30 godina Amige

[Nergal]

Da znam, taj jubilej je u junu. Dakle, krajem juna ove godine biće 30 godina od kada je Commodore predstavio prvi Amiga računar zvani... pa, prosto Amiga (retroaktivno će biti preimovan u Amiga 1000).



Razlog zašto sada otvaram temu je veliki retro događaj koji se priprema u Amsterdamu i biće održan 27. juna u klubu "Svetionik" (The Lighthouse). Doćiće gomila starih Amigista, Evropljana i Amerikanaca, biće postavljena gomila Amiga, svi mogući modeli, i sav zamisliv hardver i softver. Niz velikih imena stare Amiga scene se nalazi među najavljenim gostima a biće i neki od kreatora originalnog hardvera i više istaknutih programa (spisak na glavnom linku nije još kompletan).



Amiga 30 years

Sve u svemu, izvanredan retro događaj. Loša vest je: ulaznice se naplaćaju (znam, znam, već ste napravili rezervaciju za Amsterdam) i ukupan broj je fiksiran, u ovom trenutku je ostalo stotinak: http://www.eventbrite.com/e/amiga-30...ref=ebtnebtckt

[Nergal]

Možda je zanimljivo pogledati i ovaj pozivni video (nije zvaničan, postavio ga je Den Vud, ali radi posao):

[Nergal]

Drago mi je da je Svet kompjutera u poslednjem broju odlučio da posveti seriju tekstova Amiga računarima (str. 106-111), ogroman istorijski značaj ove platforme to svakako opravdava. Bilo bi dobro doduše, da su i druge skorašnje tridesetogodišnjice koje smo imali u poslednje vreme (IBM PC, ZX Spectrum, Commodore 64, Amstrad CPC itd.) bile propraćene podjednako opširno.

Hteo bih samo da skrenem pažnju na jednu stvar: faktografija iznesena u tekstovima "30 godina Amige" i "Amiga: The game is (not) over" nije uvek najupozdanija. Ovo je i inače boljka istorijskih i retrospektivnih tekstova u Svetu kompjutera. Ne znam zašto je to tako, ali nagađam da je razlog to jer su pisani po sećanju umesto detaljnog istraživanja, kao i zbog oslanjanja na brze (ali ne obavezno i pouzdane) priručne reference poput Wikipedia-e.

Samo na brzinu, neke pojedinosti koje padaju u oči:

- Commodore nije "odlučio" (str. 106) da u Amigu ugradi Motorolu 68000 već ju je kupio kao sistem sa 68K procesorom. U trenutku kada je Amiga izašla bilo već 4-5 modela kompjutera drugih proizvođača koji su koristili ovaj procesor i njegove derivate.
- Prva Amiga nije "nosila oznaku 1000" (str. 108) već se zvala prosto "Amiga". Retroaktivno je preimenovana u Amiga 1000 kada su se pojavili A2000 i A500.
- Amiga 1000 nije mogla da prikazuje 16 boja već samo 4 u PAL rezoluciji 640x512i.
- Za Amigu 1000 nije "tu bila i opcija za priključivanje na klasične TV prijemnike" (str. 107). Računar je imao dva monitorska izlaza, bez ugrađenog TV modulatora ili sličnog izlaza. Video modulator A520 i slični gedžeti se pojavljuju tek od 1987. Ko je uopšte razmišljao da poslovnu mašinu od 1300$ i više dolara koristi sa televizorom?
- Amiga 500 nije izašla na tržište u oktobru 1987. već u martu (SAD) odnosno aprilu (Evropa), zajedno sa A2000. Obe su imale papirno predstavljanje u januaru te godine. Više časopisa je stiglo da ih testira već za aprilski broj. Računari su već u majskom broju 1987. dali svoj "test" (zapravo prepričan test iz jednog britanskog časopisa) i A2000 i A500.
- Šta li znači rečenica "Međutim, jedna od najvećih prednosti Amige 2000 bila to što je u svojoj ECS izvedbi mogla da pokreće aplikacije namenjene Amigi 500" (str. 106)?! Izvorna A2000 je bila OCS mašina i mogla je da pokreće sve programe namenjene Amigi 500 jer se od nje hardverski malo razlikovala. Od jeseni 1990. prodaju se A2000 sa ECS čip-setom (i, obično, 2Mb memorije) i komptibilne su sa A500 koliko i sve ECS mašine (u praksi 97%).
- Amiga 3000 i njen čip set (ECS) nije treća već druga velika revizija hardvera (str. 107, mada mislim da znam odakle je greška došla). Tekst je osmišljen tako da čitalac koji brzo čita može steći utisaka da se A3000 pojavila posle A1200.
- Amiga 3000 je izašla u aprilu 1990, ne u junu (Svet kompjutera je "pozajmio" test za junski broj 1990.)
- Amiga 4000 nije izašla u aprilu 1992. (str. 111) već oktobru. Budžetna A4000/030 je izašla u aprilu 1993.
- Amiga 4000 (odnosno AGA čipset) nije imao rezoluciju "standardnu" rezoluciju 1024x768 (str. 107).
- Iznad svega ne stoji rečenica "Iako se na tržištu 'koprcala' do samog kraja Amiga 1200 (pored svih predispozicija) nije uspela da postigne željeni uspeh. Čini se da je Commodore zakasnio sa njenim predstavljanjem, a sličnog mišljenja su bili i proizvođači softvera koji nisu umeli/hteli da iskoriste sve njene goodiese ispod haube." (str. 106) I za ovu dezinformaciju mislim da znam odakle je potekla ali autor teksta je trebao da zna bolje. Amiga 1200 se odlično prodavala u toku 1993. godine (preko milion primeraka, jedan od menadžera Commodore UK je čak izjavio da je prodato približno simboličnih 1.200.000 A1200) i bila je najprodavaniji kućni računar u Velikoj Britaniji i Nemačkoj te godine. Commodore nije propao zbog nekog neuspeha AGA mašina već je uspeo da opstane godinu i po dana duže zahvaljujući njima. Ni ovo za softversku podršku ne razumem, ko li je programio one silne AGA igre i aplikacije?

I tako... ima toga još puno (naročito kada su datumi u pitanju) ali mislim da nema potrebe i da je poenta jasna.

[Neutrino]

^ Trust me, this guy knows his znanje

I meni je komentar za Amigu 1200 zasmetao posebno zato što je Amiga 1200 posle Amige 500 u komercijalnom smislu verovatno najuspešnija Amiga ikada. A softvera za AGA čipset nije falilo, to svi znamo Čak je bilo softvera koji su specifično ciljali pogodnosti novih grafičkih modova. Recimo famozni Photogenics od Almathere koji je imao podršku za rad sa 24-bitnom kolornom paletom kroz AGA čipset.

[CTOJAH]

@Nergal
Zahvaljujem ti na ovom tvom postu, inace bi ja morao ovo da napisem koliko sam se iznervirao.
Ovaj i sl. njemu tekstovi samo jos jednom potvrdjuju nasu (balkansku) povrsnost skoro u svemu
Moje misljenje je da je trebalo da daju da clanak o Amigi napise neko ko zapravo VOLI Amigu !

[Nergal]

Može se reći da je danas taj dan... U stvari prva Amiga je definitivno završena (i započela sa serijskom proizvodnjom) u junu 1985. ali je velika prezentacija za javnost izvedena u Linkoln centru u Njujorku, 23. jula 1985. Čak i nekoliko meseci posle tog datuma u SAD nije bilo lako doći do Amige a u Evropi se vrlo teško nalazila pre proleća 1986, no nije ni bitno...



The Amiga is 30 years old (Eurogamer)

The Amiga turns 30—Nobody had ever designed a personal computer this way

Commodore Amiga at 30 – the computer that made the UK games industry

The Commodore Amiga 1000 was launched 30 years ago

The Amiga 1000, a milestone in personal computing, turns 30 today

Prvi tekst o Amigi u Svetu kompjutera (septembar 1985), pominju i Linkol centar: http://retrospec.sgn.net/users/tomca...6&all=SK_85_09

Prvi tekst o Amigi objavljen u Računarima (novembarski broj za 1985!), uključena je i preneta reportaža o događajima u Linkoln centru: http://retrospec.sgn.net/users/tomca...8&all=RA_85_11.

[kovacm]

Povodom 30 godina Amige:

Joe Decuir and Ron Nicholso - Introduction and Amiga Hardware and Architecture talk at event by Bill Borsari.

https://www.youtube.com/watch?v=RXKcMFoRsN4



i RJ Mical, Carl Sassenrath, Dave Haynie speak at Amiga30.eu

https://www.youtube.com/watch?v=fur2quOIufs

[Nergal]

U predvečerje novog broja sam primetio "vinjetu" na str. 23 oktobarskog izdanja. Ne odnosi se na Amigu ali se odnosi na jedan značajnu staru liniju kompjutera i dobro ilustruje onu vrstu nemara zbog koje smo se rapisali letos.

Kratak tekst na strani 23 kaže:

Davne 1981. godine BBC je u saradnji sa kompanijom Acorn Computers (koja će kasnije prerasti u ARM, od Acorn RISC Machine) lansirao računar BBC Micro. Bež kutija nalik na omanju pisaću mašinu u sebi je krila osmobitni računar zasnovan na procesoru MOS Techology 6502 na 4 Mhz i 16 Kb RAM na 8Mhz. Imao je kolor grafiku, sedam portova za povezivanje i dolazio je sa jednostavnim programskim jezikom BBC Basic. U odnosu na slavni Sinclair ZX Spectrum koji je tada koštao 125 funti, Micro je koštao čak 300. Rečima slavnog tvorca Elite Dejvida Brejbena: "Micro je bio veom skupa ali i neverovatno sposobna mašina." Zaista, tokom deset godina postojanja i kroz devet verzija, svaka moćnija od prethodne, Micro je prodat u više 1,5 miliona primeraka. Čak ni ljudi u BBC-u nisu računali na toliku popularnost, a pisma i telefonski pozivi sa pitanjima u vezi sa računarima nedeljno su se merila desetinama hiljada. Micro je eventualno postao osnova za časove informatike u čak 85 odsto škola u Britaniji osamdesetih godina.

Ja ne mogu ni da prebrojim greške sadržane u ovom vrlo kratkom tekstu - po nekoliko u svakoj rečinici. Izuzev godine u kojoj je računar nastao, sve ostalo je pogrešno. Ime računara i specifikacije nisu uspeli da pogode! Počinjem da mislim da nam neko ovo radi namerno.