Forum Sveta kompjutera  

Nazad   Forum Sveta kompjutera > Ostale teme > Brbljaonica

Brbljaonica Manje ozbiljno ćaskanje na ostale (kompjuterske i geek) teme... (POSTOVI SE NE BROJE!)
(Pravila pisanja: kliknite ovde.)

Odgovor
 
Alatke vezane za temu Vrste prikaza
Stara 12.10.2008, 23:31   #1
DonCorleone91
Starosedelac
 
Član od: 5.7.2008.
Lokacija: Munze Konza
Poruke: 2.090
Zahvalnice: 224
Zahvaljeno 641 puta na 331 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku DonCorleone91
Arrow Pravopis

VELIKA I MALA SLOVA

Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:

a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdžić, Jovanović;

b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

c) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

č) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;

ć) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;

d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;

đ) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;

e) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Norveška, Mačva, Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;

f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.

g) imena ulica i trgova: Studentski trg, Železnička ulica, Beogradska ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša;

h) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;

i) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola „Mladost”, Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo „Partizan”, Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;

j) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Đački rastanak;

k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Velikim početnim slovom se piše:

a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;

b) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al' govori Musa Arbanaša:
„Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il' odjaši da pijemo vino...”;

c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, bez obzira na to da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako...
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam...

Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka...


Malim slovom se piše:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
„Hoće li svi”, pitao je direktor na zboru učenika, „pomoći u uređenju okoline škole?”;

b) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
„Hoćemo!” - odgovorili su svi prisutni učenici.
„Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka” - povikaše neki učenici.;

c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački;

d) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi „J. J. Zmaj”, Sremska Mitrovica.
Obaveštavamo vas da je...

- - - - - - - - - -

Poslednja ispravka: VojaM (18.9.2009 u 14:31) Razlog: Horveška --> Norveška; Studentski Trg --> Studentski trg
DonCorleone91 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 12.10.2008, 23:32   #2
DonCorleone91
Starosedelac
 
Član od: 5.7.2008.
Lokacija: Munze Konza
Poruke: 2.090
Zahvalnice: 224
Zahvaljeno 641 puta na 331 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku DonCorleone91
Određen forumom Re: Pravopis

SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE REČI

Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

- - - - - - - - - -
DonCorleone91 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 12.10.2008, 23:32   #3
DonCorleone91
Starosedelac
 
Član od: 5.7.2008.
Lokacija: Munze Konza
Poruke: 2.090
Zahvalnice: 224
Zahvaljeno 641 puta na 331 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku DonCorleone91
Određen forumom Re: Pravopis

INTERPUNKCIJA

U pisanju se, radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne — potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.

Zarezom se odvajaju:

a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.;

b) nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.;

c) paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi, a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.

d) rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije, a ipak ste zakasnili.;

e) rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

f) reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.;

g) vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;

h) uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;

i) umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.;

j) između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Tačka i zarez se upotrebljavaju:

a) između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.;

b) između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.

Dve tačke se se stavljaju:

a) iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.;

b) ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: „Novac za ekskurziju je obezbeđen”.

Navodnicima se obeležavaju:

a) tuđe reči kad se doslovno navode, na primer: Ulazeći svi zagrajaše „Srećan ti rođendan!”

b) reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne želi da se da suprotno značenje: npr.: Znam, ti si „vrednica”. Doneo je tvoj „veliki prijatelj”.

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar! Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.

Crta se piše:

a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štampanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
– Ko je to bio? – Upita majka.
– Moj drug.
– Zašto ga nisi pozvao unutra?
– Žurio je – promrmlja Miloš.;

b) kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad — nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam – ne vredi, zbunila sam se.

- - - - - - - - - -

Poslednja ispravka: VojaM (13.10.2008 u 15:36) Razlog: NTERPUNKCIJA --> INTERPUNKCIJA; nedostajali su zarezi u primerima; projatelj --> prijatelj;crta se nije razlikovala od crtice
DonCorleone91 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 12.10.2008, 23:33   #4
DonCorleone91
Starosedelac
 
Član od: 5.7.2008.
Lokacija: Munze Konza
Poruke: 2.090
Zahvalnice: 224
Zahvaljeno 641 puta na 331 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku DonCorleone91
Određen forumom Re: Pravopis

PRAVOPISNI ZNACI

Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
– iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
– iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10–15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.

b) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
– između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se „prema”.
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti – plivati – poplaviti.

c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
– umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i reče: „Divno je vratiti se kući”.

d) Crta (duža, ’–’) kao pravopisni znak se upotrebljava:
– između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10–15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892–1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

– između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd–Niš ima veliki privredni značaj.
– između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica „Crvena Zvezda” – „Partizan” je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica (kraća, ’-’) se kao pravopisni znak piše:
– između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
– pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
– u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
– između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema TANJUG-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
– služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
– stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. – a), b), c) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l’ to tačno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
– znak > se čita „dalo je” ili „razvilo se u”, npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
– znak < se čita „postalo je od”, npr.:
crnji < crn -ji; junače < junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.

- - - - - - - - - -

Poslednja ispravka: VojaM (18.9.2009 u 14:23) Razlog: 10 - 15 --> 10–15
DonCorleone91 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 12.10.2008, 23:33   #5
DonCorleone91
Starosedelac
 
Član od: 5.7.2008.
Lokacija: Munze Konza
Poruke: 2.090
Zahvalnice: 224
Zahvaljeno 641 puta na 331 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku DonCorleone91
Određen forumom Re: Pravopis

SKRAĆENICE

U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:

a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj) tzv. (tako zvani) ž. r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) i dr. (i drugo) itd. (i tako dalje) v. d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o. g. (ove godine)

b) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
m (metar) g (gram) dag (dekagram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilogram) dl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)

Pošto su to međunarodne skraćenice, pišu se latinicom.

c) Bez tačke se pišu i sledeće skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).

II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice, akronimi) čitaju se različito:

a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delovi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf

b) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.

c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena.
Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.

- - - - - - - - - -


PISANJE STRANIH REČI

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i slično.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika postupa se različito, u zavisnosti od situacije:

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

* izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom i radi se tekstu koji je naučnog ili stručnog karaktera. Na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju je uobičajeno da se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;

* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu latinicom, u običnim tekstovima u knjigama novinama ili časopisima (dakle, u spisima koji nisu naučnog ili stručnog karaktera). Kad se prvi put pomene ime, može se, ali ne mora u zagradi navesti izvorno pisanje;

* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju može se se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi napisati izvorno;

* fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su u pitanju reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

Poslednja ispravka: VojaM (18.9.2009 u 14:20) Razlog: zako zvani --> tako zvani; sledeče --> sledeće; gradov --> gradova
DonCorleone91 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 13.7.2009, 14:29   #6
GrofSuboticki
Član
 
Član od: 9.10.2008.
Lokacija: Palic
Poruke: 34
Zahvalnice: 2
Zahvaljeno 2 puta na 2 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

Mogao bi mi ovde neko objasniti glasovne promene (jednačenje suglasnika, palatalizacija...) i glagole (mislim na vremena, oblike, osnove...)? Sav se u**rem od straha kada budu na kontrolnom ili prijemnom. A i ko zna da li će ih biti u srednjoj, a moje stare knjige i sveske su mi ostale u staroj kući , pa ne mogu da nađem objašnjenje.

Poslednja ispravka: VojaM (18.9.2009 u 14:07) Razlog: naša slova itd.
GrofSuboticki je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 13.7.2009, 14:38   #8
GrofSuboticki
Član
 
Član od: 9.10.2008.
Lokacija: Palic
Poruke: 34
Zahvalnice: 2
Zahvaljeno 2 puta na 2 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

Hvala ti Miki,zaista si car ,samo i dalje ostaju glagoli.Nema nikakvog objasnjenja o njima na vikipediji
GrofSuboticki je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 13.7.2009, 16:15   #9
VojaM
Ad Ministrator
 
Avatar korisnika VojaM
 
Član od: 19.8.2005.
Lokacija: Beograd, SK
Poruke: 7.281
Zahvalnice: 29
Zahvaljeno 3.040 puta na 1.544 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

http://www.vokabular.org/gramatika/doku.php

Ovde ti je sve lepo objašnjeno.

Inače, to ne spada u pravopis, već u deo gramatike koja se zove morfologija (nauka o oblicima reči).

Poslednja ispravka: VojaM (13.7.2009 u 16:47)
VojaM je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 11.9.2009, 21:09   #10
touch_master
Banned
 
Član od: 16.11.2008.
Poruke: 201
Zahvalnice: 23
Zahvaljeno 0 puta na 0 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

Se kaze celo ili svo vreme?
touch_master je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 11.9.2009, 21:17   #11
zoran845
Deo inventara foruma
 
Član od: 7.6.2007.
Lokacija: Naissus (M.S.)
Poruke: 4.729
Zahvalnice: 872
Zahvaljeno 2.575 puta na 1.457 poruka
Slanje poruke preko Yahooa korisniku zoran845
Određen forumom Re: Pravopis

Trebalo bi "sve vreme".
zoran845 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 13:58   #12
VojaM
Ad Ministrator
 
Avatar korisnika VojaM
 
Član od: 19.8.2005.
Lokacija: Beograd, SK
Poruke: 7.281
Zahvalnice: 29
Zahvaljeno 3.040 puta na 1.544 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

I ne pita se
"Se kaže...?"
nego
"Da li se kaže?"
ili
"Kaže li se?"
VojaM je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 14:05   #13
VojaM
Ad Ministrator
 
Avatar korisnika VojaM
 
Član od: 19.8.2005.
Lokacija: Beograd, SK
Poruke: 7.281
Zahvalnice: 29
Zahvaljeno 3.040 puta na 1.544 poruka
Određen forumom Ubacivanje "j" između dva samoglasnika pri pisanju

Citat:
JovanK kaže: Pregled poruke
Nisam siguran, ali pravilno je avijatičar ali ne i avijon već avion, pa onda bi shodno tome iako je particija, prebalo particio. Valjda
Ako baš hoćeš pravila, evo ti ih:

1)
  • Ako je u nominativu (prvom padežu) kombinacija "i" i "o", između se ne piše "j". Ako se u ostalim padežima zbog drugog nastavka promeni kombinacija pa posle "i" dođe neki drugi samoglasnik, tada se umeće "j" (nom. radio - gen. radija - dat. radiju).
  • Ako bi se u nominativu pojavila kombinacija "i" i bilo kog drugog samoglasnika, po pravilu se uvek umeće "j" (tzv. poziciono j koje se čuje pri izgovoru u trenutku dok "šaltaš" usta sa samoglasnika "i" na drugi samoglasnik). Ako se u nekom drugom padežu posle "i" pojavi "o", najčešće se ipak i dalje piše sa "j". Primer: nom. particija - vok. particijo, nom. partija - vok. partijo.

2)
  • Ako se u stranim vlastitim imenima pri pisanju u originalu pojave na kraju reči dva samoglasnika od kojih je prvi "i" (najčešće u ženskim imenima tipa Maria, muškim imenima tipa Mario ili imenima firmi tipa nVidia), u prvom padežu se, naravno, ostavlja kao u originalu. Međutim, u ostalim padežima i izvedenim rečima kraj reči se prilagođava našem izgovoru bez obzira na to što se reč piše kao u originalu (uostalom, u mnogim stranim jezicima vlastita imena se i ne menjaju po padežima). Dakle, nom. Maria - prisv. zam. Marijin (a ne Mariin), gen. Mariju, dat. Mariji. Nom. Mario - gen. Marija - prisv. zam. Mariov - dat. Mariju (a ne Maria, Mariu). nVidia - nVidijin - nVidiju - nVidiji (a ne nVidiin, nVidii).
3)
  • Zajedničke strane imenice po pravilu se pišu onako kako se kod nas izgovaraju, pa uvek važi pravilo 1).

Poslednja ispravka: VojaM (18.9.2009 u 14:35)
VojaM je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 17:52   #14
Auror
Starosedelac
 
Član od: 11.12.2005.
Poruke: 1.249
Zahvalnice: 487
Zahvaljeno 328 puta na 170 poruka
Cool Re: Pravopis

Ako mogu da dodam sledece:

- U nasem jeziku je obicaj da se u prevodu strana imena pisu transkribovano (onako kako se izgovaraju). Napomena: ovo nije slucaj u hrvatskom jeziku. Hrvati u prevodu ostavljaju-prepisuju ime onako kako se ono pise u originalnom jeziku.

Primjer:

Samuel Taylor Coleridge - Semjuel Tejlor Kolridz

Vojo ispravljaj ako treba.
Auror je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 19:03   #15
Eni
Banana
 
Član od: 9.1.2006.
Lokacija: _Cloud
Poruke: 5.626
Zahvalnice: 674
Zahvaljeno 2.419 puta na 1.218 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

Naš pravopis dozvoljava oba načina. Ne zbunjuj ljude. "Običaj" nema veze sa pravilnim, već sa učestalim.
Eni je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 19:24   #16
Dekip
V.I.P. Recenzent
 
Član od: 8.11.2008.
Lokacija: peugeot 607
Poruke: 3.067
Zahvalnice: 691
Zahvaljeno 943 puta na 515 poruka
Određen forumom Re: Pravopis

A jos ja pitam Voju,kako da se uvede malo pravopisa i znakova interpunkcije na forum,tj. forumase.Nisam ni znao da postoji ova tema.
Primetio sam da mnogi clanovi kucaju ch umesto č,a neki jednostavno c,medju kojima sam i ja.Zatim w umesto v,dobro,to je posledica ucestalih kucanja poruka na mobilnom telefonu.Bilo bi lepo kada bi se svi trudili da pisemo pravilno,kucamo poruke pravilno...nije daleko dan kada cemo olovke u potpunosti zameniti tastaturama.
Dekip je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 20:31   #17
DonCorleone91
Starosedelac
 
Član od: 5.7.2008.
Lokacija: Munze Konza
Poruke: 2.090
Zahvalnice: 224
Zahvaljeno 641 puta na 331 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku DonCorleone91
Određen forumom Re: Pravopis

Ja razumem da ljudi pisu ch i c umesto "ч", jednostavno zato sto su navikli na latinicnu tastaturu i sad ko ce da menja svaki put kad udje da otkuca nesto na forumu. Mislim nije toliko tesko, ali jednostavno ljudi ne razmisljaju o tome. Sto se tice slova "w"."0" ili "x" to je vec stvar ne pismenosti.
DonCorleone91 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 20:52   #18
Ketchua
Basterd...
 
Član od: 26.1.2006.
Lokacija: BG
Poruke: 1.975
Zahvalnice: 1.113
Zahvaljeno 905 puta na 546 poruka
Slanje poruke preko MSN-a korisniku Ketchua
Određen forumom Re: Pravopis

Citat:
DonCorleone91 kaže: Pregled poruke
ne pismenosti.
Epic. Piše se spojeno. Ja uporno tvrdim da je za "c umesto č" sindrom kriva mentolska zamena "y" i "z" na default Serbian latin layout-u u Windowsu.
Ketchua je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 20:59   #19
<<N1k0l@>>
Novi član
 
Član od: 17.8.2009.
Poruke: 7
Zahvalnice: 2
Zahvaljeno jedanput na jednoj poruci
Određen forumom Re: Pravopis

Citat:
Ketchua kaže: Pregled poruke
Epic. Piše se spojeno. Ja uporno tvrdim da je za "c umesto č" sindrom kriva mentolska zamena "y" i "z" na default Serbian latin layout-u u Windowsu.
Jeste, jer uvek kad ukljucim srpsku tastaturu mesam ta dva slova. Strasno koliko me to nervira.
<<N1k0l@>> je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Stara 18.9.2009, 21:45   #20
zoran845
Deo inventara foruma
 
Član od: 7.6.2007.
Lokacija: Naissus (M.S.)
Poruke: 4.729
Zahvalnice: 872
Zahvaljeno 2.575 puta na 1.457 poruka
Slanje poruke preko Yahooa korisniku zoran845
Određen forumom Re: Pravopis

Citat:
Dekip kaže: Pregled poruke
... Voju,kako... na forum,tj. forumase.Nisam ni znao... telefonu.Bilo bi lepo kada bi se svi trudili da pisemo pravilno,kucamo poruke pravilno...
... stavljamo razmak iza znakova interpunkcije?
zoran845 je offline   Odgovor sa citatom ove poruke
Odgovor

Bookmarks sajtovi

Tagovi
gramatika, kako se kaže, kako se pise, kako se piše, nepravilno, pravilno, pravopis

Alatke vezane za temu
Vrste prikaza

Vaš status
Ne možete postavljati teme
Ne možete odgovarati na poruke
Ne možete slati priloge uz poruke
Ne možete prepravljati svoje poruke

BB kod: uključeno
Smajliji: uključeno
[IMG] kod: uključeno
HTML kod: isključeno


Slične teme
tema temu započeo forum Odgovora Poslednja poruka
"Hrvatski" pravopis u SK? ZoNi O SK-u uopšte 35 11.4.2007 18:07


Sva vremena su po Griniču +2 h. Sada je 13:48.


Powered by vBulletin® verzija 3.8.7
Copyright ©2000–2019, vBulletin Solutions, Inc.
Hosted by Beograd.com