Voja Antonic egal Nikoli Tesli

[aLti]

Racunar Galaksija nasao se medju "10 srpskih pronalazaka", pa tako Voja Antonic postaje egal Nikoli Tesli, Pupinu i Milutinu Milankovicu. Ceo tekst dostupan je ovde: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/245...ih-pronalazaka

[todos]

Pa eto to je propuštena naša prilika. Koj zna kakva bi se firma izrodila iz toga. Šteta što SK bar da pomene nešto u vezi toga.

[allokin]

Ово је доста занимљиво.

[Bokile]

On je izmislio "galaksiju", prvi jugoslovenski mikroračunar


Školovan je za slaganje filmskih slika, ali mu je bolje išlo kombinovanje integrisanih kola po matičnoj ploči. Vojislav - Voja Antonić je u kućnoj laboratoriji napravio prvi domaći mikroračunar davne 1983. godine, a i danas kao slobodni strelac i izumitelj živi od digitalne elektronike.


Ovako je izgledalo hardver „galaksije“

Prekjuče se vratio iz Kazahstana i Kirgistana gde radi na zahtevnim projektima elektronske podrške za kazino opremu, sprema jednu zanimljivu izložbu za septembar, a sa setom se seća početaka od pre tri decenije kad je sklopio prvi jugoslovenski mikroračunar. Jedan primerak čuvene “galaksije” čuva u retro kutku svog stana na Zvezdari, dok je prototip poklonio Muzeju nauke i tehnike.

- Tada su računari bili u povoju i u svetu, tako da većina ljudi ovde nije ni čula da postoje. Ja sam nabavljao stranu literaturu i bukvalno sa jednom lemilicom i komponentama koje sam sam nabavljao sklopio sam prototip malog kućnog računara koji je dobio ime “galaksija” po časopisu za popularizaciju nauke. U specijalnom izdanju tog časopisa “Računari u vašoj kući” objavljena je kompletna šema za samogradnju računara i na osnovu nje je na hiljade ljudi širom Jugoslavije samo sklapalo kompjutere. Jedino nisu mogli da imaju operativni sistem, pa su slali memorijsku karticu u redakciju, ja sam im to programirao i to im je slato nazad poštom. Javilo nam se oko 8.000 ljudi - seća se Antonić koji je bio autor i tog operativnog sistema.

Ubrzo je njegov računar dobio i komercijalnu varijantu. Firma “Elektronika inženjering” i Zavod za učila i nastavna sredstva odlučili su da finansiraju razvoj i proizvodnju “galaksije”, pa se ona uskoro našla kao nastavno sredstvo u školama širom Beograda.

Prosto je neverovatno da čovek koji je sve ovo uspeo nikad nije mogao da upiše ni Elektrotehnički fakultet ni Srednju školu “Nikola Tesla”. Ostao je samouk, ali očigledno mu to nije bila velika prepreka - on je čovek koji ne živi od plate, već od znanja, bukvalno.

Borac protiv sujeverja
Ova fotografija svedoči o sklapanju jednog od prototipova “galaksije” na čemu je uz Voju bio angažovan i Jovan Regasek, urednik istoimenog časopisa. Voja je poznat i kao borac protiv sujeverja:
- Kad su 90-ih godina isplivali razni proroci, magovi, astrolozi, rešio sam da im budem opozicija i objavio sam knjige “Da li postoje stvari koje ne postoje” i “Kremansko proročanstvo - studija jedne obmane”. Pretili su mi da će da me biju - kaže Voja.

Završio je Fakultet dramskih umetnosti, odsek montaža, ali se tim poslom bavio samo u mladosti. Više od trideset godina njegova preokupacija je čarobni svet elektronike, u kojoj se ostvario i kao umetnik.

Naime, za septembar u galeriji “Ozon” priprema izložbu svojih “led-art” radova - u pitanju su neobični i raznovrsni predmeti obojeni svetlećim diodama.



Preuzeto u potpunosti sa sajta "BLIC"

http://www.blic.rs/IT/399175/On-je-i...i-mikroracunar

[todos]

Strasno, neverovatno taj covek da je imao iole podrsku kao Gates od IBM-a ili Intela i da je ova zemlja imala sluha ko sto nije de bi nam bio kraj. A da znate kakvog ja coveka poznajem vi bi se upisali u gace. Motorola je klecala pred njim a Filips ga je pokrao. Kod tog coveka kupujem fiskalnu kasu za moju firmu.

[nicpid]

Bil Gejts potice iz veoma bogate porodice, i imao je trziste od 280 miliona ljudi tad, drzavu u kojoj su ljudi imali veoma veliku kupovnu moc i bio je u epicentru zbivanja.

Ovaj nas strucnjak je imao malu, ili u to vreme srednju drzavu na ivici gradjanskog rata. I da se pokrenula proizvodnja to bi puklo pod ratom i sankcijama, a i da ne pricamo o svetskoj konkurenciji na tom polju.

Ovakvi projekti ili uopste inovacija je ona tresnja na slagu torte koju cini drzava. Mi ne mozemo ni kore da ispecemo a kamoli ovim da se bavimo. Tako da ovo ostaje u domenu sta bi bilo kad bi bilo...

[todos]

Da se nadovezem na moju pricu pre zadnjeg posta o coveku koga drzava jednostavno po mom misljenju prezire. Dosavsi u njegpvu kancelariju moja moc opazanja je na visem nivou. Ne moram da se hvalim time ali zapao mi kod njega jedan nevetovatan detalj. Na mermerni tj. Norveski radijator zakacio je kuler cerrnesticu magnetima na zid radijatora koga pokrece baterija od starog nokijinog mobilnog aparata. Da recicete da je leto ali mehanizam sam opazio u toj kancelariji.