Bioware, Interplay, Black Isle, Troika...

[Eni]

The mighty Boo kaže:

2. ovo logicno povlaci isometrijsku perspektivu jer pogled iz prvog lica po mom misljenju nije prirodan RPG zanru (koriste ga samo Morrowind i Oblivion)

Ne baš, koristi ga i ceo Wizardry serijal, Might&Magic serijal, VTM:Bloodlines.... i gomila starijih dungeon rpg-ova....

Samo kažem

[The mighty Boo]

Jes u pravu si zaboravio sam na te naslove. Medjutim Wizardry i Might & Magic su pred renesansni (BG) serijali i ipak su koncepcijski zastareli. Seti se kako je samo neslavno zavrsio Might & Magic serijal - jednostavno ga je vreme pregazilo. A za Bloodlines - pa uklapa se u seting (pogotovo sto taj seting nema ogromnih stvorenja, i impresivnih struktura na koje smo navikli u FRP-u) i za njega je dobar. Ali ne i za epsku fantastiku.

[Dacko]

Might and Magic serijal nije pregazilo vreme, već nedostatak kreativnosti kod ljudi koji su radili osmicu i potpuno pomračenje mozga kod onih koji su radili devetku. Svi koje znam su obožavaoci M&M serijala (istina, svi su i stariji od 25, ali treba i mi matori da se igramo ), i igrali bi ga i dalje bez obzira na bednu grafiku samo kad bi novi nastavci izlazili. To su fantastične igre za opuštanje, kad poželite da malo pobegnete od stvarnosti a nemate volje da se udubljujete u komplikovane priče. Čak su mi i one smešno nacrtane zverke, recimo behemoti, bili mnogo strašniji od precizno nacrtanih čudovišta u igrama s vrhunskom grafikom, jer sam više zamišljala nego što sam gledala kako izgledaju. Uf, ako ne voliš ovako duge i konfuzne postove, ne diraj mi Might&Magic!

[The mighty Boo]

Dacko kaže:

Might and Magic serijal nije pregazilo vreme, već nedostatak kreativnosti kod ljudi koji su radili osmicu i potpuno pomračenje mozga kod onih koji su radili devetku. Svi koje znam su obožavaoci M&M serijala (istina, svi su i stariji od 25, ali treba i mi matori da se igramo ), i igrali bi ga i dalje bez obzira na bednu grafiku samo kad bi novi nastavci izlazili. To su fantastične igre za opuštanje, kad poželite da malo pobegnete od stvarnosti a nemate volje da se udubljujete u komplikovane priče. Čak su mi i one smešno nacrtane zverke, recimo behemoti, bili mnogo strašniji od precizno nacrtanih čudovišta u igrama s vrhunskom grafikom, jer sam više zamišljala nego što sam gledala kako izgledaju. Uf, ako ne voliš ovako duge i konfuzne postove, ne diraj mi Might&Magic!

Jes, istina mi mladji igraci smo mahom taj serijal zaobisli, ja sam pokusao da ga igram ali posle BG-a delovao mi je... jadno. To je stvar nostalgije, secas se kako si nekada igrao nesto novo i za to vreme kvalitetno i tako ti i ostane urezano. Ja se na taj nacin secam BG-a no tek treba da se pojavi RPG koji ce njega oterati u zaborav.

[Eni]

The mighty Boo kaže:

To je stvar nostalgije, secas se kako si nekada igrao nesto novo i za to vreme kvalitetno i tako ti i ostane urezano. Ja se na taj nacin secam BG-a no tek treba da se pojavi RPG koji ce njega oterati u zaborav.

meni je, ponavljam se, to Fallout i Arcanum. Bez obzira što je ovaj drugi došao posle BG-a. Jednostavno, sva ograničenja koja povlače DnD pravila me sputavaju da se uživim u igru, tj. lika... ako ja ne mogu da se oprobam u nošenju sekire od petnaest metara samo zato što sam halfling, onda stvarno... pusti me da poginem podižući je, ali me pusti da probam...
Valjalo bi uraditi BG po "arcanum sistemu" pa da vidiš šta je igra...

[Nemesis]

Zar se niko ne seca Eye of the Beholder serijala?
Kada je izasao pevale su se ode.

Eniaroyah kaže:

Valjalo bi uraditi BG po "arcanum sistemu" pa da vidiš šta je igra...

Ma koliko mi se dopao Arcanum, sistem napredovanja likova je jedan od najgorih. Posle svakog nivoa mozes da biras da li ces da podignes osnovne karakteristike (?) ili neku vestinu (??) ili da naucis magiju (???) Ispada da je ucenje nove magije ekvivalentno skoku inteligencije. Takodje, pocnes sa glupim likom a u toku igre mozes od njega napraviti genija. Sve u svemu veoma los sistem unapredjenja likova.
A sad, obozavaoci Aracnuma, PUCAJTE!!!

[Sarmatian]

D&D pravila si prilicno ogranicavajuca. U drugoj ediciji svi fighteri su licili jedni na drugi. 3 edicija dopusta malo fleksibilnosti. Mozes da napravis dva razlicita fightera koja ce biti podjednako efikasni. Ali mi se ne svidja totalno odsustva ogranicenja. Patuljak mag ili Half orc bard je malo preterivanje.

Mada se slazem, i ja vise volim fallout sistem kreiranja lika.

[Nemesis]

Sarmatian kaže:

Mada se slazem, i ja vise volim fallout sistem kreiranja lika.

Fallout sistem je odlican. Aracum, s druge strane je ocajan. Razlika je nebo i zemlja.

[The mighty Boo]

Nemesis kaže:

Fallout sistem je odlican. Aracum, s druge strane je ocajan. Razlika je nebo i zemlja.

Slazem se da je Arcanum ocajan po sistemu kreiranja lika i zapravo je daleko vise ogranicavajuci od DnD-a. Najograniceniji su RPGovi japanskog tipa gde napredovanje u nivoima odradjuje sama igra. Fallout i pored svojih Kvaliteta (sa velikim K) ne nudi sustinski razlicit dozivljaj kada se igra vise puta (razlike postoje ali ne neke kapitalne), sto se ne moze reci za BG. Igranje razlicitih klasa (i to ne razliciti u smislu fighter, ranger, barbarian, vec dijametralno suprotne klase) nudi dosta drugacije iskustvo - ja sam BG2 presao sa fighterom, mageom, monkom i sada prelazim sa clericom i dozivljaj se znatno razlikuje.

[drgonzo]

Nemesis kaže:

Ma koliko mi se dopao Arcanum, sistem napredovanja likova je jedan od najgorih. Posle svakog nivoa mozes da biras da li ces da podignes osnovne karakteristike (?) ili neku vestinu (??) ili da naucis magiju (???) Ispada da je ucenje nove magije ekvivalentno skoku inteligencije. Takodje, pocnes sa glupim likom a u toku igre mozes od njega napraviti genija. Sve u svemu veoma los sistem unapredjenja likova.
A sad, obozavaoci Aracnuma, PUCAJTE!!!

nema odgovarajuceg smajlija, moracu da upotrebim ovaj

[Eni]

Vidite baš suprotno, ja mislim da su generička western-rpg pravila ograničavajuća, dok automatsko razvijanje lika od strane igre, ako je urađeno kako treba, imitira život. Naravno, u kombinaciji sa školama.

Logično je i sasvim realno, da ako stalno koristiš luk i strelu, vremenom uvežbaš da ih koristiš bolje, dok one stvari koje ne koristiš, ostaju na nuli, ili zakržljavaju. Mnogo logičnije nego da negde u glavi fiktivno dodaš jedan poen na luk i strelu, i odjednom ih znaš bolje koristiti. Sa magijama je drugačije, njih treba nekako naučiti odjednom (npr. iz skrola ili u školi), a posle iskustvom sticati sve više mane... i moći ih bacati u zavisnosti od mane, a nikako memorisanih slotova kao u BG...
Takođe, inicijalna podela na klase je kretenska. Pa i u životu nemaš pojma šta si dok ne probaš više stvari i zavoliš neku, i u njoj se specijaliziješ. Ili u više njih. Zašto neko ne bi mogao biti expert melee borac i vrhunski summoner mag istovremeno, ako ima dovoljno vremena i volje?

[madhatterYU]

Pa nisi bas u pravu, svaki covek ima maxmum kolko moze da nauci iz odredjene oblasti, tesko da neko ko ima primera cevape umesto prstiju moze da svira ko Dzo Satrijani ili Jeff Beck, ali zato moze vrlo brzo da nauci nesto drugo da radi; drugo tesko da ces da razvijes nekog lika koji ima nizak stepen snage da nosi veliku kolicinu tereta ili glupog varvarina da postane ajnstajn - tako da generisanje ne odstupa tolko od zivota, odprilike kad rasporedjujes poene ides po prinicipu da karaketeru to moze da lezi, dok ono drugo ne bi islo.

[The mighty Boo]

To su sve subjektivni sudovi - najbolje za razvoj likova je da bude zanimljiv ali ne i smoran kao sto je to npr. u arcanumu, pogotovo kada se oko 30tog nivoa izgubi smisao borbi i od tada pa nadalje levelovanje je najobicniji davez. Ne valja ni kada je nepostojeci kao u japanskim rpgovima jer je to onda vise avantura nego role-play. U dnd sistemu na stonom frpu nemoguce je traziti unapredjenje atributa koji nisu koristeni pa je prema tome dosta realistican, podela na klase jeste ogranicavajuca ali to je ogranicenje koje proizilazi iz settinga koji je star 30+godina sto pokazuje odredjenu trajnost koju je tesko kritikovati. Poenta nije toliko u realnosti koliko u zabavi

[Dacko]

The mighty Boo kaže:

Poenta nije toliko u realnosti koliko u zabavi

Baš tako. Ne verujem da bi se ljudima uošte dopale zaista realne igre, recimo mešavina BG-a i Simsa u kojima bi glavni junak između dva kvesta morao da ručka i da piški. Ipak, neka unutrašnja realnost u igri mora da postoji.
Meni se sistem levelovanja u Arkanumu baš sviđa - nema šanse da posle nekoliko puta pređene igre isprobaš ni deseti deo mogućih kombinacija. U Folautu mi se sistem borbe ne sviđa, tako da to uvek igram kao neverovatno harizmatična ženska koja tek pomalo ume da puca. Najbolje je kad igra ima toliko jaku priču kao Torment da vam uopšte ne bude važno hoće li glavni lik biti mag ili ratnik, već sve vreme pokušavate da dokučite kakva je osoba junak koga vodite, što vam istovremeno daje priliku da proučite sopstveni karakter donoseći odluke umesto Nejmlesa.

[Sarmatian]

Eniaroyah kaže:

Vidite baš suprotno, ja mislim da su generička western-rpg pravila ograničavajuća, dok automatsko razvijanje lika od strane igre, ako je urađeno kako treba, imitira život. Naravno, u kombinaciji sa školama.

Logično je i sasvim realno, da ako stalno koristiš luk i strelu, vremenom uvežbaš da ih koristiš bolje, dok one stvari koje ne koristiš, ostaju na nuli, ili zakržljavaju. Mnogo logičnije nego da negde u glavi fiktivno dodaš jedan poen na luk i strelu, i odjednom ih znaš bolje koristiti. Sa magijama je drugačije, njih treba nekako naučiti odjednom (npr. iz skrola ili u školi), a posle iskustvom sticati sve više mane... i moći ih bacati u zavisnosti od mane, a nikako memorisanih slotova kao u BG...
Takođe, inicijalna podela na klase je kretenska. Pa i u životu nemaš pojma šta si dok ne probaš više stvari i zavoliš neku, i u njoj se specijaliziješ. Ili u više njih. Zašto neko ne bi mogao biti expert melee borac i vrhunski summoner mag istovremeno, ako ima dovoljno vremena i volje?

RPG igre se tesko mogu porediti sa stvarnim zivotom. Sama sustina rpg (podela na dobro i zlo) je neprimenjiva u stvarnom zivotu gde dobro i zlo zavisi od tacke gledista. Ali da ne ulazimo previse u filozofiju.
Level up sistem TES-a, koji ti pominjes, se sastoji u tome da ti se povecavaju one osobine koje si koristio. To nije ni blizu realnom zivotu. Ako si bio duduk za luk i strelu, ne mozes postati majstor za 2 nedelje tako sto ces pucati u sve zivo.
Level up sistem DnD je po meni bolji, on podrazumeva da si koristio od svega pomalo, pa ti se sve osobine pomalo povecaju.

A ovo zasto neko ne bi mogao biti vrhunski borac i mag mi zvuci malo megalomanski sa tvoje strane. Mora postojati neko ogranicenje. Gubi se poenta ako imas fightera/maga koji jednim potezom ruke sravni sa zemljom grad, a drugom rukom u kojoj ima perorez se brani od divizije branitelja.

[Eni]

Sarmatian kaže:

RPG igre se tesko mogu porediti sa stvarnim zivotom. Sama sustina rpg (podela na dobro i zlo) je neprimenjiva u stvarnom zivotu gde dobro i zlo zavisi od tacke gledista.

Pre svega, suština RPG (role play game) je uživljavanje u stečenu/dodeljenu/kreiranu ulogu, i nema veze sa dobrim i zlom, koje čak i tu imaju veze sa tačkom gledišta (npr u DND neutral/good/evil, pa lawful, chaotic...) ...

Ono što ja pokušavam da kažem je da mi se više sviđa sistem, ne konkretne osobine ili magije ili jačina lika u arcanumu, za koje ste se vi zakačili... I ni arcanum ne dozvoljava da halfogre stanji prste i bude super lopov, neprimetan i brz... mada mu dozvoljava da se uvežba tišini do određene granice... Hoću da kažem da mi je mnogo lakše da se uživim u svog lika ako imam više "klasne" slobode, ne moram postati ništa "do kraja"... Nije megalomanski ako znaš šest (od npr 46 u igri) magija i barataš mačem kao car... ali je glupavo da ne možeš učiti magije jer nosiš oklop... ili, ponavljam stoti put, najviše zameram BGu baš sistem magija - zašto magiju koju znaš, imaš u knjizi i sve to, ne možeš bacati dok god imaš mane.... zato što koristi (u ovom segmentu, na kompjuterima) prevaziđeni aDnD koji je prilagođen za STONO igranje....

[mmn2911]

Eniaroyah kaže:

Ono što ja pokušavam da kažem je da mi se više sviđa sistem, ne konkretne osobine ili magije ili jačina lika u arcanumu, za koje ste se vi zakačili... I ni arcanum ne dozvoljava da halfogre stanji prste i bude super lopov, neprimetan i brz... mada mu dozvoljava da se uvežba tišini do određene granice... Hoću da kažem da mi je mnogo lakše da se uživim u svog lika ako imam više "klasne" slobode, ne moram postati ništa "do kraja"... Nije megalomanski ako znaš šest (od npr 46 u igri) magija i barataš mačem kao car... ali je glupavo da ne možeš učiti magije jer nosiš oklop... ili, ponavljam stoti put, najviše zameram BGu baš sistem magija - zašto magiju koju znaš, imaš u knjizi i sve to, ne možeš bacati dok god imaš mane.... zato što koristi (u ovom segmentu, na kompjuterima) prevaziđeni aDnD koji je prilagođen za STONO igranje....

Ovo i meni smeta...
Volim kao u Kotor-u ili Morrowind-u, da uvek mogu da bacim poneku magiju cak iako sam okoreli barbarian ili fighter!!!
NWN igram kao fighter i verujte mi, mnogo je dosadno!!!
Ne mogu da bacam magije, niti da kazem henchman-u da ih baci...
Samo klikcem levim tasterom na neprijatelja, i ponekad se lecim onim bandage-ima i koristim featove!!!
To je mnogo dosadno kad nemas varijacije!!!
Zato se ja nakupim 10 razlicitih (najjacih) oruzja od tradera pa ih menjam na svakih 5 minuta... Ali ipak ne mogu da zavrsim NWN koliko mi je dosadan

[The mighty Boo]

Masite sustinu. U svim RPG-ovima postoje tri klase i nezavisno od sistema ovo je manje vise tacno. Bolje reci tri puta - a to su fighter, mage i rogue. U sustini dve krajnosti i jedan izmedju. Konkretno u arcanumu magija i tehnologija su "dve strane jednog novcica" (citat jednog lika iz igre), tj. jedno te isto, alternativa je fighter ili neki mesani lik tj. rogue. Isto cak vazi i za Fallout, ili igras, fightera ili mesanog lika ili "maga" (tj. lika kome su dominantni neborbeni skilovi, repair, gamble, medic, sta bilo). Ko voli mesane likove moze da ih igra u svim tim igrama, a ko voli strejt klase, moze i to. Univerzalno pravilo je da su strejt likovi jaci na po cenu nekih vestina a mesani "vestiji", ali donekle slabiji.

Sistem magija koji koristi Arcanum i uopste svi sistemi sa manom (fatigue-sta bilo) su bezveze jer sposobnosti carobnjaka mere se u kolicini mana potiona koje moze da nosi sa sobom (kao u Diablu). Sistem BG-a je mnogo takticniji i tezi ali i logicniji, jer beskrajno gutanje napitaka je u najmanju ruku kvarno.

[voodoo_]

mmn2911 kaže:

Zato se ja nakupim 10 razlicitih (najjacih) oruzja od tradera pa ih menjam na svakih 5 minuta... Ali ipak ne mogu da zavrsim NWN koliko mi je dosadan

Pa promeni klasu pri sledećem levelupu

[mmn2911]

voodoo_nbgd kaže:

Pa promeni klasu pri sledećem levelupu

Pa mislio sam tako nesto, ali sam level 15, i ne volim multiclass sem u slucaju kad postajes prestige class...
Mogao bih zadnjih 5 nivoa da budem wizard, ali sta ce mi?

Evo slicice mog charactera i dva maca, cisto da vidite kako se dosadjujem...
Ja idem a oni padaju, nema zabave