Pogodi avanturu

[Oggy]

@Shumsko: Ne bi trebalo da su to dve iste igre.

[Shumsko_drvece]

Ma, nema veze, glavno da je Dijego morao da postavlja sledeću.

[dijego_]

cc, a bilo mi je sumnjivo nesto tu, kad ono SD zeli da ga stignem na "listi srama"

e sad bas necu da odgovorim na zoranovo pitanje, iako za ovaj sarenizam apsolutno blagog nemam poj... ovaj, mislim, hocu da kazem, znam, ovaj, naravno koja je igra

[Shumsko_drvece]

Zoran je ono sam crtao u Corel-u, nego neće da prizna.

[snežana stanković]

Zoki, ovo je fenomenalno. Gde si ovo našao, svaka ti čast. Ove slike me asociraju na onu vrstu igre sa slikama, recimo pronađi dva polumeseca, tri kvadrata i slično. Ludilo boja i oblika je odlično ukomponovano. Meni se ovo zaista veoma dopada. Jedva čekam da vidim šta je.

[Ketchua]

Mene me ovaj stil crtanja strasno asocira na ove momke...

[zoran845]

snežana stanković kaže:

Zoki, ovo je fenomenalno. Gde si ovo našao,...

Shumsko_drvece kaže:

Zoran je ono sam crtao u Corel-u, nego neće da prizna.

Forest me provalio .

U originalu igra je crno-bela (i dosadna), pa sam je ja malo nakitio :
(pre)

(posle)


I kečua nije daleko, junaci ove igre izgledaju kao likovi sa Cartoon Networka (na esidu ):



Avantura je iz 1996. godine.

[dijego_]

i dalje nemam ni najblazu ide.. ovaj, i dalje apsolutno znam koja je ovo igra samo imam tabela na pretek trenutno a i ne izbija mi se na celo "srama" tako da..

Spoiler za nevidjen offtopic:

nego treca slika i ime guapo, ako to pise uopste me podsetise na tri amigosa http://www.youtube.com/watch?v=mEIZ_FFmjnw

[zoran845]

Pošto je igra KRAJNJE nepoznata, preostaje vam samo guglanje . Inicijali su joj WFL (ne WTF ), a napravili su je Italijani, tačnije jedna firma sa Sardinije.

Nema je na Mobiju, a i ni na jednom od većih avanturističkih sajtova (o malima da i ne govorimo), mada se pominje na forumima nekih od njih u listama "most wanted".

Igra figurira u spisku "za dodati" trenutno najboljeg sajta sa avanturama .
Inicijali: AL.

Iako vam to neće mnogo pomoći (opet, ko zna?), evo još malo slika iz ove "grafičke orgije" :

[Shumsko_drvece]

Who's Fat Lou?
Ovo nije ni opskurno, ni retko, ni nemoguće naći, Zoran je uspeo da ode dva koraka dalje i postavi novu kategoriju - "igra koju (možda) igraju samo njeni autori, a i oni ne više."

[zoran845]

Shumsko_drvece kaže:

Who's Fat Lou?

E, alal ti p... penkalo!


Ime: Who's Fat Lou?
Razvojni tim & Izdavač: Mediola S.R.L.
Godina: 1996.
Pogled/Izvođenje: 2D, FP/P&C
Tema: humor, komedija i razbibriga
Tip grafike: (koloritna i morfološka) STRAVA/cartoon (a la "Cartoon Network" na LSD-u )
Oficijelni sajt: nema više (nekada: http://www.mediola.iy/)
Radnja: Opaki diktator El Guapo vlada bizarnim gradom zvanim Zett City. Vi ste dečarac koji je rad da mu doaka, pa se zapućuje ka Crnom zamku, gazdinom sedištu.
Put do tamo nije lak, jer vas čeka mnogo prepreka (treba proći kroz Outtadaway Park - koji je Pjanović slikovito opisao kao gomiletinu bljuvotina , a tu je još i hrpa uvrnutih i ekstravagantnih likova sa kojima valja izaći na kraj), na stranu što još treba i odgovoriti na šejkspirijansko pitanje "Who the f*** is Fat Lou?".
Opis: http://www.manjitbedi.com/portfolio/...s_fat_lou.html
UHS link: nema (naravno)
Walkthrough: nema (logično)
Za: otkačena grafika, otkačena radnja, otkačeni likovi, otkačeni glasovi (verovatno i otkačena muzika)
Protiv: nemogućnost nabavke (sem, ponekad, na *@&*$om eBayu, nigde je nema)
Zanimljivost 1: Avanturu je koncipirao američki likovni umetnik Amitai Plasse. On je i predvodio tim koji ju je sklepao.
Poznat je po svojim skicama običnih putnika u njujorškoj podzemnoj železnici. Evo njegovih interesantnih radova, a ovde imate i intervju sa Mr Plasseom.
Zanimljivost 2: "Who's Fat Lou" opisuju i kao "a Rap adventure game", što ovaj naslov baš mnogo ne preporučuje kod mene i sličnih.
Zanimljivost 3: U jednoj reklami za WFL kaže se i ovo:
"Warnings: Suggestive Themes, Comic Mischief, Strong Language". Zvuči kao (odlična) preporuka za ovakve kakav sam ja.
Hiperzanimljivost: Ovu igru nema čak ni legendarni Ermuli/Egon68, jedan od najpoznatijih kolekcionara svega što se igrom može zvati a dostupno je u svemiru i bližoj okolini.
On ima lik Popaja kao avatar na forumima, a čoveku koji mu nabavi WFL obećao je kapu i lulu (sa avatara)!

[Shumsko_drvece]

Odavno nismo imali neku kuhinju...

[zoran845]

Pogotovu ne ovakvu... *brrrrrrr*

Zadnji put sam ovakav frižider video u filmu "Rise and Fall of Idi Amin", i tada su u njemu bile (otfikarene) glave političkih protivnika onog ugandskog usrećitelja . Ne bi me iznenadilo da je i ovom ima nešto slično.

Ono crveno isijavanje iz vrata me strašno podseća na jednu novu igru, ali, kako se njena radnja (koliko znam) odvija isključivo u šumi, verovatno nije ta.

[Shumsko_drvece]

zoran845 kaže:

ali, kako se njena radnja (koliko znam) odvija isključivo u šumi

Misliš, u nekoj poput ove?

[Pjanovic]

Pjanovic puni shotgun, puni shotgun .

[zoran845]

Shumsko_drvece kaže:

Misliš, u nekoj poput ove?

To je ta šuma! E, sad, da li su obe slike iz iste igre? Grafika je slična, a po tome što si iz citata izbacio "verovatno nije ta", lako bi moglo da bude da baš jeste . U tom slučaju siguran je "Pjanin" plen , jer je iz 2009.

Uzgred, vidim po rezoluciji snimka [1440 x nešto = ima se, može se (seče se )] da si već zapucao i ovaj naslov. "Shlaymara wannabe"! .

[Shumsko_drvece]

Zoran obilazi kao kiša oko Kragujevca, Pjanovic bi pogađao ali mora da uda ćerku , a ostali bi i pogodili ali ne smeju jer posle treba nešto i da postave... Nezgodna situacija.

[zoran845]

Dobro, kad me vučeš za miš(k)a: "The Path".
Od iste firme koja je izbacila onu "grobljansku".

[Shumsko_drvece]

Tako je!

Ime: The Path
Razvojni tim/Izdavač : Tale of Tales
Godina : 2009
Pogled/Izvođenje : treće lice, slobodna rotacija kamere po horizontalnoj osi. U bakinoj kući, pogled je iz prvog lica.

Tema : nedokučiva / misteriozna / metafizička / lirska

Radnja : Civilizacija prestaje ovde, govori kraj asfaltnog puta grubo presečenog... šumom. Devojčica stoji na ivici puta, i kao da se premišlja da li njime krenuti. „Kreni ka bakinoj kući“, kaže veliko uputstvo na ekranu, „i ma šta da radiš, ostani na putu“. Ma da, ali put je tako dosadan... A šuma prepuna i misterije, i izazova... i vukova. U ovoj ili onoj formi.

Tip grafike : 3d renderovana
Oficijalni sajt : http://tale-of-tales.com/
Opis :
UHS link :
Za : Za potrebe ovog prikaza, zamislićemo sledeći razgovor... Mesto odvijanja radnje je zagušljivi bircuz u nekom zabačenom sokačetu malenog provincijskog gradića. Od duvanskog dima ne vidi se ni prs’ pred okom. Na prljavom kariranom stolnjaku poluispijene čaše absinta (u boji mahovine) i vinjaka (u boji rđe).
-Gospodine Barton... Nikad nisam razumeo vašu potrebu za ispijanjem te žabokrečinaste fensi tekućine. Pijete je samo zato što je niko drugi neće, mogao bih se kladiti...
-Ma ne, nego ću da pijem vinjak...! Pf...! Gospodine Linč, vašoj perverziji nema kraja.
-Da, da.... Nego, imam ovde jedan projekat... Video igru. Zvaće se, recimo... The Path! Time, trebaće mi tvoja ekspertiza na ovome čudu. Onako opičeno, kako samo ti umeš. Moraćeš da osmisliš ikonografiju, koreografiju, kostimografiju i scenografiju. Hoću da osmisliš atmosferu koja će u sebi mešati dekadenciju na jednoj, i melanholiju, setu, i beskrajnu liriku, na drugoj strani.
-E. A šta ćeš ti da radiš? Statiraš?
-Ja? Pa ja ću da režiram.
-Aha. A šta misliš da pozoveš i onog mangupa Džarmuša? On voli laaaagane, spore kadrove, kada se po 15tak minuta ne dešava ništa, te se akcenat prebacuje na karakterne osobine likova, a gledaocu ne preostaje ništa drugo do da se prepusti kontemplaciji. Mogao bi nam koristiti taj momak...
(Vrata bircuza se uz lupu iznenada otvaraju, a sa naletom promaje upada i Švarceneger.)
-Gde ste momci! Šta ima? Kuj vi mica dž’ci?
-Kuj gi mica nek gi mica, na teb’ se ne tica! I zatvaraj ta vrata!!!

I zaista, The Path izgleda (i igra se) kao da je u pitanju odsanjana maštarija Dejvida Linča, Tima Bartona i Džima Džarmuša (a ko zna, možda im se tu negde pridruži i Teri Gilijem). Spor, vizuelno unikatan, introspektivan i beskompromisan u svojoj originalnosti, the Path je jedna od onih igara koje se ili obožavaju, ili iz dna duše mrze.

Protiv : Rogobatne, nekomforne i delimično inertne komande. Situacija se malkice da poboljšati upotrebom analognog kontrolera (tako da se može reći da igra pati od blažeg oblika konzolitisa, jer favorizuje džojped) ali i dalje ostaje problem nemogućnosti invertovanja horizontalne i vertikalne ose za rotaciju kamere, recimo.

Muzika je izuzetno prikladna i itekako ume da dočara atmosferu (povremeno vas „’icepe“ oštre, vrišteće violine), a onda shvatate da već satima slušate jednu te istu stvar.

Totalno subjektivna (i ničim izazvana) ocena: 88

[dijego_]

I mislis da ces se jednom brzom izbacenom tabelom iskupiti izdajico