Anita Sarkizijen i feminizam u gejmingu

[Asmodeus]

Hoću da otvorim ovu temu i pritom napravim "eksperiment" i vidim kakve stavove i poglede imaju forumaši kad je u pitanju jednakost polova i seksizam čiji se uticaj može osetiti u svetu video igara.

Gospođica Sarkizijen, inače snažna predstavnica feminističkog pokreta u Americi, pokrenula je Kickstarer kampanju link, kako bi napravila seriju YouTube videa u kojima će analizirati klišea (tropes - blaži oblik iliti prethodnik prethodno pomenutog) u video igrama, gde se žene na degradirajući način predstavljaju i obrađuju.
Sakupila je preko sto hiljada dolara, iako je samo tražila šest (što je zanimljiva tema za diskusiju koju bih ostavio po strani dok ne čujem kakva su vaša mišljenja o seksizmu i klišeima u video igrama kao rastućoj pop kulturi).

Evo videa koje je Anita do sada izradila, a nastaviće da ih kreira koliko sam shvatio 12, mada je taj broj povećan na 36(ili čak 72) kako sam negde pročitao, obzirom na novac koji je dobila:

Damsel in Distress: Part 1

Damsel in Distress: Part 2

Damsel in Distress: Part 3

Ms. Male Character

Pogledao sam klipove i moram da kažem da sam poprilično iznenađen svojim nedostatkom zapažanja određenih problema koji se obrađuju, ali ne podržavam sve što Anita pominje, jer smatram da negde sama sebe poriče (Ms. Male character - problem sa Mass Effect franšizom).
Zaista mislim, nakon posmatranja ovih igara iz ugla koji je prikazan ovde, da postoje realni problemi koji su duboko ukorenjeni u stavovima i uverenjima koja moderna društva imaju, protiv kojih se Anita bori. Anita ne diskredituje kompletnu gejming industriju, naprotiv, hvali indie developere kao primere kako se treba boriti protiv seksizma u igrama, tako da nije potpuno neprijateljski nastrojena.

Lično zapažanje: Naročito su me iznenadili mahom izdavači i developeri iz Japana, Capcom, Square, Nintendo itd., čije igre sam retko igrao BTW pa i nisam toliko upoznat, ako odgledate sva tri dela analize Damsel in Distress klišea, bićete zapljuskani primerima snažnih obeležja patrijahalnih uverenja i stereotipizacije žena: "ubijanje/prebijanje žena koje su izgubile pamet, kako bi ih naučili pameti".

Da ne dužim više u uvodu, nastavićemo diskusiju u postovima ispod, a iskreno se nadam da će nam se pridružiti što više forumaša da prodiskutujemo o problemu koji igre mogu da prevaziđu kao (po mom mišljenju) napredan i progresivan vid entertejnmenta.

Postaviću anketu uz topic kojom hoću da vam predstavim, kako bi dobili polnu preraspodelu uz stavove o seksizm u igrama na našem forumu uz to da li se slažete sa Anitom ili ne.

[Morca]

Zar Sarkisian afera nije old news...? Otkud sad ova tema?

[Asmodeus]

Ja sam skoro naleteo na nju, pre mesec dana možda, nego sam se bavio istraživanjem nekim, a video sam da nije ništa pisano na ovu temu.
Sarkizijen je dosta kontroverzna ličnost, koju su uspeli da diskredituju lako zbog nekih činjenica da je pitanje da li je ona uopšte gejmer, da je koristila tuđe snimke igranja a nije navela u zaslugama, da pronalazi probleme u svakoj igri, ali meni je u celoj priči bilo zanimljivo da je neke stvari ubola, tj da ima istine u ovome što priča, pa sam hteo da vidim mišljenje drugova i drugarica sa SK foruma.
Koliko znam, ona će i dalje da izbacuje video klipove, na redovnoj bazi.

[DeCoy]

Najobičniji attention whoring. Nisam muška šovinstička svinja koja misli da je ženi mesto u kući i da je treba mlatiti kad zasluži, ali ovo je čisto pravljenje slona od komarca zarad dizanja medijske pažnje i keširanja iste. To da li je ona gejmer ili nije, da li je igrala te igre ili nije je potpuno nebitno.

Ceo svet (potrošačko društvo) je zasnovan na stereotipima, ni video igre nisu nikakav izuzetak.

[Asmodeus]

Slažem se da uvek treba sve preispitati kad je u pitanju bilo kakav društveni aktivizam u americi iza koga zna da se krije materijalna korist, ali kad saznate sa kakvim problemima su se devojke susretale kad je u pitanju online harassment, gde je bilo slučajeva da su likovi postavljali oglase u ime devojaka koje nude seksualne usluge i žele da ih neko muči, da je dolazilo do silovanja i ubistava i da koji god klip da pogledaš gde devojke igraju na turnirima da ih napaljeni manijaci prozivaju na seksističkoj bazi, onda pomisliš kako možda i sve nije u najboljem redu...
Šta znam, uvek pokušam da reflektujem svoja shvatanja naspram novih stvari koje deluju da imaju (imalo) kredibiliteta...

EDIT:

Decoy kaže:

Ceo svet (potrošačko društvo) je zasnovan na stereotipima, ni video igre nisu nikakav izuzetak.

Kad daš takvu klasifikaciju društvu, valjda to ne treba da znači da je svet takav kakav je i da treba da ga prihvatimo i nastavimo dalje?

BTW, takva je bila i moja prva reakcija, ali sam se u međuvremenu bavio istraživanjem online maltretiranja, pa stvari posle i ne deluju tako benigne kad vidiš ozbiljnije slučajeve, bar u Americi...

[Sun Tzu]

Asmodeus kaže:

a video sam da nije ništa pisano na ovu temu.

I tako je trebalo da ostane. Makar negde na internetu da budemo pošteđenih tih gluposti.

Asmodeus kaže:

ali kad saznate sa kakvim problemima su se devojke susretale kad je u pitanju online harassment

Devojke, momci, sve živo i neživo je nekad neko nečim zlostavljao na internetu. Sticks and stones...

valjda to ne treba da znači da je svet takav kakav je i da treba da ga prihvatimo i nastavimo dalje?

Koja je alternativa? Verovanje da će jedna akcija i 5 klipova na yt da promene svet?

Kao što reče,

DeCoy kaže:

Najobičniji attention whoring

[Kidja]

DeCoy kaže:

Najobičniji attention whoring. Nisam muška šovinstička svinja koja misli da je ženi mesto u kući i da je treba mlatiti kad zasluži, ali ovo je čisto pravljenje slona od komarca zarad dizanja medijske pažnje i keširanja iste. To da li je ona gejmer ili nije, da li je igrala te igre ili nije je potpuno nebitno.

Ceo svet (potrošačko društvo) je zasnovan na stereotipima, ni video igre nisu nikakav izuzetak.

Upravo ovo sto je Decoy rekao.Samo pogledajte livestreamove na twitchu i sve ce vam biti jasno.

[player1]

Prosto i jednostavno, u gomili normalnih ljudi, uvek ima nekoliko idiota koji se osecaju prozvanim posle tih videa, i koji prave gluposti.

[High life]

Cudi me sto nije direktno otvorio temu o Gamergateu, imajuci uvidu da je u pitanju najveca kriza koja je pogodila gejming javnost. Razmisljam se da je otvorim, medjutim jako je tesko sastaviti opsiran, uravnotezen i informativan post kojim bi bilo pristojno zapoceti takvu diskusiju.

[Shumsko_drvece]

Asmodeus kaže:

Hoću da otvorim ovu temu i pritom napravim "eksperiment" i vidim kakve stavove i poglede imaju forumaši kad je u pitanju jednakost polova i seksizam čiji se uticaj može osetiti u svetu video igara.

Nisam siguran ima li seksizma u igrama, ali seksističkih likova ima. Evo nam ga Gabriel Knight, veće svinje od njega u igrama nećete naći. Međutim, postoji razlika između seksizma koji iskazuju autori (što ovde svakako nije slučaj - igru je pravila Džejn Džensen), i seksizma kao osobine lika. Buniti se protiv Gabrijela zato što je narcisoidni sociopata je isto kao buniti se protiv Šeron Stoun u Niskim strastima zato što je narcisoidni psihopata.

Oskudno odevanje ženskih likova u igrama je takođe zanimljiva tema. Vidi ovu cicu, nema oklop, sve se vidi, o užasa... A niko se ne buni za prava i dostojanstvo onih nesrećnika Konana i Tarzana, pa oni se ceo život šetaju samo u krznenim gaćama, bre.

[Yonai]

Hm... tema seksizma i stereotipa u igrama...

Mislim da taj problem i ta tematika jednostavno nisu relevantni. Seksizam, stereotipi, maltretiranja (i mnogo toga još), dolaze iz porodice i roditeljskog vaspitanja pre svega. Ako je neko kreten koji maltretira ženu, sigurno nije takav zbog video igre. Problem je u psihi i poremećenim vrednostima koje je toj individui nametnula porodica i/ili okruženje u kom živi.

Uloge roditelja i porodice pre svega trebaju da budu korektivne i preventivne, pogotovo u ovom današnjem svetu gde je sve otišlo dođavola.

Ako neki roditelj dozvoli da mu mas mediji kreiraju psihu deteta, onda je problem pre svega u roditelju i roditelj je mnogo veći krivac za to od tih medijskih uticaja.

Porodica treba da usmeri pojedinca u pravom smeru, da ga usmeri na to kako da prepozna i razdvoji dobro od lošeg. Porodica gravira u dete od najranijih dana neke životne principe kojih će se to dete držati u velikoj meri i kada odraste.

Tako da pitanje seksizma/šovinizma/kakogod u igrama ne smatram nimalo relevantnim. Tu se lopta prebacuje sa odgovornosti pojedinca na odgovornost gaming kompanija, što je totalno pogrešno. Ako npr. nismo deca, već odrasli ljudi koji se igraju, onda je na nama samima da razdvojimo žito od kukolja i prepoznamo prave vrednosti. Problem ovakvih osoba poput Anite Sarkizijen je što nemaju elementarno shvatanje uticaja porodice i okruženja na razvoj ličnosti. Preveliki akcenat stavljaju na stereotipe u igrama, od drveta ne vide šumu.

Ja ako npr. u nekoj igri ubijem ženskog lika, ne znači po automatizmu da sam tim činom slepo i bezuslovno prihvatio ubijanje žena kao nešto normalno/poželjno/prihvatljivo. Igre su fantazija, izmišljeni svetovi, a ako neko ima problem u prepoznavanju granice između stvarnog i izmišljenog, onda je to mnogo dublja problematika koja se ne može banalizovati time da su igre krive za uticaj na nečiju psihu i mentalni sklop. To je onda problematika kojom treba da se pozabavi stručno lice medicinske struke.

Kada malo pogledam istorijat mojih dela u digitalnim svetovima, onda bi po logici dežurnih dušebrižnika odavno trebalo da sam postao oličenje antihrista na Zemlji. Ubijao sam sve, od zombija, zergova i vampira, sve do nedužnih građana na ulicama Liberty City-ja. Primenjivao sam spektakularno krvave metode u Assassin's Creed-u, bacao atomske bombe na čitave države u Civilization-u, tranžirao sve živo u FPS i survival horror žanru... Zlostavljao žene, bio Duke Nukem seksista, Kratos antički-mačo-hedonista i Ozbiljni Sem koji je ozbiljno voleo hektolitre krvi svuda oko sebe.

Sve sam to radio... pa šta? Zašto se onda nisam pretvorio u real-life ubicu, seksistu, silovatelja i mačo psihopatu?

Zato što sam izgrađena ličnost kojoj su PORODICA i OKRUŽENJE usadili osnovne ljudske vrednosti u samu srž bića. Zahvaljujući tome mogu da razdvojim dobro i zlo, stvarnost i fikciju, bez obzira na spoljašnje uticaje. I kada realno sagledaš sve to, shvatiš koliko je uticaj medija minoran u odnosu na uticaj same porodice i bliskog okruženja. Ako je porodica disfunkcionalna, ako je odgoj deteta bio neodgovarajuć, onda nikakva sila ne može sprečiti da to dete kasnije eventualno postane silovatelj, lopov, ubica ili psiho. Ako je porodica zdrava, ako je dete zdravo, ako je pristup roditeljstvu zdrav - to dete onda sigurno neće postati mačo seksista koji tretira ženu kao đubre. To je jednostavno tako i nikakve tamo neke igre nemaju uticaj na to. Ako kod deteta postoji problem, taj problem dolazi najčešće od zanemarivanja i/ili zlostavljanja u ovoj ili onoj formi. To što su te forme skrivene, pre svega od očiju ljudi van porodice, to je nešto drugo. To je onda stvar suočavanja roditelja i porodice sa činjenicom da nisu dobri roditelji, da nisu zdrava sredina za svoje dete. A to je mnogima jako teško da priznaju, iako je stvar evidentna.

I tako...

...da ponovim - ne, ne podržavam gluposti vezane za stereotipe, seksizam i nasilje u igrama.

[Yonai]

I sad generalno razmišljam o ovoj temi, nekako ne mogu da odvojim misli od nje... ono što bih poručio svima koji misle poput ove Anite i sličnih boraca za nekakve feminističke vrednosti jeste sledeće - lepo otiđite u neku ustanovu za odgoj dece bez roditeljskog staranja. Ili se informišite o radu tih ustanova i principu delovanja.

Neko bi sad rekao - pa kakve to veze ima sa feminizmom i nekim pravima? E pa ima. Ima, itekako. Ova Anita naklapa o štetnom uticaju i štetnim porukama digitalne zabave, implicirajući na to kako one posebno štetno utiču na mladu populaciju. Greši. Jako debelo greši, a evo i zašto.

Naime, ustanove za decu i omladinu bez roditeljskog staranja deluju tako da dete dolazi u njih po preporuci i/ili delovanju socijalnih službi. Razlog za smeštanje dece u takvu ustanovu može biti puno toga... smrt roditelja, problemi u porodici, nasilje, alkoholizam, narkomanija... nemaština, nepostojanje materijalnih uslova za brigu o deci... motivi su mnogobrojni. Deca različitih uzrasta pristižu u takve ustanove - ima male dece koje su još uvek u kolevci, a ima i dece u tinejdžerskom uzrastu. Nema pravila.

Kada u ustanovu stigne jako malo dete, posao vaspitača je donekle lakši, jer što je dete mlađe, lakše mu je usaditi neke životne principe i zdrave poglede na život. Problem nastaje kada u ustanovu stigne dete starijeg uzrasta, npr. 13-14 godina. Zašto sam upotrebio reč "problem"? Zato što su deca tog uzrasta već podosta formirana - ako je postojala agresija u porodici, sigurno će i to dete imati posledice u ponašanju zbog te agresije. Ili će i ono biti agresivno, jer je prihvatilo takav model ponašanja, ili će biti ekstremno povučeno i nepoverljivo, što će predstavljati smetnju u uspostavljanju komunikacije sa drugom decom. Deca koja dolaze iz porodica sa fizičkim nasiljem često znaju da budu i previše zaštitnički nastrojena, jer su kroz odrastanje morala da štite najčešće mamu/brata/sestru od nasilja. Sve ove vrste ponašanja uglavnom postaju duboko ukorenjene u deci tog uzrasta i teško je to korigovati. Nije nemoguće, ali potrebno je enormno puno volje i rada sa detetom da se to prevaziđe.

Isto tako postoje modeli ponašanja kod dece koja su npr. živela u nemaštini i bedi. Ta deca po pravilu se jako vezuju za stvari i u stanju su da npr. čuvaju knjige i sveske tokom cele godine, kao da su novi. Cene to što imaju. Čuvaju neku igračku kao oči u glavi, paze na svoju lutku, svoj autić i jako su osetljiva ako im neko otme ono što je njihovo ili ako im uništi nešto što im pripada. Ponose se na ono što imaju.

Postoji mnogo modela ponašanja i onaj ko provede dosta vremena u radu sa decom, može poprilično sigurno da zaključi iz kakve sredine je to dete došlo, jer dete formira svoje ponašanje prvenstveno prema uticaju porodice i uticaju najbližeg okruženja.

I tu se dolazi do suštine - korektivno/preventivnim radom psiholog/pedagog emulira funkciju brižnog roditelja, kako bi pravilnim radom sa detetom ispravio neke modele ponašanja koji bi mogli da predstavljaju problem u budućem životu. Takav rad sa decom je moguć negde do punoletstva, nakon toga je skoro pa nemoguće više bilo šta uraditi. Kasnije samo neki ekstremni događaji u životu i velike traume/euforije mogu da izazovu promenu ponašanja, što su ipak posebni slučajevi i posebne okolnosti.

Koji sistem vrednosti roditelj/psiholog/pedagog/vaspitač uspe da ugravira do tog vremena u dete, taj sistem vrednosti će skoro sigurno pratiti dete kroz ceo život.

I baš zato je roditeljska i porodična uloga ključna i presudna kakav će neko biti kad odraste i postane zrela osoba.

Nagledao sam se svakakvih primera dece iz doma - neka su završila fakultete i osnovala porodice, dok su neka na žalost umrla od droge na ulici ili završila u zatvoru. Svima njima je bio presudan uticaj matičnih porodica na njih i (donekle) uticaj vaspitača. Namerno kažem "donekle", jer ako dete dođe sa 14 godina u dom, a izuzetno je sklono ekscesima, krađi i agresiji, tu je put korektive jako težak i trnovit. Neki vaspitači mogu uz izuzetna lična zalaganja to da iznesu, dok mnogi ne mogu. A čak i najboljim stručnjacima nekad dođu periodi kada psihički ne mogu da izdrže sve to, jer su u pitanju jako teške stvari, jako teške životne priče i mnogo konfliktnih situacija kroz koje treba proći.

Zaključak celog ovog mog pisanija je to da je za osobu ključni period formiranja negde do punoletstva i tu ogromnu, neizostavnu ulogu čine roditelji i okruženje u kom deca odrastaju.

I tu dolazimo do naše Anite Sarkizijen. U svetlu svega ovoga, njena priča postaje totalno irelevantna. Ne može neka igra da nametne sistem vrednosti nekome ko je formirana ličnost. Ne može gola protagonistkinja ili nasilje u igri da navede nekoga da postane seksista ili silovatelj. Roditelj i propusti roditelja i okoline su krivci ako neka osoba zastrani u shvatanjima i pogledu na svet. I nikakva tamo nekakva igra ne može da utiče na to.

Nemogućnost razlikovanja stvarnosti i fikcije je odlika male, jako male dece. Zato se deca uvek i svuda igraju, jer je njima ceo svet u igri i mašti.

Ako pak, odrasla osoba ima taj problem, onda je to stvar za stručna lica iz oblasti medicine. Do toga dolazi ili zbog disfunkcionalnog odrastanja ili zbog mentalne bolesti.

Kriviti programere i razvojne timove za nešto ovog tipa je totalno pogrešno, promašena poenta. Igre su tu da nam donesu i predstave fantaziju u interaktivnom obliku, a na nama je da to odbacimo ili prihvatimo. Nismo svi bez mozga, pa da nam treba tamo neka Anita da nas vodi za ručicu kroz mrak našeg neznanja.

Dete i ličnost formiraju roditelji i blisko okruženje, a ne video igre.

I tačka.

[pOcHa]

ma, ona tvrdi da je isti ti likovi proganjaju vec dve godine, samo pod drugim imenom, a zasto onda FBI (jeste im stvarno prijavila, bar to nije slagala) ne nadje vise te sto joj prete - kad moze childporn ljigavce i anonymous hackere, koji cine sve sto mogu samo da ne privlace paznju, kako im onda toliko treba za nekog ko se stalno i javno najavljuje

a u pretnji koja je objavljena se cak nigde, ni jednom recju, ne pominju nikakve igre, a kamo li specificno #GamerGate - kao jeste u nekoj drugoj, ali slucajno potpuno nevezanoj pretnji, koja nigde nije objavljena

mislim, cak je ni lokalna policija ne uzima za ozbiljno - toliko o njenim "credible threats":
http://imgur.com/a/1JGSk

sve sto je postigla, je samo da je unazadila tesko steceni imidz igara bar za dve decenije - opet smo na nivou mindless doom violence iz devedesetih

a zenama je sada kao za posledicu cak i veca barijera ulazak u svet igara, jer ga se plase vise nego ebole:
http://www.playboy.com/articles/game...inkId=10114672

tema ovde vezana bas za #GamerGate:
http://www.sk.rs/forum/showthread.ph...74#post1935274

[Yonai]

Osobe poput ove cure iz naslova teme ni ne treba uzimati za ozbiljno, trudio sam se i da pokažem zašto u moja prethodna dva posta. Međutim, problem je u tome što se osobe poput nje trpaju svuda, ali BAŠ svuda i to će vremenom dovesti do totalne debilizacije društva, ako im se prida previše pažnje.

Već je počelo.

Mislim, molim vas, kakav bre crni seksizam i feminizam u video igrama, pored toliko dece koja umiru od gladi, krajnje bede u kojoj živi skoro pa četvrtina svetskog stanovništva, tolikih bolesti i ratova i velikih geopolitičkih problema?

Aniti bi bilo mnogo pametnije da učini nešto zaista dobro i, npr. sav onaj prekomerni kickstarter novac uplati u humanitarne svrhe. Ali ona to nije, niti će uraditi, jer je cela stvar vrlo jasna. Likovi poput nje, ti dežurni borci za ovo i ono su tu da skrenu pažnju gomile sa nekih zaista važnih problema. Ona i takvi poput nje su tu da kanališu našu energiju u pogrešnom pravcu i zato te i takve "pojave" treba otpisati kao nerelevantne i nimalo vredne našeg vremena.

Sad kad malo razmislim, umesto što sam trošio svoje vreme pišući sve ovo na ovoj temi, mogao sam, npr. da odem do jedne napuštene kuce koju svaki dan viđam i da joj dam nešto da pojede. Ili da starom beskućniku koji stalno, vidno bolestan, prosi u centru blizu katedrale, dam neki sendvič i topli džemper. A ne da tu naklapam o nekoj tamo besposličarki kojoj je najveći problem, zaboga, neka digitalna polugola heroina.