Jako mi smeta...

[Willy]

DeCoy kaže:

A tvoje 10/10 nije kvantitativni faktor?

To što si ti zamislio da zoveš balans, tj. sinergija svih elemeneta koji čine igru (grafika, zvuk, izvođenje, atmosfera, originalnost, dopadljivost...), to je ono što se decenijama zove ukupna ocena igre i uglavnom se obeležava kvantitaivno, da li samo nekom cifrom, brojem zvezdica ili čega već nije ni bitno.

Trajanje igre nije najbitniji faktor, ali je faktor dovoljno bitan da ulazi u konačnu računicu. Podatak se forsira iz čisto marketinških razloga, jer je eksplicitno izražen kao broj koji se može uporediti sa nekim drugim brojem, što u tvojoj podsvesti odmah stvara konekciju da ako je igra A imala 10 sati gejmpleja, a igra B ima 20, onda je igra B sigurno bolja od igre A. Baš kao što ti se čini da je nešto što košta 7.99 dinara mnogo povoljnije od onoga što košta 8.00 dinara.

Zamisli da sedneš da igraš igru koja ti u svakom smislu savršeno odgovara, ali posle sat vremena se spušta zavesa i kraj (izuzimajući roguelike igre u kojima je svaka partija proceduralno generisana). Da li bi ta činjenica uticala na konačnu ocenu igre ili taj tvoj balans? Zamisli samo kako se samo oseća seljak kad mu u dragstoru pored zadruge kažu da ima samo malo pivo.

OK, popio bi dve gajbe umesto jedne, ali nije poenta u tome

Po meni balans nije izraz koji je identican "ukupnoj oceni", vec zasebna kategorija, ali ona koja bi trebalo u normalnim uslovima da "vuce" najveci deo ocene. Ti tvrdis suprotno i to je ok, ali ne bi trebalo da neslaganje spustamo na licni nivo ("taj tvoj", "taj tvoj"). Ja se zalazem da balans bude osnovna kategorija u ocenjivanju igre a ne "broj sati sa sve intermecom i reklamama". Mozda ti je to radikalno, mozda ti je glupo, ali imam pravo na svoje misljenje i drago mi je sto vidim da i drugim ljudima smeta to potenciranje "broja sati" ispred svega(a vidim da si i ti tu primetio jeftini psiholoski trik, koji na kraju krajeva, nema nikakve veze sa kvalitetom igre).

Iza ove rasprave, zapravo stoji filozofska dilema, da li su video igre umetnost ili zabava? I da li je mozda vreme da se desi neki novi "pank" u mejnstrim gejmingu? Gde ce na kategorije broja sati biti gledano sa podsmehom, no to je vec neko moje mastanje...

[Neutrino]

Po meni bi ocene trebale kompletno da se uklone. Možda bi ljudi tad počeli da čitaju opise umesto što automatski kreću u Džihad čim čuju krajnju ocenu.

[DeCoy]

Video igre su industrija.

Willy kaže:

I da li je mozda vreme da se desi neki novi "pank" u mejnstrim gejmingu?

To ne bi bio pank nego hipsteraj...

[Zuti Bar]

Znam da je ovo samo moje misljenje. Ali ja bi uvijek radije kupio igru cija kampanja traje 3-5 sati za 5-10€ nego igru od 40-50 sati za isto toliko €. Ovu prvu cu sigrno odigrati jednom a vjerovatno i jos koji put. Dok drugu igru nema sanse da odigram vise od jednom. A velika vjerovatnoca je da odustanem na pola kampanje i obrisem citavu stvar. Tako da duzina kao neki argument o kvalitetu ne moze stajati. Duge kampanje igracima ne pruzaju nista svjeze i novo. Igra se iskljucivo samoreciklira servirajuci jedne te iste fragmente u bezbroj varijacija. Dok kratka igra moze da vam pruzi neopisivo iskustvo. Pravi primjer toga bi bio To The Moon koji ikao kratak do nogu tuce sve te izvikane blokbastere koje nikada nece zavrsiti do kraja.

[doctor]

Realno, developeri ne umeju da naprave igru koja traje umereno i koja dozira sadržaj igraču ravnomernim tempom nego se ili sve nabaca u par sati ili se napravi igra prepuna filler questova i sadžraja koja onda lagano traje i po 30-ak sati a zapravo nema ni 3-4 sata kvalitetnog sadržaja. To rade jer je development tako provereno brži, lakši i isplativiji.

Starije triple-A igre su uglavnom poštovale pravilo da moraju da traju dovoljno dugo ali ne predugo (recimo akcione igre nekih 8-12 sati) i da moraju da serviraju kvalitetan sadržaj tempom koji odgovara igraču. Danas ili dobijamo kratke igre, ili se levelujemo i grajndujemo do besvesti radi minimalnog napretka...