piraterija

[željko radulović]

Video sam u trafici da se prodaje program open ofice za 250 din.Zar to nije besplatan program za sve?Ko je ovde licemer?

[NenadN]

to je bas cudno, ali opet mislim da ipak ti trebas da skines neki paket sa neta a to kosta zar ne, a zatim da ga narezes, mislim da je samo trud naplacen

[B@NE]

brate idi ih prijavi i zgrni neku kintu!

[Dimo]

B@NE kaže:

brate idi ih prijavi i zgrni neku kintu!

Cini mi se da je Kuzma u svojoj kolumni bas zestoko popljuvao te sto prijavljuju druge i navlace im bedu na vrat...
Ali slazem se da ne bi trebalo da se Open Office prodaje na trafici jer je besplatan.

[B@NE]

razumem ja sve to,ali zasto tako na bedni nacin naplacivati tudji rad!
i bogatiti se na neupucenim ljudima u surovi IT svet,kakva bruka za Srbiju srecom nismo svi mi takvi...
Kuzma rulz

[voodoo_]

OpenOffice je slobodan (free as in speech) a ne besplatan software. Nigde u licenci ne piše da ne sme da se prodaje, piše da sme da se slobodno deli. Što znači da možeš i da ga kupiš a možeš i da ga downloaduješ. Ti što prodaju na trafici su isti kao i oni što uključe OpenOffice na disk uz novine i slično.

E da da ti to nisi malo pomesao to, pa je nastupila potpuna zbrka? Mozda si ti to vido na nekoj trafici da se prodaje uz Novine, to je moguce, ali cisto sumljam koja bi trafika smela prodaje Open Office

SI ti 100% siguran u to sto govoris?

[Marko_L]

Ma nije to sve bitno uopšte. Ako je program besplatan, to u većini slučajeva znači da program možeš da koristiš bez plaćanja licence. A kako ćeš ti doći do njega, je već druga stvar. Može neko da ti ga naplati 1000 evra i kaže da je to za usluge kopiranja, pa ti ako si blesav da mu platiš, nije on kriv. Po logici autora teme, onda bi sve internet provajdere trebalo pozatvarati, jer sigurno je preko njih skinuta gomila besplatnog softvera, pa bi to značilo da su oni naplatili isti, a kao što svi znamo nije tako. Dakle, besplatni programi se kao programi ne mogu prodavati, tj. ne može se prodavati licenca za njih, ali medij na kome su snimljeni, usluge kopiranja (ili downloadovanja) istog mogu, bez problema... što uključuje i prodaju na trafici.

[Highlander]

Marko_L kaže:

Dakle, besplatni programi se kao programi ne mogu prodavati, tj. ne može se prodavati licenca za njih, ali medij na kome su snimljeni, usluge kopiranja (ili downloadovanja) istog mogu, bez problema... što uključuje i prodaju na trafici.

Koji to medij košta 250din? Razumem šta si hteo da kažeš ali toliku cenu može da dostigne samo ako se prodaje uz neki časopis.

[Marko_L]

Ma nije u pitanju medij, može bilo šta da se naplati, recimo usluga kopiranja... a to određuješ sam... ko tebi brani da usluge narezivanja medija naplaćuješ 1000 evra po komadu ako ima ko hoće da plati.

[Eni]

Jesi siguran da mozda nije u pitanju neki "kurs" za OO.org koji ima na disku i OO pa se kurs prodaje za 250 CSD, a OO dodje na disku besplatno?

[DanijelP]

U principu, to je realna cena. 100MB za prosečnog Srbina na DialUp-u + Telekomov novi cenovnik, pa koliko bi to koštalo

[Jack Sparrow]

hahahaha ... ma ostavi trafiku na miru i pazari si cd zivimo u teskim vremenima .. pardon teskoj situaciji drzave

[Sasa]

Marko_L kaže:

Ma nije to sve bitno uopšte. Ako je program besplatan, to u većini slučajeva znači da program možeš da koristiš bez plaćanja licence. A kako ćeš ti doći do njega, je već druga stvar. Može neko da ti ga naplati 1000 evra i kaže da je to za usluge kopiranja, pa ti ako si blesav da mu platiš, nije on kriv. Po logici autora teme, onda bi sve internet provajdere trebalo pozatvarati, jer sigurno je preko njih skinuta gomila besplatnog softvera, pa bi to značilo da su oni naplatili isti, a kao što svi znamo nije tako. Dakle, besplatni programi se kao programi ne mogu prodavati, tj. ne može se prodavati licenca za njih, ali medij na kome su snimljeni, usluge kopiranja (ili downloadovanja) istog mogu, bez problema... što uključuje i prodaju na trafici.

I posebno, odrzavanja! To nije sada slucaj, ali se odrzavanje linuxa u svetu debelo naplacuje iako se koristi slobodan softver i tokom rada i tokom odrzavanja .

[Sasa]

Highlander kaže:

Koji to medij košta 250din? Razumem šta si hteo da kažeš ali toliku cenu može da dostigne samo ako se prodaje uz neki časopis.

Alo, uja.
Ovaj medij ja cenim 250 dinara, ko oce da kupi ?
Ko hoce da kupi neka kupi, ko nece, nece. I niko nema sta da protestuje.
Svako formira cenu za svoj proizvod/uslugu slobodno. Da li ce uspeti tj. zaraditi mnogo zavisi od cene ali sem "ma taj nije normalan, nikad to nece prodati" kupci koji misle da je cena preterana nema sta mnogo vise da se bune.

[B@NE]

da a kakve veze to ima sa piraterijom tacka
I sta sad da svaka trafika u Srbiji (ima ih xy),prodaje slican "besplatan" paket,gde bi smo mi zavrsili ,bili bi poslednji na crnoj listi microsofta!!!
vratimo se temi,nemojmo ici u stanu>

[urke]

OppenOffice potpuno legalno mogu da spakujem na CD, ubacim još nešto uz njega, recimo instalacione verzije za Windows i Linux sa izvornim kôdom, stavim OpenClipart galeriju, odštampam omote u boji i to potpuno slobodno prodajem po željenoj ceni (10 dinara, 100 dinara, 250 dinara, 1000 dinara, 100 Eura, 1000 Dolara...) dokle god platim PDV državi. Dakle, pravna osnova postoji sa obe strane - slobodan softver bez zabrane prodaje i izmirenje posreskih obaveza = 100% legalno.
A ti možeš da kupiš taj disk, ili da skineš isto to sa neta „za dž.”.

[Teva]

B@NE kaže:

razumem ja sve to,ali zasto tako na bedni nacin naplacivati tudji rad!
i bogatiti se na neupucenim ljudima u surovi IT svet,kakva bruka za Srbiju srecom nismo svi mi takvi...
Kuzma rulz

A sta mislis kako funkcionisu servisi?
Pa 70% svih onih sto udju u servis prroblem je prost....
A da ne pominjem one koji zovu servisere da dodju kuci, nece dami radi zvucnik, dodje serviser vidi otkacen jedan kabal zakacai kabl i uzme im pare.....

[Marko_L]

razumem ja sve to,ali zasto tako na bedni nacin naplacivati tudji rad!
i bogatiti se na neupucenim ljudima u surovi IT svet,kakva bruka za Srbiju srecom nismo svi mi takvi...

Pa nije to bruka za Srbiju... baš tako treba da bude, tako se radi svuda u svetu. Upravo u Srbiji je problem to što ljudi ne cene tuđ rad i sve im izgleda lako. Ja sam recimo imao situaciju da mi čovek kaže da treba da me bude sramota što toliko naplaćujem "kuckanje na računaru" (misleći na programiranje)... heh, pa što on ne uzme da kucka tako

A sta mislis kako funkcionisu servisi?
Pa 70% svih onih sto udju u servis prroblem je prost....
A da ne pominjem one koji zovu servisere da dodju kuci, nece dami radi zvucnik, dodje serviser vidi otkacen jedan kabal zakacai kabl i uzme im pare.....

Pa tako se i radi... i ja tako radim... jednostavno, u svakom sličnom poslu (servisiranje, programiranje, web dizajn...) postoje 2 stvari koje mogu da se naplate, a to su znanje i fizički rad (tzv. "za ruke"), s tim što ovo prvo vredi mnogo više... tako da ne možeš gledati na cenu usluge na osnovu toga kako lako izgleda to uraditi fizički. Treba znati šta i kako uraditi. Šta misliš zašto recimo izrada jednog web sajta košta par stotina evra ? Zato što je teško mišem postavljati slike i razvlačiti okvire i kuckati html kod na tastaturi ? Ne bato, nego zato što treba znati kako se postavlja, kako se razvlači i šta treba ukucati i gde...
Ima jedna anegdota koja se dugo prepričava po internetu i slikovito opisuje ovo o čemu pričam. Postoje različite verzije sa različitim likovima i različitim ciframa, ali suština je ista. Jednom se u nekoj fabrici pokvario nekakav kotao i gazda naravno pozove servisera. Serviser došao, razgledao, izvadio čekić, čuknuo dva puta i kotao je proradio. Gazda sav srećan što nije veliki kvar u pitanju, veselo pitao servisera da mu kaže koliko je dužan. Umalo se nije srušio kada mu je serviser tražio 1000 dolara i 50 centi. Iznenađen, zatražio je od servisera da mu napiše na računu šta je tačno radio i koliko šta košta, misleći da će servisera biti sramota da napiše da je čukanje čekićem preko 1000 dolara. Međutim, serviser je vrlo rado pristao na to, napisao je račun i predao gazdi. Na računu je pisalo sledeće:
50 centi - čukanje čekićem
1000 dolara - zato što sam znao gde da čukam
Dakle, ne radi se o obogaćivanju na neukom svetu, nego na naplaćivanju svog znanja i truda. Hebi ga, čim je neko zvao servisera, znači da nije umeo sam to da uradi, pa makar u pitanju bio (za nekoga) banalan problem kao što je iščupan kabl. Zašto da ne naplati to ? I taj serviser je morao da nauči da taj kabl treba negde da se utakne, što mu je oduzelo vreme, a vreme košta... Jedino u Srbiji ljudi misle da vreme i znanje ne košta ništa, već samo gruba sila po sistemu fizikalac meša malter, tegli, pentra se, a programer sedi i kucka, znači ovaj prvi vredi više. A to što se mešanje maltera uči za pola sata, a programiranje godinama to nema veze, a ?

[GakunGak]

1000 dolara, a? Da je meni tako dosao, ne bi se ja onesvjestio, vec bi uzeo onaj cekic, PA ONDA UDRI PO NJEMU DOK MI RUKA NE OPADNE. E tako. 1000 dolara. Dodje mi da puknem od muke.