[AAR] Neverwinter Nights 2 - Potraga

[Red Dragon]

Neverwinter Nights 2 - POTRAGA

Najzad sam rešio da predjem NWN2, pa, pošto mi je dosta toga nepoznato, možda će pisanje biti bolje. Povremeno će se ažurirati.Fallout 2, će morati da sačeka. Ovo će trajati, nadam se samo da će biti kraće nego ‚‚Rat i Mir‚‚. Saveti i kritike su dobrodošli. Bog te pita kakva će ovo bajka da bude...

Race Human – male – Lysander Dragonclaw
Alignment Lawfull Good
Multiclass Warrior_Sorcer_Red Dragon_Paladin (sorc 1 lvl, Red Dragon na max i kombinovanje Warriora i Paladina, uz prednost Warriora)
Biće forsirane INT, CHA i WIS zbog dijaloga.
Dosta će se toga vrteti oko glavnog junaka i njegovog odnosa sa ostalima.
Pa da počnemo.... Prolog je njegov HISTORY

[Red Dragon]

Prolog(poreklo Lysandera)

-Oduvek sam znao da sam drugačiji. To sam video i po mom ocu, Daeghunu. Čovek sam, a otac mi je vilenjak. Ja krupan, a on nežne, prefinjene gradje. On graciozno zateže luk, a ja snažno držim mač.
Za majku nisam znao. Možda mi je i nedostajala, ali kako bih ja to znao. Daeghun mi je bio sve.
-Moje poreklo mi mi nije poznato. Osim ponositog držanja i ožiljka u obliku zmajeve kandže na ruci, drugih obeležja nisam imao. Verovatno sam se zato i zvao Lysander Dragonclaw. Mislili su da ima u meni ima potencijala za Warlocka, ali moja krv, ono što je u meni kolalo, bilo je mnogo moćnije..... i drevnije. Mislili su da sam potomak nekog velikog čarobnjaka i da tu leži moja sudbina. Ali moja nezainteresovanost za neke velike magije i čitanje raznih čarolija ih je bunila. Rekli su mi da je jedna stara baba davno predskazala da će pojaviti dete čiji su preci Drevna Božanstva.......Zmajevi! Ali to niko nije želeo ni da pomisli. To bi bilo svetogrdje.
-Imao sam dosta drugova, ali sam uvek imao osećaj da su malo ljubomorni na mene, jer su mi toliko često prilazile devojke. Momci su očekivali da se ponašam kao nekakav zavodnik i srcolomac. Ali ja to nisam mogao. Bilo mi je simpatično da posmatram devojku ispred mene kako crveni, i mucajući pokušava nešto da me pita. Kad bih joj pružio cvet, ona bi smejući se, veselo otrčala drugaricama.Uvek sam se pitao šta to devojke na meni vide. Da li je to moj stas, moja vatrenocrvena kosa, moje oči plamene boje, ili nešto drugo. Ili možda moje srce.
-Bevil je bio moj najbolji drug i kompanjon u svim avanturama. Često smo od Daeghuna kao deca dobijali batine zbog naših nestašluka. Ali to nam nije smetalo. Uvek smo se držali zajedno. Njemu sam mogao da poverim sve svoje tajne....osim jedne.Sanjali smo da zajedno pristupimo miliciju i štitimo West Harbor, nase rodno i mirno selo.
-Tajna koju nisam ni Bevilu poverio bila je ona. Amie, nasa drugarica od detinjstva. Bila je najtalentovanija medju čaronicama u selu. Pogotovo je volela da vežba na Bevilu. Podrigivanje žaba, nekontrolisano puštanje gasova. Smeh se orio selom dok je Bevil očajnički bežao ispred fantomskih vukova. Njen osmeh. Mislio sam da me ništa ne čini srećnim kao njen osmeh. Pitao sam se da li ona oseća isto što i ja. Ma znao sam da oseća.....ali ja, koji sam znao žustro i starešinama da odgovorim, pred njom nisam imao hrabrosti. Msilio sad da ću, jednog dana, skupiti hrabrost da joj kažem šta osećam.

[Red Dragon]

-Ali, dobrodušni Bevil je to izgleda znao. Uvek je tako udesio, da na seoskom vašaru kad se vodi kolo ona bude uz mene. Da uveče, kada pevamo pored vatrice, i ona dodje, jer su govorili da su nam u tandemu glasovi kao poj nežnog slavuja i rik mladog lava. Dobri Bevile, hvala ti.
-Staresine sela su na mene gledale sa odobravanjem, ali i sa negodovanjem.
- Dobro sam gadjao iz luka, ali me to nije privlačilo. To je ljutilo starešine, jer su mislile da ću poći Daeghunovim stopama.
-Solidno sam bacao čarolije, mada su mene više privlačile magije i aure zaštite i lečenja. Nisam sebe video kao nekoga ko kontroliše munje i oluje. Nisam želeo da kontrolišem prirodu. Ne, nisam to mogao. Moje munje i oluje su bile u mom maču.
-Ali i tu su bili problemi. I pored svoje krotke prirode, nisam želeo da se povinujem učenju mojih učitelja mačevanja. Nisam želeo da izazivam protivnika(taunt) niti previše da mu pariram(parry) da bih ga porazio. Jedan udarac u pravom trenutku, takva je meni taktika borbe odgovarala. Zbog moje tvrodglavosti, jednom sam se borio i sa mojim učiteljem mačevanja. Pred svim učenicima me je iznenada napao. Pokušavao je da me obeshrabri rečima da nisam dobar ratnik i da nikad neću pristupiti miliciji West Harbora. Ali na mene njegove reči nisu delovale. U jednom potezu sam mu izbio mač iz ruke, a onda mu prislonio moj mač uz grlo. Svi su zabezeknuto gledali. Spolja sam možda izgledao samouvereno, ali duboko u sebi sam i sam bio zbunjen. Zašto sam toliko smiren u tim trenucima? I još gore, zašto često nisam toga svestan? Ali me to nije sprečavalo da budem najbolji.
-Bio sam i sasvim solidan trgovac. Osnovnu trgovačku školu sam završio bez problema. Jedino je jadan Bevil ponavljao.
-Ko zna gde će me sudbina odneti...
-Ove godine smo Bevil, Amie i ja osvojili seoski kup. Amie ih je sve zasenila. Čvrsto sam rešio da joj sutra kažem za moja osećanja. Ništa me neće sprečiti.
-Bio sam srećan, i to ništa nije moglo da pokvari...

[Red Dragon]

************************************************** ********
-‚‚Napad, napad..... Selo je napadnuto!!!‚‚, čujem Bevila kako se dere dok utrčava u moju sobu. Nije znao ko nas napada, ali po tome kako je grčevito stezao balčak mača, video sam da je ozbiljno. Osetio sam jezu. Zlo je bilo u blizini. Zgrabio sam mač i ostalu opremu koja je stajala u mom kovčegu. Osetio sam da mi se hrabrost polako vraća dok sam stezao moj mac. Amie mi je lagano stavilaa ruku na rame. Nisam se imao cega plašiti uz moje prijatelje. Potrcali smo u prizemlje.
- Ulazna vrata su razvaljena. 3 Siva Patuljka su razjareno potrčali ka Amie. Na trenutak sam osetio kako mi je krv uzavrela, ali i kako mi se um smiruje. Sledećeg trenutka, 3 patuljka su lezala nepomično, a jedino kapi krvi sa mog mača su razbijale tišinu dobujući po podu. Bevil i Amie su me gledali zapanjeno. A ni ja nisam bio siguran šta se dogodilo. Ali nije ni bilo vremena za razmisljanje. Istrčali smo napolje.
- Brat Mering je stajao ispred. Uputio me je na Georga, koji se kod mosta borio sa jos nekoliko seljana. Za oko mi je zapala mračna prilika naslonjena na drvo. Pritrčali smo joj. Da nisam znao je da visok kao kuća, nikad ne bih prepoznao Warda Mosfelda. Sav je bio u krvi. Rane su bile velike. On me je gledao prkosno. Ocekivao je da ću iskoristiti priliku i ubiti ga. Ali, meni je samo bila u glavi misao da ga spasim. Vratio sam se do Brata Meringa. Dao mi je nekakvu mahovinu i rekao da požurim. George mi je doviknuo da sakupim još ljudi za kontranapad. Razlog više da spasim Warda i ostalu njegovu braću. Sva trojica su jaki i glupi. Savršeni za kontranapad. Stavio sam malo mahovine Wardu na rane, i one su se pred mojim očima zacelile. Wardov zahvalan pogled je dovoljno govorio. Jurnuo je orno ka patuljcima. Ne bih voleo da sam u sad u njihovoj koži.
- Ian se krio iza svoje kuće. Jedan od starih pripadnika milicije. Izgleda da ga je hrabrost izdala. Ubedio sam ga da se vrati natrag u borbu. Ako nam ne pomogne, patuljci će ga sigurno ubiti. Izgleda da ga je to ubedilo i on jurnu boj kao mladić.
- Nešto se čulo iz susedne kuće. Tu je živeo Pierson. Vrata zaključana. Rekoh mu da me pusti. On se nešto nećka. Ubedjenje da je bolje da otvori vrata nego da ih ja razvalim je pomoglo. Kukavica jedna. Rekao sam mu da se javi George na raport. Izgleda da ga je moj ozbiljan pogled ubedio. Izjurio je sa mačem u ruci. I mi smo za njim.
- Tarmas, čarobnjak i Amien mentor, se borio sa nekim mračnim čarobnjakom.. Vatra i led su leteli oko njih. Pre nego što smo stigli i da kažemo reč, Amie je potrčala da pomogne. Bacila je najjaču magiju na čarobnjaka. Nije ga ni ozledila. Trenutak kasnije, gledao sam kako njeno beživotno telo dodiruje zemlju. Pro...prokletnik ju je ubio. Tarmas je rekao da se ne mešamo. Osetio sam kako mi mač podrhtava. Amie...... nemoguće da je mrtva. Osetio sam kako mi krv uzavire. Oči mi plamte besom. Taj..... mora umreti.

[Red Dragon]

-Mračni čarobnjak nestade uz reči ‚‚Nije ovde‚‚ a umesto njega se stvoriše ogromni, zeleni pauci. Ali, to mi više nije bilo važno. Ionako ih je sledećeg trenutka snašla smrt od mog mača. Osetio sam kako bes raste u meni. Pridigao sam Amieno telo. Tarmas mi je rekao da je ostavim. Tražio sam da je spasu, ali oni su samo stajali. Otišla je, zaista je otišla. A ja nisam stigao...stigao da joj kažem....da ....da....je volim. Poslednji put sam pomilovao njeno lice i nežno sklonio kosu što joj je preklivala lice. Zbogom.
- Čvrsto stežući mač, krenuo sam sa Bevilom prema njegovoj farmi. Tamo se vodila borba.
- Pored jedne poluizgorele kuće ležao je teško ranjeni patuljak. Izgleda da ga je par trenutaka delilo od susreta sa njegovim Tvorcem. Smejući se sa teškom mukom, najavio je dolazak svojih gospodara koji će nas sve ubiti. Prislonio sam mač uz njegovo grlo. Samo jedan potez, i njegova krv će obojiti zemlju. Odjednom, osetih Amiein duh uz sebe. Ne, ona ne bi volela da se zbog njene smrti ja pretvorim u ubicu. Vratio sam mač u korice. Neka patuljak umre kad mu dodje trenutak. A za ostale, taj trenutak će doći sada. Platićete za Amienu smrt u borbi. Krv mi ponovo ključa. Pojurili smo ka Bevilovoj farmi.
- George je taman objavio napad na patuljke i bladelinge koji su se kao mračna oluja spuštali niz brdo. Za tebe Amie, prošaputao sam, i razjareno jurnuo. Neprijatelj je padao jedan za drugim. A meni je krv sve više ključala. A neprijatelj je padao kao snoplje. A na svakog palog neprijatelja, pojavila bih se još dva. A Daeghuna nigde. Nekoliko patuljaka je potrčalo ka Bevilovoj kući. Njegov uplašeni pogled je sve govorio. Potrčali smo ka njegovoj kući, ostavljajući ostale da se regrupišu za naredni napad.
-Na ulazu u Bevilovu kuću smo zatekli da dva mrtva patuljka. Odahnuli smo. Bevilovi psi su u blizini. Bevilova majka je pokazivala na vrata susedne prostorije. Tu mora da ih je još. Utrčali smo su sobu. Još patuljaka. Sreća pa smo imali Bevilove pse, koji su bez problema mogli i medveda da napadnu. Patuljci su bili mrtvi. Iza jednih vrata čula se dreka. Bevilova mladja braća. Rekli smo im da ostanu tu dok se ne vratimo i potrčali smo nazad da pomognemo ostalima.
-Neprijatelj nije prestao sa nadiranjem. Mislili smo da nećemo još dugo izdržati. Iznenada su nebo prekrile strele i gomila patuljaka je ležala mrtva. Daeghun! U pravi čas.
-Mesec je bio obojen krvavosrvenom bojom...

[Red Dragon]

-Toliko mrtvih. Mnogi od njih moji prijatelji. Moj ljubimac, prasence Khelgar, neutešno je skičao kraj Amienog tela. I njemu je Amie nedostajala.
- Daeghun me je pozvao. Kazao mi je da zna šta je razlog napada. Naredne rečenice mi nisu imale previše smisla. Jedino što sam razumeo jeste da treba da donesem neki kamen, koji se nalazio u obližnjoj ruševini, i da taj kamen ima veze sa mnom. Odmah sam krenuo, a za mnom i pomalo uplašeni Bevil. Možda taj kamen krije tajnu mog porekla i moje majke.
- Jeziva, smrdljiva močvara. Na drugom kraju se nalazi ruševina. Nekoliko buba močvaruša koje nisu predstavljale problem. Kad smo u daljini videli ulaz, nekoliko Gušterolikih je pokušalo da iskoristi našu nepažnju, ali su naišli samo na smrt. Gušteroliki se dugo ovde nisu pojavljivali, bio je sumnjiv njihov toliki broj. Stigli smo do ulaza u ruševinu. Ali meni je pažnju privukla jedna omalena kućica sa drvenim vratima. Bevil je rekao da se tu ne zadržavamo. Jer nikakav mač niti čarolija nisu mogli da je otvore. Poslušao sam ga i vratili smo se ispred ruševine.
- Odjednom sam imao čudan osećaj. Imao sam utisak da me neko posmatra. Stresao sam se. Verovatno mi se učinilo od hladnoće.
-Ušli smo oprezno...

[Red Dragon]

- Slaba vatra sa baklji nam je osvetljava beskonačne tunele, pune neprijateljski nastrojenih Gušterolikih. Nešto veliko se sigurno dešava čim ih je ovoliko i još su neprijateljski nastrojeni. Iza jednih vrata se čuo žamor. Jurnuli smo hrabro.
-U susednoj prostoriji je stajala gomila Gušterolikih koja su klečala ispred svog vodje. Vodja je pokušavao da prizove duhove predaka u pomoć njegovom plemenu koje je mnogo propatilo. Ne, oni su samo pokušali da prizovu svoje pretke u pomoć, ovo je njihovo sveto mesto. Nije u redu da bude ukaljano krvlju.
- Besni pogledi Gušterolikih su nam govorili da nas čeka kraj. Morali smo brzo da reagujemo. Bljesak mog mača ih je iznenadio. ‚‚Ja sam izaslanik vaših predaka‚‚, gromko sam uzviknuo. Bevil je samo pao na kolena, verovatno me gledajući kao ludaka. Ali to je delovalo na vodju. Shvatio je moj dolazak kao znak. Poklonili su se i izašli. Zgrabio sam kamen i brzo istrčao sa Bevilom iz ruševine i uputio se ka selu.
- Opet onaj osećaj da me neko posmatra...

- Jutarnje sunce me je zateklo na putu za Neverwinter. U glavi još premotavam film koji se ticao razgovora sa Daeghunom. Ovaj mistični kamen je definitivno povezan samnom i mojom majkom. Ali ovo je samo jedan njegov deo. Drugi se nalazi kod čarobnjaka u Neverwinteru. Daeghun me je posavetovao da potražim svog ujaka Duncana, koji je držao gostionicu u Neverwinteru. On će me dalje uputiti.
- Pozdravio sam se na brzinu sa svima. Kamen je i dalje predstavljao opasnost za selo. Morao sam da požurio. Bevilova majka me je zamolila da saznam nešto njenom drugom sinu, Lornu, koji je odavno otišao u Neverwinter. Pristao sam, jer mi je i onako usput. Bratski sam se zagrlio sa Bevilom. Nisam želeo da krene sa mnom. Već je dovoljno pomogao, a od još veće će biti pomoći u selu. Krišom mi je tutnuo u džep vrećicu zlatnika. Hvala je bilo sve što sam mogao da kažem.
- Kratak i hladan pozdrav. Tako tipično za Daeghuna.
- Okrenuo sam se i, možda po poslednji put, pogledao moje selo.
-‚‚Zbogom Amie‚‚, prošaputao sam i zamakao niz put, čvrsto stežući kamen u ruci.

-Ne znam koliko dugo već putujem. U daljini vidim gostionicu. Taman da se malo odmorim i osvežim...

[FooFighter]

Stvarno dobro napisano, nema šta... Samo, jel' bi ti bio problem da ubaciš po koji skrinšot? Znam da je lakše reći nego uraditi, ali bi sa njima bilo ipak malo zanimljivije za čitanje i praćenje.

Good work i nemoj odustajati!

[player1]

Red Dragon kaže:

Moj ljubimac, prasence Khelgar...

Slucajnost?

[Red Dragon]

-Čula se nekakva graja na prostoru, koji bi trebalo da predstavlja dvorište nekakve oronule gostionice. Na ulazu sam zatekao komičnu scenu. Trojica, očigledno polupripitih momaka, okružila su jednog patuljka. Patuljak je začudo bio veoma oran za borbu. Tražili su novac od patuljka u zamenu za to da ga puste na miru. Patuljak im je očigledno nudio svoju pesnicu umesto novca. Iznenada su barabe potegle mačeve na njega. Patuljak je bio goloruk. Nije imao šanse. Zato sam požurio da mu pomognem. Uskoro su barabe spavale blaženim snom, iz kog se očigledno neće probuditi još neko vreme. Patuljak se zahvalio za pomoć, ako se pod zahvalnošću podrazumeva njegov komentar da ih je i mogao sam srediti.
-‚‚Khelgar, iz klana Gvozdena Pesnica‚‚, ponosito je izgovorio. Prećutao sam ime mog prasenceta, da ne bi bile neprilike. I patuljak je krenuo za Neverwinter. Možda bi mogli zajedno da putujemo. Prasence je dobar slušalac, ali rdjav sagovornik. Patuljak je valjda bolji. Ušli smo u gostionicu da se okrepimo.
-Narednih nekoliko sati Khelgar je uz piće pričao i pričao. Nisam mnogo toga razumeo i pored silnog truda. Samo sam razumeo ‚‚onda sam mu polomio glavu‚‚ , ‚‚sakupljao je zube sa poda‚‚ , ‚‚razbio sam mu stolicu o glavu‚‚ i tako u nedogled. Na kraju se ispostavilo da hoće da postane monah. Patuljak monah. Moj prvi osmejak, od kad se dogodilo ono u West Harboru. Mislio sam da je sa smrću Amie umro i moj osmeh. Ali, on se pojavio.
-‚‚A razlog zašto želim da postanem monah je ...‚‚
-‚‚KALACH – CHA!!! Pronadjite ga‚‚ , odjednknulo je gostionicom, dok su ka nama sa isukanim oružjem trčali Bladeling sa grupom Duergara. Khelgar se veselo zaleteo ka njima sa isukanom sekirom. Vidi se da čovek voli borbu. Dok se Khelgar zamajavao sa Duregarima, ja sam posekao Bladelinga.
- Neka žena je panično vikala da ih ima još na spratu i da će povrediti njenog muža. Požurio sam na sprat, a za mnom i Khelgar, očigledno zadovoljan mojim reakcijom.

[Red Dragon]

Još Duergara. Snašla ih je ista sudbina kao i njihovu sabraću.
- U susednoj prostoriji sam ugledao Galena, trgovca. Pa on je trgovac sa seoskog kupa! Ono se izgleda njegovi telohranitelji bore da ga zaštite od nekoliko Duregara. Napali smo ih iznenada sa ledja.‚‚U pravi čas‚‚ uzviknu Galen. Vidi se da mu je pao kamen sa srca. Ipak me je prepoznao . Setio se Daeghunovog klinca. Zahvalio se od srca (novac naravno, ne bi ni pomislio da da) i pobegao iz gostoinice sa svojim telohraniteljima.
- Ima ih još, osetio sam. Morali smo da proverimo i druge prostorije.
- U daljini smo videli dva Bladelinga kako se spremaju da zadaju završni udarac nekoj osobi. Jedan iznenadan skok, i Bladelinzi su ležali mrtvi. Opet. Kako? Ubio sam ih u trenutku. Šta mi se to dešava?
- ‚‚Hvala vam‚‚, reči koje su me vratile u realnost. Čovek se još tresao. Strah mu je sijao iz očiju. Smirio sam ga. Verovatno je ona žena tražila da njega spasemo. Otpratili smo ga u prizemlje.
- Dugo Gera (tako se zvala) nije ispuštala svog muža iz zagrljaja. Zatim se okrenula i pružila mi vrećicu sa zlatnicima. Odmerio sam ih. Skromni ljudi. Putuju verovatno svom domu. A ko zna koliko je daleko. Možda imaju i decu. Možda su želeli da im kupe nešto. Učtivo sam odbio novac. Žena je htela da mi poljubi ruku i kleknula je. Istrgnuo sam ruku i podigao je. Ne želim da mi se klanjaju kao nekom kralju. Spakovali su stvari, zahvalili se i napustili gostionicu.
- Probao sam da saznam neku informaciju od vlasnika. Ništa novo. Putevima više niko ne patrolira, ne zna ništa o napadu na West Harbor...
- Ćutke sam izašao.
- Kalach-Cha...Kalach-Cha, zašto mi od jednom ta reč ne izbija iz glave. Zašto imam osećaj da sam ja povezan sa njom? Da li je to neka stvar....da nije to možda kamen koji nosim... ili neko za kim tragaju. Ne vredi mi da razbijam sad glavu time. Moram da nastavim ka Neverwinteru.
- ‚‚Pošto već idemo u istom pravcu, mogli bi zajedno da putujemo‚‚ , prenuše me reči iz razmišljanja. Ispred mene je stajao Khelgar, izgleda isto spreman za put.
- ‚‚ Zašto da ne, bolje ako nas ima više,bezbednije je‚‚ , odgovorio sam. Nisam želeo nikog da mešam u moju misiju, ali takodje sam znao i da će mi trebati prijatelji.
-Ka Neverwinetru, onda...

[Red Dragon]

-Danima smo putovali. To bi bilo mučno i iscrpno, da Khelgar nije razbijao tišinu svojom pričom o tome kako je pronašao veru u jednoj krčmi. Kroz batine. Ponovo se pojavio osmeh na mom licu. Ipak me nije napustio.
- Khelgara su u toj tuči premlatili, kako je on rekao, ‚‚mršavci u prašnjavim odorama‚‚. Monasi, naravno. Ljudi mira i tišine, veoma opasni borci, ali samo kada se brane. Sećam se, pre nekoliko godina, kada su dva monaha došla u West Harbor i odsela u malenoj krčmi. Braća Mosfeld su, po običaju, malo više popila. I naravno počeli da provociraju monahe. Ali monasi kao da nisu odbraćali pažnju, več su u tišini pijuckali vodu. A ja sam mislio da mogu da ne obraćam pažnju na druge. Pre nego što je iko stigao da reaguje, poletele su stolice ka monasima. Ali se nije čuo prasak slomljenih stolica. Svi smo pogledali ka monasima. Oni su mirno spuštali stolice koje su do pre sekunde letele na njih. To je još više razbesno Mosfeldove. Poleteli su besno ka monasima. Tri tupa udarca, i Mosfeldovi su spavali blaženim snom. A monasi su mirno seli i nastavili da pijuckaju vodu u tišini.
-Znači Khelgar želi da postane monah da bi bio još opasniji borac. Khelgar u monaškoj odori. Ponovo osmeh. Slučajno sam Khelgaru spomenuo Kalach-Cha. Ni on nije znao šta znači ta reč. Pa dobro, ne pripada jeziku patuljaka.
-U daljini smo čuli neku prepirku.
-Videli smo Galena kako se prepire sa svojim telohraniteljima. Tražili su još novca od njega. Pre bi se reklo, sav njegov novac. Viknuo sam da ga ostave na miru. Krenuli su isukanih mačeva na mene. Khelgar je jurnuo ka jednom, ja ka drugom. Ipak nam ne bejahu dorasli. Ne bejahu, jer su uskoro ležali mrtvi. Bilo mi ih je žao. Pohlepa ih je zaposela.




- Galen mi zahvalno tutnu vrećicu sa novcem i ode svojim putem. I mi smo nastavili našim. Ponovo nekakva graja. Šta li je ovo danas?

[Red Dragon]

-Četvorica vojnika su okružila neku devojku. Nešto je bilo čudno u vezi sa njom. Oči, rogovi, rep...Ona je demonka! Ali...ona uopšte ne izgleda opasno. Štaviše, ne izgleda kao neko ko može da povredi. Bila ona demonka ili ne, moram joj pomoći.
‚-‚OSTAVITE JE NA MIRU!‚‚ gromko je odjedknuo moj glas, zbog koga su i ptice uplašeno pobegle iz krošnji. Čak je i Khelgar zastao ukopan, pod dejstvom mog glasa. I vojnici su zastali, zbunjeni. Ili uplašeni. Ponašaju se kao lovci na ucenjene glave. Pa i da je lopov, zar tek tako da je ubiju.
-‚‚Odlično, sad možemo da uzmemo još para i za lutalicu i ovog zakržljalog patuljka‚‚, uzviknu oduševljeno jedan od vojnika.
-‚‚ZAKRŽLJAO!!! To nisu bile pametne reči‚‚, čulo se Khelgarovo režanje. Mačevi su ponovo zapevali svoju pesmu smrti. Vojnici su pali. To su i zaslužili. Ali...ali... šta se desilo sa mojim glasom? Odakle tolika moć u njemu? Šta mi se to dešava, šta je ...
-Hvala, prenuo me je glas demonke. Sad sam je bolje osmorio. Uopšte nije izgleda jezivo. Čak mi je izgledala....ljupko. Odgovorio sam da mi ništa ne duguje. Nju je očigledno iznenadila moja finoća. Jadna devojka, očigledno da je život nije mazio i pazio. Ispričala je da su problemi javili zbog novog komandanta tvrdjave. Stidljivo se ponudila da nam se pridruži. Instikt mi je govorio da će nam doneti mnogo nevolja, ali mi je takodje i govorio da ću u njoj dobiti velikog saveznika. Neeshka(tako se zvala) je pokupila svežanj sa svojim stvarčicama i vesela, krenula za nama.
-Nije prošlo pet minuta, a ona i Khelgar su se već svadjali, jer je Khelgar uporno tvrdio da mu je ukrala zlatnike, a ona uporno odbijala to da prizna, i odgovarala uvredama na Khelgarove uvrede. Izgleda da su se već sprijateljili.
-Ponovo osmeh na mom licu. Bar ne nosim sam ovo teško breme...

-Tvrdjava Locke. Izgleda da je vidjala i bolje dane. Ali i gore. Galen je stajao pored nekog i pokazivao na mene. Čovek pored njega mi je izgledao jako poznat. Izgledao je kao....kao... Pa to je...
-‚‚Maršal Cormick, gradska straža Neverwintera‚‚ .Legenda u West Harboru. Prepoznao me je, kao Daeghunovo dete.
-Ispričao mi je da je novi komandant, neki poručnik Valis preuzeo komandu i da odbija da šalje patrole. Rešio sam da ja porazgovaram sa njim. Zbog toga je možda i moje selo napadnuto.
-Ali...

[Red Dragon]

Neko plače. Neutešno plače. Pronašao sam na drugom kraju tvrdjave devojku oko koje je stajalo dosta, uglavnom starijih, ljudi. Ispričala nam je da su njihove najdraže oteli banditi, a da Valis neće ništa da učini da ih spasi. Obećao sam da ću ih bezbedno vratiti.
A sad da malo porazgovaram sa tim Valisom.
Deset minuta je bilo dovoljno da se uverim kako je prokleto biće taj Valis. Kaže da je prethodni komandant nestao i da više neće da gubi ljude u patrolama ni zbog koga. Ponudio sam se da pronadjem komandanta u zamenu za ponovno aktiviranje patrola. Zadovoljno je prihvatio ponudu. Ali, prevrtljive oči su ga izdale. Znam da nešto krije. Imao sam osećaj da sam prihvatio opasan zadatak tražeći nestalog komandanta. Ali nisam imao natrag. Kratak odmor i pokret.
Pre odlsaka sam popričao sa jednim starim kovačem, koji me je uputio u tajne njegovog zanata. Rešio sam, da čim budem imao vremena, da ću pokušati da sam napravim mač. To me je oduvek privlačilo.
Na izlazu iz tvrdjave me je sačekao sveštenik sa molbom da vratim sveti simbol koji su mu banditi ukrali.

Banditski kamp...
Sigurno ih ima 30, možda i više. Jedino uz Khelgarovu ‚‚pobi sve‚‚ taktiku mogli smo da uspemo.
Krv, smrt. Samo to je snašlo ovo mesto. Bolelo me je srce sa smrću svakog bandita, ali to je verovatno sudbina donela. Bogovi Smrti su se danas gostili na krvavoj trpezi.




Ali nije bilo vremena za razmišljanje. Khelgar je zadržavao petoricu bandita, dok sam ja izvodio zarobljenike iz kampa. Nekoliko bandita je jurilo Neeshku, verovatno jer im je pokrala svo oružje. Neeshka je uzela, bolje rečeno ukrala, sveti simbol koji nam je sveštenik tražio da mu vratimo.
Zarobljenici su se bezbedno vraćali u tvrdjavu, a mi smo produžili preme groblju. Tu je poslednji put vidjen Tann, prethodni komandant Lockea.

[Red Dragon]

-Groblje...
-Carstvo mrtvih. Gomila kostura i zombija. Napadaju, ali kao da mene izbegavaju. Kao da me se plaše. Mislio sam da moja veza sa paladinima to čini. Ali, kao da je bilo nešto drugo. Od njih je ostao samo prah.
Ušli samo u grobnicu.
-Neeshka se trese. Osećam njen strah. Smirujem je rečima. Svetla baklji stvaraju sablasne seni koje se poigravaju sa našim umovima.
Još kostura i zombija... grobnica se proteže u nedogled...Izašli smo.
-Druga grobnica. Još zombija. Čini mi se da lutamo hodnicima godinama.
Iznenada sam osetio oštar bol u srcu. Ali i da mi krv ponovo uzavire. Zlo je u blizini...
-Neko...neko je unutra. Provalili smo. Jeziva scena se odigrava pred našim očima.

-Čovek u mračnoj odori je prizivao zombije. Nije bilo vremena. Pojurili smo ka njemu.
-Prokleti čarobnjak. Magija ga štiti. Prošlo je neko vreme dok dejstvo magije nije prestalo. Onda nije predstavljao pretnju. Prišli smo ranjenom čoveku. Predstavio se kao komandant Tann. Zamolio nas je da mu pomognemo da pronadjemo njegove ljude od kojih je razdvojen u trenutku njihovog dolaska na groblje. Krenuli samo da ih tražimo...

[player1]

Preporuka:
Zovi kosturove kosturovima. Lepse zvuci na srpskom.

[Maladikt]

...ili kosturima ili skeletima (ako baš hoćeš takav izraz).

I povedi malo više računa o pravopisu.

[Red Dragon]

E, hvala vam na savetima, posto nisam primetio da sam svo vreme pisem skeletoni, a mislim na kosture. A ni pravopis ne valja posto sam mislio da stavljan sredjen tekst, a ja ga nisam ni sredjivao. Tekst ce biti sredjen kasnije


Inace, valja li ista do sad?



p.s - tekstovi su malo sredjeni

[Red Dragon]

-Pospano sunce nas je zateklo na putu za tvrdjavu. Ne znam koliko već putujemo. Tann smireno razgovara sa svojim vojnicima. Jednog nismo uspeli da spasimo iz kandži zombija. Ali mene je više brinuo Valis. Njenu sigurno ne odgovara povratak Tanna.
-Prokleta bitanga. Valis i njegova 2 čuvara. Sigurno nije odbor za dobordošlicu.
‚‚Tanne, razrešavam vas dužnosti‚‚ čuo se Valisov zadovoljan glas. Izgleda da su i čuvari na njegovoj strani. Ovo se moglo završiti samo na jedan način. Valis je mrtav, kao i njegovi čuvari.
-Sunce je zašlo...
-Sledeće jutro smo odmorni napustili tvrdjavu. Sve se vratilo na svoje mesto. Tann je ponovo preuzeo upravu nad tvrdjavom, i ponovo aktivirao patrole. Bar će West Harbor ponovo biti bezbedan. Zarobljenici iz kampa su se vratili svojim porodicama. Uz Neeshkine suze, vratio sam novac koji su ljudi sakupili za mene. Njima je potrebniji, da započnu svoje živote iz početka. Sveštenik je dobio svoj sveti simbol, a on je nama podario blagoslov. Cormick mi je rekao da mu se javim kad stignem u Neverwinter. Kaže, trebaju mu ljudi kao ja.
-Neeshka je svo vreme gundjala zbog novca koji sam odbio. Khelgar je gundjao zbog Neeshkinog gundjanja. A meni je u glavi i dalje odzvanjalo... Kalach-Cha, Kalach-Cha...samo da mi je znati šta to znači.

[Red Dragon]

-Zašli smo u brda. Čudno, sad sam siguran da nas neko zaista posmatra. Kao i u ruševini blizu West Harbora, kao i kod groblja...svuda.
-Iznenada su se ispred nas stvorili Bladeling i nekoliko Duergara. ‚‚Kalach-Cha! Nemaš gde da pobegneš, predaj nam ga!‚‚. Ovo je zvučalo poznato. Pa naravno...kao i u gostionici. Kalach-Cha nije nešto. TO SAM JA! Mene zovu Kalach-Cha iz nekog razloga!
-Bilo je očigledno da nisu raspoloženi za priču. Khelgaru je to naravno odgovaralo. Njegova sekira je bila raspoložena za rpiču.Ali.... nismo sami. Još neko je tu. Osoba koja me je pratila od početka je i sada tu. Ali šta čeka...
-‚‚Ubite ga‚‚odjeknulo je. I taman kad smo očekivali napad, nešto čudno je počelo da se dešava sa zemljom gde su stajali Bladeling i Duergari. Duergari su samo stajali i gledali u svog vodju. Magija! Očigledno nama u prilog. Moramo sad da napadnemo.
-Magija je prestala da deluje. Duergari su se borili. Verovatno bi me snašla smrt od Duergara koji mi se prišunjao iza ledja, da sa vrha brda nije skočila prilika u mračnoj odori, i to pravo na Duergara i ubila ga.
-Trentak kasnije naspram nas je stajala prilika kojoj je kapuljača skrivala lice. Ko god da je, spasio mi je život. Prilika je skinula kapuljaču sa lica. To je žena! Vilenjakinja, i to veoma lepa. Ponudila se da nam se pridruži. Duergari su i njeni neprijatelji. Naravno, neprijatelj njenih neprijatelja je njen prijatelj, bar se ona tome nadala. I meni je drago što se ponudila kao pratilac. Njeno prisustvo me ......smiruje. Ne znam zašto, ali ona tako deluje na mene. Čak mi je na trenutak i Amie nestala iz misli.... Ne! Šta ja to pričam... Mora da ludim.
-Elanee nas je vodila kroz druidsko utočište. To nam je prečica do Neverwintera. Da, Elanee, pored toga što je vilenjakinja, ona je i druid. Veseli jazavac što je trčkarao oko njenih nogu je njen verni pratilac. To objašnjava Khelgarovo ponašanje. Patuljci ne vole previše vilenjake, još manje ako su druidi. Drvoljupci, kako bi Khelgar progundjao.