[AAR] Baldur`s Gate 2 - Evil Strikes Back

[DeCoy]

Baldur`s Gate 2 - Evil Strikes Back

After Action Report Index

[DeCoy]

Skoro uvek sam u FRP/RPG igrama vodio Good Aligned likove i družine, pa sam eto odlučio da napravim otklon od toga i pređem na Evil stranu. Ovo mi nije prvi put da igram BG2(nisam ga prešao celog, ali sam dogurao dosta daleko), ali eto, ovaj način igranja uz dokumentovanje mi se učinio interesantnim pa sam odlučio da krenem iznova.
Što se izbora glavnog lika tiče, još od EoB vodim samo fightere pa sam tu tradiciju nastavio i ovde. Takođe ne volim ni da radim dual/multi class na liku, pa to ni ovde neću činiti. Iako sam za alignement glavnog lika uzeo True Neutral, nastojaću da mi se družina sastoji mahom od evil likova(već sam smislio kako bi dotična trebalo da izgleda).
Znači ova tema nije walkthrough za prelaženje BG2, ovo je samo način na koji sam ja doživeo i prešao(nadam se) ovu igru. Biće opisan način na koji sam ja interpretirao igru, događaje i dijaloge u njoj, i on se može znatno razlikovati od vašeg načina poimanja BG2. Naravno da će tokom pisanja biti mnogih spoilera, tako da vas unapred upozoravam na to. Takođe, moram da priznam da ovo nikada ranije nisam radio(mislim na ovoliko pisanje) te da mi malo progledate kroz prste jer sam ipak tehničko lice, pa mi ulepšavanje teksta raznim metaforama i drugim stilskim figurama ne ide baš od ruke. Unapred se izvinjavam i zbog eventualnih grešaka u kucanju, ali trudiću se da ih svedem na najmanju moguću meru.

[DeCoy]

Name: Lolindir
Gender: male
Race: Elf
Class: Berserker
Alignment: True Neutral
Abilities:
STR: 18/22
DEX: 19
CON: 17
INT: 12
WIS: 12
CHA: 8
Weapon Proficiencies:
Long Sword: ++
Two Weapon Style: +
Flail: ++
Katana: +

[DeCoy]

Probudio sam se iznenada. Aaargh, taj bol! Pokušavam da se uspravim, ali me telo jednostavno ne sluša. Jedva uspevam da otvorim oči i pod treperavom svetlošću baklje osmotrim mesto na kome se nalazim. Kako li sam dospeo u ovu tamnicu, u ovaj kavez. Glava mi je u totalnom haosu, ne mogu ničega da se prisetim. Pred očima mi blješću slike nekog nepoznatog čoveka, u ušima mi odzvanjaju njegove reči, ali ja ih ne razumem. Nekakve munje, vatra...Aaargh...opet taj bol!
Ležao sam, ni sam ne znam koliko kada odjednom začuh škripu vrata i tih bat nečijih koraka. Uspeo sam da se pridignem i ugledah siluetu kako mi se približava. U meni se počeše mešati osećanja straha i besa iščekujući da vidim lice svoga mučitelja. Ali umesto toga začuh poznati glas kako me doziva – Imoen. Drago devojče, nećeš mi verovati kako mi je drago što te vidim. Otključavši vrata od mog kaveza Imoen mi je ispričala kako je i sama bila mučena od strane tog misterioznog neznanca. Oh, kako bih samo voleo da mi taj zlikovac padne šaka. Ali, sada nemam vremena za osvetu. Imoen mi je rekla da je izgleda u toku nekakva borba i da bi bila dobra prilika da iskoristimo gužvu i pobegnemo odavde. Reče da je u nekoj od okolnih soba videla i neko oružje. Eh, kako bi mi sada dobro došao moj verni mač.
A onda se iz dubine prostorije začu prodoran, neljudski urlik. Imoen se prestraši i sakri se iza mojih leđa. Uzeh baklju sa zida i smelo krenoh u mrak. Ali već posle desetak koraka svetlost baklje obasja dobro poznat lik – Minsc. Stajao je, držeći se za rešetke kaveza, pogleda uperenog ka visini, urlajući i proklinjići. Ovaj gorostas dobroga srca oplakivao je svoju voljenu Dynaheir, koju nije uspeo da zaštiti uprkos datoj reči. Priđoh kavezu ne bi li ga bar malo utešio, ali me u tome sprečiše prekorne reči: “Nemamo vremena za sentimentalnosti, bolje bi ti bilo da nađeš nekakav ključ i izvučeš nas odavde dečače”. Odmah sam prepoznao taj “glas razuma” – Jaheira. Pokušao sam da razgovaram sa njom o tome kako smo dospeli ovde, ko nas je doveo ovamo, gde je njen muž Khalid, ali bez uspeha, stalno me je požurivala da ih nekako oslobodim iz kaveza.

[DeCoy]

Otišao sam do susedne prostorije ne bi li našao kakvo oruđe kojim bi možda razvalio rešetke. Na moje zaprepaštenje u toj sobi je stajao golem. Par sekundi sam stajao kao skamenjen ne znajući da li da bežim ili možda dohvatim neko oružje sa stalaže u uglu sobe. Ali golem se nije micao. Nije čak ni skrenuo pogled ka meni. Bojažljivo sam prišao stalaži i počeo da skidam mačeve i štitove sa nje. Okuražih se i upitah golema kakvo je ovo mesto i ko mu je gospodar. Ah, bezumno čudovište je ponavljalo jednu te istu rečenicu, nema koristi od njega. Otvorio sam kovčeg i u njemu našao nekakav svetlucavi ključ, možda ću njim moći da oslobodim Minsca i Jaheiru? Vratio sam se do njihovih kaveza, i za divno čudo ključ je odgovarao bravi na Jaheirinoj ćeliji. Međutim, Minscov kavez nije imao nikakve brave. Simpatični varvarin se silno trudio da raširi rešetke ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Znao sam da se u njemu krije ogromna snaga, samo kako je probuditi? A onda mi je sinula ideja...počeo sam da ga zadirkujem, govorim mu kako je nesposoban i da je njegova krivica što nije uspeo da zaštiti Dynaheir. To ga je zaista razbesnelo. Krenuo je ka meni, ali nije uspeo da me dohvati, u besu se uhvatio za rešetke, bez problema ih raširio i izašao napolje. Kada je video osmeh na mome licu zastao je gledajućo me zbunjeno par sekundi, a onda se i njegovo lice razvuklo u veliki osmeh...shvatio je moju taktiku. Čak je i Boo srećno cičao iz Minscove ruke. Ali nije bilo vremena za opuštanje, naš mučitelj se svakoga časa mogao vratiti, pa smo žurno napustili ovu tamnicu i krenuli u potragu za izlazom iz ovog mračnog kompleksa.
Uski hodnici su bili puni leševa ljudi u crnim kapuljačama što je svedočilo da se ovde nedavno odigrala krvava borba. Oprezno se krećući napred naišli smo na čudnu sobu prepunu nekakvih svetlucavih kristala. Dok su svi razgledali neobične kristale oni odjednom počeše da se tresu i zvekeću, a u oblaku dima ispred nas se pojavi duh. On se predstavi i oslovi me po imenu. Upitah ga kako zna moje ime i da li je on možda stoji iza našeg zatočenja. Ali on je uporno izbegavao da odgovori na moja pitanja, pričajući u zagonetkama i stalno pominjući nekakvo pitanje koje mora da mi postavi. Nakon što sam mu odgovorio na nekakav test on nestade i ispred nas se materijlizova ogre mag. Kako mi je ruka tokom razgovora sa duhom bila na držalji mača, izvukoh ga i ubih maga pre nego što je uspeo i da baci neku magiju na nas. Posle par sekundi ponovo se pojavi duh. Grohotom se smejući, reče da sam prošao test i potražim nekog čoveka po imenu Rielev koji će imati odgovore na moja pitanja, a potom opet nestade. Čudno...

[DeCoy]

Nastavili smo dalje hodnicima, usput naletevši na bandu goblina koju smo bez problema razbucali i pokupili nešto malo novaca koje su nosili sa sobom. Nakon izvesnog vremena hoda, primetih kako jarka bela svetlost dopire ispod zatvorenih vrata. Uhvatih se za direke i vrata se otvoriše. Unutra je bila ogromna naprava u obliku visokog cilindra iz koga su išle cevi do drugih manjih cilindara ispunjenih nekakvom tečnošću. Unutar tih manjih cilindara nalazila su se čudna bića, mnoga od njih mrtva, mada su poneka i davala znake života. Ovo postaje sve bizarnije, i pomislih kako bi bolje bilo da se što pre domognemo izlaza odavde. Dok sam ispitivao te čudne naprave Imoen je vršljala po prostoriji. U jednoj od kutija je ugledala nešto i mašila se rukom ka tom predmetu. Začulo se samo cak, i pre nego što sam uspeo da se okrenem, udari me nekakva blještava svetlost i baci me na pod. Svi smo ležali nepomično nekoliko sekundi...bila je to zamka koju je Imoen svojom nepažnjom aktivirala. Opomenuo sam je da od sada mora biti pažljivija jer ko zna kakve se zamke kriju na ovom bizarnom mestu. Uprkos želji da se što pre izgubimo odavde, morali smo da stanemo da se malo odmorimo dok je Jaheira bacila par Cure Light Wounds magija...
Posle nekog vremena izađoh napolje da malo procunjam okolo. Primetih još jedna vrata u dnu hodnika koja su vodila u kružnu prostoriju u kojoj je nepomično stajao još jedan golem. I ovaj je stajao mirno, ne obazirujući se na moje prisustvo. A onda odjednom prozbori:
- “Obavio sam svoje dužnosti za danas. Šta mi je dalje činiti, gospodaru?”
Hmmm...očigledno misli da sam ja njegov gospodar, evo mi prilike da možda saznam nešto više. Ali uzalud, uporno je odbijao da izvrši moje naredbe, stalno pominjući nekakav aktivacioni kamen koji se nalazi opet kod tog Rieleva. Još neko vreme sam se zadržao ovde pokupivši svu opremu koja se tu zatekla, nikada se ne zna kada će nam možda zatrebati nešto od ovoga.
I ostatak družine se već bio uzmuvao pa su i sami krenuli dublje u istraživanje hodnika. Krenuh za njima, i pristigoh baš u trenutku kada ih je napala još jedna omanja grupa goblina. Nakon desetak metara šetnje kroz memljive hodnike ponovo smo nabasali na vrata. Otškrinuo sam ih i bacio pogled unutra. Još jedna soba sa onim čudnim cilindrom. Uđoh unutra i krenuh da razgledam unaokolo, a onda začuh tiho mrmljanje. Okrenuh se i videh da se nešto unutra cilindra pomera.

[DeCoy]

Izgleda da je biće unutar “tegle” bilo živo i još je pokušavalo da komunicira sa nama. Prišao sam tik uz stakleni zid da bih bolje razumeo šta pokušava da nam kaže. Na moje zaprepašćenje to je bio Rielev. Kako ovakavo stvorenje može biti odgovor na sva moja pitanja? Govorio je isprekidano, katkada u zagonetkama, jedino što sam razumeo je da ga je “gospodar” ostavio u ovakvom stanju, ni živog ni mrtvog, da bivstvuje negde između. A onda me je Rielev zamolio da izvadim gorivne ćelije iz njegovog aparata kako bi on jednom za svagda našao mir. Pogledah u druge članove družine, nije bilo potreba za rečima njihove oči su mi dovoljno rekle. Otvorio sam poklopac iza Rielevovog aparata i izvadio ćelije. Na kraju mi je još napomenuo da ima još ovakavih poput njega i da im pomognem što pre jer za njih još ima nade. Stajali smo ćutke još par minuta, gledajući u obrise nečega što je jednom bilo čovek, a onda bez reči napustili sobu. Dok smo izlazili, na stolu primetih kamen o kome je pričao golem, i uzeh ga.
Još uvek pos utiskom malopređašnjeg događaja prisetio sam se da bi “drugi” o kojima je govorio Rielev mogli biti ona bića u sobi u kojoj smo se odmarali. Pohitah natrag ne bi li im pomogao i tako ispunio poslednju Rielevovu želju. Ubacio sam ćelije u prazan slot na velikom cilindru na sredini sobe i u ostalim cilindrima počeše da se pojavljuju mehurići. Posle izvesnog vremena i neka od bića počeše da se polako pomeraju. Prišao sam nekim od njih u pokušaju da dobijem odgovore, ali ništa smisleno nisam uspeo da izvučem od tih razgovora. Svi su me oslovljavali sa gospodaru, pominjali nekakvog duha, neku statuu i neprestano mi se izvinjavali za nešto što su uradili. Videvši da ovde neću otkriti ništa novo napustio sam sobu sa jadnim stvorenjima.

[DeCoy]

Krenuli smo dalje niz hodnike sve dok nismo naišli na biblioteku u kojoj se odomaćilo nekoliko goblina i mephita. Od nje su vodila dva izlaza. Pošao sam da ispitam teren niz uzani hodnik ostavivši ekipu iza sebe. Nažalost naišao sam samo na zaključana vrata. Izgleda da ćemo morati da idemo drugim putem. Za to vreme Imoen je već uronila među knjige tražeći neki trag koji će nas odvesti na pravi put. Rekoh joj da za to nema vremena i da je bolje da krenemo dalje niz hodnik. Ali odmah iza prvog ćoška ugledasmo skupinu patuljaka. Jedan od njih istupi napred i predstavi se kao Ilyich, glavni čuvar ovog zatvora. Odmah mi je bilo jasno da nas neće pustiti da mirno prođemo dalje. Ne sačekavši da završi sa svojom besedom, naredih družini da se povuče iza ćoška, a Imoen da baci Stinking Cloud na sredinu prostorije gde su se nalazili patuljci, apotom i ona pođe za nama. Stali smo par metara dalje i spremili se da dočekamo napadače. Srećom dolazili su jedan po jedan, već izmučeni od gasa kojim je ispunjena prostorija tako da su bili lak plen za naša sečiva. Kada se otrovni gas razišao stupih napred i nađoh leš patuljka koji se predstavio kao Ilyich. Još ranije sam na njemu primetio novi svetlucavi oklop koji će mi dobro doći, ovi patuljci su zaista izvrsni kovači. U džepovima mu pronađoh i neke čudne svetlucave žireve. Odlučih da ih zadržim, verovatno će mi kasnije biti potrebni.

[DeCoy]

Nastavili smo da idemo niz dugačke, krivudave hodnike i posle nekog vremena Imoen najednom povika:
- Stanite! Ni koraka dalje!
Stadoh kao ukopan. Ona kleknu na pod i pokaza mi tanku, jedva vidljivu nit. Još jedna zamka, moja neopreznost me je moga skupo koštati. Likovala je dok je demontirala zamku, jer sam je prošli put izgrdio zbog neopreznosti i nepažnje, a sad je ona prva uspela da je uoči. U međuvremenu Jaheira je krenula sama dalje napred i ubrzo je počela da nas doziva. Dotrčao sam do nje i taman krenuo da pitam šta je posredi, ali me je ućutkala i rekla da pažljivo slušam. Zaista, u daljini se čuo neprekidan zvuk, nešto poput obrtanja zupčanika. Nekakva naprava...Sam krenuh napred ne bi li osmotrio o čemu se radi. Iza čoška se nalazila blago osvetljena prostorija sa tom ogromnom čudnom napravom sa nekoliko kugla koje su se rotirale i bacale svetlost po sobi. Zagledan u tu skalameriju nisam ni primetio da se nešto pomera u dubini sobe. Aura plavičaste svetlosti okruživala je velikog demona, koji se šetao tamo-amo proizvodeći zvuke nalik na režanje psa. Tiho se vratih nazad do družine i rekoh im šta sam video. Bili smo svesni da nam predstoji teška bitka.
Imoen i Jaheira su buff-ovale Minsca i mene bacivši Strenght i Bless magije na nas. Rekoh Imoen da ostane pozadi i pokuša da magijama onesposobi demona. Na moj znak jurnusmo u sobu. Demon kao da nas je očekivao, uopšte nije bio iznenađen našom pojavom, već se smejući uputio ka nama sa isukanim mačem. Minsc prvi stiže do njega i zamahnu svojim velikim dvoručnim mačem. Ali sečivo nije stiglo do demona...zaustavila ga je sjajna aura koja ga je okruživala. Isto se desilo i meni i Jaheiri. Demon je stajao gromko se smejući, a onda je zamahnuo udarivši svo troje. Dok smo od siline udraca ležali na podu, Imoen je pokušala da na njega baci Fireball, međutim aura je progutala vatrenu loptu kao da je nikada nije ni bilo. Izgleda samo zagrizli preveliki komad. Krenuli smo da se povlačimo ka izlazu iz prostorije ne skrećući pogled sa demona koji se i dalje smejao i lagano se kretao napred. Levom rukom sa opipavao iza sebe da ne bi slučajno udario u nešto i pao. U jednom trenutku ruka mi nalete na nekakvu metalnu polugu. Na kratko se okrenuh i videh da sam došao da podnožja one čudne rotirajuće mašine. Nemajući šta da izgubim odlučio sam da pomerim polugu. Mašina se uz veliku buku zaustavi, a aura oko demona poče da treperi, sve brže i brže dok za nekoliko sekundi nije u potpunosti nestala. Eto naše prilike, nismo časili ni časa već odmah napadosmo demona koji se bio vidno razbesneo zbog gubitka svoje zaštite. Jedan, dva, tri udarca i demon je već bio na kolenima. Zastao sam ne bih li od njega saznao ko stoji iza svega ovoga, ali Minsc nije delio moje mišljenje. Nastavio je da udara demona kao da je u nekoj vrsti transa, sve dok se ovaj nije prestao da se pomera.A onda se sagnuo i sa zemlje uzeo lepo ukrašeni dvosekli mač i udaljio se posmatrajući ga sa blagim osmehom na licu.

[DeCoy]

Seo sam na kamenom popločan pod da se malo odmorim i dođem sebi. Sedeo sam tako, pognute glave sigurno par minuta, kada mi je prišla Imoen i rekla mi da je sve pretražila i da izgleda da je ova soba ćorsokak. Ništa nisam odgovorio, samo sam se okrenuo na drugu stranu i duboko uzdahnuo.
Nije bilo druge nego da se vratimo natrag istim putem i proverimo da nismo možda prevideli neki prolaz ili vrata. Vraćajući se, prisetih se golema koji je pominjao aktivacioni kamen i otvaranje vrata od podruma. Požurismo nazad do one kružne prostorije sa golemom. Dadoh mu kamen i on nekamo odjuri. Potrčali smo za njim kako ga ne bi izgubili iz vida. Golem je otključao vrata uzanog hodnika koji je vodio ka velikoj ovalnoj odaji. Tu nas je čekao jedan otyugh, veliko čudovište sa pipcima. Strčali smo niz stepenice dok nas je Jaheira upozorila:
- Ne prilazite mu blizu, pipci su mu zaista otrovni.
Iako spor, otyugh je stigao do stepeništa pre nego što se Imoen uspela da spusti dole. Ipak nije ju primetio nego je nastavio da se gega ka ostatku družine. Uplašena, Imoen na brzinu baci Fireball na njega, ali se u strahu preračunala i ostala suviše blizu pa je vatreni zid baci kroz vrata na hodnik. Oprljen vatrom, otyugh se okrenu ka vratima i svojim dugačkim pipcima pokuša da dohvati Imoen. Dok je pokušavala da ustane i pobegne dublje u hodnik, Minsc pritrča i zabi svoj mač između sivih krljušti na leđima čudovišta. Otyugh poče da ispušta piskave zvuke i bezumno mlatara svojim pipcima da bi se na kraju srušio pored stepeništa.

[DeCoy]

Opet smo morali malo predahnemo i zalečimo rane. Dok smo sedeli zaključili smo da je najpametnije da iz ove sobe nastavimo dalje na istok jer je to jedini deo tamnice koji do sada nismo istražili. Za to vreme Imoen je pretražila kovčege i sanduke razbacane unaokolo i pronašla šlem za koji je trvdila da nosiocu daje mogućnost da vidi u mraku. Pošto sam elf, takvo nešto mi nije potrebno, pa sam ga dao Minscu.
Čim smo otvorili istočna vrata dočeka nas raskošno opremljena soba, prepuna svetlosti iz raznobojnih lampi. Sve mi je ovo izgledalo jako sumnjivo, pa rekoh svima da pripaze na zamke. Naravno da sam bio upravu, jer smo ubrzo nasšli nekoliko na podu i ormarićima po sobi. U njima nađosmo razne čudne predmete, počev od neobične statue Air Elementala, magične ogrlice i nekakvog ključa iz koga su bljeskale munje. Meni je pažnju privukao neugledni deo hodnika koji je vodio iz te sobe. U dubini tog hodnika videlo se prigušeno plavičasto svetlo. Bio je to nekakav portal, verovatno izlaz iz ove tamnice, ali nismo znali kuda on vodi niti kako ga aktivirati. Odlučih da prvo pregledamo ostatak tamnice ne bi li možda našli kakav bezbolniji izlaz odavde. Ako ne pronađemo ništa drugo, moraćemo da rizikujemo sa ovim portalom.

[Sarmatian]

Dobar pocetak. Moj savet je da bi mozda mogao manje da se posvetis opisivanju konkretnih radnji i operacija, a vise svojim likom. BG2 je ogromna igra i uz ovakvo detaljno opisivanje moze ti se ciniti kao da pises Rat i Mir. Meni naravno ne smeta, nego da tebi ne bude prevelik posao. Inace odlican pocetak, svidja mi se... Samo nastavi...

P.S. Stavio sam drugu boju da bi se razlikovalo od teksta...

[4th Dimension]

I mogao bi malo da prošaraš tekst screenshotovima iz igre. Opališ screenshot svaki put kada dođeš do nekog ključnog dijela (prvi put ugledaš demona, golem, one životinjice itd.) i linkuj ih preko imageshacka jer ljepše je kada stoje kroz tekst a ne na kraju.

I kao što reče Saramantian, ignoriši sitne stvatri. Imjesto da kažeš da je neko na vas bacio Cure light wounds, možeš reći da ste zastanuli da malo predahnete posle opasnog meča, ili tako nešto, i opisuj samo ključnije momente.

[Eni]

Ovo je DeCoyev AAR, neka opisuje kako misli da treba... Kad vi budete pisali, pišite ukratko kao novinski reporter koji prenosi rat uživo ako hoćete, čovek se odlučio za detalje, meni je to Ok...

@DeCoy - Samo se pitam da li bi prava Evil družina izvadila baterije i pomagala okolo LM, ne znam, nisam ni ja nikad igrao sa Evil... Nastavi, lepo ti ide...

[DeCoy]

Elem...hvala na smernicama i napomenama koje ste mi uputili

Jeste da sam se raspisao, ali mislim da će tako biti samo kada dođem u neki dungeon ili neko slično mesto od značaja, neću se baš puno zadržavati na opisivanju šetkanja kroz Athkalu ili Faerun...

To za screenshotove i nije loša ideja, tnx

E i meni je ovo prvi put da hoću da igram kao Evil, vidiš nisam ni skontao to za pomoć onim stvorenjcima, izgleda da sam ipak dobrica, lol...možda ću da se razgoropadim kasnije u igri

[4th Dimension]

Pa ja ga na ništa netjeram. Jednostavno govorim šta bi mu malo poboljšalo AAR.

[DeCoy]

Dalje naiđosmo na prelepi vrt unutar ove mračne tamnice, sa puno drveća i cveća, prosto nisam mogao da shvatim kako se tako lepo mesto može nalaziti ovde...a onda se začuše zanosni ženski glasovi iza obližnjeg drveća. Dotrčaše tri prelepe dryade i zamoliše nas za pomoć. I one su kao i mi zatočene ovde, kao konkubine služeći za zabavu vlasniku ovoga bizarnog mesta. Konačno saznah i ime mojega tamničara – Irenicus...ali i dalje ostaše nepoznati njegovi motivi. Oni žirevi koje sam pokupio od Ilyicha su magični žirevi Dryada, koje me zamoliše da ih odnesem njihovoj kraljici u Windspear Hills. Iz tih žireva izrašće novo drveće i naše lepe prijateljice će ponovo biti slobodne. Obećah im da ću potražiti kraljicu čim budem pronašao izlaz odavde. Naposletku dryade su nam obajsnile da je jedini način da se pobegne odavde kroz onaj portal koji smo maločas videli. Inspirisan ovim saznanjem kratko se pozdravih sa njima i pohitah do portala. Prišao sam mu i pokušao da ga aktiviram. Ništa se nije dešavalo. Uzeh i onaj ključ sa munjama koji smo pronašli u susednoj sobi, ali bez uspeha. Šta bi moglo aktivirati ovaj portal? Moje razmišljanje prekinu Jaheira koja reče da je kod biblioteke primetila neka vrata koja nisu imala nikakve brave na sebi, kao da su magijom zaključana. Hmmm, možda ovaj ključ otvara baš ta vrata?
Na nesreću ni to nije upalilo. Kao prvo nije bilo brave u koju bi se ključ mogao staviti, ali sam primetio da bi svaki put kada se primaknem vratima ona počela da trepere. Kada bi se neko drugi približio ništa se nije dešavalo. Možda je u pitanju nešto što nosim na sebi, nešto iz moga ranca možda? Skinuh kožni ranac sa leđa i pogledah unutra. Ona statua koji smo našli na pijedestalu u sobi takođe vibrirala, tiho šumeći. Izvadih statuu iz ranca i priđoh vratima sa njom u rukama. Na iznenađenje svih nas vrata se treskom otvoriše...

[DeCoy]

Ispred nas se pružala dugačka drvena konstrukcija, nešto poput visećeg mosta, koja se njihala na vetru. Priđoh ogradi i pogledah dole u dubinu, ništa se nije videlo. Uzeh prsten iz džepa i bacih ga u tminu ne bih li saznao koliko je duboko. Sekunde su prolazile i prolazile, ali nije se čuo nikakav zvuk...A onda se začu klepet krila i sekund kasnije pored mene prolete vatrena lopta. Grupica mephita izroni iz mraka i uputi sa nama. Brzi su kao osice, zaista ih je teško pogoditi u vazduhu. Srećom, u borbi prsa u prsa nisu naročito opasni, u najgorem slučaju bi prošao sam par ogrebotina.
Oprezno smo nastavili da idemo po drvenom mostiću koji je proizvodio užasnu škripu pod našom težinom. Polako, stigosmo do kružnom proširenja na čijoj sredini se nalazio stočić a na njemu svetlucava lampa. Prisetih se stare priče o duhu iz lampe koju treba protrljati tri puta i maših se za nju. Ali čim sam je uzeo u ruku, ona poče da se trese i uz veliki bljesak pored nas se materijalizova duh. Brzinom munje izvadih mač iz korica i zauzeh odbrambeni položaj, čekajući njegov napad. Ali umesto toga, duh mi se još i zahvalio što sam ga pozvao, objasnivši da kod sebe krije nešto moje i da je spreman za trampu. Njegova sloboda za moje oružje.
- “Kako mogu da te oslobodim?” – upitah ga.
- “Lampa koju vidiš je samo replika. Pronađi pravu i ja ću biti slobodan. Potraži pomoć šumskih vila, one znaju kako Irenicus razmišlja, one znaju gde se prava lampa nalazi...”
Dryade su bile itekako spremne da nam pomognu, lampa je bila u njihovom posedu. Kad sam već tu, upitah i za način aktiviranja portala, na šta su mi odgovorile da se ključ nalazi u Njenoj sobi, na kraju vrta. Na moje pitanje ko je ta Ona, ne dobih odgovor. Na ulazu u sobu ostadosmo bez daha. Takvu raskoš nisam video u svom životu. Najskuplji nameštaj, prelepe prostirke, nakit i ukrasi iz celog Faeruna...Ne odvajajući pogled od te raskoši zakoračih u sobu, ali me prenu prodaran zvuk alarma. Onda se setih zamki na koje smo naišli u sličnoj sobi ranije, te poslah Imoen da ih pronađe. Naravno opet me intuicija nije prevarila. U jednom od fino izrezbarenih stočića nađoh ključ o kojem su govorile dryade. I tako, dok smo vršljali po sobi i divili se njenoj lepoti na vratima se pojaviše dva clay golema. Stražari...sigurno su se aktivirali kada se oglasio alarm.

[DeCoy]

Imoen se prva snašla i bacila Magic Missile na napadače, ali golemi bejahu otporni na svaku vrstu magije tako da nije bilo efekta. Jedan od golema napade Minsca, a drugi se nameračio na mene. Začudo, nisu pružili naročito veliki otpor, posle svega dva-tri udarca mačem obojica se pružiše po podu sobe. Nije bilo vremena, možda je alarm uzbunio još stražara ili čak i samog Irenicusa. Imoen, Jaheira i Minsc ostadoše kod portala, a ja otrčah do duha da mu odnesem pravu lampu. Čim sam je spustio na sto, duh ispari, a na podu se pojavi zlatni dvoručni mač Sword of Chaos +2. Duh je rekao da je to oružje moje, ali iako sam tokom svojih putešestvija nosio mnoge mačeve, nisam se mogao prisetiti ovoga. Ionako više volim da koristim dva mača, nego jedan dvoručni...ovaj ću pokloniti Minscu, mislim da će se obradovati. Požurih natrag do ostatka družine, da bi aktivirali portal i što pre se izgubili iz ove zle jazbine.

[DeCoy]

Na moje veliko razočaranje i dalje smo bili u tamnici, izgleda da smo se samo teleportovali na sprat više. Naš dolazak je očigledno bio primećen jer sam u daljini čuo korake koji su se brzo približavali. Iza ugla se pojavi figura sa kapuljačom i Minsc već krenu na njega sa isukanim mačem kada ovaj ustuknu i povika:
- “Stanite...ja sam zarobljenik kao i vi...jedino što želim je da pobegnem odavde!"
Lik skinu kapuljaču, pokloni se i predstavi:
- “Yoshimo...vama na usluzi...”
Ispostavilo se da je Yoshimo sitni lopov koji je došao u Athkalu u potrazi za “poslom” i da je jedne noći drogiran i doveden na ovo mesto. Nije bio ništa manje zbunjen nego mi. Pošto nas je pritisla ista muka rešili smo da udružimo snage i zajednički pokušamo da pronađemo izlaz. Yoshimo nas upozori da se iza vrata nalazi nekoliko magičnih portala iz kojih neprestano izleću mephiti. On je pokušao da uništi te portale i probije se dalje, ali su mephiti bili brojniji pa je bio prinuđen da se povuče. Sada je ubeđen da će, uz našu pomoć uspeti da ih uništi.
Na moj znak otvorili smo vrata i utrčali u prostoriju. Na desnom zidu nalazila su četiri portala koji su isijavali raznobojnu svetlost. Mephiti nas odmah počeše da saleću. Imoen i Jaheira ostadoše da se bakću sa letećim napastima, a nas trojica smo krenuli na portale. Uništili smo jedan, zatim i drugi, a onda iz trećeg izlete mephit kakvog do sada nisam video. Odlete visoko do tavanice, a onda poče da baca zrake duginih boja. Jedan od zraka pogodi Minca koji se samo stropošta na pod. Sagnuh se da vidim da li je sve u redu sa njim...dobro je...izgleda da je u pitanju nekakav sleep spell. Još jedan tup udarac, okrenuh se...i Yoshimo je bio na podu. Pogledah gore, mephit je mlatarao krilima spremajući se da se ustremi na mene. A onda, precizno upućena strela pocepa mu krila i on se sruši, oborivši pritom jednog od svojih pajtaša koji je bio ispod njega. Držeći napeti luk u ruci, Imoen mi namignu i osmehnu se. Pridigoh se sa poda i jurnuh na preostala dva portala.