Koliko nekadašnjih vlasnika 8-bitnih računara čita SK?

[igor7]

Prošle godine sam sebi postavio zadatak da napravim PDF varijantu knjige Spektrum Priručnik koju je pre 30 godina izdala Mikro Knjiga. Reč je o za ta vremena fantastičnoj knjizi koja je sadržala mnoštvo korisnih informacija za vlasnike tog računara. Počevši od osnovnih stvari vezanih za BASIC, preko asemblerskog programiranja, pa završno sa opisom hardvera i hardverskim projektima.
Knjigu sam kupio daleke 1986 i pretpostavljam da sam je pročitao bar jedno 50 puta u narednih 2-3 godine. Pošto je to bila moja omiljena domaća knjiga za Spektrum (dobrih stranih naslova je bilo mnogo), odlučio sam da odradim OCR njenog sadržaja. Moj primerak je i dalje u životu ali je toliko upropašćen da nije bilo smisla koristiti ga za skeniranje. Na sreću, momci koji su radili skenove ex YU časopisa (TomCat, Pop Milo i ostali) su otskenirali i ovu sjajnu knjigu.

Na žalost, sken je i u ovom slučaju jako loš,tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da ručno udaljavam svakojake artefakte sa skeniranih stranica. Pošto sam odlučio da taj posao radim u trenucima slobodnog vremena, on se odužio na preko pola godine i za dovršenje posla mi je trebalo minimalno 150 časova aktivnog rada!! Posao sam završio još prošle godine ali sam knjigu sasvim smetnuo sa uma.

Sada koristim priliku da obradujem sve one koji su bili zaljubljenici u ovaj sjajni mali računar. Knjigu možete skinuti sa ovog linka:

http://s000.tinyupload.com/index.php...41976350870990

A istovremeno me zanima koliki broj ljudi koji su se zaljubili u računare 80-ih i početkom 90-ih i dalje čita SK? Ne samo spektrumovaca nego i ostalih. Ja sam recimo pored Spektruma bio vlasnik i C64 ali sebe ipak smatram izvornim Spektrumovcem. C64 je zbog bolje grafike i zvuka (pa i tastature i flopija) bio cenjeniji za igranje i neke jednostavnije zadatke, dok je na Spektrumu odraslo mnogo dobrih programera.

[todos]

Ja mislim da je vecina otisla u penziju da nema vremena za citanje SK jer zbog obaveza igranja saha i domina po penzionerskim domovima vreme preostalo koriste za druge stvari.
Salim se naravno. Ima sigurno jos koji i danas kupuju SK.

[igor7]

Nemoj ti tako na nas prvoborce. I dan danas smo opasniji za devojke nego ovi mlađi od nas

Bogami, ako je verovati anketi, dosta veliki broj "prvoboraca" je i danas u računarskim vodama i aktivno prati SK.

[water wizard]

bila su to druga vremena bez interneta kada je jedini prozor u kompjuterske vode bili takvi časopisi
BTW knjiga podleže copyright i ovde je zabranjeno postavljati takve linkove bolje ja da te upozorim nego da popiješ ban..
Inače što se tiče komodora64 davao sam nekim likovima i pokvarili su mi ga radi ali baguje, šteta mogao bih inače po nekad da se zabavim sa po nekom igrom da se vratim u detinjstvo...
Inače i ja sam prvi susret sa kompjuterima imao preko spectruma, tad se i ljubav prema kompjuterima rodila
Imam i ja knjigu za c64 programiranje na lak način neka domaća

[todos]

Neće valjda SK da propadne zbog jedne knjige.

Zanimljivo je to vreme bilo. To su bili prvi kompjuteri koje malo ko da je uopšte mogao da ima. Mislim da im je cena bila oko 1000 ondašnjih maraka. Slabo je ko razumeo od roditelja šta uopšte pretstavljaju kompjuteri. Bojali su se ljudi da potroše tek tako toliko para jer ih je neko mogao prijaviti zbog toga. Odrastao sam u Boru gde je u multinacionalnoj sredini Tito, komunizam i cinkare bili sve. I na kraju ti roditelji nisu odrastali uz Star Wars ili Star Trek već uz Prohujalo sa vihorom, Kazablankom, Džonom Vejnom, Twin Piksom i sličnim filmovima i serijama. Sećam se da su i ti koji su imali vrlo retko delili to bogatstvo sa drugima. Ljubomorno su čuvali za sebe i svoje najbolje drugove. Zanimljivo da tadašnje drugarice kompjuteri skoro pa da nisu zanimali. Izgleda da su smatrali to kao mušku stvar. Ja ni časopisu a kamo li kompjuteru nisam imao pristup jer sam živeo sa razvedenom majkom i bratom gde otac nije hteo ni alimentaciju da plaća. Bio sam sretan ako dobijem godišnje par novih cipela ili odeće.

[water wizard]

Mi u vreme komunizma smo imali i domaći kompjuter galaksiju tako da nisi baš u pravu, sad je vrhunac leplenje nalepnica na kinesku robu...

[todos]

Ajde, ma koje imao? Deca inžinjera, diplomata... Jok imali ovi sa sela, valjda sam odrastao u gradskoj sredini sa mnogo stanovnika po kvadratnom kilometru i znam ko je šta imao. Videlo se po vozilima ko je imao nova kec, peglica, fića i drugim stvarima. I oni koji su mogli da kupe nisu samo pametni roditelji su prepoznali budućnost tih stvarčica za sebe i svoju decu. Najvažnija stvar u to doba pričam početkom osamdesetih su bili stripovi, levis farmerke i starke. To ko je imao bio je bogat a kompjuter od njih deset bogatih samo jedan.

[water wizard]

1000 maraka je koštao i video rekorder, šta je koga interesovalo to je kupovao, možda nisam bio prvi koji je kupio kompjuter 89 čini mi se da sam ga uzeo, ali 84 sa spektrum prvi put video kod očevog kolege i kod sina šofera. Naravno stripovi su bili mnogo popularniji, ali to je bilo drugo vreme nisi baš ni mogao mnogo sa tim kompjuterima šta se igrao bricks na spectrumu

[ZoNi]

igor7 kaže:

1. za dovršenje posla mi je trebalo minimalno 150 časova aktivnog rada!

2. istovremeno me zanima koliki broj ljudi koji su se zaljubili u računare 80-ih i početkom 90-ih i dalje čita SK?

1. Uh! Nemoj da se uvrediš, ali meni to deluje kao 101% uzalud protraćeno vreme

2. Imao C-64 duuugo vremena, ali ne debeljka, nego onaj "fensi", što je ličio na C-128 (valjda beše oznaka C-64 II). Mada SK već duže vremena slabo čitam.

[Acanen]

^
Neko bi rekao da je gledanje televizije, filmova i serija kao i prelazenje igrica gubljenje vremena.

@ostali
Prestao sam da citam Svet kompjutera pre par meseci.
Koristio sam Commodore 64 od '80 godina proslog veka ali tek od sredine '90 (prelazak na PC) sam redovno kupovao Svet kompjutera.
U to vreme sam posedovao video rekorder i televizor u BOJI!!!! iako ne bih rekao da sam tada bio bogat.

[mvasic]

todos kaže:

Ajde, ma koje imao? Deca inžinjera, diplomata... Jok imali ovi sa sela, valjda sam odrastao u gradskoj sredini sa mnogo stanovnika po kvadratnom kilometru i znam ko je šta imao. Videlo se po vozilima ko je imao nova kec, peglica, fića i drugim stvarima. I oni koji su mogli da kupe nisu samo pametni roditelji su prepoznali budućnost tih stvarčica za sebe i svoju decu. Najvažnija stvar u to doba pričam početkom osamdesetih su bili stripovi, levis farmerke i starke. To ko je imao bio je bogat a kompjuter od njih deset bogatih samo jedan.

Ja sam C64 dobio '86. Bio sam 6. razred osnovne skole. Bio sam, valjda, treci u odeljenju koji je dobio "Debeljka". Svako popodne smo se okupljali kod nekoga i razvaljivali se od igranja (Wizard of Wor ). Kompjuter je, meni i bratu, kupila baba. Auto nam je bio kec (sivomaslinaste boje ). Niko od mojih nije bio pun. Slicna prica sa mojim drugovima iz odeljenja.

U Jugoslaviji je pravljeno nekoliko racunara:

CER
Lola 8
TIM
Pecom
Lira XT
Galaksija

(verovatno sam nesto propustio)

Elem, ovi racunari su pravljeni u nasoj zemlji. Kompletno ih je razvijala domaca elektroindustrija. Nisu nabavljani delovi, niti su samo lepljene nalepnice na njih.

@igor7

Amiga nije 8 bitni racunar

[water wizard]

Kompjuteri nikad nisu bili dokaz bogatsva, da sad ne nabrajam primere , već inteligencije

[todos]

Tačno je i to samo u Boru se poklapalo da očevi tih klinaca iz moje generacije budu drektori ili inžinjeri u rudniku koji je u to doba imao ako se ne varam preko 15000 radnika svih profila. Nisu to bili prebogati ljudi jer i nisu mogli da budu baš toliko bar vidljivo bogati. Ali detalji su mogli da se primete. U to doba u Boru u proseku je muška glava radila a ženska bila domaćica koja je višak para osim na more više volela da potroši na zlatni nakit. Po tome je Bor bio jedinstven u SFRJ. Da i posedovanje TV u boji koji je koštao 2000DM+. Imao sam i ja video rekorder `89 od 1000DM jer je tog momenta jednostavno bio u modi da ga skoro svako poseduje. Uvaljivali su to na kredit baš svima. Ja govorim o početku osamdesetih. Sećam se kad je majka kupila na kredit `82 TV crno beli od 600DM i radio od oko 250DM. To je sve od tehnike što sam tad zapamtio. Kod komšije sam išao sa bratom da od 19.00h nedeljom gledam crtani film tarzana u boji.
.

[water wizard]

ja sam 89 mogao da biram video ili kompjuter video sam dobio tek posle 2000 eno ga stoji nikad kasetu nije primio, ko što rekoh svako je kupovao šta mu je trebalo

[igor7]

water wizard kaže:

bila su to druga vremena bez interneta kada je jedini prozor u kompjuterske vode bili takvi časopisi

Jeste. I svaki takav časopis je kod mene izazivao osećaj velikog uživanja prilikom čitanja. Danas kada imamo sve informacije na dlanu, osećaj zadovoljstva je mnogo manji.

BTW knjiga podleže copyright i ovde je zabranjeno postavljati takve linkove bolje ja da te upozorim nego da popiješ ban..

Ne verujem da bi autori mogli da se žale. Reč je o zastarelim stvarima a verujem da bi i oni sami podržali skeniranje knjige

Imam i ja knjigu za c64 programiranje na lak način neka domaća

fantastična knjiga za C64 u izdanju Mikro Knjige sa nazivom "Commodore za sva vremena" je jedan od najboljih knjiga za C64 u svetskim razmerama.

todos kaže:

Zanimljivo je to vreme bilo. To su bili prvi kompjuteri koje malo ko da je uopšte mogao da ima. Mislim da im je cena bila oko 1000 ondašnjih maraka.

Postojao je vrlo širok opseg cena koji se kretao od ispod 100 DM za ZX81, pa su onda tu bili jeftini računari kao što su C16/C116 sa cenom do 200 DM (Posle je i Atari imao odlične cene), Spektrum 48K je bio oko 450DM, C64 oko 570 DM. To su cene koje su bile početkom 1985. Malo posle dolazi Amstrad 464 u kompletu sa monitorom za nekih 800DM, ATARI ST za malo preko 1000DM.
Za one koji nisu u toku, danas Evro ima vrednost 2DM ali je realna vrednost marke bila na nivou današnjih 1EUR

Slabo je ko razumeo od roditelja šta uopšte pretstavljaju kompjuteri.

Velika istina. Retko ko je imao roditelje koji bi imali predstavu o tome šta je računar.

todos kaže:

početkom osamdesetih su bili stripovi, levis farmerke i starke. To ko je imao bio je bogat a kompjuter od njih deset bogatih samo jedan.

Tačno. Ti koji su to imali, kupovali su računare uglavnom radi foliranja da budu u trendu i da odigraju po koju igricu.

ZoNi kaže:

1. Uh! Nemoj da se uvrediš, ali meni to deluje kao 101% uzalud protraćeno vreme

Kada se malo dublje pogleda, svako vreme je uzalud bačeno vreme. Ono prolazi bez obzira na to šta mi radili. Isto kao da sam odigrao neku igricu ili čitao svakojake gluposti po netu. Važnije je to da li je to vreme potrošeno za neku prijatnu stvar ili ne

mvasic kaže:

Svako popodne smo se okupljali kod nekoga i razvaljivali se od igranja (Wizard of Wor ).

Mislim da ste se razvaljivali i od sreće i zadovoljstva. Igranje je bila sjajna zabava i za jednog čoveka ali je igranje u društvu bilo veliko zadovoljstvo.

(verovatno sam nesto propustio)

Pada mi na pamet Orao i Oric Nova. Ovaj drugi je rađen po kupljenoj licenci dosta popularnog britanskog računara.

Amiga nije 8 bitni racunar

Nije ali pripada eri 8-bitnih računara. Da ne bih komplikovao, odlučio sam da naslov bude takav kakav jeste.

Kod komšije sam išao sa bratom da od 19.00h nedeljom gledam crtani film tarzana u boji.
.

Sećam se da sam kao sasvim mali klinac mogao do besvesti da buljim u Color TV i da mi je sve na TV programu bilo zanimljivo jer je u boji.
Zato ti je Tarzan bio 10x slađi nego da si ga gledao na c/b televizoru

[mvasic]

igor7 kaže:

Nije ali pripada eri 8-bitnih računara. Da ne bih komplikovao, odlučio sam da naslov bude takav kakav jeste.

Pa sad, s obzirom Motorola 68000(030, 040, 020..) procesor, ne moz' da pripada eri 8-bitnih racunara, sve i da hoce. Taj procesor je mogao da adresira i do 32 bita (uglavnom do 24), tako da trpanje Amige (Atari ST, takodje) u kos sa C64 i ZX nekako ne ide.

Tema je zanimljiva, pitanje je odlicno, ali ne valja mesati babe i zabe

Amiga, Atari, Mac.. su bili perjanice generacije koja je usledila posle dominacije C64, ZX, BBC...

[Oggy]

igor7 kaže:

Jeste. I svaki takav časopis je kod mene izazivao osećaj velikog uživanja prilikom čitanja. Danas kada imamo sve informacije na dlanu, osećaj zadovoljstva je mnogo manji.

Ovaj komentar sam cuo vise puta. Jeste da na netu mozes brze da saznas ono sto te zanima. Ali u SK osim onoga sto te zanima imas, na jednom mestu, i ono sto ti mozda u prvi mah ne izgleda narocito interesantno, ali ces verovatno procitati kada se vec tu nalazi. Na taj nacin ipak naucis nesto novo sto sam na netu ne bi ni trazio. Plus, i dalje je najalkse da legnes i citas sa papira, nego da dodatno zuris u ekran racunara ili tableta.

[LoneWolf]

Dan-danas imam ZX Spectrum i C64. Ne dam na prodaju, eno ih upakovanih na tavanu

[mvasic]

LoneWolf kaže:

Dan-danas imam ZX Spectrum i C64. Ne dam na prodaju, eno ih upakovanih na tavanu

C64 i Amiga 500 uredno slozeni. Ne pada mi na pamet da ih se lisim. Cak merkam da kupim Amigu 1200

http://amigakit.leamancomputing.com/...roducts_id=668

[igor7]

mvasic kaže:

Pa sad, s obzirom Motorola 68000(030, 040, 020..) procesor, ne moz' da pripada eri 8-bitnih racunara, sve i da hoce. Taj procesor je mogao da adresira i do 32 bita (uglavnom do 24), tako da trpanje Amige (Atari ST, takodje) u kos sa C64 i ZX nekako ne ide.

Tema je zanimljiva, pitanje je odlicno, ali ne valja mesati babe i zabe

Amiga, Atari, Mac.. su bili perjanice generacije koja je usledila posle dominacije C64, ZX, BBC...

Itekako moze Ako se ne varam M68000 je predstavljen 1979 a to je vreme kada ni u SAD 8-bitni racunari nisu bili narocito rasprostranjeni.
Postojala je i ona verzija MC68008 sto je ugradjivana u QL sa 8-bitnom magistralom podataka mada je sama logika prcesora radila sa 16 bita.

Ma ne masam ja ni babe ni zabe nego samo govorim da je malo tesko definisati naziv teme koja bi obuhvatala ceo taj opseg racunara iz 80-ih. Mislio sam da umesto "8-bitnih" stoji "kucnih racunara" ali sam pomislio da ce biti ljudi koji nece razumeti sta je u pitanju. Mogao sam da u anketu ne ubrojim 16-bitne racunare ali mi je to bilo malo glupo. Sve do kraja 80-ih trojka Spektrum-C64-CPC464 je cinila verovatno preko 80% ucesca kucnih racunara u tadasnjoj Jugoslaviji.

Kada se gleda sa distance, zlatna era 8-bitnih racunara (bar u Jugoslaviji) je trajala veoma kratko. Do 1983 je bilo malo ljudi koji su znali za racunare. Zlatni bum nastaje tek 1984 ali je vec u januaru te godine lansiran prvi 16/32-bitni Mac i pocinje era 16-bitnika. Amiga i ST su stigli 1985. Mi smo malo kasnili za zapadom zato sto smo bili siromasniji pa su kod nas 8-bitnici vladali jos nekoliko godina posle toga ali bi ja taj period nazvao "srebrnom erom" ))