Avioni

[Miki1987]

Мислите ли да ће нам дозволити да икад модернизујемо нашу војску?
Авионе ћемо моћи да купимо, јер им тих 10так комада неће стварати већи проблем. О набавци озбиљног ПВО сиситема нема говора.

[Toce]

Mislim da radarski polozaj na Kopaoniku ne radi zato sto je blizu granice, a prema (cinimi se) dejtonskom sporazumu ne smemo da imamo bilo kakve vojne objekte xx kilometara od granice. Nazalost to obuhvata radar na kopaoniku.

[vasiljevic]

Efektna PVO je sistem sastavljen od prenosnih sstema, lakih point defence sistema i težih sistema srednjeg i velikog dometa.

Prenosni sistem = Igla recimo, integrisana u sistem jedinica
Point defence = Pancir recimo, dakle, sistem koji ima relatvno mali domet
Teži sistemi = Buk, S300, francuski ASTER ....

U odbrani jedne zemlje teži sistemi se angažuju na većim daljinama, i njihov cilj je da razbiju poretke protivnika, ponešto obore, i nateraju neprijatelja da leti nisko kao jedini način da savlada te sisteme. Razlog što nisko leteti je prost, stara dobra proverena taktika avijacije da se smanji do maksimuma daljina detekcije aviona i vreme reakcije sistema. Kod sistema ovih tipova vreme detekcije i reakcije sistema je relativno dugo. Čisto informativno, svi borbeni avioni koji drže do sebe imaju mod leta prateći reljef terena na visinama od 50 m pa na više. A daljina detekcije bilo kog cilja na toj visini sa bilo kojim zemaljskim radarom je oko 30ak km.

Što terati protivnika da leti nisko? Takav let je uvek opasan, on troši mnogo više goriva po pređenom km od leta na većim visinama, težé je uočiti ciljeve na zemlji i dejstvovati po njima, pogotovu ako je u pitanju recimo mala pokretna jedinica. Dalje, oni se izlažu dejstvu pomenutih point defence sistema i prenosnih sistema. Za nas bitno jer je cena upotrebe tih sistema daleko manja od cene ispaljivanja jedne rakete velikog dometa.

Opšta je zabluda da zemlja koja ima S300 ili već koji od te familije neće biti napadnuta. To jeste odličan sistem, ali nije nedodirljiv. Uvek ima onaj deo priče odozgo: let na maloj visini, napasti sa višé strana sa većim brojem aviona i time em smanjiti vreme detekcije, em doći do tačke kritičnog vremena reakcije sistema, em brojem aviona zasititi sistem da uvek ima neki avion mogućnost lansiranja ubojnih sredstava. S 300 nije garancija, on je samo efikasno sredstvo odvraćanja ako je podržan kako treba i ako je uvezan u jedan integrisan sistem PVO na većoj teritoriji. Iskreno rečeno, S 300 je zadnji sistem za nabavku, on je kruna sistema PVO za nas, koja daje u zadnjim iteracijama za nas strategijsku dubinu odbrane duboko u neprijateljski prostor.

Kako praviti sistem za nas? Onako teorijski jer samo to imamo. Krenimo od sistema PVO jer je on najjeftinije rešenje koje daje veću efikasnost od nabavke aviona. Treba menjati zastarele sisteme KUB i Neva. Zahtev koji taj sistem mora da ispuni je da ima dovoljan domet i da je visoko mobilan sa kratkim vremenom reakcije. Idealno bi bilo da ima optoelektronski sistem baziran na TV i termovizijskim senzorima. Treba da bude dovoljno malih dimenzija. Tu nama igraju BUK i ASTER. ASTER ima veći domet ali je i skuplji. Ima lakše rakete. BUK ima teže rakete, manji domet ali ima optoelektroniku u sebi i vrlo kratko vreme reakcije. Time se dobija veći broj jedinica u odnosu na S300 sisteme i time veća preživljivost. Cilj igre je dejstvovati kada možeš na što tiši način, dakle, najbolje zahvat optoelektronikom, ispaliti raketu na predviđen pravac, paljenje radara i zahvat cilja u zadnjem momentu i potom beg na drugu poziciju. Njihova pratnja su obavezno Panciri koji su raspoređeni po okolini i koji imaju vrlo kratko vreme reakcije, i koji su vrlo jeftini za upotrebu. Razlog? NJihove rakete su radiokomandno vođene i cela pamet je na vozilu, tako da je time dobijen vrlo jeftin projektil odličnih performansi. Ekonomija je vrlo bitna u ratu. Plus, to je sistem dometa 20 km po daljini i 10 km po visini, koji zahvata i dejstvuje op svemu u vazduhu, od aviona preko helikoptera, krstarećih projektila, PRR raketa, kasetnih bombi ..... Ima uvek čoveka u petlji, tako da je mnogo pametniji od elektronike na samonavođenim raketama i time ima dosta veću efikasnost dejstva. Ta dva sistema su osnova odbrane, i moraju biti integrisana u jedinstven sistem komandovanja. Sistem komandovanja mora imati mogućnost da prati veliki broj ciljeva, i to u stotinama na velikim daljinama od naše granice. Razlog je prost, ma kakav radar da imate u sistemu raketnih baterija, on ima mnogo manji domet od specijalizovanih radara velikih dometa ( a to je do 600km daljine, recimo). Time se daje vreme preipreme jedinice bez paljenja njihovih radara.

Osmatrački radari, to je neophodan ceo miks koji startuje sa ruskim radarima metarskog opsega. Zašto oni? Pa kod njih je bitno da cilj ima metarske dimenzije i oni ga otkrivaju. Tačka. Imaju i prednost da njih ne mogu da unište PRR jer dimenzije glava za samonavođenje su male i nemaju karakteristike za navođenje na tačkasti cilj u tom opsegu frekvencija. Zato je jedini način i dan danas da se unište avion i kasetne ili fugasne bombe. Mana je relativna nepreciznost sistema i velike dimenzije radara. Drugi radari velikog dometa su radari centimetarskog i decimetarskog opsega i njih isto moramo imati. Najbolje je opseg od 23 cm. Razlog je prost, radari na raketnim sistemima su obično 10cm opsega ako govorimo o osmatračkim radarima. Time se stvaraju veliki problemi ometanja za protivnika, nije u pitanju jedan deo opsega koji treba ometati već se mora ometati ceo opseg a za tako nešto nema prevelike snage na ometačima, mora se prići mnogo bliže i koristiti više ometačkih aviona. Mala zemlje, ograničén broj aviona može dejstvovati na teritoriji, manje ostaje za napad na ciljeve na zemlji. Potrebni su i gap filler radari, dakle, radari dometa do 120km, koji pokrivaju rupe glavnih radara, i tu opet trebaju beloruski metarski visoko mobilni radari, i pored njih recimo Giraffa ABM, 3D radar koji je na 10cm ako se ne varam i koji ima domet oko 100km. Opet ista priča, raznovrsnost frekvenci, metarski radari zahvataju i stealth avione, problem metarskih je preciznost što rešavaju cm radari koji su dosta precizniji.

Mini kurs organizacije PVO .

[todos]

Mi imamo radar koji pokriva obseg od 900 km. Drugi u Evropi. Prvi je u Holandiji. Tako da... Nebi velesila sa svojim podanicima srucila gnev tek tako da smo mi samo obicna drzava. Najveca odbrana bar smo i mi to dokazali je elektronsko ometanje i prisluskivanje kao i spijunska delatnost u samom centru neprijatelja. Sve je to bilo a nama i ne treba avijacija osim za patroliranje vec mocan PVO. Neko rece vec mozemo da patroliramo i sa klipnim avionima tj. kukuruzarima.

[Dekip]

toce kaže:

mislim da radarski polozaj na kopaoniku ne radi zato sto je blizu granice, a prema (cinimi se) dejtonskom sporazumu ne smemo da imamo bilo kakve vojne objekte xx kilometara od granice. Nazalost to obuhvata radar na kopaoniku.

Које границе? Ако не признајемо званично ту границу зашто смо на такво нешто пристали?
Баш ме интересује...

[altec.gs]

Zato sto je nasa vlada(kao i sve svetske) samo jedna organizovana grupa marioneta koje slusaju naredbe pojedinaca iz pozadine.. Naravno ima izuzetaka, ali oni su obicno kratkog veka.

[vasiljevic]

Odbrana zemlje počinje obaveštajnim radom, pa politikom koja radi na ostvarenju interesa države na način koji najmanje ugrožava državu pa na dalje. Kada dođemo do tačke vojske tada je već kasno, oni pre nisu odradili posao kako treba, a to su obično političari.

I opet imamo jednu uvraženu i često ponavljanu deziformaciju koje se ovde (a mislim na celu zemlju, ne samo forum) ponavljaju kao mantru. Nama ne treba avijacija jer možemo da patroliramo i sa kukuruzarom. Ne može i treba nam.

Mesto avijacije u sistemu PVO je u onom momentu kada raketni sistemi izvrše prvi udar. Način rada sistema PVO je da se radari pale i gase naizmenično, pomeraju mesta dotičnih i pravi na bazi informacija svih njih slika onoga što imamo na nebu. I to rade osmatrački radari. Usput rečéno, i nema baš neke velike koristi od radara dometa 900 km jer on na tim daljinama detektuje visoko leteće ciljeve pa .... No, da nastavimo. Ti podaci sa radara, kao i podaci sistema za elektronsko izviđanje dolaze u sistem za komandovanje PVO, razmatra se situacija, identifikuju pravci naleta protivnika, procenjuje opasnost, određuju jedinice koje će da dejstvuju itd. I počinje raspodela podataka i komandi ka nižim jedinicama, ili vam avijaciji i raketnim sistemima. I konstantno snabdevaju informacijama o pravcu naleta, daljinama, visinama, broju ciljeva itd. Time radari raketnih sistema se pale tek u zadnjim momentima i time ostvaruju iznenađenej. I to iznenađenje prestaje po samom dejstvu. Dakle, ispaliče se ono što može (dakle, ako sistem može da dejstvuje na 2 cilja napada samo njih i kraj, ako može na recimo 12 napada njih i kraj). I tada raketni sistemi menjaju položaj ili rizikuju uništenje.U tom momentu teritorija ostaje nebranjena. Tada avijacija počinje da odrađuje posao, na pravcima i po protivnicima koji su određeni. Napada se na onom pravcu gde imamo najveće šanse da ostvarimo gore pomenute odnose, dakle, da imamo kvantitativnu prednost. Napadamo lovce bombardere i avione za elektronski rat, oni predstavljaju najveću opasnost za naše snage i sistem, plus, ovi drugi su retke zverke i njihov gubitak izuzetno boli. Bitan razlog je da su ti avioni obično teško opterećeni i da imaju smanjene manevarske karakteristike, pa time je veća verovatnoćé uništenja sa našim raketama. Opet, ako uzmemo da na datom pravcu angažujemo isti broj aviona kao neprijatelj (primer, 60 na 60), mi smo u prednosti. Razlog je da odnos lovac lovac, koji je najbitniji ovde, je na našoj strani u odnosu 4:1 (obično je 25% aviona lovci, ostalo su lovci bombarderi i avioni za elektronko ratovanje). Time možemo izaći na kraj sa lovcima i napasti ove druge recimo, jedna od mogućnosti ako se izjalovi prvi plan napada. Time se zanimaju dovoljno dugo da naš sistem na zemlji uspostavi nove položaje i spremi se za drugi udar. Bez njih oni dole postaju vrlo brzo mete, a kada si meta pokušavaš na sve načine da budeš što manje meta, a to na kraju rezultira sporadičnim neorganizovanim napadima koji na kraju rezultiraju slomom sistema PVO u celini (radare čuvaju oba dela PVO, oni rade ako su sigurni, ako nisu pauze u radu posytaju sve veće i time je sve manje podataka, manje podataka raketaši rade na slepo i višé koriste svoje radare, postaju mnogo vidljivija meta nego što treba, pa počinju da manje se izlažu ..... i tako u krug).

Treba reći i da avijacija kada napada u drugom talasu, da se tako izrazimo, koristi konfuziju kod neprijatelja i time ima mnogo veće šanse za uspeh i preživljavanje. Nije zanemariti i to da ona naletom vrši visoku multiplikaciju snage našeg sistema PVO na jednom pravcu i dovodi neprijatelje u vrlo nepovoljnu situaciju. I to su vrlo bitne stvari. Može li da funkcioniše jedan sistem PVO bez avijacije? Može, ali tada treba nogo više raketnih sistema da bi obezbedili stepen sigurnosti koji garantuje preživljavanje.

Naš problem je nedostatak bilo kakve strategije jer oni koji odlučuju ne maju ni najmanje pojma o tome kako ove stavri rade i funkcionišu. Nažalost, kod nas, kako reče naš najozbiljniji kandidat za premijera, nama ne trebaju stručnjaci da donose odluke, već političari jer stručnjaci su previše stručni, treba manje stručnosti i više političarenja. Dok to ne promenimo neće biti ništa ni od neke ozbiljne nabavke nečega.

[todos]

Vasiljevicu ajde reci posteno!
Da li su nasi avioni napustali granice za vreme bombardovanja i dejstvovali po odredjenim ciljevima?

[vasiljevic]

Opet ajmo malo teoretisanja ŠbbKbb:

Postoji mogućnost pravljenje sistema koji bi bio integrisan sistem kratkog i srednjeg dometa i koji bi mogao da se lepo integriše sa sistemom raketa za avione. Jedan takav sistem u svetu je napravljen u Izraelu po imenom Spyder.

http://www.rafael.co.il/Marketing/34...Marketing.aspx

Najbolje otići na onaj njihov PDF jer on govori o celoj familiji. A ona je bazirana na raketama razvijenim za avijaciju, tačnije na jednoj raketi, njihovoj Pyton 5 raketi kratko-srednjeg dometa. Na bazi nje je napravljena raketa Derby koja je dobila produženo telo i aktivno radarsko navođenje. Pyton je raketa dometa preko 20km sa IC navođenjem, dok je Derby dometa preko 50km. Izraelci su te dve rakete opremili malim busterima koji imaju namenu da obezbede početnu brzinu od 1+M, gde dolazi do odvajanja bustera i startuje se sve kako ide na klasičnoj raketi, bez izmena u odnosu na avio varijantu. Dakle, namena da da početnu brzinu kao na avionu.

Dakle, suštinski pravite jednu raketu u dve dužine sa dva tipa glava za samonavođenje i unificiranim busterom, i time time mnogo manje logističke probleme. Glavni problem je cena jer su ove rakete relativno skupe, ne toliko za sistem srednjeg dometa koliko za sistem kratkog dometa.

A što se tiče napuštanja našeg prostora, prve večeri je naš Mig 29 oboren iznad Bosne. Ostalo, nije potvrđeno.

Dopuna:

Da se ne zavlačimo nešto previše, lično nemama potvrde da je bilo preletanja. Lično, imam vrlo slabo mišljenje o načinu upotrebe avijacije. Mislim da smo bezveze izgubili 29ke, taktika suludog pokazivanaj da nas ima na početku rata, kada je trebalo da se odradi posao na način na koji se vodi rat kada imaš malo aviona i sredstvava. Ne ideš sa jednim poluispravnim Mig 29 avionom na njih 20ak. To je suludo. Vršiš sklanjanje aviona van aerodroma, povezuješ ih u mrežu, preživiš prve udare. I čekaš šansu da napadneš neke izdvojene grupe u kasnijem delu rata sa svojim snagama, i opet bež dole i sklanjaj se. Time im praviš velike probleme i imaš mnogo više šansi da postigneš neki uspeh. Bar bi po mnogo skupljoj ceni izgubili toliko 29ki koliko smo izgubili prvog dana. Da ne govorim o Orlovima koji su mnogo lakše mogli da se baziraju van aerodroma, a ne da čekaju u kamponirima da ih unište. Itd, itd, itd. I iskreno rečeno, mislim da je suluda priča da se sa onim što smo mi imali planira neka akcija van granica. Gde je moglo da se odradi nešto? Na moru. Tu je bilo blizu lepih meta koje su lako mogle da se odrade i sa G4 koji nosi Maverick rakete, ili Orao sa tim raketama, kad već nisu iskoristili SS-N-2 kojih je bilo više nego dovoljno. A to bi bilo nešto, uništeno skupo sredstvo.

I ako me pitatte da li je moguće ratovati sa NATO i pobediti, jeste. Pitanje je samo šta je naš cilj. I pitanje izlazne strategije. Uz potrebno oružje.

[vasiljevic]

Opet čisto informativno, da bi dao podatak o tome koliko je tokom 1999te ceo sistem bio neorganizovan i koliko se nije radilo na novim taktikama i koliko nas je to koštalo. Tokom rata je na zemlji, dakle, na aerodromima, uništeno sledeće:

4 Mig 29
33 Mig 21
17 Orao
23 G4
3 An2
3 An 26
i još nekih 30ak drugih manje bitnih aviona i iskren da budem nemam podataka o tome koliko helikoptera.

Koja je to bila pametna taktika koju je koristilo naše RV? Ostavili su avione na aerodromskim prostorijama, pomerali ih u manjem delu, vrlo malo je korišćen sistem maskiranja i obmanjivanja (poznato je samo da smo pravili makete Mig 29 aviona i to je to, a pokazale se odlično), ostavljali avione u kamponirima (iako se znalo da oni en daju zaštitu) .....

Šta treba da se nauči iz ovoga, ma koliko nas bolelo? Da nama ne igra ulogu priča koju ima NATO. Nama treba vrlo mobilan sistem gde u datom slučaju mi moramo da izmestimo avijaciju van aerodroma, da imamo celu mobilnu podršku za avione, da se koriste kratki delovi puteva kao PSS i time umesto 3-4 aerodroma napravi de facto 100ak mesta na teritoriji čime se pravi veliki problem napadaču i nama daje velika šansa opstanka. Sve ostalo, to je priča koju znamo i kojusmo videli i koja će na kraju da vodi ka istom kraju, pre ili kasnije. Kako god da branimo aerodrom, on je fiksirana tačka, i krajnji način rešenja problema je masovan napad krstarećim projektilima i jakim sadejstvom avijacije zasititi PVO aerodroma i eliminisati pretnju. Mobilnost je ključ opstanka.

A sve ovo je opet jasno iz one analize ili bolje rečeno igre koju sam pomenuo pre. Kadena, najbliža vazduhoplovna baza, prvog dana rata će sigurno biti izbačéna iz igre, i to sa uništenih ili blokiranih 75% aviona. I time se gura američak sila da koristi mnogo nepovoljnije rešenje vazduhoplovnih baza koje su udaljene preko 1200 NM od mesta dejstva. Time se efikasno drastično smanjuje broj raspoloživih aviona za patrolu i odgovor u datom momentu, drastično povećava vreme reeakcije na napad i obezbeđuju preduslovi, da i pored gubitaka, se ovlada vazdušnim prostorom i obezbede efikasni uslovi da lovci bombarderi dejstvuju u uslovima čistog neba.

A to opet daje na primer nama još jedu tačku za razmatranje šta je isto tako efikasno sredstvo odvraćanja napada i odbrane zemlje. Krstareće rakete dovoljnog dometa da se izbace vojni aerodromi van funkcije. Lako je identifikovati NATO aerodrome koji mogu biti upotrebljeni za glavne snage i njjih je relatvno lako napasti sa krstarećim raketama. Civilni aerodromi nisu tačka koja može lako da se iskoristi jer vazduhoplovna baza nije samo avioni već i prateći deo od ljudstva pa preko sistema kontrole i popravke aviona, do goriva i ubojnih sredstava,a to je dosta teško organizovati za kratko vreme za veći broj aviona. Time se NATO avijacija gura na dalje aerodrome i time efikasno smanjuje broj avina koje mogu upotrebiti istoveremeno za napade (nije to samo poleteli, doleteli i odleteli, tu je mnogo više posla od organizacije pravaca naleta, zona patrola i dejstva, pa organizacija i zaštita prostora koji korste tankeri i njihova organizacija rada, pa određivanje prioriteta aviona pri dopunama, zone čekanja za dopune ...., a sve to zahteva prostor na nebu i efikano smanjuje raspoloživ broj aviona). Opet, ovo je opet teorijsko razmatranje, šta i kako, i čisto navođenje primera da nije samo aviijacija i rakete ono što brani zemljuy od napada protivničke avijacije već da se efikasno može upotrebiti i mnogo drugih sredstava i načina za taj posao.

[Sun Tzu]

vasiljevic kaže:

Mini kurs organizacije PVO .

Vasiljevića za ministra odbrane!

[vasiljevic]

Nisam ja napisao ništa što ne znaju mnogi oficiri, i što je mnogo njih pričalo odavno. Par godina pre napada na nas, u Vojnom glasniku, pisalo se dosta o F117. I tada je napisana jedna analiza dotičnog aviona od trane jednog našeg oficira koji je lepo opisao avion ne po pitanju TT karakteristika već po pitanju radarske reflektivnosti, iz kojih pravaca je vidljiv i koliko i tad, itd, itd. I prema tome je napisano i kako treba da se bori sa njime i napisano da radari sistema Neva i Kub, koji su bliski metarskim opseezima će da otkriju i zahvate dotično čudo. Pokazalo se da je čovek u pravu. Slična priča je i oko recimo krstarećih raketa, ,njihovih ograničenja, načina borbe protiv njih i sl, takođe su pisali oficiri šta i kako, i pokazalo se da su bili u pravu. Neki geniji gore su zaključili da je sve to glupo i da od krstarećih raketa i F117 nema odbrane, i to lepo servirali političarima koji su to aminovali.

Naravoučenije priče: ima mnogo boljih od mene za taj posao, samo treba odabrati one koji su za taj posao. Treba nam neko ko neće reći ne može, već može i reći kako i šta. Možemo ovo ovako, ono onako, preduslovi su ovi i ovi, mora se uraditi to i to, nabaviti to i to .... I zatim raditi da se to odradi. A ne kao sada, gde naš budući premijer (kako stoje stvari i sve novine pričaju) kaže da ne treba da se da stručnjacima da vode zemlju ili predlažu jer oni nisu za to, već da to najbolje znaju oni kao političari. Mislim, što je dotični studirao i učio godinama, usavršavao se i sl, mačku o rep, mnogo bolji za taj posao je naš dosadašnji ministar odbrane jer on ima širi pogled na stvari. Cvrc. Potrebne je menjati način razmišljanja.

[Rocker]

Toce kaže:

Mislim da radarski polozaj na Kopaoniku ne radi zato sto je blizu granice, a prema (cinimi se) dejtonskom sporazumu ne smemo da imamo bilo kakve vojne objekte xx kilometara od granice. Nazalost to obuhvata radar na kopaoniku.

Prema Kumanovskom sporazumu. U njemu je definisana i KZB i još neka tehnička pitanja.

vasiljevic kaže:

A to opet daje na primer nama još jedu tačku za razmatranje šta je isto tako efikasno sredstvo odvraćanja napada i odbrane zemlje. Krstareće rakete dovoljnog dometa da se izbace vojni aerodromi van funkcije.

Što nam, opet, nije dozvoljeno da imamo od Dejtonskog sporazuma. Nisam siguran za daljine, ali čak je i Orkan bio pod velikim znakom pitanja i njihov dozvoljen broj je jako mali. A Orkan je samo raketna artiljerija, bez vođenih raketa (pri tom, samo sa kasetnim BG) i skromnog dometa...apsolutno van dometa baza po okolnim zemljama. Ne bi nam više ni Lunu dozvolili, a kamoli nešto modernije.

[altec.gs]

Pa to i jeste problem, sto nam "oni" moraju "dozvoliti" da se branimo kako hocemo. A ne da svaka zemlja to radi kako hoce.
Da su malo jaci kao politicari, niko nam ne bi nista morao dozvoljavati..

[vasiljevic]

Koliko se sećam, nigde ni u jednom sporazumu ne postoji napisano da nam je ne dozvoljeno ovo ili ono, a pogotovu krstareće rakete. Postoji ograničenje raketnih lansera i to u okviru ograničenja broja cevi artiljerije preko kalibra, ako se ne varam, 82mm. Dakle, određen je broj artiljerijskih sietma koje možemo da imamo. Mada, da se razuemmo, mi imamo jedan sklepan lanser i rakete i to je to. Posebno je ograničenje broja lansera balističkih raketa i to je nešto što postoji svuda u Evropi, ne samo po broju lansera već i dometu (ne sme biti veći od 400km ako se ne varam). Krstareće rakete ne spadaju u balističke rakete. Jedino ograničenje koje igde u svetu postoji oko krstarećih raketa je da nije dozvoljen eksport raketa dometa većih od 250km, i to je globalno ograničenje. Ne razvoj i posedovanje dotičnih raketa većeg dometa već prodaja drugima. Poznata je priča oko prodaje francuskih raketa APACHE emiratima ako se ne varam, gde je isporučena raketa sa smanjenim rezervoarima za gorivo, a kao rezervni deo isporučeni klasični francuski rezervoari koji daju domet raketa od 400km, i postavljeno pitanje da li je time prekršeno ograničenje.

Tim istim sporazumom je opet rečeno koliko smemo da imamo borbenih aviona, i to za minimum odbrane zemlje, dakle, ne kao kod ostalih, minimum ofanzivnih kapaciteta. I taj broj je nama određén na 155 borbenih aviona. Mi to ni u to vreme nismo imali jer G4 nije borbeni avion, već školski avion recimo. Ograničen nam je broj tenkova (opet, neke hiljade nisam baš siguran koliko), pa broj borbenih vozila pešadije (opet, i tu postoji mala caka, ako je kalibar preko 30mm on spada među artiljeriiju, dakle, 30mm je maksimalni kalibar da ne bi spadao pod ono drugo) ....

I sada, opet, da ja počnem sa onim delom koji govori o onome da nama treba promena razmišljanja i da krenemo sa delom koji kaže da je moguće ali uslovi su ovi. OK, da kažemo da je nama zabranjeno da imamo u naoružanjuu dotične rakete. Nigde ne pišé da nam je zabranjeno da je razvijemo. Opet, pogledamo po svetu, i vidimo Izrael. Ima li Izrael nuklearno naoruženje? Hmmm, vrlo diskutabilno pitanje. U onome kako je definisano nuklearno oružje naemaju. Zašto? PA imaju bojevu glavu, imaju upaljače i sve što treba ali ... ali je caka da ih oni nemaju sklopljene, pa po definiciji nemaju ni oružje. Jeste, mogu da ga sklope za manje od 2-3 dana, ali zvanično, nemaju ga. Tako možeš i ovde, imamo bg, telo, motore, elektroniku ... ali nije sklopljeno i time i nemaš krstareće rakete. Ili u prevodu, prilagođavam se situaciji koja meni daje ono što mi treba, da ih imam a opet nemam. Imam li lansere za njih? Ne, nemam ni raketa. Ako se približi rat, za par dana imam sklopljene rakete, tada kad je rat, baš me briga za bilo kakvo ograničenje, ili šta znam, interesuje me da preživim. Ako Britanci kažu da im je dozvoljeno da lažu, obmanjuju, kradu, preventivno napadaju, okupiraju da bi došli do svojih ciljeva, ovo što ja kažém je malo tumačenje koje vodi na moju ruku.

Kako sprovesti ispitivanje takog nečég i reći da nije razvoj krstareće rakete? Opet da budem inovativan. Pada mi na pamet nemačka bespilotna letilica Canader CL 289. Po izgledu i pogonu, krstereća raketa. Po nameni bespilotna letilica. Dovoljno da izjavim da razvijam bespilotnu letilicu velikih brzina, a da time potvrdim da li meni radi potreban turbofen kako treba. Plus lako je potvrditi da li radi i sistem navigacije. Poske toga sve je lako.

[Rocker]

Još kad bi suprotna strana bila na nivou veverica ili mrmota, pa da ta priča prođe...Izrael ima to što ima i niko mu ne brani ništa zbog ortakluka zna se sa kim. Britanija je postala ono što je nekad ona radila po svetu-obična kolonija. Francuzima se ponekad progleda kroz prste da se Nemci ne bi baš mnogo opuštali i mislili da je njihova spoljna politika samo njihova stvar itd.
Pitanje naoružanja se uvek prvo svodi na politiku, pa tek onda donekle na međunarodno pravo...tehničke zavrzlame tu ne igraju.
Iako taj predlog o izigravanju prava nije formalno kršenje sporazuma, vrlo brzo bi se našli načini za stopiranje razvoja. Bilo u vidu "dobronamernih sugestija" ili nekih zakulisnih igara koje podrazumevaju razne pretnje.

[altec.gs]

I koji je po vama najbolji avion za nas? Koliko sam shvatio od citanja o temi sa raznih izvora, glavni kandidati su Gripen i Eurofigher, zar ne?

[pentraksil]

altec.gs kaže:

I koji je po vama najbolji avion za nas? Koliko sam shvatio od citanja o temi sa raznih izvora, glavni kandidati su Gripen i Eurofigher, zar ne?

Gripen je odustao tako da nista od Gripena, Eurofighter ne verujem jer je isuvise skup za ono sto (ne) nudi. PO MENI...najbolja opcija bi bila SU 30 (pravi visenamenski avion) ili novija verzija Migova 29. Mada bojim se da cemo na kraju zavrsiti sa nekim polovnim F 16-icama i da cemo ih krpiti jedno godinu dana i bacati pare na preobuke i infrastrukturu. Nesto slicno kao poljaci i onaj njihov problem sa F 16....

[Pegasus]

За преобуку ће плаћати како год окренеш. И са новијим 29-кама. Али половне 16-ице су идаље не исплативе.

[vasiljevic]

U međunarodnim pričama i ugovorima, najbitniji deo je ono što nije napisano i gde postoji rupa. "Dobronamernih" ubeđivanja uvek ima, jedino je pitanje da li ti želiš da ih uvažiš ili ne i koliko. Kada se odradi posao, tu je kraj posla. Posle utvrditi koliko imaš ili ne kompleta na raspolaganju, e to je teško utvrditi.

A što se tiče nabavke aviona, zadnje što im je palo na pamet je nabavka polovnih Mig 29 aviona jer su jeftiniji i preobuka može biti mnogo kraća u odnosu na bilo šta drugo. Mada, pre bi rekao da opet idemo na mažnjavanje para, ima da preko SDPRa opet za xx miliona po komadu ih remontujemo bez modernizacije, pa kasnije da uradimo za dodatnih xx miliona neku sitnu modernizaciju, naravno,zaboravimo gume mada ako uzmemo dotične ruske avione najverovatnije neće biti problema oko nabavke raketa kao prošli put kada su kupljene neodgovarajuće polovne u Ukarjini. Sve u svemu otvoreno pitanje do daljnjeg.