Čuste li OVO?! (Štetnost igara)

[vasiljevic]

Sad, ako govorimo o deci starosti do 5 godina, po stručnjacima, ona jedino razumeju koncept boli-ne radi, ne boli-radi. Ona tek dosta kasnije shvataju zašto ne smeju da rade neke stvari. Šta je tu sad bolje: potisnuti u tom stadijumu nepoželjno ili recimo rizikovati da gurnu prstiće u šteker? Ili popnu se na terasu ( a njima ništa ne znači da je to loše, da ne smeju, njih ne boli, nemaju koncept da je loše, neznaju da ako padnu ginu jer kod njih ne postoji koncept smrti ...) ? Treba malo razmisliti i o tome.

Mada, da se razumemo, i u ono prethodno vreme, nije profesor tukao decu za sve. Zauške si dokbijao kad stvarno preteraš. Mnogo veće batine si dobijao od roditelja kasnije, jer one nisu obuhvatale samo to što si zgrešio već i što si ih osramotio. Ali opet, da se kaže, tu se tačno znalo zašta i kada, dakle, ne dnevna baza. I to je uglavnom bilo sa mlađima. Sa starijima, tu je postupano drugačije, oni su sposobni da razlikuju koncept dobroga i lošega, razumeju i shvataju koncept kažnjavanja, i oni su po pravilu kažnjavani na sasvim drugačiji način. Uskraćivano je jedno vreme izlasci na odmore, kad su drugi imali slobodno vreme oni su ostajali u učionici da odrade posao, ostajali posle škole .... Dakle, nisi dobar uskraćuje se neko od zadovoljstava. Znali su ti stari profesori tačno dokle šta pali i kako pali, imali su podršku roditelja u tome, podršku države, ukratko imali su sredstva da odrade posao ( a deo posla po strarim profesorima je pored toga što nekoga nečemu nauče da od njih stvore i ljude). Danas, mi nemamo nikakav koncept. Ni obrazovanja koje treba da stvori neko znanje ( koncept je da se nabaca sve i svašta uz pretpostavku da je dovoljno jednom naučiti i da se to pamti, što nije tačno, ako je to koncept bolje da ga nema), ni stvaranja ljudi od te dece (dakle, osobe koja zna šta i kako treba da radi). Sve to nevalja nikako.

Opet, biće off topic, ali ajd. Vezano za ovo gore. Pre neku godinu razgovarao sam sa prijateljem iz Nemačke koji mi se pohvalio kako je upisao dete u privatnu osnovnu školu. OK, pitam kakva je to škola. Odgovor je da je to škola u koju deca odlaze ujutru i nalaze se na nastavi do popodne kad roditelji završavaju posao, imaju tamo doručak i ručak, tamo se rade domaći zadaci pod kontrolom profesora, deca su sigurna jer nisu na ulici, stalno pod kontrolom, tačno tokom dana napravljen raspored rada, manje problema kod njih nego kod ostale dece, bolji rezultati u znanju ... Mene to odmah podsetilo na našu osnovnu školu u kojoj smo obojica bili, Milica Pavlović. Škola koja je tada imala celodnevnu nastavu, dakle, sve nabrojano ko gore. I odmah mi palo na pamet da smo u Beogradu zatvorili nekoliko škola zbog nedostatka dece, i zapitao se da li je bilo moguće da podelimo decu iz jedne škole u te dve zgrade i da lepo napravimo dve škole sa celodnevnom nastavom. Prvo, deca sigurna celog dana dok su roditelji na poslu, pod kontrolom, sve se radi tamo, deca dolaze kući da budu sa roditeljima ne da roditelji provode i ono malo vremena koje imaju za njih na učenje i rešavanje domaćih zadataka, proveode vreme korisno i roditelji imaju više vremena da ih nau;e šta je dobro šta loše, deca nisu na ulici i ne vaspitava ih ulica .... Pitam se, ako je meni ovo palo na pamet odmah, koliko su oni gore uopšte odgovorni, i koliko oni imaju prava da optužuju roditelje da ne rade svoj posao kad su imali sve mogućnosti da im maksimalno pomognu, da im obezbede da deca budu sigurna tokom dana .... Nema toga ko može da me ubedi da je to preskupo za državu i da za ovo neko može da stavi neku cenu, mnogo više košta sve ostalo kasnije kad se država bavi decom i problemima koja ona kasnije naprave kad je njih vaspitala ulica i sami sebe na toj istoj ulici. Prevencija nema cenu, ona smanjuje troškove kasnije svima. A kod nas preventive nema ni u naznakama, mislim da to ne postoji u rešniku onih gore.