[namcor]

Ja ću opet da se vratim na početak i kažem da stvari treba gledati objektivno, a ne navijački. Kakve koristi od pljuvanja ili šminkanja ima bilo ko?
Ponoviću: kod nas se na istoriju gleda mitomanski, a ne kroz činjenice, a činjenica je da, na žalost, u novoj istoriji u Srbiji nikada nije zaživela prva demokratska država i vladavina prava i da je od Obrenovića na ovamo stalno postojala neka forma prikrivene ili otvorene diktature. Ja nisam komunista, ali ako ne računamo nekoliko posleratnih godina, period "komunizma", negde od početka šezdesetih (možda i koju godinu ranije) do sredine osamdesetih jeste bio jedan od najboljih. Bilo je, naravno, neprihvatljivo baviti se politikom van SK, ali sve ostalo je bilo na solidno visokom nivou. Setite se samo filmova, muzike, nauke, tehnike... Naš problem je što smo osamdesetih, kada je jednopartijski sistem bio na izdisaju, umesto demokratske građanske opozicije i ideja kao protivtežu komunizmu odabrali najvulgarniji prizemni nacionalizam (setite se onih likova oko Vuka Draškovića, Šešelja, Mirka Jovića), ali valjda je narodu koji je navikao na jedan totalitarizam najlakše podmetnuti drugi. Milošević je taj talas iskoristio i onda preokrenuo u svoju korist predstavljajući se kao čuvar srpstva i Jugoslavije (a zapravo je bio prvi koji je doneo odluke koje su vodile rušenju te iste Jugoslavije) preuzeo sve poluge "komunističke" vlasti, formalno omogućio višestranačje, a sve ljude u drugim strankama tretirao kao državne neprijatelje... Posle su počeli i ratovi, žestoka propaganda sa Tv-a, ispiranje mozga na kvadrat i to je zapravo ostavilo najveće posledice i današnja omladina velikim delom veruje u sve te budalaštine koje su tada puštane u etar i na njima gradi svoj pogled na svet. Sve te priče o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima, o vatikansko-kominternovsko-štatiznamkakvim zaverama protiv Srba su proizvod propagandne mašinerije iz tog vremena, usput su se šlepali razni "alternativni istoričari", a ljudi ih i posle 25 godina smatraju istinom jer su bili suviše mladi ili suviše naivni u to vreme i sve su to nekritički prihvatali. Što je najgore, ekonomska i društvena kriza pogoduju širenju i prihvatanju takvih ideja i danas su to manje-više većinski stavovi u Srbiji. Generacije rođene šezdesetih i sedamdesetih su negde izuzetak, a ovi od pre i posle su većinski mračnjaci, klero-fašisti i ksenofobi.