Kolumnisti forumaši

[su27killer]

Cell ima ogroman potencijal upravo zahvaljujuci arhitekturi. I jeste tezak za programiranje.

[Meho Krljic]

Hm, evo još neka dva moja recentnija teksta:

Hip-Hop igre

Ovaj je pisan za jednu štampanu publikaciju ali je u ovoj verziji obogaćen jutjub linkovima i sličicama.

Uvod:

Između hip-hopa i video-igara ima puno srodnosti. I jedno i drugo troše prevashodno mladi muškarci koji se rekreativno pretvaraju da su siledžije naoružane vrelim željezom (iako su u stvarnosti tunjavci naoružani daljinskim upravljačem za televizor). I jedno i drugo su zasnovani na nadmetanju, usmereni na pobeđivanje i bazirani na veštini koja se zatim izdiže na nivo sakralne vrline. I jedno i drugo se neretko nalaze na meti političara, sociologa, psihologa i drugih društvenih dušebrižnika željnih da spasu zabludelu decu i zarade koji dinar mlateći gloginje tuđim genitalijama.

Šta se onda događa kada se ova dva plemenita medijuma susretnu? Kako izgledaju hip-hop video igre? Da li govorimo o najcrnjim primerima surove otimačine novca dečurliji koja ne bi prepoznala 'stvarno' ni da ih ono veštom prevarom napije na nekoj žurci a zatim ostavi u drugom stanju, ili o nadahnutoj sinergiji dva kreativna, svaki na svoj način interaktivna medijuma? Istražili smo i, na opšte neiznenađenje, odgovor je: da.


I drugi

Preduhitriti novu moralnu paniku


Ovaj je pisan nakon vesti u medijima o momku u Nišu koji je ubio svoju majku 'zato što mu je branila da igra video-igrice'.

Uvod:

U ove pretpraznične i pretkrizne dane svakojake vesti se mogu videti po različitim medijima. Meni je zapala za oko ona koja govori o momku iz Niša, devetnaestogodišnjem Igoru Stankoviću koji je ubio svoju majku hicem iz pištolja sa prigušivačem, onda telo ostavio u jednoj od soba a zatim svako veče udarao brigu na veselje i zvao ortake i sve ljude dobre volje na žurke u svom stanu. I tako osam dana, sve dok nije odlučio da se tela reši jer je iz te sobe već smrdelo po raspadanju a njegovu priču da je majka naprasno otputovala u Nemačku sve više ljudi počelo je da gleda sa podozrenjem. Tako je student prve godine ekonomije spakovao telo u ceradu, oblepio istu izolir-trakom i odvezao ga na tavan porodične vikendice, a okrvavljeni nameštaj sklonio, što kod druga, što u kontejner.

Sad, njegova priča o tome da je majka u Nemačkoj gde se leči od raka je, sasvim razumljivo izazvala podozrenje u okruženju ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što pokojnica nikada nije bolovala od raka. A kako je bila u pitanju uvažavana profesorka na niškom Medicinskom fakultetu, pretpostavlja se da bi neko znao za tako tešku bolest. Sve u svemu, kada je policija na kraju Igora suočila sa okrvavljenim nameštajem i oružjem kojim je počinjen zločin, ovaj je ipak priznao da je počinio to što je počinio.

[Ketchua]

Taj drugi nisam video. Je li, jel to nesto nije u redu sa mnom, ili sa blogerom, ili necim trecim, posto nece (blogger) da mi cita tvoj feed?

[zoran845]

Do tebe je. Ja sam (Firefox 2.0.0.17) otvorio stranicu bez problema.
I pročitao članak o svom sugrađaninu koji se (što bi se ovde reklo) "najeo pa pobesneo".

[Meho Krljic]

Mislim da je problem pre svega u mojblog.rs i da im je sajt u poluraspadu otkada su ga rekonstruisali... Ja recimo imam RSS pretplatu na neke blogove i NIŠTA od toga ne dobijam...

[Ketchua]

zoran845 kaže:

Do tebe je. Ja sam (Firefox 2.0.0.17) otvorio stranicu bez problema.
I pročitao članak o svom sugrađaninu koji se (što bi se ovde reklo) "najeo pa pobesneo".

Nisi me razumo. mislio sam na RSS feed, ne na sam blog. Otvaram ja blog bez problema, ali mi RSS ne stize, nego moram da proveravam rucno, ili da cekam (ne daj boze) da se gosn Krljic oglasi ovde.

Meho Krljic kaže:

Mislim da je problem pre svega u mojblog.rs i da im je sajt u poluraspadu otkada su ga rekonstruisali... Ja recimo imam RSS pretplatu na neke blogove i NIŠTA od toga ne dobijam...

Tako znaci. Hvala na pojasnjenju.

[Meho Krljic]

Hm, evo nečega za šta ne znam ni o čemu govori ni šta kaže, ali... barem ima slike Olivere Kovačević...

"Nisam siguran ni šta ovaj tekst govori ni šta je hteo da kaže, ali to me svakako neće sprečiti da ga podelim sa vama. Ako ste ikada igrali videoigru u kojoj ste videli da možete, a odabrali da ne budete apsolutna svinja i nečovek, onda ste sigurno i sami imali neke od ovih misli u glavi. Zavalite se udobno jer vreme je da ispitamo



(Ne)Moć Tamne Strane."

[Meho Krljic]

Evo još jednog teksta koji se bavi servisom što ima potencijal da potpuno promeni biznis filozofiju igračke industrije sa jedne i kulturu igranja sa druge strane:

"U osnovi, radi se o igranju baziranom na ideji koja se već ionako godinama promišlja u domenu aplikativnog softvera. Ideji da je mašina na kojoj se igrate samo skromni klijent a da se sve važno i komplikovano događa na moćnom serveru. Dakle, igra je instalirana na serveru, tamo se sve odvija, tamo se sve proračunava, a igrač putem brze internet konekcije šalje komande (miš, gejmped, tastatura itd.) i prima visoko (i brzo) komprimovan video autput igre.
"

Početak sutrašnjice?

[M.C.]

Meho zanimljivi tekstovi.

Moraću da bacim pogled i na tvoj raniji opus. Keep up the good work.

[Meho Krljic]

Bacaj, bacaj... ako nemaš ništa pametnije da radiš, naravno. Ipak, ako već nema mnogo toga pametnog da se pročita na mom blogu, barem stavljam slike lepih ljudi!!!!!

[donator99]

Ovo je pisano za skolske novine, tako da plz bez flamea vezanog za lose pisanje.

Светска Финансијка Криза
Од велике светске депресије 20их година прошлог века, светска економија је на крилима глобализације и индистрализације доживљавала драматични успон и развој, прогресивно јачајући и постижући до 20. века незапамћене резултате раста.
Оно што је 20их година, међутим, постало кристално јасно јесте утицај и способност банака да баце светску економију на колена, било намерно, било случајно. Овакав развој околности је, међутим, условљен самим системом капитализма и његовом зависношћу од потрошње, која се првенствено финансира из кредита, на којима почива целокупни економски поредак који ми данас познајемо.
Након санације велике депресије и њених последица, светска економија је бележила велики раст све до 2007. године. Тада је коначно постало јасно да растући број неуспелих хипотекарних кредита прети да озбиљно наруши економску стабилност САД-а.

У априлу 2007., на иницијативу Кристофера Тода, директора управног одбора Банкарског одбора сената САД-а одржана је конференција на којој су учествовали сви директори значајнијих банака западног света и на којој је постало кристално јасно да незадржива жеља банкара за профитом прети да уништи економску стабилност не само САД-а, већ и великог дела света.

Иако су били свесни да услови под којима су ризични кредити давани, и који представљају изузетно јак контраст наизглед ниским каматним стопама, воде у катастрофу, банкари су одбили да на било који начин модификују дотадашњу праксу давања кредита и одузимања кућа купљених на кредит од својих клијената који нису успели да испоштују услове из уговора. Захваљујући лобију који је представљао њихове интересе проблеми са хипотекарним кредитима су успешно сакривани од стране јавности, па је тако огроман део становништва био потпуно несвестан да је највећа финансијска криза после скоро 100 година пред вратима.

У септембру 2008. на светло дана коначо су испливали резултати вођења банака искључиво жељом за брзим богаћењем. Fannie Mae и Freddie Mac, који су у том тренутку или поседовали или гарантовали за око половине хипотекарног тржишта САД-а, вредног 12 билиона долара (12.000 милијарди) су национализовани, што је означило крај покушаја банкарских лобија да негирају постојање кризе, већ глобалних размера.
Следеће недеље, 14. септембра 2009. Merrill Lynch је продата Америчкој банци, док је Lehman Brothers поднео захтев за банкротство.

Пропаст ових финансијских институција је означио почетак глобалне рецесије, која се полако са простора САД-а преливала на подручје Европске уније и Кине. Кина и Јапан (чији је извоз прошле године пао за 35% на годишњем нивоу), који су свој извоз највише пласирали на тржиште САД-а су се нашли посебно погођеним од стране ове кризе. Због изузетно високог прилива девиза у Јапан, Јен је постепено јачао, што је условило проблеме за јапанске извознике, који су се због јачине своје валуте нашли у неконкурентској позицији на страним тржиштима. Када се на ово дода и смањена потражња постаје јасно због чега је извоз Јапана остварио рекордан пад. Решење овог проблема је врло јасно – обарање вредности домаће валуте. Међутим, ово решење носи са собом низ других проблема, од којих се највише истиче чињеница да би обарање вредности валуте проузроковало пад стандарда, што би изазвало социјалне немире који би у држави попут Јапана несумњиво довели до пада владе и политичких потреса у земљи.

[donator99]

.....

У октобру 2008. године, након што је Dow Jones забележио пад вредности незапамћен током протеклих 75 година, откривен је пакет мера САД-а у вредности од 700 милијарди долара који су били намењени помоћи угоженом финансијском тржишту. Након првих неколико месеци, међутим, постало је јасно да су многе компаније искористиле ова средства искључиво за поделу огромних бонуса својим запосленима. Забележено је да неколико корпорација поделило десетине милијарди долара бонуса свом менаџменту, да би после кратког периода времена затражиле владину помоћ. Овакав развој околности је изазвао скандал у САД-у, због чега је затражено увођење строге контроле новца подељеног на овај начин и смањење плата директорима и члановима управних одбора угрожених предузећа.

Резултати финансијске кризе су се, међутим, осетили у целом свету, а не само у САД-у, одакле је криза и потекла. Резултат масовног пада вредности банака (15 највећих европских и америчких банака су забележиле пад вредности на 501.8 милијарди долара у јануару 2009. иако су те исте банке у другом кварталу 2007. биле процењене на 1726 милијарди долара ), и огромне количине изгубљеног новца (или новца заробљеног у хипотекама које нису могле бити продате) је било повећање предострожности давања кредита и повећање камате на одобрене кредите. Ово је изазвало ланчану реакцију у свим сегментима привреде, пошто је једно од основних особина данашње економије у развијеном свету изузетно снажна повезаност са кредитима, на којима почивају темељи модерне економије.

Први на удару су биле привредне или услужне гране које се, малтене, потпуно заснивају на продаји путем кредита. Повећање камата, презасићеност тржишта кућама које је немогуће продати и психолошки ефекат на становништво изазван паничним страхом о немогућности отплате раније узетих кредита су погубно деловали првенствено на већ презасићено тржиште некретнина и посебно на аутомобилску индустрију, чији су произвођачи забележили високе губитке у претходној години.Три највећа амерички произвођача аутомобила су захтевала хитну помоћ од стране државе, како би избегли банкрот.
На удару су се нашле и информационе технологије, потрошачка електроника и сви остале привредне гране чији се велики део зараде заснивао на извозу у САД-у, што је посебно утицало на Кину, Јапан и Јужну Кореју, где се водеће компаније из ових бранши и налазе.

Sony је већ најавио отпуштање 16.000 радника, као резултат првих пријављених губитака у претходних 14 година. Samsung, иако је пријавио минорне губитке, ипак их је забележио први пут откад пријављује резултате пословања у кварталним извештајима. LG је, у прошлом квараталном извештају, пријавио губитак од нешто мање од 400 милиона евра, иако су у 7. претходних извештаја пријављивали искључиво профитабилно пословање.

Овакав развој догађаја и пријављивање губитака је могуће пронаћи у апсолутно сваком сектору данашње економије. Већина корпорација је, због изузетно високе стопе конкурентности на тржишту, принуђена да послује на маргинанама профитабилног пословања, што је након повећања цене кредита условило појаву губитака. Свако предузеће се у овим условима ставља у ситуацију у којој мора да бира да ли ће постепено повећати цене својих производа и/или услуга и на тај начин компензовати за повећање трошкове пословања, али ризиковати губитак дела тржишта или наставити пословање са истм ценовног политиком и ризиковати банкротство због непрофитабилности. Већина ће, дакле, покушати да подизањем цена донекле преброди ову кризу, али у том случају долази до повећања инфлације, што даље доприноси паду стандарда грађана.

[donator99]

.....

Пад стандарда и куповне моћи грађана условљава пад потрошње, што доводи до тога да, у односу на потражњу на тржишту, производња прелази границу обима продукције које је могуће продати на самом тржишту. Предузећа на овај проблем одговарају отпуштањем радника. Отпуштање радника доводи до још мање потрошње на тржиту и тиме заокруђује магични круг који представља основу стања у којем се светска економија тренутно налази. Још једна од могућих реакција предузећа која су у кризи јесте смањење радних дана у недељи са 5 на 4, уз пад нето зараде од 10 до 15% процената. Предузеће US Steel Serbia је већ најавило овакву меру уперену против последица глобалне кризе, а која је првенствено изазвана падом потражње за челиком, који је главни производ овог америчког гиганта.

Оно што је још више убрзало проширење кризе јесте и чињеница да се код становништва јавио снажан осећај страха од губитка посла и/или пада животног стандарда, који је значајно утицао на број одлука о куповини ствари чија се вредност мери у хиљадама долара. Психолошки ефекат је током ове кризе имао изузетно значајну улогу у њеној акцелерацији, јер су обични људи под притиском прича и слика о последицама догађаја у скоријој прошлости почели много опрезније да узимају кредите и да, генерално, постепено смањују потрошњу.
Drugi vazan indikator koliko je kraj recesije blizu su industrije trajnih kapitalnih dobara jer one, pored gradjevine i kuca, bivaju najteze pogodjene recesijama. Posle visemesecnog kontinuiranog pada, koji je u januaru ove godine iznosio preko 7%, proizvodnja trajnih industrijskih dobara je u februaru porasla 3,4%.

Трачак наде се појавио у јануару, када је забележен раста кућа у износу од 1.7%, први пут након 2 године, док је у фебруару продаја истих забележила раст од високих 4.7%. Други важан индикатор да се криза можда ближи свом крају јесте чињеница да је након вишемесечног пада производња трајних индустријских добара порасла за 3.4%, иако је током јануара забележила пад од читавих 7%. Пораст производње трајних индустријских добара је врло позитиван знак, јер су ова добра у великој мери неспецифична производна добра, чији велики пораст производње говори о томе да расте оптимизам пословне заједнице везан за будуће стање светске економије.

Последице светске финансијске кризе, нити степен њене развијености, се у овом тренутку не могу прецизно одредити. Оно што је потпуно очигледно и доступно свакоме на увид је чињеница да је ова криза снажно разорила десетине година привредног раста, избацујући на видело резултате лошег пословања огромног броја финансијских институција које су постојале десетине или чак стотине године. На крају, ова криза је резултат несавесног пословања банкарских институција, које су се захваљујући сопственој похлепи и жељом за огромним профитом бациле на колена, а заједно са собом повукле и целокупни свет.

Стефан Марић

Коришћени делови објављених текстова са следећих веб сајтова:

http://trzisnoresenje.blogspot.com/
http://www.businessweek.com
http://www.marketoracle.co.uk/

[shrafko]

Dobar tekst Kad spomenu Japance, njihov model čupanja iz krize deluje najlogičnije - teoretišući da se ovakve katastrofe prevazilaze povećanom potrošnjom finansijskih sredstava a da je upravo štednja ono što daje dodatni momentum ovakvoj depresiji - japanska vlada je usvojila najveći budžet ikada u istoriji te zemlje. Računaju ljudi da ako se troši i kupuje, biće plasmana za proizvode i ljudi neće masovno gubiti radna mesta usled smanjenja obima tržišta.

A ovi naše pajseri rešiše da nas obraduju ybnm "porezom solidarnosti" i dodatnim smanjenjem ionako male kupovne moći

[Meho Krljic]

Ne znam koliko je ovo kolumna, a koliko nabrajanje nekih od najbudalastijih poteza koje su napravili neki ljudi kojima su neki drugi ljudi dali novac i poverenje...

Najidiotskije reklame u istoriji videoigara

...i njihovi katastrofalni učinci.

Reklamiranje, advertajzing, marketing... Sem ako niste student nekog od onih modernih privatnih fakulteta, onda su ove reči za vas, kao i za svaku normalnu osobu, vulgarni izrazi koji se ne izgovaraju u pristojnom društvu. Reklamiranje je od prostog čina informisanja generalne javnosti o tome da imate proizvod koji ispunjava neku svrhu, pa čak i od manje prostog čina isticanja njegovih kvaliteta postalo prezrenja dostojna umetnost odmeravanja koliko se drsko može slagati pre nego što vas neko otera na sud gde ćete skrušeno govoriti o tome kako vas je kreativnost omamila i naterala da izgubite kontrolu, dok ćete u puš-pauzama kubanske cigare paliti novčanicama od sto dolara.

Neiskrenost u reklamiranju, preterivanje, podsmevanje konkurenciji, nekontrolisane hiperbole, agresivno ignorisanje očiglednih nedostataka i besramno potenciranje sumnjivih prednosti, sve su ovo elementi advertajzinga na koje smo toliko navikli da nam uglavnom ne pada ni na pamet da kukamo kako nas čokoladice koje smo kupili pod utiskom televizijskih reklama nisu pretvorile u superheroje i kako nam penis ipak nije dobio deset santimetara u dužinu i pet u širinu iako smo uredno popili sve tablete koje nam je onaj fini čovek (otkud mu naša email adresa?) pomenuo... No, povremeno su reklame toliko nekontrolisano pogrešne, toliko im nedostaje utemeljenje ne u iskrenosti ili istinoljubivosti nego u najprostijem zdravom razumu da čoveka to naprosto zapanji.

Da medijumom videoigara dominiraju prerasle pubertetlije koje više znaju o gramatici klingonskog jezika nego o anatomiji žene, koje prave igre za iste takve prerasle pubertetlije je naravno kliše... Sve dok ne vidite neke od ovih reklama i reklamnih kampanja. Reklame koje ćemo pokazati su u nekim slučajevima samo agresivno neukusne, u nekim su zastrašujuće, a u nekim su u krajnoj analizi bile kataklizmične, dovodeći do propasti firme koja ih je platila. Ako je put do pakla popločan dobrim namerama, kako to kažu u poslovicama, kuda onda vodi ovaj put popločan neprerađenim idiotizmom?

Nastavak na gornjem linku.

[Meho Krljic]

Ovo možda ne bi trebalo da ide ovamo nego gore u diskusiju o igrama, ali tekst je toliko dugačak da se ne usuđujem da pokušavam da ga razdelim na petnaest postova koliko bi trebalo da se ceo okači. Zato evo samo uvoda a ostatak na mom blogu.

Radi se o nekoj vrsti analize igre Braid koja je prošlog avgusta izašla na XBLA a pre nekih desetak dana i na Steamu.

Čitav tekst, sa linkovima i slikama se može proćitati ovde.

A ovako počinje:

Iako sam, naturalno, ovih dana, kao i bilo kojih drugih, igrao veću količinu igara, današnju epizodu gubljenja nevinosti ćemo posvetiti samo igri Braid, pošto ona svojom ambicijom, elegancijom, višeslojnošću i inspirativnošću to zaslužuje.

Zbilja, Braid je retka zverka. Potpuno nezavisna igra, koju je razvio, napisao i testirao jedan jedini čovek, Jonathan Blow (uz još jednog čoveka, Davida Hellmana, koji je uradio grafički dizajn, te kupljenu već gotovu muziku nekoliko izvođača) ne samo da je daleko nadišla produkcione standarde uobičajenih indie proizvoda iz ove sfere i potpuno je legitimno percipirana od strane publike i mejnstrim (igračkih) medija kao AAA igra, već je i bez mnogo napora prevazišla 99% savremenih igara u domenu kreativnosti igračke mehanike i višeslojnosti narativne tehnike i samog značenja. Koliko god pretenciozno ovo što sam napisao zvučalo, budite sigurni da je igra još deset puta više napadana kao ’precenjena’, ’pretenciozna’ i ’emo’ od prvog dana kada se pojavila u Xbox Live Arcade prodavnici šestog Avgusta prošle godine.

E, da... Prvi ironični paradoks u vezi igre Braid je i to da je u pitanju igra koja transcendira (zamišljenu) granicu između konzolnih igara i PC igara. Cerebralna, čak naglašeno avangardna, Braid se uklapa u (pozitivni?) stereotip koji o sebi vole da uzgajaju PC igrači, kao o ljubiteljima malih, nezavisnih elegantnih igara za inteligentnu i obrazovanu publiku. Prosečan igrač Braid je sigurno ljubitelj lepih umetnosti, dobar poznavalac mitologije i istorije, u duši je humanista i između sesija igranja na svom ekološki sklopljenom kompjuteru voli da se razonodi kvalitetnom literarnom biografijom kakvog značajnog naučnika dvadesetog veka dok ispija fino, deset godina staro vino. Zar ne? Zar NE?

Istovremeno, Braid je igra koja je premijeru doživela na (neki bi rekli) najuspešnijoj digitalnoj distributivnoj platformi vezanoj za konzolni igrački sistem, takođe ozloglašenoj po niskom nivou kulture (i obrazovanja dodali bi zlobni), a njena nimalo uvijena referiranja na kultne japanske platformske igre kao što je na primer Super Mario Bros. je čine decidno konzolnim naslovom. Zar ne?

Ne.

U oba slučaja.

Braid, rekosmo, transcendira ovakve pojednostavljene podele, istovremeno ukazujući na to da često srž igračkog iskustva zaboravljamo zahvaljujući beskonačnim raspravama koje se tiču biznis infrastrukture izrasle oko te srži, ali i podsećajući da je za male razvojne timove (u ovom slučaju timove od jednog i po čoveka) izbor platforme na kojoj će se igra pojaviti pre svega pitanje ekonomije, ne ’filozofije’.

I bla bla bla bla do u beskraj.

[--ComputerBoy--]

Neshvatljivost…

Prosto moj mozak, ma koliko se trudio, ne može da shvati neke stvari... Ne znači to da sam glup, znate. Moje odeljenje prosto ne može da shvati da ja volim da igram igrice. Neshatljivo im je kad pričam o tome, nervira ih to, a u mom odeljenju i oni koji igraju, igraju samo idiotsku FIFU! Ja sam neko ko prezire sport, pa i takve igre (osim Space Jam, yeah!).
Jednog lepog dana... Čas extremno dosadan, svi spavaju i smaraju se, a ja sedeo u zadnjoj klupi i stavio mobilni u futrolu i počeh da igram Sonic 3. Međutim, to se mojoj klupskoj drugarici nije dopalo...
- Jesi ti normalan?! Igraš igrice?
- Da, pa?
- Pa to igraju samo mala deca.
- Pa?
- Da nisi to malo prerastao?
- Ne. Nema veze koliko godina imaš.
- Ti kad bi sad imao 500 dinara, jel bi kupio neku igricu?
- Pa normalno.
- Ti si nenormalan.
- Nisam nenormalan. Svako nešto voli I ima neku svoju strast! Ja volim igrice. To je kao da se ja tebi smejem što trošiš brdo para na šminku, garderobu, cipele…
- To nije isto, nemoj da izvrćeš stvari!
- Ne izvrćem ih, samo ti govorim činjenice
- Činjenica je da samo mala deca igraju igrice.
- Nije.
- Kako nije?
- Lepo. Postoje igrice za preko 18 godina.
- Koje, majke ti, šta lupaš?
- Ne lupam. GTA ti je za preko 18 godina. E, sad to što niko ne poštuje, to je nešto drugo.
- Otkud ti znaš?
- Zato što tako piše na kutiji. Zatim, postoje igrice sa zombijima I vampirima I sa nasiljem uopšte koje nisu za malu decu.
- Ne znam, stvarno. To za mene nije normalno.
- Samo prihvati da ja to volim I da je to moja strast. Ne moraš ništa da razumeš.
- OK. Kako hoćeš…
Zamislite sad da ja SVAKOG u odeljenju ubedim da me razume… Jednostavno. Šta je tu čudno što sam za kompom po ceo dan, što kupujem SK I ostale IT časopise? Jesam li ja retardiran ili šta? Ne, naravno. Moji roditelji su vikali na mene kad god bih igrao GTA.
“Gasi to! Nemoj da ubijaš ljude” “Ako igraš igrice postaješ agresivan” “Idi, dete, igraj se napolju kao sva ostala deca”, a ostala deca su za svojim kompovima. Ni moji roditelji ne mogu da me shvate. Brat se uvek buni kad kupim neku igricu, ali kad krene da je igra, igra je više od mene… Isprva je za The Sims 2 mislio da je kretenizam dok nije počeo da je igra.
Dalje, kretenizam postoji I kod ovih malih šabana u komšiluku. Iznajmio sam od druga jednom PS2 sa super igrama, medjutim, posto je fudbalomrzac kao ja, nema nijednu sportsku igru. Ovi šabani iz komšiluka su mi rekli:” E, blago tebi, imaš Sony, ja bi igrao fudbal ceo dan!” E, ja pozvah drustance iz komsiluka da odigramo nesto, ali su se duboko razocarali kad sam im rekao da nemam ni PES ni FIFU. Ja sam im pokazao stari dobri Mortal Kombat Armaggeddon I Tekken 5 I odusevili su se. Posle sam Im pokazao Simpsonove, Dragon Ball Z I ostalo I dokazao im da ima vrhunskih igrica I za Sony bez fudbala. (God of war im nisam pokazao, nisam hteo da preterujem)
Tako sam ja prosvetlio neke ljude

[Ghost]

Ако тако волиш игре користи правилан назив за њих.

[--ComputerBoy--]

Um, svi kazu ''igrice'', osim mozda likova ovde na forumu

[player1]

To mu dodje vise sleng. Formalan naziv bi bio video igre, a neki preferiraju rogobatnu tvorevinu "kompjuterske igre".