Predlažem da sklopimo za početak jedan računar sa srcem za naše buduće članove, za stanovnike nekog od domova za napuštenu i nezbrinutu decu.
Nemojte ovde da se bavimo nekim ’’velikim matematikama’’, ’’filozofijama’’ ili nekim glupostima ...
Hajde da ideju pojednostavimo i da budemo efikasni.
Da svi damo po malo novaca i po malo sebe, onoliko koliko ko može i koliko ima potrebu da učestvuje.
Hajde da učestvujemo na sve načine koji su nam bliski, kako sve znamo i kako sve umemo.
Hajde da damo po mrvicu ljubavi i pažnje.
Mi smo stručnjaci za računare, manje više, svi ih obožavamo i puno znamo o njima,
nama bar nije problem da ovakvu ideju realizujemo ...
Ideju oko koje se možemo ujediniti i napraviti vremenom možda od nje čak i širu akciju, ali o tom potom.
Ideja i akcija bi bile isključivo naše, nas članova Foruma SK.
Časopis bi mogao da se uključi ali ne mora, nije neophodno.
Računar bi mi odabrali, sasvim normalan, bez preterivanja.
Mi bi mu kućište iscrtali, imamo ljude tamo u kreativnom delu i u modovima
samo bi ga malu učinili vizuelno drugačijim da se zna od koga je, zar ne?
Očekujem u kreativnom delu temu o idejnom oblikovanju i izgledu te ’’šminke’’ (samo skromno, elegantno i uravnoteženo...)
Takodje bi bila moguća i poželjna tema u brbljaonici gde bi ostavljali Vaše poruke, pesme, slike, crteže za tu dečicu, tema u kojoj bi im poklonili parčence svoje duše što im je, verujem, potrebnije nego novac ili neka druga materijalna dobra...
Usput ćemo se setiti još nečega, što ćemo nesebično priložiti... Računar bi nam bio samo kutija u kojoj bi spakovali svoje poklone.
Nas je dovoljno, hvala Bogu ima nas ko mrava a biće nas sve više i više iz dana u dan...
Prema tome očekujem da bi do početka maja ovo mogli lagano da obavimo.
Ovakva jedna akcija koliko god bila potreban, dobar i plemenit gest prema drugima kojima je namenjena, svakako će i nama puno doneti, osetićemo svoju snagu, podelićemo medjusobno poštovanje, ljubav, pažnju, saradnju ...
Oživećemo i ojačati ovo naše Forumsko biće kroz duh zajedništva i saradnje, duh koji u nekoj meri već i postoji.
Kao začetnik ove ideje ima samo jednu sebičnu želju, a to je da budem prisutan kada se ovaj naš Računar sa srcem bude poklanjao, da vidim oči te dečice koja ga budu dobila.
Za taj trenutak se vredi potruditi i odreći neke mrvice koja će načiniti našu gomilu novaca, ljubavi i pažnje.
Potrebno nam je ovakvo nešto u ovom svetu gde smo sve češće slučajni prolaznici koji se samo po kojom porukom očešu jedni o druge...
Pa, šta kažete?
Hoćemo li?
Da možemo, to znam i sam!