[AAR] Vampire the Masquerade: Bloodlines

[Maladikt]

Vampire The Masquerade: Bloodlines – Canines In The Night

Ovo mi je četvrti put da prelazim Bloodlines. Pre toga sam ga prešao sa Tremereom (muškarcem), Bruhom (ženom) i Malkavianom (muškarcem). Svakim novim prelaskom ove igre sam dolazio do otkrića novih momenata za koje nisam znao (budući da sam je prešao sam, bez walkthrough-ova). Prelazak sa Nosferatuom je jedina stvar koja mi je ostala da bih uklopio celu slagalicu, prvenstveno zbog pristupa igri.

Mislim da sam otkrio sve što se u igri otkriti može, tako da se tokom igranja neću voditi onim što znam i neću se truditi da uradim nešto jer je to moguće uraditi. Takođe ću pokušati da dočaram trenutno stanje svog lika, kao i njegove motive. Odnosno, neću raditi zadatke zato što znam da ću dobiti xy iskustvenih poena nego ću se truditi da obavim zadatke onako kako bi ih obavio moj lik.

U ovom AARu će svakako biti velikih spoilera, na šta skrećem pažnju onima koji možda nisu prešli igru, a čitaju ovaj AAR.

Što se tiče scenarija, on će ponekad verovatno iskakati iz originalnog, naravno, ne na mestima od presudnog značaja za priču. To će se događati zbog potrebe da priču vežem za individuu koju budem vodio, a uključivaće određene digresije na mestima koja budem smatrao odgovarajućim. Sa druge strane, dijalozi će biti adaptirani, delom prevedeni a delom izmenjeni u skladu sa našim jezikom i mojim poimanjem dijaloga (da ne bih upao u monotoniju pukog prevođenja svih linija dijaloga).

U prethodnim prelaženjima, jednom sam igrao sa melee karakterom i dva puta sa likom koji je koristio vatreno oružje. Stoga sam odlučio da ovaj lik bude okrenut borbi prsa – u – prsa, što nekako više leži Nosferatuu od druge opcije. Razvijaću ga ka modelu snažnog, bezobzirnog ubice koji je i više nego zadovoljan stanjem u kome se nalazi (što se da primetiti iz background-a koji sam mu izabrao) sa primesama stealth-a.

Background Leatherface će mi omogućiti da dobijem bonus u Melee-u i Potence-u, a od Disciplina ću razvijati upravo Potence i Obfuscate.

Igra je patch-ovana oficijelnim 1.2 i neoficijelnim 2.4. patch-evima.

p.s. Ako ponegde naiđete na neke reči koje su spojene, nemojte mi zameriti jer mi je tastatura malo razvaljena pa taster space ne radi uvek kako bi trebalo. Obavestite me, pa ću isprraviti.

Kompletan AAR (6.6 MB, pdf)

[Maladikt]

Name: Zatto

Gender: male

Clan: Nosferatu

Background: Leatherface (kao bezobzirna osoba kako pre, tako i tokom vampirizma, karakter dobija +1 Melee i +1 Potence, ali zato što više voli da bije ljude nego da im pomaže mora da potroši više iskustvenih poena kako bi povećao Humanity)

Attributes

Physical
Strength oo
Dexterity o
Stamina o

Social
Charisma o
Manipulation o

Mental
Perception o
Intelligence oo
Wits oo

Abilities

Talents
Brawl o

Skills
Melee ooo

Knowledges
Computer o
Scolarship o

Disciplines
Animalism o
Obfuscate oo
Potence oo

[Maladikt]

INTRO

Ja sam još uvek živ. Dok je to tako, ova priča mora biti preneta. Ja sam nekada bio jedan od vas. Sada... sada sam samo još jedan od njih, večno žedan, večno između dve strane. Život je za mene nepoznanica, ali ne i smrt. Dok nebrojeni ljudi umiru svuda unaokolo, znajte da nije sve onako kako izgleda. Dok uveče sedite zavaljeni u svoje mekane fotelje u svojim toplim domovima okruženi porodicom, znajte da niste sami...

Bića noći postoje, i ja sam jedno od njih. Od moje smrti, neki bi rekli ponovnog života, prošlo je svega nekoliko godina, a nagledao sam se svega. Video sam i uradio toliko toga da to moram da podelim sa nekim. Ovo je ispovest jednog mrtvog stvorenja čija su životna svrha patnja i bol. Ono što je najgore je što nisam sam u tome...

Zovu me Zatto. To ionako nije bitno, jer me malo ljudi uopšte i doziva, a onima koji to čine – moje ime nije ni potrebno.

Sve je počelo pre nekoliko godina u Los Anđelesu. Tamo sam živeo radeći kao nosač u jednom supermarketu. Zabavljao sam se sa nekom klinkom,onako neobavezno. Sve do jedne noći kada mi je pokazala sve svoje tajne. Kamo sreće da su to tajne na koje ti misliš, čitaoče... život bi mi danas bio mnogo lakši...

Da ne dužim, to veče je bilo početak mog vampirskog života. Međutim, kada sam se probudio u svom krevetu, video sam nju kako spava zavaljena u fotelji naspram mene. Pogledao sam na sat koji je pokazivao 3:45 posle ponoći. Prineo sam šake licu kako bih protrljao oči kada sam primetio da nešto nije u redu. Užas mi se uvlačio u kosti dok sam gledao svoje prste koji su sada više ličili na kandže i ruke koje su bile sasušene do kostiju prekrivenih kožom. Opipao sam svoje lice i osetio niz deformiteta: nos, uši, vilica, jagodice – sve je bilo drugačije. Čak mi je i cela kosa otpala.

Nisam ni stigao da se saberem kada su u sobu uletela tri muškarca od kojih je jedan ostao pred vratima. Jedan je bacio nešto ka devojci koja ja spavala u fotelji, a drugi me je oštrim predmetom pogodio u grudi nakon čega sam odmah izgubio svest.

[Maladikt]

Kada sam postao svestan sebe i svog okruženja video sam da se nalazim u klečećem položaju sa rukama vezanim iza leđa. Bio sam na pozornici nekakvog pozorišta sa petnaestak ljudi u publici. Tada sam makar mislio da su bili ljudi. Ispostavilo se, zapravo, da je to saziv losanđeleskih vampira, a glavna tema smo bili moja sinoćna saputnica i ja. Dirljivo, zar ne?

Na bini su bile i one rmpalije koje su nas tu dovukle, kao i jedan oniži, zalizani uštogljenko u skupom Armani odelu i lakiranim cipelama. On se šetkao ispred nas i govorio o svakakvim glupostima: kršenju pravila, traženju odobrenja, protraćenom poverenju...

Daske su škripale pod njegovim tanušnim nogama, a ja sam se sve vreme pitao u kakvo sam to sra*e upao?

Budući da su mnoga pravila prekršena, kazna za prestup je smrt, reče zalizani.

Zatim se sagnuo ka vezanoj devojci, koja je sada izgledala izobličena kao i ja, i polako joj prošaptao: Oprosti mi.

A onda, onda sam počeo da uviđam neke naznake smisla u svemu tome. Jedan od one trojice što su mi upali u stan, tačnije dvometraš koji je ostao ispred vrata, izvuče nekakvu ogromnu sablju i odseče glavu klečećoj devojci koja se sekundu kasnije stropoštala na pod.

Očekivao sam lokvu krvi, a dobio omanji vatromet dokse njeno telo raspadalo sagorevajući uz šištav zvuk sve dok od nje nije ostalo ništa. Tada mi je postalo jasno da ovo nije nikakva šala nalik na one za Noć veštica. Ovo je bilo ozbiljno.

Odmah posle pogubljenja, uštogljeni se okrenuo publici i najavio saopštavanje moje kazne,budući da sam nastao na nedozvoljen način.

Ovo je sra*e! – začuo se povik iz publike.

Nastao je blagi žamor dok su svi pogledi bili upereni ka crnokosom mladiću u plavoj košulji koji je stajao ispršen, ljutitog pogleda.
Uštogljeni čovečuljak je za trenutak zastao, kao da razmišlja, a onda nastavio.

Ako mi gospodin Rodrigez dozvoli da završim... odlučio sam da ovog vampira ostavim u životu. Biće upućen način života naše vrste i dobiće jednaka prava. Neka niko ne kaže kako nisam milostiv prema problemima i zahtevima ove zajednice.

Zatim je cela publika napustila salu, a zalizani govornik mi je odvezao ruke i ispratio me do izlaza rečima:

Primi moje najiskrenije žaljenje zbog tvog gospodara, ali u našoj zajednici postoje određena pravila kojih se svi moraju pridržavati. Svako ko krši ova pravila podriva našu vekovima staru zajednicu.

[Maladikt]

Ostavljajući te u životu, ja postajem direktno odgovoran za tebe i tvoje postupke. Stoga, ovo što nudim nije darežljivost, već prilika da nadmašiš svog gospodara. Bićeš poslat u Santa Moniku gde ćeš se sastati sa jednim od mojih agenata – Merkuriom. On će ti objasniti sve detalje. Do tada...

Tako je započeo moj život posle smrti...

DOLAZAK U SANTA MONIKU

Kada sam izašao iz pozorišta, napolju me je sačekao jedan od likova koje sam uočio u publici. Imao je dugu crnu kosu i bradu. Bio je obučen samo u prsluk, pantalone i ofucane cipele. Izgledao je kao pravi klošar, ali je sve vreme na licu vukao neki šeretski smešak. Kada sam mu prišao, on mi se obratio.

Kakva scena, čoveče! Ha-ha! ‘Ladno su te bacili na ulicu bez pojma o bilo čemu. Slušaj, klinjo, ovo je verovatno previše za tebe. Šta kažeš na to da te malo uputim u stvari?
Ko si ti?-upitao sam ga.
Ja sam Džek.-rekao mi je. Ono što je važno je to da ti nudim pomoć. Želiš li je ili ne?
Pa, ako si baš navalio, reci mi samo osnovne stvari.-rekao sam mu.
C, c, c. Ova današnja omladina...

Onda me je uputio u osnove vampirskog života. Obzirom da su to ipak vampirske stvari, razumećeš me, čitaoče, što ih neću ovde elaborirati. Neke stvari su ipak samo za Naše oči i uši.
Završivši svoje izlaganje, Džek mi je rekao da ga potražim kada se stvari malo slegnu u baru Last Round u centru grada. Pozdravili smo se i ja sam se uputio ka stanu u Santa Monici koji mi je obezbeđen od strane zalizanog uštogljenog čovečuljka kojeg mi je Džek predstavio kao Princa LaCroix-a, Princa svih losanđeleskih vampira.

Moje prebivalište u Santa Monici se nije razlikovalo previše od mog prethodnog stana. Ista rupa kao i pre.

[Maladikt]

Princ mi je obezbedio jazbinu u priobalnom delu Los Anđelesa, poznatijem kao Santa Monika. Stan se nalazio iznad lokalne zalagaonice. Bio je prljav i mračan. Ponegde se u uglovima uhvatila mahovina od ogromne vlage. Bilo je zagušljivo, a ponekad se mogao osetiti miris koji je podsećao na nešto što je uginulo prošle godine. Jednom rečju – dom.

Procunjao sam unaokolo. Moje novo prebivalište je bilo malo, sa spavaćom sobom, kuhinjicom i sićušnim kupatilom (sva sreća da mi više nije ni bilo potrebno). Bio je tu i jedan trošni sto sa kompjuterom na vrhu, kao i televizor i radio sa kojeg se čuo umilni ženski glas. Prišao sam stolu sa kompjuterom i video da se na njemu nalaze dve poruke.

Jedna je bila od Merkurija kojeg mi je Princ već pomenuo. Na presavijenom, žutom papiru je bio napisan njegov pozdrav dobrodošlice kao i poziv da ga posetim u njegovom stanu, koji se nalazio u blizini, čim se smestim. Takođe mi je ostavio i lozinku za otključavanje elektronske pošte na kompjuteru i kovertu sa sto dolara u fioci.

Druga poruka je bila napisana na gruboj, sivoj hartiji i predstavljala je zagonetku koju je napisao izvesni Maksimilijan Štraus, kojom me je pozivao da ga pronađem u centru Los Anđelesa. Pronađi me tamo gde gori mistično Sunce, stajalo je u pismu. Pozabaviću se kasnije sa njim, pomislio sam. Otvorio sam poštu na kompjuteru. Jedno pismo je bilo od Merkurija (čovek voli da se ponavlja). U drugom pismu, Princ mije savetovao da što pre pronađem Merkurija (ala su zapeli, kao da je Smak sveta). U pošti je bila i jedna zanimljiva reklama u kojoj se spominjao neki Artur Kilpatrik, koji je tvrdio da može pronaći bilo koga. On će mi sigurno biti od koristi, a lokal mu se nalazio u blizini.

Udaljio sam se od elektronskog sokoćala i prišao frižideru u kome sam našao tri kese krvi za transfuziju. Takođe sam u kupatilu pronašao jedan ručni sat i pilule estrogena (za ime sveta, ko li je bio u ovom stanu pre mene?). Isključio sam radio i izašao iz u hodnik zgrade. Stan naspram mog je bio zaključan tako da sam odlučio da ga za sada ignorišem. Produžio sam ka izlazu iz zgrade. Ispred jednog stana sam ugledao današnje novine koje su govorile o masakru na pristaništu koji se odigrao prethodne večeri. Ispred izlaza sam zavirio u svoje poštansko sanduče koje je bilo prazno. Izašaosam napolje.

Ispred zgrade me je dočekao nekakav prosjak koji mi je zatražio sitniš.

[Iilija64]

odlično. bravo.