom sam odrastao nema veze sa sadašnjim gameingom. Možda igre nisu bile bolje . Ali sve je bilo toliko dinamično i iz godine u godinu drugačije i bolje sa novim sistemima, konzolama, proizvođačima, kasetama, disketama, bojama, ketridžima, poligonima, parallax scrolling-zima i ostalim čudesima da se to prosto ne može prepričati nekome ko zna samo za PlayStation ili PC.

[DeCoy]

Što se tiče gejminga, meni je danas sve mnogo bolje nego dok sam odrastao. Jednostavno, kad si bio mlađi, prvi put si se sretao sa mnogo toga, pa si sad u glavi stvorio fiksaciju da je nekad bilo mnogo bolje...

Slažem se, danas ne postoji igra koja će me oduvati kao kad sam prvi put seo za Civilization, ali ću danas radije da igram Civ VI nego nešto od pre trideset godina...

[water wizard]

ja našao Cossacks kao to može da radi i na intel integruši sad dok sam u letnjem modu bez grejalice tj grafičke